Recept za pobedu ponekad ne podrazumeva potpuno zalaganje i savršenstvo u svakom pogledu, već čekanje na grešku protivnika. Vođeni ovom taktikom, mnogi igrači su došli do uspeha, ali svakako najuspešniji su oni koji nose klanske oznake EA i DICE. Nakon što je Infinity Ward objavio u najmanju ruku kontroverznu odluku da ukine podršku za posvećene servere i ograniči broj igrača u PC verziji svog najnovijeg hita, EA je ekspresno Bad Company 2 preinačio iz konzolaške ekskluzive u nadu PC igrača za bolje sutra. Sve ono što je MW2 uskratio ljubiteljima mrežnih pucačina, DICE-ovo delo nudi na kilograme i ne libi se da to izbaci u prvi plan.
BC2 je igra koja poseduje prefinjeni Battlefield pedigre, čiji se uticaj na mrežno igranje može upoređivati samo sa njegovom popularnošću. Novi pulen nikako ne sramoti svoje slavne pretke već, osim što ih verno oponaša, donosi i poneku novu stvar. Jedan od noviteta je svakako solo režim koji, prvi put u PC verziji, ima priču i konkretne misije, za razliku od dosadnjikavog prepucavanja sa botovima. Ista ta priča, u maniru većine visokobudžetnih igara, veoma je plitka i neuverljiva, ali služi svrsi. Smešteni ste u čizme redova Preston Marlowe-a, člana elitne jedinice Bad Company koja, naravno, ne radi po pravilima. Vaši saborci su tri stereotipa koja se odazivaju na imena Samuel Radford (vođa grupe crne puti kome penzionisanje večito izmiče), Terrance Sweetwater (dežurni kompjuteraš, naoružan lakim mitraljezom) i George Haggard (teksaški brđanin, specijalista za eksplozive). Igra uporno plasira humor zasnovan na sukobu likova, što ume da deluje poprilično usiljeno, a ponekad i patetično. Predvidiva fabula vodiće vas kroz egzotične lokacije Bolivije, u pokušaju da se domognete ruskog teroriste Arkady Kirilenka i davno zaboravljenog oružja masovnog uništenja.
Nivoi su uglavnom geografski linearni, ali nude sijaset raznovrsnih izazova, tako da igra ni u jednom trenutku ne deluje dosadno. Kroz prašume, planine i pustinje kretaćete se, kako peške, tako i uz pomoć brojnih vozila – džipova, motora, kamiona, tenkova i bagija. Sama borba veoma (gotovo sumnjivo) je slična onoj iz serijala Call of Duty, što znači da ćete uživati u brojnim skriptovanim sekvencama i napetim napucavanjima. Pohvalna je činjenica da igra ne stvara iznova i iznova neprijatelje, već se element izazova više oslanja na logistiku i izbor taktike. Sve ovo izdešavaće vam se u nekih četiri do pet sati igranja, što je ujedno i najozbiljniji problem kampanje. Čak i najviši nivo težine neće produžiti igru do granica prihvatljivog. Bad Company 2 u modu za jednog igrača je poput energetskog napitka – raširiće vam oči i sjajno vas zabaviti, ali samo na kratko.
Zato je tu multiplayer da spere ljagu sa imena. Četiri moda igranja u zaguljenoj i običnoj postavci nude dane, ako ne i mesece zabave i pored relativno malog broja mapa. Standardni Conquest mod obradovaće veterane Battlefield serijala, dok noviteti, Rush i Squad Rush, donose mehaniku sličnu onoj iz Counter Strike-a i Search & Destroy moda Modern Warfare-a. Za novajlije je sjajan Team Deathmatch u kome se četiri (za razliku od uobičajne dve) ekipe međusobno trkaju do brojke od pedeset ubistava. Mala zamerka ide na nedostatak fleksibilnosti, budući da je pomenuta cifra, kao i broj „tiketa“ u Conquest-u, fiksna i ne razlikuje se od servera do servera, što praktično znači da će svaka npr. TDM partija biti gotova za nekih dvadesetak minuta. Pridev kojim bi se mape najbolje opisale jeste – ogromno. U Conquest modu nije neobično da partiju završite bez ispaljenog metka, pre nego što uopšte i stignete do mesta akcije. Da se to ne bi prečesto događalo, tu su pomenuta vozila kojima se u režimu za više ljudi pridružuje i asortiman helikoptera.
Igraču je ponuđen izbor od četiri klase : jurišnik, izviđač, inženjer i bolničar. Kako sindrom „levelovanja“ i otključavanja nove opreme nije zaobišao ni BC2, svaka od ovih klasa poseduje jedinstvene specijalizacije koje se stiču kroz korišćenje određenog oružja. Pored toga, igrač napreduje i u opštem smislu, što mu opet donosi svakojake pogodnosti. Sam klasni sistem podrazumeva fokus na timsku igru, dok svako herojsko soliranje vodi ka preranom „spekovanju“. Jedna stvar koja bode oči jeste to što se većina igrača odlučuje za jurišnike i izviđače, dok je bolničar poprilično zapostavljen.
Ono što Bad Company 2 izvlači iz mora sličnih igara je Frostbite pokretač, tačnije Destruction 2.0 sistem koji omogućava potpuno menjanje reljefa mape i čini sve „štekove“ nesigurnim. Sve je podložno uništenju – od sitnog drveća do višespratnih zgrada. Moguće taktike uz primenu ovog sistema se ne mogu izbrojati. Na primer, pažljivo ispaljen hitac iz helikoptera ili tenka u potporni stub zgrade koja čuva M-Comm stanicu u Rush modu donosi instant pobedu ili poraz vašem timu. Igračima koji uživaju u snajperisanju u bezbednosti raznih kućeraka, tenkovi i haubice postaju noćna mora.
Otvorenih servera postoji mali milion i uglavnom su dobro optimizovani, tako da je visok ping veoma retko problem. Maksimalan broj igrača je po trideset dva za Conquest i Rush, šesnaest za TDM i osam za Squad Rush mod. Svaki iskustveni poen koji zaradite, EA-ov server registruje i automatski prijavljuje nakon završenog igranja, što ume da bude pomalo dosadno. Varalice, bar za sada, ne predstavljaju problem, budući da Punkbuster sasvim dobro radi svoj posao.
Tehnička izvedba igre predstavlja pravo remek-delo. Od grafike zastaje dah, teksture su izuzetno oštre, efekti predivni, a animacija verovatno najbolja ikada viđena u nekoj igri. Pokreti i facijalna izražajnost su toliko verno preneseni, da u kombinaciji sa brojnim međuanimacijama pružaju utisak gledanja nekog visokobudžetnog akcionog filma. Jedino što kvari utisak je zaslepljujući efekat refleksije koji čini igranje određenih mapa (pogotovo onih pod snegom) veoma iritirajućim iskustvom. Bad Company 2 ne uzima preveliki danak u hardveru, pa će igrači sa prosečnim mašinama moći da uživaju u prelepoj grafici, bez strahovanja za frame-rate. Zvuk ni malo ne zaostaje za grafikom. Bujno rastinje na „šumskim“ mapama savršeno je upotpunjeno ambijentalnim zvukovima, dok vas radijska veza neprekidno obaveštava o stanju vaših saboraca. Oružje zvuči moćno, pogotovo pucnjevi iz snajpera koji na otvorenom zvuče poput praska grmljavine. Glasovna gluma u kampanji je solidna, mada je loše napisani dijalozi bacaju u drugi plan.
Bad Company 2 se do sredine aprila prodao u veoma dobrih tri miliona primeraka, ali je daleko od neverovatnog uspeha svog glavnog konkurenta koji je tu cifru premašio još tokom prvog dana prodaje. Fašistička „igraj kako ti mi kažemo, a ne kako se tebi sviđa“ politika Infinity Ward-a i Activision-a kao da nimalo ne dotiče igrače. Iako je ovom igrom EA nesumnjivo profitirao, u borbi za tržište mrežnih FPS-ova Activision još uvek stameno drži tron i pored neosporno visokog kvaliteta novog Battlefielda. Igra pati od nekoliko bubica, prvenstveno kratke kampanje, ali zaslužuje punu pažnju svakog obožavaoca pucačina koji drži do sebe. Jedini pravi razlog protiv kupovine ove igre je njena vrlo visoka cena, koja će odbiti mnoge igrače.
Kopiju igre za testiranje ustupio Extreme CC
Autor teksta, Neven 'Wojtek' Ković, saradnik je Igrorama bloga od novembra 2009. godine.
Saradnik je mesečnika "Gameplay" od marta 2010. godine.
Sve recenzije istog autora
Zakljucak je neopisiva glupost. Igrica je gotovo duplo jeftinija od MW2, a po meni multiplayer je bolji. Ja sam je preorderovao i dobio je za oko 3100 din. mislim da je inace oko 3400 u gameS-u
OdgovoriIzbrišiMW2 košta četiri hiljade, a BC2 tri i po. Ja nisam nikada bio dobar matematičar, al' ovo sigurno nije duplo.
OdgovoriIzbrišiJa se svakako slažem sa konstatacijom o ceni, jer ne bih ni u ludilu platio igru koja je maltene multiplayer-only više od 1500 dinara. Ako kampanja ne može da opravda cenu, ja to zovem skupom igrom.
Ne znam, nema ništa bolje od timskog multiplayera... ako je dobro urađen.
OdgovoriIzbrišiPrihvatljivost cene opet je relativna kategorija, pogotovo kad se na popustu može nabaviti Modern Warfare kec, ili L4D2 za 1200-1500 dinara na Steamu. Činjenica je da cena od 3000 hoće odbiti mnoge igrače, ali neće nikad sve, a cena će pre ili kasnije - pasti.
Battlefield je oduvek bio MP only igra i mislim da je SP ovde suvisan.
OdgovoriIzbrišiInace mislim da nije puno 3500,ako jedan MW 2 koji ima losiji mp(sp traje oko 5 sati) kosta 4000,a plus je pun citera i bez ded.servera...
А зашто је сувишан, ако није због тога оштећен мултиплејер? Не играју сви игре на нету.
OdgovoriIzbrišiMožda sam ja lud, ali za mene jednostavno nema tog MP iskustva koje može da se poredi sa kvalitetnim singleplayer-om. Naravno, kada je FPS u pitanju, nemam ništa protiv, recimo, kooperativnog igranja. Ali uvek bih pre ponovo prešao Quake kampanju, nego igrao Quake III ili Quake Live. Jesu to dobri naslovi, ali ja na igre gledam kao na čitanje knjige. To je moja intimna stvar, i ne želim da se iko meša u to. Multiplayer je kao fudbal sa ekipom na poljančetu. Naravno da je zabavan, ali nikako nije zamena za čitanje knjige.
OdgovoriIzbrišiMultiplayer RPG, pa čak i ta jedna MP avantura (Uru Live) je, po mom mišljenju, izuzetno sakat, jer je potpuna imerzija jednostavno nemoguća zbog svih prisutnih ljudi.
Što se tiče cene argument "igra X je skuplja a gora" jednostavno nije validan. To znači da bi cena od 3000 dinara bila prihvatljiva za Minesweeper, jer Fallout 3 košta 4000, a gori je. :)
Ok Ketchua, shvatili smo, ne voliš multiplayer. To se da primetiti kad igraš co-op, uopšte nemaš osećaj za postojanje drugih ljudi u partiji :P
OdgovoriIzbrišiDa malo okrenemo razgovor na konstruktivniju stranu od "kome cena paše", šta mislite o tome što se EA, sa jedne strane ukopava sa DRM kod CnC4, ali kako je to Wojtek lepo primetio, umiljava ozbiljnijim PC igračima kroz Dragon Age i BC2, koji daleko bolje izgledaju i rade na PC nego na konzolama i očigledno je na koje tržište pucaju. Znači li to da EA okreće list, očekujući pare od PC igrača umesto kao do sada, konzolaša?
Па, неки имате конзоле, али скоро сви имамо компјутере. Огроман је то колач, ко је луд да га испусти.
OdgovoriIzbriši