100% Orange Juice, recenzija

100% Orange Juice deluje više kao naziv za osvežavajuće piće nego kao naslov igre. Zapravo, još je luđe, jer Orange Juice jeste naziv razvojnog tima. Posredi je ekipa iz Japana, zaslužna za hitove Suguri, Flying Red Barrel: A Diary of Little Aviator, Acceleration of SUGURI X-Edition HD, Sora i QP Shooting. Niste čuli ni za jednu od ovih gara? Nisam ni ja. Možda su u Japanu hit, ali ovde niko nije čuo za njih. Što ih nije sprečilo da sastave igru od najpopularnijih likova iz njihovih prethodnih igara, uobliče neku vrstu mešavine kartične igre i ne ljuti se čoveče. Hej, ko ne bi voleo da igra opskurnu igru s opskurnim pravilima u kojoj su opskurni junaci heroji opskurnih igara.

Kad smo već kod opskurnosti, ova igra je živi dokaz za važnost dobrog tutorijala. Likovi jesu ćaknuti, ali to igri daje čar. Šareniš i prštanje koje gledate pred sobom taođe nije nezanimljivo. Pravila igre nisu dobro objašnjena, a zabava vas neće posetiti dok ne provalite šta se kog Gabena dešava.

Zadatak u igri jeste da pet puta pobedite ostale igrače. Pobeda se stiče kada sakupite dovoljan broj zvezdica ili kada namlatite sve protivnike. Ako nekog prebijete otimate mu zvezde tako da je bitka značajna, ali s obzirom na to da je većim delom nasumična sigurnije je da obavljate zadatke i skakućete po poljima koja donose zvezdice.

Svaki junak ima statistike, koje predstavljaju broj koji se oduzima ili dodaje od vrednosti kockica. Kad počne bitka pobednik je onaj ko ima više u zbiru ishoda kockice i bonusa. Ali postoji i mogućnost da, ukoliko vidite da nemate šanse za pobedu, pokušate da izbegnete udarac. Tu su još i kartice koje otključavate i dodajete u špil, pa ih stičete kretanjem po tabli. Možete da ih upotrebite pred bitku.

Partija traje pomalo predugo, pravila učite u hodu i prilično su jasna jednom kad ih sagledate. Deluje kao da je igra previše zasnovana na nasumičnosti. Ali ima i dovoljno strateških odluka tako da ishod ne zavisi sasvim od kockica. Između partija otključavate nove kartice i doznajete deliće jednostavne pričice. Igru možete da igrate protiv računara ili živih protivnika.

U suštini ne mogu da vam preporučim 100% Orange Juice, premda je trenutno na popustu (3.49 EUR umesto 6.99 EUR što je redovna cena). Čak i da preživite prvobitni udar ludila i nejasnoće, čak i da razgrnete džunglu loše objašnjenih pravila i dosadne komarce naizgled potpune nasumičnosti, čak i da dođete do hrama zabave u kojem se krije zlatni idol suštinske ljupkosti ove igre, veliko je pitanje da li je cela ta pustolovina vredna vremena i novca.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora

[Pročitaj...]

Batman: Arkham Origins, recenzija

Serijal Arkham igara pokazao je da je moguće napraviti odličnu igru zasnovanu na poznatom stripu ili filmu. Studio Rocksteady igrama o vitezu iz Gotama zapušio je mnoga usta, ubio mit o igrama koje se izdaju samo zbog mlaćenja para na naivnim ljubiteljima serijala i postavio poprilično visok standard kada su akcione igre u pitanju. To su standardi koje je studio WB Montreal morao da dostigne trećom igrom o Batmanu - Arkham Origins.

Kao što se iz naslova može naslutiti, igra je smeštena u raniji period Betmenovog života kada još nije stao na rep poznatim negativcima niti uspostavio kontakt sa policijom Gotama. Tokom patrole po gradu, Betmen saznaje da je okupljena banda elitnih negativaca sa ciljem da mu skinu glavu sa ramena. Iza “jedne noći za ubistvo šišmiša” stoji Black Mask, najbogatiji krimos Gotam sitija, spreman da isplati 50 miliona dolara za ovaj “poslić”. Međutim, tu se krije još neko mnogo opasniji i lukaviji od Crne maske, neko bez koga naprosto nema priče o Betmenu - Džoker. Osim što je u igri prikazan prvi sukob sa Mračnim Vitezom, otkriven je i delić njegove istorije kroz vrlo jasno pozivanje na strip “Under the Red Hood”.

Sa mehaničke strane, Arkham Origins je gotovo identičan prethodnicima, bez eksperimentisanja poznatom formulom. Borbeni potezi, spravice i Betmenove mogućnosti iste su kao iz igre Arkham City. Slažem se da ono što radi ne treba menjati, jer je i dalje sjajno biti u ulozi Betmena, mada sumnjam da bi se iko bunio da je dodat pokoji novi potez ili animacija. Grad je nešto veći u odnosu na Arkham te je za brže kretanje sada moguće koristiti Fast Travel. Na početku će vam biti dostupno svega nekoliko lokacija dok je ostale neophodno otključati gašenjem ometača na tornjevima po gradu. Igra obiluje sporednim zadacima i dešavanjima - zaustavljanje zločina u toku, pronalaženje Enigminih (Riddler dok nije promenio ime) doušnika i disketa sa podacima, obaranje mreže antena razasutih po gradu… Uvek ćete imati nešto zanimljivo da uradite u gradu, a nagrada su iskustveni poeni. Unapređivanje Betmenovih veština rešeno je dvojako - osim iskustvenim poenima, nove spravice se osvajaju izvršavanjem borbenih, istraživačkih i šunjalačkih izazova tako da ćete morati da isprobavate nove taktike. Poseban naglasak stavljen je na detektivski mod, te je kroz igru neophodno rešiti više složenih mesta zločina. Ovi zadaci nisu naročito komplikovani a predstavljaju predah od mlaćenja svega što se mrda i pritom produbljuju priču.

Za igru koja se reklamira pod sloganom “Tvoji neprijatelji će te definisati”, očekivano je da će biti prisutno mnoštvo spektakularnih borbi sa glavonjama iz serijala. To je samo donekle tačno i to ne zbog odluke da se u prvi plan postave neki manje poznati likovi poput Firefly-ja i Anarky-ja. Susreti sa nekim od njih su antiklimaktični, često zbrzani bez prethodnog uvoda u okršaj. Najbolji primer je borba protiv Deathstroke-a, najavljivanja kroz trejlere kao epski sukob, a svedena na omanju arenu i niz QTE sekvenci. U ovom naslovu vrlo je očigledan nedostatak svežih ideja upravo zbog monotonih borbi sa “šefovima” - formula “počisti topovsko meso, skreni pažnju velikom negativcu, umlati ga nekoliko puta, vrati se na tačku 1” do kraja igre će vam izaći na nos i postati previše uhodana.

Igra odlično izgleda. Vidna su brojna unapređenja u odnosu na prethodne igre, a i optimizacija je urađena sasvim pristojno tako da će igra glatko raditi i na vremešnim konfiguracijama. Novi glumci, zaduženi za pozajmljivanje glasa Betmenu i Džokeru, odradili su odličan posao. Mark Hamil jeste legendaran kao Džoker, ali i novi glumac je pokazao da ume da se uživi u ulogu psihotičnog pajaca. Ipak, ni posle pola godine od izlaska, igra ne radi dovoljno stabilno. Izbacivanja na desktop posle prve velike borbe (protiv Killer Croc), beskonačno propadanje kroz pod i razne sitne gluposti poput zaglavljivanja bitnih likova u zidu ili neposlušnost komandi su morali biti popravljeni. Štaviše, igra je puštena u prodaju sa još gorim problemima i trenutna verzija je znatno stabilnija, a izdavač trenutno nema planove da izda dodatne zakrpe. To ne znači da je igru nemoguće završiti, naprotiv, ali činjenica da zbog nemogućnosti izvršavanja neke komande (jer je protivnik zaglavljen usred animacije) morate da igrate celu deonicu ispočetka veoma kvari ukupan utisak i dovodi do gubljenja želje za daljim igranjem.

Po prvi put u serijalu prisutni su online režimi za više igrača, tzv. Arkham Online. Igrači su podeljeni u tri ekipe: superheroje (Betmen i Robin), Bejnove i Džokerove najamnike. Ukoliko igrate kao negativac, igra se prebacuje u formu pucačine iz trećeg lica veoma nalik Gears of War serijalu. Tu je i sistem unapređivanja lika i otključavanja nove opreme koji viđamo u svim današnjim pucačinama, što znači da ćete pohode početi siromašno opremljeni i verovatno trpeti poraze dok ne osvojite bolje naoružanje ili opremu koja pojačava izdržljivost. Multiplayer je čista vikend razonoda - sadrži samo četiri bojišta, ravnoteža timova je loša (strana koja osvoji podršku šefa garantovano pobeđuje) a prisutne su i mikrotransakcije kako bi dodatno zabiberile ovaj režim igre. Da se podsetimo, ova igra je koštala 50 evra po izlasku, ako ne računamo hrpu DLC-sadržaja i sezonsku propusnicu.

Batman: Arkham Origins je igra kojoj nije lako presuditi. Veoma je važan dodatak serijalu, a isto tako i naslov prepun tehničkih problema, pritom napravljen kao čista “sigurica”, bez ijedne inovacije, kako bi se ljubitelji igre namirili do sledećeg izdanja. Ne mogu da kažem da mi je žao što sam petnaestak sati života potrošio na prolazak kroz igru, samo mi je žao što izdavač koji ima ovako dobro postavljene temelje franšize dozvoljava sebi da sedi na lovorikama i izda naslov koji je mogao biti ekspanzija. Ukoliko su vam se svidele prethodne igre iz serijala i ne smeta vam poneka bubica tehničke prirode, nema razloga da ne nabavite Origins, sada kada je znatno jeftiniji nego pre pola godine. U suprotnom - sačekajte Steam rasprodaju.

Bojan Jovanović

[Pročitaj...]

The Wolf Among Us, recenzija

Telltale Games se ne samo specijalizovao za epizodne igre, već je i nastao da bi pravio takve avanture, kada je Lucas Arts otkazao nastavak dogodovština luckastih detektiva Sema i Maksa. Ljudi su udarili šakom o sto, napustili dotadašnju firmu i odlučili da sami dovrše i objave igre u koje su verovali. Početak je bio klimav. Bone nikada nije dovršen kako treba, ljubitelji Monkey Islanda sa podozrenjem su gledali u "epizodni nastavak", a Hektor je bolje prošao na prenosivim uređajima. Svi smo se, vremenom, navikli da su epizodne avanture u vidu interaktivnih filmova, to jest nizovi animiranih sekvenci povezanih momentima u kojima morate brzo da reagujete i donesete odluku, više od prolazne mode. Ubrzo je studio postao poznat po veoma dobrim serijama, kakve su Puzzle Agent, Sam and Max i The Walking Dead. Za ovu godinu najavljene su Tales from Borderlands i The Game of Thrones, zasnovane po uzoru na mnogo poznatiji izvorni materijal nego što je to slučaj sa igrom o kojoj govorimo, The Wolf Among Us. Ona je izrađena na osnovu stripa Bila Vilingema, Bajke, u kojem likovi iz raznoraznih dečjih priča beže u naš svet od nepoznatog neprijatelja, koji je stvorio agresivno carstvo u svetu bajki, pa se pod okriljem čarolije kriju u Njujorku. Strip ima mnogo likova i nijedan nije važniji od drugih, ali za tačku fokusa u igri izabran je Veliki zli vuk, šerif Bajkograda.

Iako su i raniji naslovi ovog studija grafičkim stilom podsećali na uzore, za The Wolf Among Us može se reći da je u potpunosti pretočio atmosferu mračnog stripa u digitalnu animaciju. Sa tehničke strane igri je nemoguće zameriti bilo šta, te je igranje pravo uživanje za sva čula. Čak su i komande nešto prirodnije nego kod "starije braće", a linearnost priče i mala razlika u posledicama odluka nisu toliko primetne kao kod The Walking Dead. Štaviše, kako je neposredno poređenje nemoguće izbeći, reći ću da je moje mišljenje da je reč o daleko boljoj i složenije napisanoj priči, koja će lakše uvući igrača u svoj svet, dati mu razloga da zavoli likove i zainteresuje se za njihove sudbine i dobrobit. Razlog tome jeste fokus na dva čitaocima omiljena lika iz stripa, Vuka i Snežanu, tako da je izbegnut utisak da kroz život junaka nasilno maršira kolona sporednih likova za jednokratnu upotrebu, što je nemoguće izbeći u igri u kojoj pokušavamo da preživimo zombi-apokalipsu u grupi. Ne treba da vas plaši nepoznavanje izvornika. Štaviše, to što ne znate mnogo o Bajkogradu i njegovim likovima, upravo pomaže da se prilepite za ivicu stolice i netremice upijate svaki dijalog, svaku filmski režiranu scenu. Glumci su svoj posao uradili izvanredno, pa ćete na momente zaboraviti da posmatrate animirane junake stripova, a ne stvarne likove uhvaćene u vihoru života.

U igri vodimo Velikog zlog vuka (skraćeno, Bigbie) koji je, posle spasavanja mnogih stanovnika sveta bajki od neprijateljeve vojske, postao šerif Bajkograda u Njujorku. Njegovi nekadašnji zločini, kao na primer napad na Crvenkapu i njenu baku ili na tri praseta, amnestirani su. U Bajkogradu svi imaju pravo na novi početak. Ipak, oprošteno ne mora biti i zaboravljeno. Vuk je svakodnevno suočen sa tihim prezirom okoline, sa sumnjičavim pogledima i predrasudom da "ćud nije promenio". Takvo breme, spojeno sa prirodnom nervozom likova koji su izgubili sve i našli se u tuđem svetu, gde su primorani da nose čarobne maske kako bi izgledali kao ljudska bića, stvara atmosferu nepoverenja i napetosti. Scenaristi uspešno stavljaju igrača pred situacije koje ga prosto mole da ih "preseče", da zaboravi na samodisciplinu i pretvori se u čudovište za koje svi veruju da jeste. Zapravo, cela igra simbolizuje unutrašnju borbu dobra i zla, oličenih u strpljenju, razumevanju i toleranciji, te agresiji i odbacivanju razuma kao jedinog izvora rešenja. Odluke nose posledice, koje su često primetne tek nekoliko epizoda kasnije, ali uprkos tome, tu i tamo zdravo je podivljati. Samo pazite da o tome ne čuje žena kojoj pokušavate da pokažete da ste sasvim novi čovek, to jest vuk. Da, kao i uvek, iza priče o čoveku krije se priča o ljubavi. Rastrzan između ljubavi i dužnosti, između prirode i društva, Vučko pokušava da reši seriju brutalnih ubistava koja prete da potresu ceo Bajkograd.

Nema potrebe zalaziti u detalje, s obzirom na to da je igra mehanički veoma slična već opisanim Živim mrtvacima. Tri epizode već su objavljene, četvrta stiže 27. maja, a petu očekujemo krajem juna ili početkom jula. Dakle, pravo je vreme da se juri neko sniženje kako bi se nabavio ovaj izvrsni naslov, koji jednostavno morate imati u svojoj biblioteci igara na Steamu, bez obzira da li volite avanture, stripove, ili film noir. Ukoliko volite igre i želite iskustvo za pamćenje, nemojte mnogo da razmišljate, ovo je zaista prava stvar za svakog igrača.

Nikola Bulj

[Pročitaj...]

Steam Marines, recenzija

U poplavi igara koje tvrde da vode poreklo iz starinskog naslova Rogue teško je probrati šta je dozrelo, a šta nije. Premda finansijski nije bio neki uspeh, Sword of the Stars: The Pit jeste postigao to da postane merilo za sve druge igre ovog tipa. Nije, ipak, lako porediti igru koju su pravili veterani industrije i rogue-like naslove koje danas uglavnom radi šačica zaluđenika kao grozničavi prvi projekat. Steam Marines iskače iz mnoštva sličnih igara po dva aršina. Ponajpre, tim Worthless Bums trenutno ima samo jednog propaliteta, a to je autor igre koji se potpisuje kao Mister Burns. Zatim, Steam Marines je urnebesna i surova strateška igra koja nudi mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Bonus je, svakako, sjajan autorov blog koji nudi dragocen uvid u nedaće izrade indie-igara.

Ništa fluff, odma akcija...

Steam Marines nema priču, nema uvod, ima mali tutorijal i spisak komandi. To će mnoge odvratiti od igre ili ih bar dobrano preplašiti. Zato što je Steam Marines prava surova rogue-strategija. Smrt je česta, a počesto i smehotresna. Steam Marines je jedna od onih igara koje će vas gaziti dok ne naučite osnovne fore, onda vas gaziti dok ne savladate i napredne taktike, a onda vas još gaziti, jer tek ste na "normal" nivou težine, a očekuju vas još dva iznad njega. Ako pažljivo igrate uočićete, na primer, da su protivnici prilično predvidivi. To znači da možete da im postavite zasedu. Da bi zaseda bila uspešna, neophodno je da znate domet i ponašanje svake pucaljke svih članova tima. Zato što Grenadir (Grenadier) baca bombe koje povređuju sve u okolnim poljima, zato što Izviđač (Scout) ima snajperku koja puca kroz nekoliko protivnika, zato što svi marinci imaju 100% efikasnost kad gađate protivnike na maksimalnom dometu pucaljke. Udarci s boka su snažniji, a svaki sledeći pogodak nanosi više povreda. Čak ove igre je u tim, naizgled, sitnicama koje donose taktičku prednost. Ne samo da se igra pretvara u uzbudljivu prostornu taktičku zagonetku, već je i draž pobede slađa, jer ste uspeli da preživite zahvaljujući znanju i strpljenju. Da, ova igra nije za živčane igrače željne brzog zadovoljenja. Marinci jesu marinci, ali ne oni na koje vi mislite, već stimpankerski, parobrodni, nezgrapni i veoma hrskavi, posebno pod nogama grdobnih robota. 

Ovo tamo plavo, to je jedini tutorijal, a ovo napred je pregled celog odreda

Jedini uvod koji dobijate jeste kratak tekst koji objašnjava kako su usred putovanja širomšir svmira četiri marinca brutalno probuđena iz zamrznutog sna. Vasionski brod I.S.S Orion napali su vanzemunci s armijom robota. Vaše je da se probijete do komandne palube tako što pet puta nađete gde je lift u lavirintu sobičaka. Lakše reći nego učiniti, jer je put prepun zamki, zaseda, protivnika, ali i zaturene opreme koja može dobro da vam dođe, kao i nekakvih ormarića s novcem. Isprva sam se pitao šta će marincima lova, ali ispostavlja se da kasnije nailazite na dobroćudnog vanzemaljca koji će vam prodavati dodatnu opremu. Da sve bude smehotresnije, marinci se javljaju prilično zabavnim dijalozima i komentarima koje ćete često prepoznati kao citate iz popularne kulture.

Naleteli smo na robotoide, ovi su još i dobri, ako imaju ljubičastu glavu onda možete da ih ubijete samo sa strane ili sleđa

Na početku birate klasu i specijalnost svakog od četiri ponuđena marinca. Svaki marinac ima poseban oklop i oružje koje samo ta klasa može da koristi. Svaka klasa ima malo drugačije ponašanje i posebnu specijalku koju možete da birate. Premda su specijalke zamišljene da deluju u sinergiji sa određenom klasom, slobodni ste da je dodelite bilo kome. Evo primera. Pomenuti Izviđač ima pušku koja probija nekoliko protivnika. Najviše mu odgovara specijalka "Spotter", ali možete da mu dodelite bilo koju drugu. Grenadir ima bacač koji povređuje sve u dodiru sa ciljanim poljem. Tu su i Vođa (Leader) koji ima sačmaru koja odbacuje protivnike, a takođe i bonus koji pomaže da postavite ubitačnije zasede. Inžinjer (Engineer) ima mašinku sa mnogo municije. Podrška (Support) takođe koristi mitraljez, a od Inžinjera se razlikuje po ulozi. Kad god, naime, ugledate protivnika dobijate XP. Kad marinci pređu nivo (tj. dobiju novi čin), otvara se mogućnost kupovine dodatne specijalke od kojih su neke aktivne, a druge pasivne. 

Marinac Devil je upravo razvalio zid ovo sivkasto što se vidi jeste prostor između oplate broda

Teren, to jest' brod zamišljen je kao niz prostorija koje su povezane vratima. Međutim!!! Marinci nisu uzalud okovani u bronzana odela na parni pogon. Uz malo sreće mogu da razvale zid prostorije u stupe u međuprostor između oplate broda i transportnog prostora. U tom međuprostoru takođe mogu da se vode bitke, a do izražaja dolazi Vođina sposobnost odgurivanja protivnika, jer posebne poene zadovoljstva stičete kad mrskog neprijatelja izbacite u svemir. 

Konačno, lift!

Poeni oklopa računaju se kao HP. Svaki marinac ima i drugačiji broj akcionih poena (AP). Imajte u vidu da se poeni troše i za okretanje. Svi poeni odlaze da bi se oružje napunilo, a neophodan je bar 1 AP da bi se ušlo u Guard-mod što je zapravo klasična sačekuša ili što bi rekli u WH40K overvoč (overwatch). Prebacujete se iz uloge u ulogu putem funkcijskih tastera (F1-F4) ili rotacijom na TAB i CTRL. Marinci povremeno nalaze dodatnu opremu. Uglavnom je posredi municija, injekcija koja obnavlja AP ili zdravlje ili i jedno i drugo. Mogu se naći i novo naoružanje i novi oklopi. Svaka klasa ima svoje pucaljke. Hulk je univerzalni oklop koji marinca pretvara u stimpankersku verziju Drednota. Iz PDA saznajete koliko je još protivnika ostalo na nivou, a tajanstvena slika može da vam otkrije gde se nalazi lift. Kad se probijete do komandne palube stiže i pomenuti trgovac, a nadalje birate koju ćete palubu da čistite od protivnika.

Skupa pobeda, izgubili smo dva drugara... ponekad možete da nađete zalutalog marinca pa da popunite odred

Premda je igra u alfa fazi, s obzirom na to da se prodaje mogu da kažem sledeće: Puna je sitnih bagova, srećom uglavnom grafičke prirode (marinci nestaju ili se određeni delovi mape "ugase"). Ako smem da je uporedim sa tortom, ima vrlo malo šlaga i šljokica, sve je crna čokolada i maslac, onako da vam zapekne želudac, samo za sladokusce. U poređenju sa onim što nudi, 8.99 EUR (trenutna cena na Steam-u) deluje kao mnogo novca, ako ste igrač koji nije lud za poteznim taktičkim igrama. Autor objašanjava zašto tolika cena i sve je to u redu. I sam sam zaluđen za ovakve igre, pa sam sačkeao da se Steam Marines nađe na popustu. Nemojte da me pogrešno shvatite, Parni Marinci su pravi dragulj, ali pribojavam se da je toplije preporučim zbog alfa-faze. I sam sam bio u ulozi nezavisnog igrostrojitelja, ali opet ne podržavam da se prodaje alfa. To je kao da vam prodaju cipele bez đona uz obećanje da će jednog dana nova verzija imati i rupice za pertle i jezičak i bonus nitne sa strane. U tom smislu sami odlučite šta ćete sa ovim marincima. Ja sam ih uzeo i oduševljavam se iznova svakog dana pojedinostima koje otkrivam...

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora

[Pročitaj...]

Expeditions: Conquistador, recenzija

Evo zašto je važno igrati stare (dobre) igre. Grupa studenata iz Kopenhagena u Danskoj napravila je prototip igre u okviru nekog studentskog projekta. Taj demo pretočili su u igru za mobilne telefone, a zatim ispočetka napravili celu u Unity-ju kao pravu 3D igru. Uzori su im bili King's Bounty, Heroes of Might and Magic, Fallout 1 i 2, Dungeons and Dragons, Rainbow Six i X-COM. I premda je Expeditions: Conquistador sasvim samosvojna igra, jasno ćete uočiti deliće igara koje su je nadahnule.

Boje malo pršte, ali grafika je u stvari veoma dobra

Igru nikad niko ne bi ni primetio da nisu imali prilično uspešnu kampanju na Kickstarter-u. Našli su se i na Steam-u, a bili su i deo paketa, pa ste mogli da je nabavite za dolar. A vredi i tih 20 EUR koliko na Steam-u traže. Vredi svaki euro(cent).

Onima koji prate naš blog, poznato je da sam ljubitelj poteznih igara, taktičkih timskih (team based tactical), strategija i RPG-ova. Expeditions: Conquistador je sve to i još malo preko.

Istražujete jedan kutak Hispanole

Današnje igre mogu da se podele na one koje ne praštaju (Rogue-likes, na primer) i sve ostale, jer većina igara prašta igračima. Pokušaj ponovo i nije neka posebna kazna, a ako i postoji (vraćanje na prethodni nivo), vrlo retko ima dobro postavljenu granicu, pa gotovo svaka kazna živcira igrača. Ne psotoji kazna koja bi nešto značila.

Expeditions: Consquistador možete igrati dalje čak i ako ne uspete da ispunite zadatke. Možete da igrate čak i ako izgubite bitku. Možet da izgubite čak i ako pređete igru. Ali isto tako možete da dobijete uprkos svim tim gubicima. Šta? Šta?! Ova igra nema obruče koje preskačete kao cirkuski međed, niti stepenice kojima se penjete. Posredi je prava pustolovina, istraživanje i preživljavanje. Nekad ide bolje, nekad ide grbavije, ali dok ne krenete spiralom istinske propasti. Nadam se da ste gledali film "Agire, bes Božiji", jer sudbina može da vam bude kao Kortesova, ali možete da završite i kao Lope de Agire, zvani El Loko (Ludak). Kazne u ovoj igri su istinske. Sramota što niste uspeli da uradite ono što ste obećali. Gubitak poštovanja u očima saboraca. Posrnuće koje otežava svaki sledeći korak. Svaka odluka, moralna ili nemoralna, plaća se.

Istraživanje će vas podsetiti na dobri stari HoMM

Kad smo već kod Kortesa, njegovo ime nosi podrazumevani nivo težine. Najlakši je Kolumbo, korak teži od Kortesa je Pizaro, a Agire je najteži nivo. Razlikuju se po količini sirovina na mapi, množiocu snage udarca za vaše i protivničke vojnike, te izgledima da saborci prežive teške povrede i slično.

Radnja igre dešava se tik pred Kortesovo putovanje u Meksiko, pa može da se kaže da imate priliku da promenite istoriju. Najpre se iskrcavate na Hispanolu, ostrvo koje će kasnije biti poznato kao Haiti i Dominikana. Lepota ove igre vidi se već tu na početku. Dobrih tri do pet sati igranja pružaju vam priliku da naučite "gotovo sve o igri". Kakav divan način da prođete ne samo osnovnu obuku već i da ispipate sve pojedinosti igre i uđete u štos. Čak i ako odlučite da počnete iznova, nije strašno, prvi deo kampanje ne oduzima previše vremena da ne biste mogli opet da ga obrnete. Osim toga kad se iskrcate u Meksiku svaki sledeći put imate izbor da li želite da krenete od samog početka, iz Hispanole ili da štrpnete dobih tri do pet sati u startu. Istina, ne dobijate posebne likove koje ste mogli da regrutujete na ostrvu, ali to je cena prečice.

E, sad.

Razlika između dobre i sjajne igre jeste u tome što dobra ostane na tom nivou koji ste upoznali kad ste savladali "gotovo sve o igri" i nema ništa drugo da vam ponudi. Tako znamo da je Expeditions: Conqiustador sjajna igra, jer kampanja u Meksiku ima da vas provede kroz šezdeset do sto sati igranja i da vas uredno iznenadi baš kad pomislite da ste sve videli i da se ništa neće promeniti do kraja.

Priča se odvija kroz ovakve prozore i izbore koji se nude

Stoga neću da vam otkrivam sve, već želim samo da osvetlim pojedinosti po kojima se vidi da je Expeditions: Conquistador sjajna igra u svakom pogledu. I zaista, možda odiše onom vrstom produkcije koja se pravi da je skuplja nego što jeste, kao i mnoge druge igre nezavisnih timova, ali ne postoji deo igre koji iskače iz opšte kompozicije, da bi pokvario utisak.

Bitka počinje...

Muzika? Divne melodije koje možete da slušate i bez konteksta igre. Grafika? Portreti i slike su sjajni, a modeli i animacije sasvim pristonje za vrstu igre. Možda nedostaje neka vrsta razlikovanja vojnika u odnosu na iskustvo, ali to je zaista sitnica. Pisanje? Odluke koje morate da donesete nisu šminka. Svaka je važna i donosi nešto. Čak i dijaloške linije koje se tiču likova veoma su zanimljive i otvaraju priliku da steknete poverenje saboraca. Bitke? Brze i uzbudljive sa uobičajenom podelom klasa. Vojnici su tu da drže poziciju, Izviđači da zadaju smrtonosne udarce, Lovci da gađaju, Doktori da leče, a Učenjaci da pružaju podršku. Urođenici imaju svoje klase koje odgovaraju španskim, sa značajnim razlikama. Možda mi se čini, ali domoroci imaju bolje borce, dok su im klase za podršku malo slabije. Istraživanje? Nikad ne dosadi, a blaga koja mogu da se nađu u Meksiku izdašna su za one koji imaju malo sreće i veštine.

Sve je pregledno i jasno, jednostavni elementi tvore složenu celinu

Pomenuio sam veštine. Svaki borac dolazi sa unapred određenim veštinama i osobinama. Veštine se dele na specijalke koje se koriste u borbi i veštine preživljavanja, stražarenje, patroliranje, lov, travarstvo i zanatstvo (Tinkering). Stražarenje i patroliranje sprečavaju da vas protivnici iznenade tokom noći, lov donosi svežu hranu koju možete da pretvorite u trajne zalihe, a travarenjem pretvarate lekovito bilje u medicinske zalihe. Zanatstvom otključavate bolju opremu i pravite zamke, baklje ili municiju za top. Postoji i sirovina pod nazivom Oprema koja predstavlja apstraktno merilo i dodeljuje se borcima kako bi bili bolje oklopljeni ili koristili bolje naoružanje. Tu je i blago kojim kupujete zalihe i koješta drugo. Deluje jednostavno, ali radi prilično dobro i stavlja vas neprestano na oštricu noža. Jednog trenutka čini vam se da imate neiscrpne zalihe hrane i lekova, već u sledećem tumarate pustim predelom i molite se za dobar ulov, a moral boraca se osipa...

Borce koji su pali moraćete da zalečite tokom logorovanja

Moral svakog pratioca računa se u prosek morala cele družine. Ukoliko zapustite četu, možete se izvući deblji kraj u pobuni. No, ukoliko nižete uspehe, pojedini članovi družine biće vam sve odaniji. Primetićete da svaki pratilac ima tri lične osobine. Na primer, Hulian Ortega je agresivan, altruista i hrabar. To znači da ga vezujete za sebe ukoliko postupate odvažno, napate prvi i pomažete ugroženima. I obrnuto. Gabriela Ibara je pohlepna, svaka prilika u kojoj se rasipate blagom ili ne postupate gramzivo, osipa njeno poverenje. To znači da kada birate koga ćete uzeti u četu, morate da uzmete u obzir i to da morate dosledno da se ponašate. Želite da poštujete običaje domorodaca? Imaćete nevolje sa pobožnim Špancima. Želite da budete oprezni? Potrudite se da uz sebe imate pratioce koji slično misle.

Logorovanje je važan deo igre, treba postaviti stražu i odrediti kako će se trošiti zalihe

Sve ove sitne mehanike koje upoznajete tokom igre tvore celinu koja je veća od skupa delova. Što je najlepše, putanje su različite i moguće je da igru prođete i kao genocidni manijak Agireovog kalibra, ali i kao neko ko umesto da uništava domoroce pomaže da se izgradi plemenitija klima na Jukatanu. Davno nije bilo tako dobro zaokružene igre koja je vlažni san svih koji vole RPG, dobru priču, dobro napisane likove, širinu izbora, raznovrstnost pristupa, ljupkost igrostrojenja. Toplo preporučujem svima koji vole igre koje vas uvlače duboko u svet, puštaju vas da ga istražite. Upoznate nove ljude i iskasapite ih.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora

[Pročitaj...]

Marlow Briggs and the Mask of Death, recenzija

Često među svim tim velikim razvojnim timovima, ispliva onako tiho i bez mnogo pompe i neki mali razvojni studio sa draguljem. Jedan od takvih naslova je i Marlow Briggs and the Mask of Death, slovenačkog razvojnog tima ZootFly, poznatog po igrama iz serijala Panzer Elite, kao i po igrama First Battalion i Prison Break: The Conspiracy. Marlow Briggs and the Mask of Death je akciona avantura sa pogledom iz trećeg lica sa platformskim i prostornim zagonetkama.

Priča u ovoj igri svakako nije jedan od važnijih elemenata igre, a dokaz toga jeste i šaljivi zadatak u okviru Steam-ovh dostignuća koji se dobija kad igrač preskače sve kratke filmiće u igri od samoga početka.

Glavni protoganista igre Marlow Briggs, kao i svako zaljubljen odlazi u Centralnu Ameriku u posetu devojci arheologu ne sluteći da će mu taj put zauvek promeniti sudbinu. Devojku mu kidnapuju plaćenici u službi Gospodina Longa koji je smrtno ranjen. Oživljava ga drevna Majanska maske po imenu Xibalba, i tu naša pustolovina počinje.

Nivoi su prelepo dizajnirani, puni boja, živopisni, puni biljaka i životinja, ali i mnoštvom neprijatelja. Suočićete se sa velikim brojem neprijatelja od običnih radnika, plaćenika, malih bosova škorpiona, pa sve do džinovskih glavonja na kraju svake deonice.

Ako ste ikada igrali God of War,uhodavanje u borbu biće vam znatno lakše. Kao i u pomenutom serijalu i ovde imate početno oružje kosir, sa brzim i snažnim napadima. Kako vremenom budete napredovali i otključavali moći i nadogradnje kosa vam je sve jači saveznik u borbi. Unapređenje vaših moći i oblika kosilice ostvaruje se skupljanjem iskustvenih (exp) poena, koje dobijate uništavanjem protivnika i skupljanjem po nivou rasutih skrivenih žutih kugli i maski. Neke su crvene, a druge plave, te crvena predstavlja zdravlje, a plava manu koja se trosi korišćenjem moći (voda,vazduh i vatra) ali i ispucavanjem spirtualnih bodeža idealnih za dalekometne borbe. I ovde postoje serije poteza koje možete posle svakog otključanog unapređenja vežbati u posebnoj mini-areni. Tokom igre maska Xibalba sarkastično ce komentarisati vaš učinak u borbi, ali i pad u provaliju i pogibiju.

Prijatno iznenađenje su i raznorazni izazovi. Prostiru se u rasponu od skupljanja žutih kugli do besomučnog roštiljanja helikopterom u stilu Space Invaders-a.

Male probleme stvara kamera prilikom platformskih deonica i logičkih terenskih zagonetki.
Zamerka ide i učestalom autosave sistemu, koji može da vas izneveri ako u borbu uđete sa malo zdravlja, pa je ručno snimanje pozicije pre svake borbe gotovo obavezno.

Svako ko voli seckalice i tabačine poput God of War-a i Darksiders-a, trebalo bi da pruži priliku ovom ostvarenju prvenstveno zbog odličnog sistema borbe, humora kojim odiše cela igra parodirajući neke od najvećih Holivudskih hitova osamdesetih i devedesetih.

Dušan 'Flamingos' Paklar

[Pročitaj...]

Dysfunctional Systems, Episode 1: Learning to Manage Chaos, recenzija

Internet je čudo. Ima svega za svakoga. Tako ljubitelji japanske kulture nisu toliko uskraćeni za najnovije anime i mange koliko bi bilo da nema dobrih duša da prevode sa japanskog i premošćuju jezičku barijeru. Igre su, pak, ponešto kabastije za prevod i obično se čeka na nekog preduzimljivog izdavača da se smiluje i objavi američku verziju. Počesto, nešto se i izgubi u prevodu. Likovi se promene, priča se iskrivi kako bi se spasile nevine dušice američke publike.

Jedna od tekovina japanske pop-kulture jeste i VN (visual novel). Posredi je osnovno delo interaktivnog pripovedanja, nešto između romana, stripa (graphic novel) i računarske igre. Nazivaju ih još i kinetičkim ili pokretnim romanima, jer je značajan deo pripovedanja animacija junaka kao i smenjivanje scena. Ako niste znali, slavni japanski igrostrojitelj Hideo Kođima (autor serijala Metal Gear) oduševljen jednom VN-igrom odlučio je da uđe u sve igara.

Ljubitelji japanske kulture pokušali su da presade visual novel na zapad i delimično su u tome uspeli. Delimično, zato što danas na zapadu postoji veliko zanimanje za interaktivno pripovedanje, ali s druge strane vrlo je malo profesionalnih timova koji se bave ovim veoma razgranatim žanrom. Zaista, neobično je to da su tehnološki prodor u svet interaktivnog pripovedanja napravili zapadnjaci kao što su Majk Mateas, Emili Šort i Ričard Evans, dok istovremeno tržištima i dalje vladaju japanske igre.

Poštovalaca VN-igara, ipak, nema malo. Tome svedoče brojni endžini, takmičenja, kao i broj igara koje je moguće preuzeti sa interneta. Premda je stil VN-igara gotovo kanonizovan, postoje brojni podžanrovi (horor, ljubavni, komedije) kao i hibridi (VN sa elemetima RPG-a, MMORPG-a, strategije, timske taktičke igre).

E, sad.

Autori VN-igre Dysfunctional Systems neobičan su internetski skup koji predvodi kanadski student Džeremi Miler. Tim se zove Dischan Media, a sastoji se od grupice programera iz Kanade, SAD-a i Danske. Budući da su nezavisni studio grupa brzo menja članove. Posredi su zaljubljenici u VN koji žele da stvaraju igre prilagođene zapadnoj publici. To ponajpre znači da žele da pripovedaju na način koji ne spada u orijentalna pravila pripovedanja. Ukoliko ste iole pratili igre iz Japana (i uopšte njihovu pop-kulturu) znate da postoji mnoštvo kulturoloških razlika koje zahtevaju poznavanje japanskih običaja, mitova, a ponajviše - simbola. Dischan Media ne preza od kanona VN-igara (grafika u stilu anime, galerija za fanove, provokativne teme, minimalizam igrostrojenja), ali pokušava da ispriča pripovest polazeći od zapadnjačkih mitova i kulture. Tu istančanu razliku najavili su igrom Juniper's Knot (besplatna je), a u potpunosti ispoljili serijalom u najavi pod naslovom Dysfunctional Systems.

Prva epizoda nosi naslov Learning to Manage Chaos i uvodi nas u priču o svetu u kome je sve toliko savršeno da se njegovi stanovnici bave ispravljanjem krivih drina drugih svetova. Upadamo usred priče o Vinter Harison, četrnaestogodišnjoj kadetkinji u školi za medijatore. Pored toga što uče, kadeti moraju da uz nadzor učitelja-majstora pohađaju svetove na kojima je previše haosa i nereda. Njihov zadatak je da po svaku cenu uvedu mir i ravnotežu.

"Po svaku cenu" je osnova pripovedanja u ovoj epizodi. Vinter je mlada i blentava, teško joj je da i zamisili da postoje mnogi svetovi, ali stvarnost se obrušava na nju tokom naizgled rutinskog zadatka. Moraće da donese teške odluke, da zaviri iza zavese i otkrije nam nagoveštaje da je njen utopijski svet zapravo distopija. Priča se sastoji iz dva dela. Prvog u kome Vinter mora da prelomi i drugi koji nam kroz vizuru njene školske drugarice otkriva kako se Vinter nosi sa posledicama svog izbora.

Neću mnogo da vam otkrivam, jer suština VN-igre jeste u priči. Igra se svodi na odabir dijaloške grane. U odnosu na to kako razmišljate i šta odabirate, priča ima dva završetka. Sama linija radnje ne menja se toliko koliko pogled i uvidi glavnog junaka, te njeni odnosi sa okolinom. Na kraju možete da snimite profil koji će u sledećoj epizodi nastaviti priču u zavisnosti od izbora koje ste načinili u ovoj prethodnoj. Samo ću vam nagovestiti da je priča toliko snažna i upečatljiva, da kada sam odigrao jedun granu do kraja nisam želeo da se vratim i prođem i drugi krak (dobro, na kraju sam morao zbog ovog prikaza). Dysfunctional Systems time spada u retku vrstu igara koja dotiče status umetnosti i zaista može čvrsto da veže glavnog junaka, igrača i njihove odluke. Da nije tako dobre priče i dobrih junaka, ne bih vam ni preporučio ovu igru u kojoj zapravo i nema mnogo igre u klasičnom smislu, a i traje tek sat ili dva.

U skladu sa onim što je Dischan Media zacrtala - da proizvode samo igre vrhunskog kvaliteta - mogu da kažem da su dosta odmakli na tom putu. Muzika je veoma dobra i pojačava osećanja koja igra budi. Grafika je odlična, pomalo u japanskom stilu, ali sa linijama, senčenjem i bojama koje više odgovaraju evropskoj školi crtanja. Naravno, u skladu sa tradicijom i poreklom VN-igara, tu je i džuboks (možete da slušate sve melodije iz igre) kao i galerija slika koje su urađene u fazonu fan art-a, sa izraženim elementima fan service-a. U prevodu, glavne junake možete videti u najbizarnijim i erotiziranim pozama, u kostimima koji nemaju mnogo veze sa radnjom igre. Takođe, ukoliko ste odigrali Juniper's Knot čekaju vas dodatne sličice u galeriji.

Trenutno košta 4.99 EUR na Steam-u ili svega 5.00$ na sajtu proizvođača. Možda ćete se iznenaditi, ali preporučujem je i smatram da vredi toliko. Naravno, ukoliko razumete da igru bez igre koja traje sat i nešto preporučujem isključivo zbog dobre priče, kvalitetne produkcije i izuzetne atmosfere koja se retko viđa. Dakle, podrazumeva se da ne očekujete ni avanturu ni RPG, kao i da se otisnete tragom Vinter Harison i postavite se u njenu kožu. Ukoliko za to niste raspoloženi, preskočite ovu interaktivnu priču.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora

[Pročitaj...]