Uputstvo za povezivanje Dualshock 4 kontrolera na PC

Svi znamo da se XBox kontroleri mogu, a često i moraju, koristiti na računarima da bi se u potpunosti uživalo u određenim naslovima. Međutim, šta ako više volim izgled Sonijevih upravljača? Do sada nije bilo lako, ali dolaskom na svet konzole PlayStation 4, situacija se promenila na bolje!

Neophodan softver:

DS4 To XInput Wrapper

1. Microsoft .NET 4.0
2. Visual C 2010/2012 Runtime.
3. Zadnji DirectX Runtime.
4. Zadnji Official Microsoft Xbox 360 Controller Driveri.
5. Minimum Bluetooth 2.1 + EDR Dongle (ako se koristi blutut).
6. Administrator prava na vasem računaru.
7. Pogasite sve servise i programe koji mogu koristiti kontroler
(Steam/Uplay/TeamSpeak,) ako koristite Hide DS4 controller opciju, jer može da izazove blokadu i pucanje pojedinih programa.
8. MotionJoy drivere instalirane ali mogući su eventualni problemi, narocito sa DS4 Tool
9. Ne može se pokretati zajedno sa DS3 SCP server gui ili servisom, dakle ukoliko ste prethodno koristili DS3 pogasite sve što ima veze sa njim.

Pa da krenemo!

Skinite Ds4Tool. Otpakujte i otvorite folder Virtual Bus Driver. Pokrenite ScpDriver.exe,pojaviće vam se prozorče sa opcijom install, kliknite. Ako je sve proteklo u najboljem redu, pisaće da su Bus driver i Bus Device instalirani.

ScpDriver je aplikacija koja 'simulira' ponašanje Xbox-a na DualShock-u, pa je idealno da u tom trenutku proverite prepoznaje li uredno sve 'kretnje' vašeg gejmpeda.

Ukoliko posedujete Xbox 360 kontroler stavke 1-4 od potrebnog softvera već posedujete u računaru pa smo time uradili deo posla. Ako hoćete da priključite putem blutut konekcije biće vam potreban pomenuti adapter sa EDR (enhanced data rate) verzije 2.1 kao što je gore pomenuto. Ukoliko povezujete putem USB kabla, preskočite ovaj deo.

USB varijanta:

1.Ugasite Steam i sve druge aplikacije i servise slične njemu.
2.Izvadite iz računara vaš Xbox kontroler ukoliko ga posedujete.
3.Povežite Dualshock 4 putem mikro USB kabla.
4.Pokrenite ScpServer.exe trebalo bi da automatski prepozna kontroler i dodeli mu komande. Ukoliko vec imate pokrenut taj program kliknite na Stop pa zatim Start da pokrnete proces sinhronizacije.

Blutut varijanta (napominjem da je ovo malo teža varijanta i da ne radi sa Toshiba blutut adapterima)

1. Idite u Start/Windows Kontrol panel ili ako imate ikonicu blututa pored sata još bolje. Držite Share i PS tastere nekoliko sekundi dok LED na kontroleru ne počne da svetluca. Na ikonici blututa u donjem desnom uglu kliknite na Add Device. Ako je sve kako treba prijaviće ga kao Wireless Controller. Nakon što Windows sinhronizuje uređaj i prijavi da je uređaj instaliran i aktivan otvorite ScpServer.exe i vidite da li ga program prepoznaje i da li ga je mapirao.

Kada ste sve ovo uspešno uradili trebalo bi da pod stavkom u Control Panelu u odeljku Devices and Printers ima Xbox 360 Controller, ovo znaci da je program uspešno prevario sistem da misli da je DualShock 4 u stvari Xbox kontroler.

Možete povezati do 4 kontrolera sa podešavanjem LED svetla, osetljivosti pritiska tačpeda i pečurki. Odmah da napomenem da je tačped na samom startu isključen ali se može uključiti držanjem L2+R2 tastera i tapkanjem tačpeda ili u samim opcijama označavanjem kvačice kod stavke Enable Touchpad at Start.

Komande tačpeda su: L1 = Levi klik a R2 = desni klik

To je sve narode. Uzmite času omiljenog napitka i uživajte u igrama sa DualShock 4 kontrolerom!

Dušan 'Flamingos' Paklar

[Pročitaj...]

Kupovina Laptop računara - Decembar 2013, vodič

U jednom od mnogih brojeva stripa "Alan Ford", članovi grupe TNT, preobučeni u deda mrazove, pevali su: "Stiže Nova godina, a odlazi stara, evo deda mraza, dajte njemu para"! Tako i naša država, kako bi što više promovisala računarstvo i ubrzala digitalizaciju društva, preobučena u deda mraza, gleda da nam otme još koji dinar iz džepa podizanjem PDV-a na računare sa 8 na celih 20% (zbog čega bi u mnogim državama Evropske unije, kojoj toliko težimo, sve bilo blokirano neprestanim štrajkovima). Ni tu nije kraj, već se mogu čuti glasine o uvođenju "muzičkog dinara", još jednog sasvim proizvoljnog i verovatno protivustavnog harača, na računare, jer se gle čuda, na njima potencijalno može puštati muzika za javno emitovanje, za koju nisu pravovremeno plaćene dozvole. Pored toga što nas država sve unapred smatra lopovima, pred očima nam se odvija i "smena generacija", pa Intelovi procesori sa Haswell jezgrom polako čiste starije zalihe sa tržišta, što najviše pogađa ponudu laptop računara, gde sve više novca treba izdvojiti za procesore koji bi nekada jedva mogli da primirišu dnu ponude. Naravno, za svako ozbiljno igranje, blog Igrorama vam uvek i bez razmišljanja preporučuje nabavku stonog (desktop) računara. Prednosti su brojne, od lakše promene i nadogradnje delova, preko jednostavnijeg hlađenja, pa sve do povoljnijeg odnosa cena - kvalitet. Ipak, ponekada je neophodno uzeti prenosivi računar, a tu i tamo, čak i ako nije uzet prvenstveno za igranje, valja nešto i odigrati ako je predavanje dosadno a napolju pljušti kiša i bežanje na bilijar ne dolazi u obzir. Stoga, odlučismo da vam prikažemo aktuelnu ponudu, raspoređenu prema cenovnim kategorijama i nekoj osnovnoj nameni za koju bi ti računari bili više ili manje upotrebljivi.

D - 27 do 37 hiljada dinara
U ovoj kategoriji nalaze se mašine sa Intelovim procesorima prilagođenim za minimalnu potrošnju (ULV - Ultra Low Voltage), poput 1007U. Laptop računari o kojima je reč najčešće imaju 2 do 4 Gb RAM, nemaju optički uređaj, a najzastupljenija dijagonala ekrana jeste 15,6 inča (širina tih ekrana je 34,5 cm). Sasvim su dovoljni za surfovanje Internetom, gledanje 720p filmova, slušanje muzike, te manje zahtevne (kancelarijske i kreativne) poslove, ali na njima se nećete naigrati. Mogu da pokrenu najmanje zahtevne igre nezavisnih autora, možda i neke starije (DX8 ili DX9) naslove, koji ni u svoje vreme nisu bili preterano zahtevni.

Najjeftiniji: ACER Aspire E1-532-29552G32Dnii - NOT05688
(Celeron Dual Core 2955U, 2 GB RAM, 320GB HDD)

Preporuka: Lenovo IdeaPad G500 59390481
(Pentium Dual Core 2020M, 4 GB RAM, 500 GB HDD, DVD-RW)

C - 38 do 48 hiljada dinara
Za nešto više novca mogu da se nađu i računari na kojima će biti moguće igrati se na prihvatljiv način, iako ne treba očekivati vrhunske performanse. Naravno, sve što smo prethodno naveli, može se raditi i sa računarom iz ove kategorije, s tim da će biti moguće i da se koriste neki kreativni alati za koje je prethodna grupa suviše slaba. Nažalost, jeftiniji modeli previše su bliski prethodnoj grupi, pa treba potrošiti nešto više novca da se dođe do boljeg odnosa cena-kvalitet.

Preporuka: ACER Aspire V3-531G-B9604G50Makk
(Pentium B960, 6 GB RAM, GeForce GT630M sa 1GB DDR3, 500 GB HDD, USB 3.0, Bluetooth 4.0)

B - 49 do 59 hiljada dinara
Ovo je veoma nezgodna kategorija, jer cene variraju od prodavnice do prodavnice, a sami računari, barem na papiru, imaju istu količinu memorije ili veličinu diska kao onaj preporučeni iz kategorije D. Zašto onda otvoriti novčanik da se uzme nešto što košta iznad 50 hiljada? Odgovor leži u četvorojezgarnom procesoru i pristojnoj grafici, što bi omogućilo igranje u rezoluciji 1280x720 sa podešavanjem detalja high.

Preporuka: Acer Aspire V3-571G-73634G75Maii
(Core i7, GeForce Go GT630, 4 Gb RAM, 750 GB HDD)

A - 60 do 70 hiljada
Vrhunac igranja u rezoluciji 1280x720 (720p). Laptop koji preporučujemo u ovoj kategoriji čak ima osnovnu rezoluciju 1920x1080, iako na njoj nećete moći sve da igrate sa najvišim grafičkim podešavanjima. Za takve stvari ipak je neophodno dati nekih 1000 evra kada su prenosivi računari posredi, a smatramo da ljudi koji kupuju takve mašine, znaju šta rade i bez naše pomoći, pa se nećemo mešati u izbor.

Preporuka: Lenovo IdeaPad Y500 59367182
(Core i5, GeForce Go GT645, 4 GB RAM, 1 TB HDD)

Cene su navedene po kategorijama, jer se domaćim prodavcima ne može mnogo verovati u tom pogledu (ne osvežavaju prezentacije redovno, nemaju u skladištu oglašene modele itd). Savetujemo da obratite pažnju na potencijalna sniženja oko Nove godine, te da očekujete poskupljenje početkom 2014. usled rasta poreza na dodatu vrednost. U pojedinim prodavnicama, uz doplatu od samo 10 evra godišnje, možete da umesto dvogodišnje dobijete petogodišnju garanciju. Na kraju, ne zaboravite da, iako se zovu laptop (na vr' krila), ove računare ne treba držati na krilu ili drugoj mekoj površini, jer se tako ometa njihovo hlađenje (i oštećuje zdravlje korisnika).

Ukoliko imate pitanja ili tražite savet, slobodno napišite komentar pa ćemo gledati da vam odgovorimo u nekom pristojnom roku.

Dušan Paklar

[Pročitaj...]

Vodič kroz instalaciju GNU/Linuxa i Steama za Linux

Valve je juče zvanično predstavio Steam-klijent za GNU/Linux, te sada i oni koji nikada nisu bili zainteresovani za ovu porodicu operativnih sistema razmišljaju o selidbi, ili bar kratkoročnom testiranju. Razlog više svakako jeste promotivna ponuda za sve koji zaigraju TF2 na GNU/Linuxu pre kraja februara, tj. mogućnost da se dobije virtuelni pingvin u igri koji bi, ako ne bude dodeljen u prevelikim količinama, kasnije mogao biti vredan za razmenu. Međutim, koliko god želeli da isprobate kako radi Steam na Linuxu, ili bar da se ogrebete za virtuelnog pingvina, bespomoćni ste jer je jedini operativni sistem koji ste ikada koristili - Windows. GNU/Linux za vas predstavlja neku vrstu bauka, nešto nepoznato i nepojmljivo? Ne brinite, samo za vas pripremili smo ilustrovani vodič kroz instalaciju GNU/Linuxa, osvežavanje sistema i odabir pravih drajvera, te naravno, instalaciju Steam-klijenta za GNU/Linux! Sve što vam je potrebno da “maknete pingvina”, ili nadajmo se, upoznate punu snagu slobodnog operativnog sistema i razmislite da nastavite da ga koristite.

Za početak, potrebno je znati da GNU/Linux dolazi u više različitih “ukusa” koji se zovu distribucije. Svaka distribucija sadrži neku verziju Linux jezgra (kernel) i mnoštvo odabranih GNU programa. U zavisnosti od tog izbora, razlikuju se distribucije, jer neki autori više vole jedan kancelarijski paket, drugi smatraju da je Firefox zgodniji od Konquerora i slično. Iako Valve preporučuje poslednju verziju distribucije Ubuntu, naša je preporuka da, ukoliko nekim slučajem nemate HD monitor osetljiv na dodir ili Wacom Touch tablu, zaboravite na Ubuntu i instalirate Mint. Posredi je jednostavan i lako upotrebljiv distro nastao iz Ubuntua, tako da je potpuno kompatibilan sa njim, ali je praktičniji za upotrebu na desktopu (da ne komplikujemo sa objašnjavanjem, recimo da je Unity teški krš i neka ostane na tome).

Valja napomenuti da je Linux Mint (kao i svaku drugu distribuciju GNU/Linuxa) moguće instalirati pored postojećeg operativnog sistema, koji je u vašem slučaju najverovatnije Windows 7. Takođe, instalacija se obavlja “uživo” sa optičkog diska, tj. Mint će da se pokrene sa diska, bez instalacije, i moći ćete da koristite sistem dok ga instalirate, što znači da ćete biti u mogućnosti da otvorite Firefox i posetite ovu stranicu u svakom trenutku, što pomaže da se izbegnu bilo kakve nedoumice i greške. Naravno, postoje i drugi načini da isprobate Linux, npr. pokretanjem sa USB memorije ili kroz virtuelnu mašinu, ali ako želite da zapravo zaigrate Team Fortress 2 u punoj snazi, bez ograničenja bilo koje vrste, instalacija je put koji vam preporučujemo od srca.

Šta nam je sve potrebno?

- ISO slika optičkog diska, koju ćemo besplatno preuzeti sa Interneta i narezati (ukoliko imate 4+ Gb RAM i x86-64 procesor, izaberite 64-bit verziju)

- Jedan optički disk, prazan, kako bismo ga narezali (DVD, uzmite 2 da se nađe)

- Hard disk sa najviše tri postojeće particije i nekih 30-50 Gb praznog prostora za Linux

- Besplatan program EasyBCD

- Jedan korisnički nalog za mrežu Steam (to imate već godinama)

- Preporučeno, al' ne obavezno: nVidia grafika

Priprema

Za početak, neophodno je pripremiti računar. Da bismo instalirali Linux Mint, moramo da oslobodimo određenu količinu prostora. Neki minimum bio bi 30 Gb, ali je naša preporuka, ako smatrate da ćete instalirati više od jedne igre (za Linux su već sada dostupni Team Fortress 2, Counter Strike Source, Serious Sam 3 BFE i slični naslovi koji zauzimaju u proseku 10 Gb svaki!) da to bude barem 50 Gb. Jednostavno posetite Windos Disk Manager (Start > desni klik na My Computer > Manage > Disk management) i poslednju particiju na disku smanjite za 50 Gb (opcija Shrink Volume, rezultat prikazan na slici 1). Pošto diskovi i dalje mogu da imaju samo 4 primarne particije, najbolje je da po završetku oslobađanja prostora nemate više od 3 particije za Windows na tom disku na koji ćete instalirati Linux Mint. Ako je reč o glavnom, sistemskom disku, znajte da se računa i Windowsova boot particija od 100 Mb, koja se nalazi negde na početku diska, te npr. boot (System reserved) + C: (Windows) i D: (neko skladište za podatke) čine tri.

Što se tiče pripreme iz Windowsa, ukoliko ste preuzeli i narezali ISO (opcija Write image file to disc, vidi sliku 2) za Linux Mint i instalirali program EasyBCD, sav posao je završen i možemo da krenemo sa instalacijom novog sistema (bez brisanja postojećeg Windowsa, osim ukoliko vam to nije cilj).

Linux uživo

Ostavite narezan disk u uređaju i restartujte računar. Uđite u BIOS i podesite opciju Boot > First boot device na optički uređaj u kojem je instalacioni disk (ponegde se ova opcija zove Boot sequence, slika 3).

Pritisnite taster F10 da sačuvate postavke i izađete iz BIOSa. Računar će se restartovati i videćete uvodni ekran koji vas obaveštava da se pokreće Linux Mint (uživo, sa optičkog diska - Windows je neoštećen).

Instalacija je veoma jednostavna i jedini “strašan” deo jeste podešavanje particija. Međutim, kada se lepo objasni, čak i taj korak postaje veoma lak (jer jeste lak, samo je drugačiji nego prilikom instalacije Windowsa). Da krenemo redom. Na prvom ekranu izaberite opciju Start Linux Mint. Sistem će se učitati sa optičkog medija i dočekaće vas jednostavna i lepa radna površina (slika 5). Iako možete da iskoristite ovu priliku da isprobate kako se koristi Linux, znajte da će sve biti usporeno, jer se programi i delovi sistema po potrebi raspakuju sa DVDa u memoriju pa tek onda pokreću. Ovo je trenutak da pokrenete Firefox i učitate ovaj članak, koji ste morali da zatvorite kada ste restartovali računar da započnete instalaciju, te da pokrenete samu instalaciju dvoklikom na ikonu Install Linux Mint, koja se nalazi na desktopu a izgleda kao DVD.

Instalacija

Tek sada počinje prava instalacija (mada još uvek nismo došli do tačke bez povratka). Za početak izaberite jezik (ostavite English, srpski možete dodati kasnije) i sačekajte da skripta proveri imate li dovoljno mesta na disku. Ne obazirite se na upozorenje da niste povezani na internet, ako se pojavi, već kliknite na dugme sa oznakom Continue.

Ekran Installation type jeste uvod u glavni korak u kojem ćemo podesiti particije za Linux na onom oslobođenom prostoru. Prikazaće vam se najmanje dve opcije - prva glasi Erase disk and install linux Mint - i shvatate i sami da to nije ona koja nas trenutno zanima, jer želimo da zadržimo postojeći Windows 7. Bez obzira na broj ponuđenih opcija, poslednja jeste Something else (slika 6). Izaberite nju, jer će vam dopustiti da samostalno napravite particije gde i kako želite, a kad kažem samostalno, mislim prema uputstvu koje upravo čitate.

Pošto Linux prikazuje diskove i particije na njima drugačije nego Windows, ovaj korak često plaši neiksusne korisnike. Međutim, nomenklatura je veoma jednostavna i intuitivna, samo treba da znate ključ. Naime, svi hard diskovi označeni su oznakom koja se sastoji iz odrednice hd/sd i slova, pa je tako prvi disk hda/sda, drugi hdb ili sdb itd. Particije su pak označene nazivom diska i rednim brojem particije. To znači da će, uobičajen hard disk sa instaliranim sistemom Windows imati oznaku sda, a njegove particije npr. sda1 (onaj mali boot od 100 Mb) i sda2 (sam Windows). Ukoliko pored nabrojanih particija imate i D: na kojoj držite podatke, njena oznaka biće sda3. Na kraju niza naći će se jasno označen free space. Ukoliko ste ranije oslobodili 50 Gb prostora na disku, biće prikazano 50 Gb praznog prostora.

Označite prazan prostor u listi particija pa izaberite opciju Add. Prikazaće se dijalog za stvaranje nove particije (slika 8). Izaberite opciju Logical, odredite veličinu 500 (Mb), lokacija Beginning, Use as Ext4, te na kraju Mount point stavite (iz liste ponuđenih) /boot. Ova particija poslužiće nam da na nju kasnije Instaliramo GRUB2 loader, kako on ne bi prebrisao Windows loader (što bi moglo privremeno da onemogući pokretanje Windowsa ako kasnije obrišete Linux - bolje sprečiti nego lečiti).

Kada se vratite u listu particija, biće prikazana i nova, a imaće i sopstvenu oznaku, npr. sda4. Oznaka zavisi od broja postojećih particija, pa dobro pogledajte koja oznaka pripada ovoj Ext4 particiji veličine 500 Mb - a onda nju postavite u izboru za Device for boot loader installation, koji se nalazi u dnu ekrana.

Vreme je da napravimo particiju na koju će biti instaliran sam GNU/Linux. Preporučeni minimum je oko 5 Gb, ali savetujemo da stavite 8-10 Gb. Nema potrebe da bude veća od toga, prostor nam je neophodan za korisničku particiju na kojoj se drže podaci i na koju će biti instaliran Steam (i njegove igre).

Ponovo ćemo označiti prazan prostor u listi i kliknuti na dugme Add. Ovog puta biramo sledeće parametre: Logical, 9216 (veličina u Mb - 9 x 1024 da dobijemo 9 Gb, ukoliko želite 10, upišite 10x1024 = 10240), Beginning, Ext4, Mount point / (samo izaberete “/” iz padajućeg menija). I ova particija će, pošto kliknemo na OK, biti prikazana u listi postojećih particija, a prazan prostor će se još malo smanjiti.

Vreme je da pripremimo prostor za virtuelnu memoriju. Windows svoj swap fajl drži na glavnoj particiji, ali u Linuxu je to elegantnije odrađeno - postoji zasebna particija za virtuelnu memoriju. Nekada je pravilo glasilo da veličina particije bude 2x veća u odnosu na količinu RAM, ali za tim odavno nema potrebe. Ukoliko imate 4 ili više Gb RAM, a ne planirate da koristite sleep/hibernate opcije u Linuxu, dovoljno je postaviti 2 ili čak 1 Gb za virtuelnu memoriju. Ponovo ćemo označiti prazan prostor u listi particija, izabraćemo opciju Add, a parametri su: Logical, 2048, End (ovo je jedina koja ima End, da ne ulazimo u detalje, obratite pažnju na to), Use as SWAP, mount point swap ili će već biti podešen automatski i promena će biti onemogućena. Kliknite Ok da se vratite na listu particija. Ostalo je da napravimo još samo jednu i sačuvamo promene.

Poslednja particija koju pravimo jeste korisnička particija (home) koja predstavlja, najjednostavnije rečeno, ono što je My Documents u Windowsu, ali i mnogo više. Poslednji put označite prazan prostor, izaberite opciju Add, te podesite parametre: Logical, maksimalna veličina (već ponuđena, nema potrebe da se menja unapred upisan broj), Beginning, Ext4 i mount point /home. Kliknite ok i pogledajte još jednom listu particija.

Ono što treba da vidite, posle od ranije postojećih Windows particija, jesu particije /boot veličine 500 Mb, particija / (root) veličine 8-10 Gb, particija /home veličine oko 30-40 Gb i swap prostor na kraju diska. Takođe, u dnu prozora, stavka Device for boot loader treba da pokazuje oznaku one /boot particije od 500 Mb! Ni jedna od ranije postojećih Windows particija (sada najverovatnije označene sa sda1, sda2 itd) ne treba da ima označenu opciju za formatiranje! Ne želimo da obrišemo Windows.

Iako ovom koraku posvećujemo najviše pažnje u uputstvu i možda zbog toga deluje da je reč o dugotrajnom procesu, iskusan korisnik koji unapred zna šta radi i kakav rezultat želi, obaviće stvaranje novih particija za manje od 2 minuta. Pošto je vama prvi put, pratite uputstvo i proverite dva puta svaku opciju, kako biste smanjili mogućnost da dođe do greške ili previda.

Ako su sve particije spremne, kliknite na dugme Install now. Biće vam ponuđeno da izaberete vremensku zonu (Beograd) i još neke sitnice, a veoma važan korak jeste postavljanje korisničkog naloga i lozinke (slika 9). Ime i ime računara nisu preterano važni, ali username i password svakako morate da zapamtite, inače ste “džaba krečili”. Ukoliko samostalno koristite računar kod kuće, nema potrebe da uključujete enkripciju.

Posle nekog vremena i raznih obaveštenja o mogućnostima sistema GNU/Linux i distribucije Mint, instalacija će se završiti a vama će biti ponuđeno da nastavite da koristite sistem uživo, ili da restartujete računar. Izaberite restart, sačekajte da sistem izbaci DVD, izvadite ga iz uređaja i pritisnite enter. Posle restarta uđite u BIOS i ponovo promenite stavku Boot sequence, tako da hard disk opet bude glavni uređaj sa kojeg se pokreće sistem. Pritisnite F10 da sačuvate i izađete. Posle restarta učitaće se Windows 7. 

Gde je Linux i kako da dođete do njega?

Pokrenite program EasyBCD i izaberite opciju Add new entry. Na kartici Linux/BSD izaberite GRUB2, upišite ime Mint 14 (ili šta god želite), a pod drive izaberite onu /boot particiju od 500 Mb (na slici je prikazana kao Partition 3 (Linux 476 Mb) ali kod vas oznaka može neznatno da se razlikuje - ono na osnovu čega ćete je lako prepoznati jeste da nosi obeležje Linux i da je veličina blizu 500 Mb). Kliknite na dugme Add entry da potvrdite. Pređite na opciju Edit boot menu (slika ) i videćete da sada imate izbor između Windowsa i Linuxa, s tim da je Windows i dalje predodređeni sistem za pokretanje, ukoliko prilikom uključivanja računara ručno ne odaberete Linux. Ja sam podesio odbrojavanje na 8 sekundi, što je dovoljno vremena da izaberem Linux ako želim da ga pokrenem, a i dalje kratko da ne uspori učitavanje Windowsa ako samo pritisnem taster Power i odem po šolju čaja... Vi prilagodite vreme prema svojim potrebama i kliknite na dugme save settings.

To je to. Da uđete u Linux, restartujte računar i kad se pojavi boor loader, imaćete opciju (koristite strelice za izbor a Enter za potvrdu) da umesto Windowsa 7 pokrenete Linux Mint.

Prvi put s ocem na jutrenje...

Konačno, čuveni Linux, još čuveniji dualboot, sve o čemu ste slušali a niste smeli nikog da pitate sada je stvarnost! Šta dalje? Za početak, prijavite se svojim korisničkim imenom i lozinkom, koje ste podesili ranije prilikom instalacije. Prva stvar koju želite da uradite jeste da osvežite sistem najnovijim zakrpama. Kliknite na Menu u donjem levom uglu, pa izaberite opcije Administration>Update manager. Mint će zatražiti administratorsku lozinku, a kada je unesete, biće vam prikazan spisak zakrpa koje su vam neophodne. Jednostavno kliknite na opciju Install updates i sačekajte neko vreme (slika 12). Kada je to gotovo, potrebno je instalirati drajvere za grafičku kartu. Pošto naravno koristite nVidia grafiku (jer ko je lud da instalira GNU/Linux na sistem sa AMD grafikom), neophodno je da pokrenete Menu>Administration>Software Manager i u pretragu unesete nVidia, a onda izaberete stavku nvidia-experimental-310 i instalirate je. Posle restarta, sistem će prepoznati nVidia grafički adapter, a biće vam dostupan i control panel (NVIDIA X server settings) za fina podešavanja, uvid u klokove i temperaturu jezgra itd.

Na kraju, ostaje da instaliramo Steam-klijent. Posetićemo zvaničnu stranu i preuzeti steam-latest.deb, a onda ga otvoriti dvoklikom i izabrati opciju Install. Moguće je da će sistem zatražiti administratorsku lozinku (ako je kucate u terminalu, nećete videti zvezdice ili bilo kakvu vrstu povratne informacije, ali to ne znači da ne upisujete karaktere kad tipkate!) jednom ili više puta, ali to je to. Posle instalacije možete da ga potražite (jednostavno korsiteći pretragu) u meniju (Games > Steam), izbacite prečicu na desktop i pravite se važni u bledom i neobrijanom društvu.

Sledeći na tapetu je Arch, a jednog dana, kad na vrbi rodi grožđe, Gentoo. Srećno novorođeni Linuksaši!

Nikola Bulj

[Pročitaj...]

Vodič kroz Steamgifts

Svake godine blog Igrorama proslavi rođendan uz podelu raznih licenciranih naslova, to je već postalo tradicija. Ono što je ove godine drugačije jeste da ćemo, kako smo ranije najavili, nagrade deliti putem servisa SteamGifts. Mnogi naši čitaoci odavno koriste taj sajt i upoznati su sa njegovim radom i pravilima, ali ćemo za svaki slučaj ukratko objasniti kako sve to funkcioniše.

[Pročitaj...]

Kupovina računara za igranje

Pretpostavljamo da svi naši čitaoci imaju računar. Međutim, smatramo da nije na odmet upoznati se bliže sa osnovnim delovima svakog igračkog računara. Ovaj članak nije namenjen dobrim poznavaocima hardvera, čije komentare i predloge očekujemo i unapred im se zahvaljujem na pomoći koju će početnicima pružati na forumu. Objavljujemo ga kako bismo igračima-početnicima, ili iskusnijim korisnicima računara koji se ranije nisu zanimali ovim problemom, ukratko objasnili koji su osnovni delovi računara namenjenog igranju, kako se upoređuju dve komponente prilikom kupovine, šta znače zbunjujuće oznake uz nazive, te uopšte, kako kupiti računar za igranje. Mora li se uzeti najjači procesor, koja grafička je dovoljna, šta je to RAM?

[Pročitaj...]

Vodič kroz Steam Trading, kolumna

Nedavno, Valve je omogućio korisnicima mreže Steam da međusobno trguju. Nije reč o razmeni “polovnih” igara, već je moguće razmenjivati neotpakovane poklone, te virtuelne predmete iz određenih naslova. Na ovaj način posvećeni igrači uključenih igara, poput Team Fortress 2, mogu da uštede novac i “kupe” nove igre, ne iz Steam prodavnice, već od drugih igrača, u zamenu za određene predmete koje su stekli igranjem ili na promocijama. Kako je TF2 odnedavno potpuno besplatna igra, to znači da bez novčanih ulaganja možete da “zarađujete” za nove naslove - igranjem na internetu!

Da biste se trampili, potrebno je da imate nešto što drugi žele. Spisak svih predmeta i igara koje možete nekom da ustupite nalazi se u vašem inventaru. Do njega dolazite tako što posetite karticu Community u svom Steam-klijentu, pa odaberete opciju View Inventory (slika 1), koja se nalazi u meniju izdvojenom na desnoj strani ekrana. Inventar za sada sadrži četiri kartice: TF2 predmete, Portal 2 predmete, Steam poklone (neiskorištene igre), te predmete iz igre Spiral Knights. Očekuje se da će uskoro još igara biti uključeno u sistem razmene.

Slika 1

Link View Inventory History (slika 2) koji se nalazi u gornjem desnom uglu, omogućava da vidite sve prethodne trampe - sa kim ste se menjali, kada, šta ste dali i šta dobili. Privacy Settings je odmah pored i dozvoljava podešavanje pristupnih prava, tj sakrivanje inventara od očiju javnosti (slika 3). Znajte da, ukoliko sakrijete inventar od drugih korisnika, oni neće moći da vide šta vi nudite osim ako to jasno ne naznačite na drugom mestu, recimo na javnom forumu za trgovinu.

Korisnici žele različite stvari, ali nemaju svi predmeti i igre jednake cene. Stoga su se neki predmeti izdvojili kao univerzalna valuta. Najčešće se vrednost virtuelnih dobara preračunava u prečišćenu rudu (refined ore), koja se otprilike menja za 0,89 američkih dolara. Kao i na svakoj drugoj berzi, cene rastu i padaju u zavisnosti od ponude i potražnje, pa je neophodno proveriti srednji iznos na dan trgovine, kako niko ne bi bio oštećen. Ukoliko trgujete predmetima iz igre TF2, preporučujemo da vrednost svojih šešira proverite tako što ćete pogledati ovu tabelu.

Slika 2

Sama razmena je stvar dogovora. Možete menjati predmete za predmete, predmete za igre, ili predmete i igre za nešto skuplje igre. Potrebno je samo pronaći osobu koja će pristati na vašu ponudu. Ovo je daleko lakše ako na vreme proverite koliko vredi ono što vi nudite, te jasno napišete šta očekujete u zamenu. Ukoliko ne tražite specifičan naslov, već ste spremni da pristanete na neki iz šire ponude, u okviru željenog cenovnog razreda, veća je šansa da ćete pronaći osobu zainteresovanu da vam pomogne.

Naš savet jeste da igre cenite prema zvaničnoj ceni u Steam prodavnici. Brojni naslovi su dostupni na sniženjima i može vam se desiti da neko pokuša da snizi cenu tvrdeći da igra zapravo vredi onoliko koliko je zaista plaćena. Međutim, sve igre na mreži Steam pre ili kasnije dolaze na sniženje, što znači da je i igra koju tražite, a koja u prodavnici košta jednako koliko i ona koju nudite, verovatno isto tako kupljena na sniženju. Odstupanje od ovog pravila važi u slučaju novijih ili naslova koji su veoma retko u ponudi za razmenu, pa se dozvoljava njihova zamena za nešto skuplje igre - ukoliko se oba učesnika trampe slože.

Slika 3

Kada vam se, u temi koju ste otvorili na Steam Trading forumu i jasno rekli šta nudite i na kakvu razmenu biste pristali, neko javi sa naizgled odgovarajućom ponudom - ne treba žuriti. Važno je znati sa kakvom osobom stupate u dogovor, tj. uveriti se da nije reč o prevarantu (scammer). Otvorite javni profil te osobe i pogledajte koliko igara ima u listi. Uvreženo je mišljenje da korisnici sa više od pedeset naslova, ne računajući one iz Humble Bundle paketa, zaista kupuju igre i ne koriste ukradene brojeve kreditnih kartica, te da sa njima neće biti problema.

Dobar pokazatelj uzornog ponašanja jeste i VAC status, te vreme korišćenja mreže Steam. Članovi koji su aktivni duže od godinu dana, te kojima nikada nije zabranjivan pristup (ban) u internet-igre koje nadzire VAC, najverovatnije su pošteni igrači poput vas, koji samo žele da zamene dva šešira za npr. Binding of Isaac. Ukoliko želite da budete potpuno sigurni, uz sve navedene načine provere koristite i sajt SteamRep. Pošto neke varalice oponašaju tuđe nadimke (menjanjem jednog slova u reči), najbolje je da prvo saznate njihov ID i koristite ga za dalju proveru.

Kada ste konačno spremni, potrebno je da osobu sa druge strane (privremeno) dodate u listu poznanika i započnete ćaskanje, te odatle pošaljete zahtev za razmenu. Otvoriće se nov prozor koji prikazuje vaš inventar sa leve strane, hronologiju razmene ispod njega, te vašu i ponudu osobe sa druge strane, uz desnu ivicu. Neophodno je da pronađete stavke koje želite da razmenite i prevučete ih u predviđeno polje (slika 4). U donjem polju biće prikazani predmeti ili igre koje treba da dobijete posle razmene. Možete da proverite da li je reč o onom što ste tražili postavljanjem pokazivača miša na ikonu prikazanu u tabeli.

Slika 4

Ukoliko je sve u redu, označite “kućicu” ispod svoje ponude (slika 4), da biste potvrdili da želite da nastavite sa razmenom. Tek kada se obe strane slože, dugme “Make Trade” će postati aktivno i biće moguće da se razmena zaista i obavi. Zapamtite, ko drugome jamu kopa - sam u nju pada! Budite pošteni i ne pokušavajte da prevarite druge igrače. Ukoliko vam se pak desi da vas, uprkos svem oprezu, neko namagarči - odmah ga prijavite tehničkoj podršci; samo budite sigurni koga tačno prijavljujete - koristite jedinstveni Steam ID.

Ukoliko nešto nije sasvim jasno, slobodno pitajte u komentarima. Rado ćemo pomoći ako smo u mogućnosti, a ni naši čitaoci nisu sebični i rado će savetovati namernike u nevolji. Štaviše, možete svoje ponude da oglasite na ovoj stranici, a mi ćemo je istaći sa strane, u deo “Izdvajamo”, kako bi uvek bila lako dostupna svima. Zapamtite da jasno napišete šta nudite (H), a šta biste uzeli u zamenu (W). Srećno trgovanje!

Nikola Bulj

[Pročitaj...]

Javni profili čitalaca

Na granici između anonimnosti i lakoće komunikacije nalazimo javne profile. Danas postoje gotovo na svakom mestu, uključujući i ovaj blog. Javni profili predstavljaju svojevrsne biografije naših internet-avatara, ili nas samih, ukoliko se predstavljamo punim imenom. Omogućavaju nam da jednoznačno odredimo sagovornika, te saznamo nešto više o osobi čije reči čitamo. Istovremeno, omogućavaju svom vlasniku da o sebi podeli samo onoliko informacija koliko želi. Iako njihovo korišćenje na blogu Igrorama nije obavezno, jer poštujemo pravo korisnika da zaštite svoju privatnost ukoliko to žele, upotreba profila svakako ima svojih prednosti. Pogledajmo zajedno koje su to prednosti, te kako naterati vodu na svoj mlin.

Čitaoci koji su učestvovali u našim dosadašnjim nagradnim igrama znaju da u izvlačenje ulaze samo autori komentara koji su potpisani uz pomoć Google/Blogger naloga. Razlog ovome jeste potreba za jednostavnim određivanjem autora svake poruke, kako ne bismo došli u situaciju da dva čitaoca sa istim nadimkom budu pomešana, ili da se neko lažno predstavi prilikom preuzimanja nagrade koja zapravo sleduje nekom drugom. Dakle, upotreba javnih profila na sistemu Blogger najbolji je način za obostranu zaštitu prilikom darivanja neke igre, kačketa ili sličnog simboličnog poklona. Naravno, svi koji ne žele da učestvuju u izvlačenjima, a imaju nešto da kažu, slobodni su da komentar ostave anonimno, ili iskoriste neki neki od preostalih načina za identifikaciju.

Sa porastom broja komentatora koji se predstavljaju koristeći Google/Blogger nalog, primetan je i sve veći broj „skrivenih profila“ . To su prazne stranice namenjene predstavljanju korisnika koji još uvek nisu napravili svoj Blogger profil, a koriste Google nalog za prijavu na sistem. Ovo ne predstavlja problem prilikom jednoznačnog određivanja učesnika u darivanju ili prebrojavanja komentara na kraju meseca, jer čak i „neuređeni“ profili imaju jedinstvenu brojnu oznaku. Ipak, sve dok ne ne odvojite malo vremena da uredite svoju stranicu, ostali čitaoci ne mogu da saznaju bilo šta o vama. Ukoliko vam takvo stanje odgovara – odlično, ne morate ništa da menjate.

Međutim, šta ako želite da ostali čitaoci bloga Igrorama lako saznaju da volite strategije, kako bi lakše razumeli stavove koje iznosite u komentarima? Na koji način da ih uputite na svoj Steam profil, ili čak listu želja? Da li vam je dosadilo da svaki put kad dobijete poklon, morate da ostavite e-mail adresu u komentaru? Zar ne bi bilo lakše i jednostavnije da kontakt-podaci uvek stoje u javnom profilu, koji je automatski linkovan sa svakog komentara koji napišete? Na našoj stranici sa najčešćim pitanjima i odgovorima stoji šturo uputstvo za postavljanje slike koje će vas predstavljati. Ovaj tekst pokazaće nešto detaljnije, u slici i reči, kako prilagoditi ne samo sliku, već i ostale korisne stavke u vašem javnom profilu.

Za početak, potrebno je posetiti stranicu Blogger.com. Posle prijave na sistem uz pomoć Google naloga, ili stvaranja novog naloga ukoliko nemate pristup Gmail, Youtube ili nekom sličnom servisu u vlasništvu preduzeća Google, bićete u prilici da potvrdite svoje podatke i izaberete nadimak koji će biti javno vidljiv. Vaše puno ime neće biti javno prikazano ukoliko to naknadno ne podesite. Posle toga naći ćete se u kontrolnoj tabli (Dashboard). Na ovom mestu možete da se prijavite za praćenje bilo koje prezentacije na internetu, koja koristi sindikaciju sadržaja (RSS), uključujući i naš blog. Takođe, možete lako i jednostavno da počnete da pišete svoj blog.

Ipak, pod pretpostavkom da samo želite da uredite svoj budući profil, za nas je najzanimljiviji link „Edit Profile“. Otvoriće vam se posebna stranica koja sadrži podešavanje desetine različitih stavki, podeljenih u osam odvojenih sekcija. Prva od njih je privatnost. Najvažnije je da uključite deljenje profila, inače će svi videti praznu stranicu istovetnu onoj na prvoj slici. Pravo ime i e-mail adresu najbolje je da sakrijete. U odeljku identitet možete da unesete dodatnu e-mail adresu, različitu od one sa kojom se prijavljujete na sistem, a koju posle možete da prikažete javno. Najvažnija stavka u ovom delu jeste prikazano ime, jer se ono koristi za potpisivanje vaših komentara. Odmah ispod nalazi se deo koji omogućava da postavite svoju fotografiju. Međutim, niko vam ne brani da ovde postavite sličicu iz omiljene igre, filma, stripa, ili bilo šta drugo.

U sekciji sa opštim informacijama možete odredite pol, datum rođenja, web stranicu i listu želja. Međutim, ukoliko umesto web stranice upišete link do svog steam profila, ostali čitaoci će lako moći da vas pronađu i pozovu da igrate zajedno. Takođe, umesto linka do neke druge liste želja, zašto ne biste upisali link do svoje liste na steamu? Važno je istaći da profil neće javno izlistati datum vašeg rođenja i godine starosti, već eventualno horoskopski znak ukoliko tako odaberete. Ipak, čak i tako neprecizna informacija može biti dovoljna da vas neko obraduje rođendanskim poklonom u pravom trenutku. Na koncu, ostaje da upišete svoja interesovanja. Ukoliko ne posećujete druge blogove, ovo i naredna polja slobodno možete da ispunite nazivima omiljenih žanrova, ili čak igara.

Kada sačuvate profil, vaš nadimak, koji se uvek prikazuje iznad svakog napisanog komentara, vodiće na uređenu stranicu ispunjenu informacijama koje ste vi odabrali da podelite sa svetom. Neko će se odlučiti da postavi samo sličicu, neko drugi će upisati mnogo detalja, a pojedini čitaoci odlučiće da ih mrzi da se uopšte prijavljuju kad pišu komentare. Sve je to u redu, dok god znate da imate mogućnost da koristite svoj javni profil potpuno besplatno, ne samo na ovom već i na svim drugim blogovima koji koriste sistem Blogger, ali i šire. Ukoliko ne želite, ne morate nikad ni da se vratite u Blogger dashboard ponovo. Ako u nekom trenutku poželite da otvorite svoj blog, lozinku sigurno nećete zaboraviti, jer se prijavljujete na sistem sa svojim Google nalogom. To je to, misija završena.

Jeste li uredili svoj profil, ostavili ga "praznog", ili više volite da komentarišete bez prijavljivanja?

Autor teksta, Nikola 'Walker' Bulj, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od aprila 2008. godine do danas. Od početka 2010. godine jedan je od urednika mesečnika "Gameplay", za koji je povremeno pisao i ranije. Učestvuje u radu nekoliko internet prezentacija i projekata, a od početka juna 2010. piše za tv emisiju "Play Games".

Sve recenzije ovog autora

[Pročitaj...]

Good Old Games - Nostalgični muzej igara, sa prodavnicom suvenira.

Kada govorimo o online kupovini igara, kao sve češćem surogatu za odlazak u prodavnicu, Steam (o kojem je već bilo reči) se nameće kao najčešći odgovor. Ali, uz sve realne prednosti, postoji par mana koje su svojevrstan prst u oko svakome ko koristi ovaj servis. No, nećemo se ponavljati. Ovaj put imamo nameru da vam predstavimo jedan suštinski drugačiji servis, koji za sada sadržinski dopunjuje Steam, ali polako širi ponudu i postoji šansa (možda je šansa prejaka reč) da postane direktan konkurent ekipi iz Valvea kada je u pitanju globalno tržište (akcenat je na reči “globalno”, pošto na teritoriji Severne Amerike već postoji dobra doza konkurencije u vidu Direct 2 Drive-a).

U pitanju je, naravno, Good Old Games, entuzijastički projekat omanjeg tima ljudi koji je nedavno navršio godinu dana postojanja. Za tih godinu dana, na GOG-u se našlo oko 150 naslova, što je mizerno u odnosu na pominjani Steam. Dobra vest je da učestalost dodavanja igara raste eksponencijalnom brzinom, te je sada došla na otprilike jednu igru nedeljno. Ali, ono što je specifično za naše istočnoevropske prijatelje je da, kao što i ime sajta kaže, njihov fokus leži na klasicima industrije. Da, GOG je verovatno jedina prodavnica u kojoj ćete naći Jagged Alliance, Ishar trilogiju, igre iz serijala o Tex Murphy-u, ili Redneck Rampage.

Krenimo redom. Ako zanemarimo ponudu (čiji je kvantitet zabrinjavajuć, za sad, ali kvalitet prosto pleni), koja je skoncentrisana na sve one naslove koji su vas pre deset i više godina držali danima prikovane za vaš četrnaestoinčni ekran, ili za koje niste u životu čuli (zavisno od uzrasta, naravno), i ovaj servis ima realne prednosti i mane.

GOG se čvrsto drži sopstvenog principa naplaćivanja, i svaka igra košta ili šest ili deset dolara (uz izuzetak par besplatnih naslova poput Beneath A Steel Sky). Podrazumeva se da su igre dostupne svuda, inače ne bismo ni pisali o ovom sajtu. Plaćanje se može izvršiti pomoću PayPal-a, ili Visa/Mastercard kartice. Za razliku od Steam-a, GOG nema apsolutno nikakav vid socijalne mreže (ali ima forum), što nekima može predstavljati problem. Uz to, svaka kupljena igra se vezuje za vaš GOG nalog (morate ga imati da biste poslovali sa njima), tako da u svakom trenutku imate uvid u sve igre kupljene preko ovog servisa, kao i sopstvenu listu želja.

Jedna od ključnih komponenti koje razlikuju GOG od svih ostalih sistema za online kupovinu igara je i odsustvo bilo kakve vrste zaštite. U prevodu, nema online aktivacije, baratanja serijskim brojevima, i svepristunog utiska da neko posmatra svaki vaš korak. Igru koju ste kupili možete download-ovati nebrojeno puta, na više različitih računara, bez bojazni da ćete morati da pišete molbu da biste igru instalirali po n-ti put. Svaka kupljena igra dolazi uz instalere za Windows XP/Vista (kako u 32-bitnoj, tako i 64-bitnoj verziji), tako da ne morate brinuti o kompatabilnosti sa novim operativnim sistemima. Uz to, uz svaku igru dobijate i dodatke koji variraju od uputstva u .pdf-u (uz Fallout Tactics dobija se “Fallout Bible” na 250 strana!), preko pozadina za desktop u visokoj rezoluciji, soundtrack-ova, do setova ikona i avatara.

Kada se podvuče crta, GOG je pravo mesto za sve konzervativne nostalgičare, koji neće patiti za sistemom dostignuća na Steam-u, socijalnom mrežom, ili širokom lepezom najnovijih naslova. GOG je namenjen svima onima koji žele da se prisete svojih početaka (za male pare, moramo dodati), i onima koji žele da se “edukuju”, i vide kako je igranje nekada izgledalo.

Autor teksta, Pavle 'Ketchua' Đorđević, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od marta 2008. godine do danas, a učestvovao je i u radu nekoliko internet prezentacija i projekata, uključujući Eniaroyah magazin.


Sve recenzije istog autora

[Pročitaj...]

Steam - Internet prodavnica i društvena mreža za igrače

Pored uobičajene mogućnosti da se igra kupi u prodavnici, odavno su prisutne i takozvane internet-prodavnice koje nude download legalnih izdanja PC igara. Jedan od pionira ove revolucije u ponudi softvera je svakako Steam iza kojeg stoji ekipa Valve Softvera, autora planetarno popularnih naslova Half Life i HL2.

Steam se sastoji iz nekoliko celina koje zajedničkim funkcionisanjem obezbeđuju nesmetan i ugodan rad celog sistema. Tu je pre svega internet prezentacija Steam Store, sa koje je moguće preuzeti Steam korisničku klijent-aplikaciju, pregledati ponudu i cene, pročitati vesti i slično. Zatim, već pomenuti Steam klijent koji je besplatan i instalira se na računaru korisnika a u sebi objedinjuje web broser iz kojeg je moguće pristupiti prodavnici, kontrolni panel sa listom kupljenih i instaliranih igara, te podprogram za instant komunikaciju među članovima koji zasnuju prijateljski odnos unutar Steam zajednice. Ova zajednica dopunjuje ceo koncept stvarajući društvenu mrežu iza projekta, u okviru koje članovi kreiraju svoje profile, izlistavaju kupljene igre, učestvuju u diskusijama i učlanjuju se u interesne grupe.

Steam klijent, kartica sa listom kupljenih i instaliranih igara

Prednosti Steama nad klasičnom kupovinom, ali i većinom konkurencije su brojne. Pre svega, nije potrebno otići u prodavnicu i kupiti željeni naslov, već se isti nakon elektronskog plaćanja momentalno preuzima i instalira na korisnikovom računaru. Ovo podrazumeva i automatsku instalaciju svih softverskih zakrpa koje autori izdaju u cilju naknadnog poboljšanja igre. Bitno je istaći da se jednom kupljen naslov može preuzeti neograničen broj puta, te da su sve nabavljene igre dostupne i na drugom računaru uz korisnikovu lozinku i korisničko ime. Jedino ograničenje je sasvim logično - korisnik ne može biti istovremeno prijavljen na dva ili više računara. Neke igre imaju ugrađenu podršku za Steamworks (Valveov skup alata koji povezuju igre i društvenu mrežu) što omogućava da se dostignuća iz njih automatski prikažu na profilu korisnika, kako bi ih drugi mogli videti i uporediti sa onima koja su sami osvojili. Takođe, zahvaljujući programu za instant komunikaciju ugrađenom u Steam klijent (koji mora biti pokrenut prilikom igranja) moguće je razgovarati sa svojim prijateljima i unutar svake igre, dogovoriti se o zajedničkom igranju na određenim serverima i slično. Steam obezbeđuje i potvrdu da su serveri oslobođeni varalica, zahvaljujući ugrađenom sistemu zaštite - VAC, Valve AntiCheating. Za posvećene igrače ovo znači manje nerviranja usled nefer igre, kakva je često prisutna na raznim ilegalnim serverima za multiplayer okršaje.

Novi Steam: 2010 UI redesign

Ipak, Steam nije bez mana i važno je biti upoznat sa njima. Prvo, sve cene za evropsko tržište izračunavaju se bukvalnom promenom znaka za dolar u evro, bez pravilne konverzije, tako da su sve igre u proseku 30% skuplje nego za kupce iz Amerike. Ova nepravedna razlika u ceni može se zaobići kupovinom u vreme specijalnih promocija, kada su neke igre jeftinije nego u domaćim prodavnicama, i kada je moguće uzeti vrhunski AAA naslov za nešto manje od 500 dinara. Na drugom mestu je činjenica da ako izuzmemo virtuelnu policu na korisničkom profilu sa izloženim naslovima, kupac neće dobiti ništa u fizičkom obliku, te ostaje bez "kutije na polici". Kako većina igrača smatra kutiju, štampano uputstvo i dodatne predmete neotuđivim delom kupovine i uživanja u originalnom naslovu, jasno je da neće svi biti oduševljeni ovim, pogotovo što je cena digitalnog izdanja u našim krajevima uglavnom jednaka ceni u prodavnici. Najzad, tu su i dodatna ograničena nastala kao posledica anti-piratskih mera na koje je sistem obavezan ugovorima sa autorima i distributerima igara. Kako klijent-aplikacija mora da pristupi internetu i verifikuje da korisnik ima pravo da pokrene određenu igru prilikom svakog startovanja iste, može se desiti da je nemoguće igrati nešto što je ranije plaćeno ako trenutno ne postoji internet konekcija, ili je server privremeno nedostupan (što se dogodilo prilikom objavljivanja HL2 igre mnogim kupcima iz Evrope). na potencijalne probleme sa privatnošću ne moramo da vas upozoravamo, jer čitate ovaj tekst na internetu i podrazumevamo da do sada znate da na internetu nema prave privatnosti.

Da li će neko koristiti Steam servise ili ne, zavisi od svačije individualne odluke. Neosporno je da Steam ima više od 20 miliona korisnika širom sveta, te da se taj broj svakodnevno uvećava. Redovne cene nisu najpoštenije, ali je u određenim trenucima moguće profitirati i nabaviti kvalitetne igre znatno povoljnije, što uz mogućnost da ih poklonite drugima znači da ovaj vid distribucije ne bi trebalo u potpunosti odbaciti. Igrači koji žele da se ogledaju u najnovijim multiplayer naslovima kompanije Valve često i nemaju alternativu...

Nikola Bulj

[Pročitaj...]