Space Run Galaxy, recenzija

Space Run Galaxy je nastavak istoimene igre Space Run iz 2014. godine. Na ovom ostvarenju radi studio Passtech. Radnja novog naslova odigrava se 20 godina nakon događaja iz prvog dela. Ako niste igrali prethodnika, ne brinite. Postoji uvodna misija koja vas obučava osnovnim konceptima mehanike igranja. Vi ste svemirski kurir, deo tima kapetana Buck Manna sa vlastitim modularnim brodom, u potrazi za zaradom koji treba da isporuči pošiljke svojim klijentima. Na Buckovoj stanici dobijate narudžbine za isporuku i sve detalje u vezi vašeg zadatka. Na vama je hoćete li prihvatiti taj zadatak ili ne. Mislite da je ovo puka trka sa vremenom, uz ostvarivanje što boljeg rezultata na kraju misije? E pa nije baš toliko jednostavno.

Na putu ka odredištu isprečiće vam se svemirski pirati, velike glavonje i kiša meteora, kojih se morate otarasiti uz prasak i svesrdne želje i pozdrave. Takođe neki poslovi koje prihvatite su riskantni ( transport prototipova oružja) i po vaš brod. Osim velikih korporacija, mušterije vam mogu biti i drugi igrači. Tu je i intergalaktička trgovina među kuririma kako biste se otarasili viška robe. Rekao sam da je brod modularan, što znači da je podložan taktičkim podešavanjima u pogledu oružja i pokretljivosti. Brod se tokom misije može pojačati automatskim laserskim mitraljezima koje radi veće preciznosti možete koristiti i ručno, te pogonskim mlaznicama radi dodatne brzine. Koliko možete opremiti brod zavisi od materijala koji skupite a koji ostaje iza protivnika koje ste pretvorili u prah.

Nakon uspešno kompletirane misije dobijate nagradu u vidu materijala i novac koji možete iskoristiti za posetu mehaničaru MaCku. Kod njega možete izvršiti prepravke i nadogradnje broda ali i pazariti module kojim poboljšavate odbrambene i napadačke sposobnosti vašeg broda, te brzinu. Sa porastom napredovanja otključavate dodatni borbeni i defanzivni arsenal u koji spadaju rakete sa navođenjem, energetski štit. Veličina broda je takođe podložna promeni, što ostavlja prostor za nošenje dodatnog tereta, više mitraljeza ili raketnih lansera a samim tim i još brži brod. Jer vreme je novac, a što brže i bezbolnije stignete na odredište i zarada je veća.

Vizuelno je ovo veoma dopadljiva igra, sa dubokim slojem podešavanja izgleda, veličine i arsenala vašeg broda. Predstavlja inovativan spoj strategije i tower defense igre, a četiri solarna sistema i puno zona za posetiti garantuju jedinstveno iskustvo i veliku ponovnu vrednost igranja ovog naslova. Objavljena je danas na mreži Steam (mi smo dobili svoj primerak ranije kako bismo je na vreme testirali i predstavili) pa izvolite i nabavite je.

Autor: Dušan Paklar

[Pročitaj...]

Dark Souls 3, recenzija

Šta je to što Souls serijal čini toliko posebnim, tako privlačnim i odbojnim istovremeno, pa se igračka publika oštro razdvaja na tabore koji se međusobno gledaju sa zavišću ili podsmehom. Sa jedne strane obično su oni koji ove igre nisu probali, ili jesu ali im nisu posvetili dužnu pažnju. Najgore je ako su, preplašeni brojnim "prijateljskim ohrabrenjima i savetima", u avanturu sakupljanja duša ušli ukočeni i na ivici živaca, jedva čekajući da ih nešto neprijatno iznenadi kako bi mogli da nađu razlog da odustanu i uz ružne reči pominju svakoga ko je o igri ikada rekao nešto pozitivno. Sa druge strane obično stoji "git gud" ekipa, koja gledano spolja više liči na gomilu trolova koji jedva čekaju da neko trajno osedi ili razbije monitor, nego na posvećene igrače bilo kog drugog ostvarenja. Da li uopšte postoji nešto što ove igre čini nakovnjem na kojem se kuju junaci, neka pojedinost koja razdvaja dečake od muškaraca, ili je cela priča prenaduvana kako bi se uveličao podvig onih koji... nisu odustali?

Upravo tu krije se tajna. Sve najbolje igre, one koje se na neki način izdvajaju iz užegle kolotečine koju nam servira masovna produkcija i čine naše igračko iskustvo nekako svežim i dragocenim, u suštini zahtevaju od nas samo dve stvari. Setite se bilo kog primera, svoje omiljene igre, nekog kultnog klasika, nevažno je. Ako zanemarimo različitosti na polju priče, mehanike igranja, pogleda na svet i tako dalje, njihova neprolazna čar uvek se svodi na dva elementa koji se neizostavno ponavljaju u svakom od ovakvih ostvarenja. Prvi je neka osobena mehanika koju je neophodno shvatiti. Jednom kada se "provali fazon" do tada preteška igra postaje, ako ne baš laka, onda barem podnošljivo izazovna, ali svakako zabavna. Serijal Souls poseduje mnogo ovakvih trikova kojima pokušava da uspori ili čak zaustavi igrače. Tu dolazimo do drugog elementa, a to je da u trenucima kada ne želite da nastavite - kada se u vama sukobe razum i osećanja sa jedne strane i kažu vam da batalite sve i igrate nešto drugo, te gotovo nečujan glasić koji šapuće "Mogu ja to... nekako!" sa druge - ne smete da odustanete.

Ove dve stvari u najboljim igrama neizostavno se prožimaju, rade zajedno kako bi doživljaj igranja bio zanimljiv a izazovan; kako bi svaki neuspeh bio pomalo frustrirajući, ali dovoljno ohrabrujući da probate ponovo, sve dok stvari posmatrate iz prave perspektive. Koja je prava perspektiva za igranje ovog ostvarenja? Ona koja niče iz sveta igre naravno, iz njegove istorije i legendi, koja je savršeno uklopljena u svaki novi neuspeh i smrt, svaki povratak na ognjište. U igrama iz serijala Dark Souls smrt zapravo i nije neuspeh, već nova prilika da se znanja stečena u prethodnom pokušaju primene na sledeći. Smrt i život samo su dve strane istog novčića i nijedne se ne treba plašiti, već su obe korisne na neki svoj način u određenim situacijama. Zaista, od samog početka igre lik kojeg vodite odavno je mrtav i neuspešan na svom putu. Jedino ga neprolazno prokletstvo, koje bdi nad ukletim kraljevstvima od kako je prvi put nahranjena izvorna vatra, iznova budi iz toplog zagrljaja mraka i šalje u "život" kod najbližeg ognjišta čiju vatru hrane ljudske kosti. Na igračima je da tu svoju prednost iskoriste.

Pa šta ako svakom smrću gubite sve do tada sakupljene duše, koje ste tako pažljivo cedili iz palih neprijatelja kako biste se grčevito držali svoje ljudskosti, odagnali strašnu sudbu tupe, isprazne ljušture? Čak i ako ne uspete da se vratite po njih, gubitak duša nevažan je u ovoj igri koliko i gubitak trenutnog života. Samo je privremeno odlaganje neizbežnog napretka kroz umrle gradove, otrovne močvare i jezive katakombe. Neprijatelja uvek ima još, a sa njima i duša za sakupljanje. Čak i da nije tako, reč je o jednoj od retkih igara u kojima su veština i posmatranje protivnika i proučavanje njihovih poteza daleko važniji od statistika lika kojeg vodite, pa je tako oprezan i pažljiv početnik u velikoj prednosti nad veteranom koji se opustio misleći da ga unapređeno oružje i uvežbani mišići štite od svake napasti. Nema sigurnosti u igri Dark Souls 3 ni za koga, a to je dobro jer je pravedno. Igra ne nagrađuje upornost besomučnim poklanjanjem osobenosti i novih veština kojima će neko da dominira nad početnicima, već stvarnim znanjem o svetu i protivnicima, koje može da se primeni - ili zaboravi.

Koji je onda razlog da se odustane posle nekoliko uzastopnih poraza, ili još gore, pre samog početka? Istina je da ga nema. Nema opravdanja za izbegavanje da se zaviri u sumnjivo mračan hodnik koji očigledno ne vodi nikuda, niti da se napadne vidljivo nadmoćan protivnik samo da se kroz poraz uoče njegovi pokreti u napadu i odbrani, njegove jake strane i slabosti. Nema razloga za strah od kraljica što se kriju iza blede izmaglice u igri u kojoj je najveći neprijatelj upravo strah, usled kojeg se pada u paniku i neizostavno greši. Nema straha ni od grešaka, igrajte kako god želite, ne slušajte nikoga. Dark Souls 3 daje vam slobodu da razvijete svog lika u bilo kojem pravcu, od oklopljenog viteza, preko nečujnog strelca do lepršavog opsenara, uz bezbroj varijanti između, različitih specijalizacija za jedinstvene ili situacije koje se dešavaju svaki čas. Isprobajte svako oružje dok ne nađete savršeno, a onda i dalje isprobavajte kad vam nešto deluje korisno ili lepo ili iz bilo kog drugog razloga.

Navucite svaki prsten, skočite u svaku rupu, kotrljajte se u zidove i ćupove, ali pazite da na vreme uočite zamke... ili nemojte, sledeći put ćete znati gde su. Razgovarajte sa svim likovima i saznajte o svetu ili ih napadnite i ubijte ili budite ubijeni. Nema držanja za ruku. Nema likova bez kojih ne možete da završite igru. O da, možete sebi da zatvorite određene delove priče, onemogućite neki od više mogućih krajeva, ali sve to je nevažno jer ako izgurate, ako ne odustanete i pređete igru, svakako ćete je igrati ponovo, naći još vrednijih predmeta, otkriti previđene prolaze i likove, iznenaditi se novim potezima protivnika ili pokretima za koje niste ni znali da možete da ih izvedete. Učlanite se u družinu. Pomozite drugim igračima da lakše pređu kraljicu koja je i vas namučila, ili ih napadnite u najnezgodnijem trenutku. Pomozite igračima koje je neko drugi napao u najnezgodnijem trenutku. Koristite jedinstvene poteze koje u sebi krije svako oružje, ili ih potpuno zanemarite. Nema pravila, nema najboljeg načina. Postojite samo vi, igra, i jedna sigurna stvar. Umrećete. Nemojte da vas to plaši.

Nikola Bulj

Pročitajte i prethodni tekst - Prvi utisak o igri Dark Souls 3
Primerak igre za test ustupio BANDAI NAMCO Entertainment. Igru možete nabaviti kod Computerland Games ili Steam.

[Pročitaj...]

Bell Ringer, recenzija

Bell Ringer je borilačka igra za do četiri igrača pomalo nalik sjajnom Nintendovom naslovu Smash Bros. Na papiru odlična ideja, ali da li je to zaista tako i u praksi saznaćete u narednim pasusima. Iza ovog ostvarenja stoji Night Node Software, poznat po igri Orbital Gear. Šta dobijate za 7 eura koliko igra košta na Steamu? Dobijate igru rađenu u Unreal pokretaču koja nudi samo dva režima igranja i to za jednog igrača te mrežne okršaje. Režim za jednog igrača vas vodi kroz ukupno pet nivoa, bez ikakve priče ili radnje. Razlog tome leži u činjenici da je razvojni tim, koji je ujedno i izdavač, odlučio da SP režim naknadno ubaci u igru, a već su najavili i dodatna usavršavanja.

Solo režim nudi izbor jednog od pet dostupnih boraca, svakog sa svojim posebnim oružjem, posebnim potezima i stilom borbe. Posle izbora junaka, kreće kampanja koja vas vodi kroz pet različitih nivoa. Kako je sve u znaku broja 5, imate i pet života, koji se pri prelasku nivoa ne obnavljaju. Uteha u tome je što nakon pogibije možete da nastavite gde ste stali.

Svaki nivo krcat je tematski orijentisanim protivnicima i mini glavonjama. Na primer, nivo Forsaken Mine, napušteni rudnik, pun je slepih miševa. Komande su prilično jednostavne i svode se na skok, udarac, blok i izbegavanje udarca, te korišćenje kombinacije tastera za izvođenje posebnih napada, ali su prilično nezgrapno urađene. Kontrole i specijalne poteze možete proučiti u samom meniju igre i odlično su objašnjene na primeru gamepada i tastature. Naša preporuka je da se koristi gamepad.

Udarci su poprilično neprecizni i neizbalansirani, svega jedan ili dva udarca zaista nanose štetu protivniku, dok specijalni potez jednog od likova može da vas ubije odmah. Težina računarski vođenih protivnika, uz užasne kontrole može kod igrača slabijih živaca i osetljive duševne predispozicije izazvati gnev. Čak i protivnici na najlakšem nivou težine mogu da vas ubiju. Mora da im je inspiracija bila serijal Dark Souls. Tako da, pripremite se i ovde za česte pogibije.

Pauziranje igre ne funkcioniše: Iako piše da je igra pauzirana, protivnici mogu da vas udaraju! Sa druge strane, mrežni režim igre se sastoji od lokalnog i onlajn režima. Lokalni režim možete igrati ili sa još tri drugara, ili sa tri kompjuterski vođena protivnika. Dostupna su dva načina igre, svako za sebe i timska borba. Dok u režimu free for all svako pazi svoja leđa, u timskom režimu možete igrati u nekoliko kombinacija, 2 na 2, 1 na 1, ili čak tri protiv jednog. Igrači se mogu podeliti u timove koji se razaznaju po bojama i to mogu biti plava, crvena ili zelena. Grafička i zvučna podloga igre nisu ništa posebno, a sa obzirom da je ovo radila mala grupica ljudi okupljena oko nezavisnog studija, koliko para toliko muzike.

Koncept je veoma zanimljiv, ali po mom mišljenju loše izveden. Mali broj boraca, malo arena koje liče kao jaje jajetu sa izuzetkom tekstura, dovodi do brzog zasićenja. Šteta, moglo je ovo biti zanimljivo ostvarenje, ali dobili smo još jedan dokaz kako dobar pokretač ne znači da ćemo dobiti i dobru igru. Ipak, možda se nekom od vas i dopadne. Ukoliko to bude slučaj, javite nam svoje utiske.

Dušan Paklar

[Pročitaj...]

Dungelot: Shattered Lands, recenzija

Ovu igru razvila su dva Rusa i na prvi pogled nije ništa posebno. Najobičniji klon Minesweepera sa dopadljivom grafikom... i likovima... i upotrebljivim predmetima... i usavršavanjem kroz izgradnju baze... U stvari, uopšte nije kao Minesweeper, već samo uzima od njega najbolju osobinu, onaj osećaj nedoumice kad treba da kliknete na polje i otvorite ga a nemate pojma da li se ispod krije preko potreban zlatni ključ ili još jedan krvožedni neprijatelj. Istina, godina je tek počela, ali je posredi jedan od najozbiljnijih kandidata za Indie igru godine. Pokušaću da pojasnim...

Davno, davno, u dalekoj zemlji, ljudi su koristili magiju, kopali za manom kao mi danas za naftom, iskopali preduboko i rasturili ceo svet u plutajuća ostrva povezana čarobnim prolazima. Da li ih je to zaustavilo? Naravno da ne, zaustavilo ih je tek mutiranje životinja, buđenje nemrtvih i pojava crne magije koja je umalo uništila sve lepo. Na scenu je stupio hrabri paladin koji je krenuo redom po novonastalim ostrvima sa namerom da ih jednom za svagda očisti od raznorazne pogani.

Na samom početku biramo jednog od četiri lika. To su paladin, vampir, veštica i bard. Samo prvi dostupan je odmah, dok je ostale neophodno otključati prelaskom određenih deonica u igri. Svi imaju jedinstvene pasivne odlike, poteze u vidu ograničenog broja čarobnih zapisa, te količinu životne energije, oklopa i napadačkih poena. Na sve osim pasivnih odlika moguće je uticati tokom igre, nekada privremeno, a nešto ređe trajno. Posle izbora lika, sledi putovanje na jedno od ostrva, a njihova površina predstavljena je mapom dopadljivog izgleda, sastavljenom od kvadratnih polja. Na mapi je moguće pronaći kapije (tamnice), škrinje, žbunje koje krije blago, čarobne statue pa čak i jedinstvene zadatke koji odudaraju od ostatka igre.

Glavnina igre odvija se u tamnicama. Sastavljene su od unapred određenog broja spratova, a svaki se sastoji od kvadratne mreže prekrivene kamenim ili metalnim pločama. Kamene ploče otvaraju se u normalnim uslovima jednim klikom, a za metalne je neophodno nešto više "razbijanja". Moguće je otvoriti samo ploče koje su vidljive igraču, to jest one najbliže zaključanoj kapiji ili neposredno pored već otvorenih. Ispod ploča kriju se prazna mesta, raznorazni predmeti, magijski efekti ili pak neprijatelji. Naš cilj jeste da pronađemo zlatni ključ, kako bismo otključali kapiju i spustili se na sledeći sprat. Na kraju tamnice čeka nas "kraljica", a svaki peti sprat donosi predah u vidu prodavnice neke vrste.

Tu su i nasumično dostupni spratovi sa sporednim zadacima, poput pevajućeg kamenja čiju sekvencu treba da ponovimo tri puta, groba nepoznatog junaka, te mnogi drugi. Oni se pojavljuju umesto redovnih spratova, ali je moguće preskočiti ih po želji. U jednom trenutku otključava se baza, koju je moguće unapređivati kupovinom predmeta koji donose pasivne bonuse svim likovima u igri. Za ovo se troše zlatni novčići koji se sakupljaju u tamnicama. Njih koristimo i kod kovača, koji može da nam napravi bolje oružje ili oklop od početnog. Pojedini delovi opreme su pak dostupni samo kada ih otključamo prelaskom određenih tamnica sa unapred zadatim likovima.

Po čišćenju svakog pojedinačnog ostrva (što uključuje pobedu nad džinovskom kraljicom koju nikada nije lako savladati), otključava se i beskrajna tamnica, ali nažalost ne može da se koristi za "farmovanje" novčića, jer su autori mislili i na to pa "75% zarade u toj tamnici uzimaju sebi". Na likove u tamnicama utiču brojni faktori, uključujući moral, dostupnu količinu hrane, ali i posebne olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti, poput džina koji gađa vaše protivnike kamenjem, ili zapaljivog gasa koji ometa korišćenje vatrenih bombi. Što se bombi tiče, njih ima više vrsta i mogu da se sakupljaju nasumičnim otkrivanjem ili prave ukoliko posedujete sastojke i recepte. Isto je i sa čarobnim napicima.

Borba sa pojedinačnim protivnicima je jednostavna. Njihov napad će smanjiti vaš oklop ili zdravlje, a vaši napadački poeni njihovo. Postoje magije koje vam daju prvi potez (tako, ako im skinete svo zdravlje u jednom potezu, oni ne oštećuju vas jer su već mrtvi) ili oštećuju protivnike na daljinu, pretvaraju ih u ovce i slično, ali isto tako postoje protivnici koji kradu predmete iz inventara, koji vas gađaju sekirama svaki put kada upotrebite predmet, otvorite polje i tako dalje. Često je najbolji potez potpuno izbeći borbu, pronaći ključ i sakupiti što više korisnih predmeta pa nastaviti dalje na sledeći sprat, ali nekada je nemoguće, pa u takvim situacijama treba razmisliti o upotrebi predmeta koji privremeno pojačavaju napad, leče zdravlje ili popravljaju oklop...

Igra je veoma zanimljiva i nepredvidljiva. Nekada ćete imati "nabudžene" statistike pa opet neočekivano omanuti dva sprata pre kraja, iznervirati se i odlučiti da batalite malo igranje sa primarnim herojem, vratite se u lakše tamnice i pređete ih ponovo sa drugim likovima kako biste sakupili nešto novca i unapredili opremu ili bazu. Onda ćete pomisliti da možete da savladate džinovsko čudovište, probati još deset puta bezuspešno, navući dvadeset časova igranja u naslovu koji košta nešto ispod deset evra bez popusta, pa shvatiti da finansijski proračun, broj programera, veličina u gigabajtima i mnoge druge stvari koje su danas od "presudnog značaja" uopšte ne određuju koliko će jedna igra biti zabavna... a Dungelot to jeste.

Nikola Bulj

[Pročitaj...]

Razvoj igara: RPG Maker MV

Japanski razvojni tim Kadokawa dobro je poznat ljubiteljima retro-jrpg naslova koji se poslednjih godina pojavljuju na našem tržištu. Njihov razvojni alat RPG Maker u verziji VX Ace uveliko je doprineo tome da zaigramo odlične igre poput To the Moon, Doom & Destiny ili Skyborn, te se probio do prvog mesta na Steamu po broju preuzimanja u kategoriji aplikacija. Međutim, svi koji su probali da ga koriste znaju da je daleko od savršenog. Ograničenja u radu su bila brojna, počev od mogućnosti objavljivanja izrađenih igara na različitim platformama, preko upotrebe sprajtova (2D slika) male veličine, podržane rezolucije ekrana i mnogo toga drugog. Dobra vest jeste da nam 30. oktobra stiže novo izdanje sa ciljem da se manjkavosti prethodne verzije otklone, te da se nezavisnim autorima, koji ovakve alate najčešće koriste za samostalnu digitalizaciju izmaštanih svetova, omogući veća sloboda u radu uz što bolji grafički kvalitet konačnog proizvoda.

Šta je to novo što nam donosi RPG Maker MV?

Autori pre svega ističu punu kompatibilnost razvojnog okruženja sa Apple Mac OS/X platformom, što znači da ne morate da instalirate Windows kako biste mogli da pravite igru, ako ga inače niste koristili na svojoj Mac mašini. Ovo nismo mogli da isprobamo iz očiglednih razloga pa moramo da im verujemo na reč, al' svakako zvuči dobro za ljude kojima je potrebno.

Drugo i verovatno mnogo važnije za sve koji ne koriste Mac jeste mogućnost da izvezete/objavite svoju igru za mnogo više operativnih sistema nego ranije, što uz Windows i MacOS/X uključuje Android (APK), iOS (IPA) i HTML5 za igranje direktno iz browsera. Ovo jesmo testirali i radi, ali ne baš kako biste očekivali iz reklame. Naime, već pri prvom susretu sa pomoćnom dokumentacijom i uputstvima, shvatićete da se igre kreiraju u HTML5 formatu (za skriptovanje se ovaj put koristi JavaScript umesto Ruby) usled čega je sve što izvezete automatski kompatibilno sa svim platformama i radiće bez problema, ali nema ugrađene opcije da zaista napravite APK/IPA fajl koji ćete da postavite na Google Play ili iTunes, već se očekuje od programera da prati priloženo uputstvo kako bi samostalno kodirao/zaštitio svoje pomoćne fajlove (grafiku, zvukove, muziku itd) i zapakovao ih u krajnji format. Čak i verzija za Windows, bez dodatne zaštite, omogućava svakome da "pročačka" po vašim mukom izrađenim sličicama. Iz izdavačke kuće tvrde da su želeli tvorcima igara da ostave više slobode u radu, što jeste prednost u odnosu na slične alate koji na primer od male igre naprave ogroman apk jer ne možete da isključite podršku za starije verzije Androida ili određene arhitekture procesora koje vam nikada neće biti potrebne... ali ako ne želite da se cimate takvim detaljima, ugrađeni izvoz u AndroidSDK koji bi to sredio za vas bio bi u najmanju ruku koristan kao opcija.

Borbe sada mogu da se posmatraju sa strane ili spreda. Ukoliko igrate/pravite jrpg naslove, znate šta to znači i nema potrebe da objašnjavam naširoko, preskočite do sledećeg pasusa. Za sve ostale, klasični način prikaza borbi u jrpg naslovima jeste da se na posebnom ekranu van glavne mape sveta prikaže protivnik kojeg gledate "iz prvog lica", sa svim statistikama, te opcijama (napad, blok, magija...) iz kojih vi u svakom potezu birate po jednu akciju. Sada je moguće prikazati i savremenu borbu koja sukobljene strane prikazuje sa strane, što na prvi pogled nije velika stvar ali zapamtite da se u detaljima krije đavo, to jest nekome će baš ovo značiti mnogo na putu da svoju novu igru načini baš onakvom kakvu je zamislio.

Dalje, RPG Maker u verziji MV konačno podržava stvaranje igara koje je moguće igrati mišem (ili dodirom, ako govorimo o prenosivim platformama) umesto tastaturom, a baza za čuvanje podataka sada omogućava unos do 2000 različitih stavki, što će omogućiti dizajniranje raznolikijih i življih svetova nego ranije. Čak je i prikaz mape sveta unapređen, pa sada ima tri sloja za dodavanje elemenata, što omogućava prirodniji raspored objekata na mapi i dopadljiviji izgled gotovog sveta. Ovome doprinosi i uklanjanje ograničenja za veličinu slika, a svi predefinisani sprajtovi koji dolaze uz program kako bi vam omogućili brži početak sada su potpuno prerađeni i dolaze u rezoluciji od 48x48 tačaka. Još jedna novina koju valja pomenuti jeste viša osnovna rezolucija ekrana koju će igre napravljene u izdanju MV imati, a to je 816 x 624 tačaka! Jedna od stvari koje su se nama dopale jeste ugrađeni alat za izradu likova. Iako je nešto slično postojalo i u prethodnoj verziji, likovi sada izgledaju mnogo življe i jasnije na ekranu.

Ima tu još sitnica, neke stvari na koje smo navikli u VX Ace nedostaju za sada, ali treba naglasiti da smo testirali beta verziju i da autori gotovo svake sedmice objave novu zakrpu, te da se uočeni propusti ubrzano ispravljaju a da se nove funkcije redovno pojavljuju. Program podržava korisničke skripte i dodatke, a njihova baza samo će rasti tokom vremena. U suštini, reč je o specijalizovanom alatu za izradu jrpg naslova, a u tome šta radi ovako "out of the box" je najbolji. Ukoliko vam je dugogodišnja želja da digitalizujete svet iz svoje mašte i povedete nas ostale u avanturu za pamćenje, novac koji autori traže solidna je investicija u takav poduhvat. Za sve ostale, koji bi da se poigraju ali nemaju ideju za igru, plan rada i sve drugo, VX Ace može da se nabavi veoma povoljno pa vidite sami da li biste imali živaca da krenete u izradu avanture ili rpg naslova ove vrste.

[Pročitaj...]

10 razloga zašto je Game of Thrones bolja igra od serije

Suvišno je ponavljati da su sve Telltale igre veoma slične kada se posmatra mehanika izvođenja i način građenja fabule. Ono u čemu se razlikuju jesu likovi i svet u kojem se radnja odigrava, te stil animacije. Wolf je na primer u potpunosti dočarao stripsku atmosferu predloška, društvo na Pandori deluje kao u izvornim Borderlands igrama i tako dalje. Pa opet, te razlike su površne kada se uporede sa nedostacima pravih grananja u priči, jer je zapravo reč o linearnim interaktivnim filmovima koji se sastoje od unapred izrađenih scena i trenutaka odluke na ranije zadatim mestima, gde igrač odluči koji snimak od dva predložena će da nastavi da gleda. Ovo se ponavlja iz naslova u naslov i polako postaje definicija epizodnih igara iz kuće Telltale. Nivo interakcije je toliko nizak da mnogi ljubitelji "pravih" igara izbegavaju ovaj serijal u potpunosti. U suštini predstavljaju laganu razbibrigu, ali zar nije to baš ono što nam je potrebno za ove vrele letnje dane?

Pošto je mehanika igranja dobro poznata (kome nije, tu su opisi ranijih naslova ovog izdavača), a svet nešto čime nas TV kuća HBO bombarduje prethodnih godina do te mere da su i nepismeni do sad naučili slova i pročitali knjige za koje su jutros prvi put čuli, ne vidim razlog da pišem uobičajenu recenziju. Umesto toga navešću deset razloga zbog kojih je, barem po mom nimalo skromnom mišljenju, zabavnije igrati ovu igru nego gledati seriju.

1. Ukoliko ste već pročitali knjige, svejedno nećete imati pojma šta se će da se desi, jer se porodica čiji su članovi glavni junaci igre u knjigama pominje u samo jednoj rečenici, onako usput. Dakle, Telltale je našao način da u dobro poznat svet smesti novu priču koja u suštini ne odudara od onog što je autor romana napisao.

2. Javlja se utisak da vodite svima omiljenu porodicu Štark. Naime, reč je o severnjačkoj porodici koja se moli starim bogovima, koja ima indirektnog predstavnika na zidu, jednog na istočnom kontinentu, tu je i neko ko je stradao pa se od njega ne očekuje da bude ratnik... Dakle, nisu, al' kao da jesu, što nam budi želju da bar njih spasimo.

3. Priča se oslanja na radnju romana i serije, iako se odvija "dalje od oka kamere", pa ćete biti u mogućnosti da sretnete mnoge poznate likove, počev od Tiriona Lanistera i njegove mile seke, pa sve do kraljice Deneris ili okrutnog Remzija Boltona.

4. Nema bespotrebne golotinje u svakoj sceni. Možda je ovo za nekoga mana, ali morate priznati da bi serija bila mnogo bolja da ima više epskih a manje erotskih delova. Dakle, igra je po tome bolja.

5. Poput knjiga, svaka epizoda je podeljena u poglavlja koja prate ključne junake, a radnja je daleko manje iscepkana nego u seriji, pa postoji prirodan uzročno-posledični tok.

6. Pozadine. Svaka od ovih igara prikazuje likove u prvom planu sa blago zamućenim pozadinama, ali u ovom naslovu pozadine izgledaju poput majstorskih ulja na platnu i milina je posmatrati ih... ili sačuvati kao pozadinu na radnom ekranu. Čak i teksture likova izgledaju kao oslikane što mi se veoma dopalo.

7. Izvorna Martinova okrutnost nekako je življa i strašnija u igri jer vodite likove, saživite se sa njima a onda... U seriji je to ipak drugačije jer ih samo gledate, koliko god navijali ili ne.

8. Neki događaji iz knjiga prikazani su na nov način ili iz drugčijeg ugla, što upotpunjuje doživljaj. Na primer, možete da posetite određene ljude u tamnici, pomognete u zauzimanju utvrđenih gradova i slično.

9. U igri se javlja "The North Grove" za koji niko nema pojma šta je tačno, osim da je otporan na hladnoću i da tamo raste Ironwood. Vaše je da istražite, ako budete živi.

10. Likovi se prezivaju Šumar i svi ih maltretiraju zbog toga. Dobro, ne baš zbog toga, ali prevareni, izdani i napadnuti su, a vaše je da probate da bar neko od njih preživi do kraja. Taj fokus na jednu porodicu je dobra stvar u ovom slučaju.

Igra ima šest epizoda, od kojih je pet objavljeno u trenutku pisanja teksta i mogu da se odigraju, a poslednja stiže uskoro. U svakoj ima pet do šest važnih odluka, zbog kojih ćete možda igrati ovaj naslov više od jednom, te mnoštvo sitnijih, od kojih zavisi odnos drugih likova prema članovima porodice. Neke delove priče ne možete da promenite, ali zato možete da se opustite i uživate, jer sve zajedno, reč je o zabavnoj... interaktivnoj seriji.

Nikola Bulj

[Pročitaj...]

The Incredible Adventures of Van Helsing III, recenzija

Posle dva vrlo uspešna nastavka avantura lovca na vampire i čudovišta, stigao je i treći i završni čin Van Helsingove priče. Svi koji su igrali i uživali u prethodnim delovima, mogu očekivati dobro poznatu igru, obogaćenu novom pričom koja se nastavlja tamo gde je zastala. Zlo ponovo preti izmišljenoj zemlji Borgoviji. Kao kakav kliše u holivudskim filmovima, naši junaci Abraham Van Helsing i partnerka mu, ledi Katarina još jednom se spremaju za novu avanturu. Pred Van Helsingom je zadatak da konačno i jednom za vek vekova, spreči namere nekadašnjeg saveznika, a sada neprijatelja, Zatvorenika broj sedam ( Prisoner 7) koji ima sumanutu ideju da odvajanjem dve strane istog medaljona, stvarnog i mitskog sveta Borgovije, dokrajči ratom već razrušenu zemlju.

Abraham Van Helsing i Ledi Katarina su odličan par, što je u ovom delu naglašeno, jer čemu putovanje i jurnjava za negativcima, ako nemate pouzdanog saputnika sa kojim vas spajaju isti ciljevi. Tokom ove avanture odnos između dvoje partnera produbljivaće se kako odmotavate veo tajni o Katarininoj prošlosti. Nažalost neki detalji i pojedinosti o Katarini mogu vam promaći tokom igre, jer se pojavljuju u dijalozima koje vode van Helsing i Katarina, najčešće tokom borbi sa povećim brojem protivnika. Zamislite sad scenu, Katarina i vi, okruženi neprijateljima sa svih strana, a da bi ispratili priču o dotičnoj gospođici zadatak je da usred haotične bitke pažljivo čitate šta ona ima da kaže. Ne ide zar ne?

Pre početka igre pred vas je stavljen izbor jedne od šest ponuđenih klasa, svaka sa drugačijim sposobnostima i stilom borbe, koje kasnije možete da unapređujete. Šteta je što ne možete u igru uneti lika kog ste pažljivo razvijali u prethodnim delovima. Mehanika igranja je već dobro poznata, pobedničku formulu ne treba menjati, a način igre se može promeniti u zavisnosti od lika kojeg izaberete. Tako na primer, ako izaberete Umbralist klasu, igru možete prelaziti na način kao u Dishonored-u, skrivanjem i izbegavanjem protivnika. Koliko god to zvučalo dobro i primamljivo, isto tako i nije, jer možete propustiti neke veoma zabavne borbe protiv glavonja. Za ljubitelje Rambovog stila, pravi izbor je Phlogistoneer klasa, čikica u metalik robotskom odelu, naoružan do zuba bacačem plamena, smrtonosnim raketama i minama. Ako odaberete ovu klasu, upozoravam vas na mogući bol u prstima, usled besomučnog kliktanja po levom tasteru miša, dok bacačem plamena od hrpe neprijatelja pravite roštilj. Igru počienjete od početnog nivoa, ali likove možete unaprediti do maksimalnog tridesetog za Van Helsinga, odnosno do dvadesetpetog nivoa kad je posredi ledi Katarina. Tokom igre vaš lik i Katarina će napredovati, a njihove sposobnosti nadograđivaćete ulaganjem poena. Sve sposobnosti su otključane, pa možete već na početku da odaberete koje ćete unapređivati.

U skrovištu osim bavljenja alhemijom, kupovine i prodaje stvari, možete slati patrole na pojedinačne misije, a pre svake misije možete izabrati komandanta. Tu se nalazi i Chimera, stvorenje koje možete poslati u lov i prikupljanje plena. Tu su i nezaobilazne mini-igre, u kojima treba da se odbranite od napada armije čudovišta, koristeči zamke, teleportove, automatizovane mitraljeze i sposobnosti glavnog junaka. Ako vam se ne igraju, možete poslati i saveznike, da urade taj prljav posao za vas.

Ovo je jedna od igara koje zbog učitavanja nivoa valja instalirati na SSD drajv, u protivnom može da bude prilično dugo, kao i startovanje igre. Tokom igre iskusio sam nekoliko problema sa bagovima, uglavnom sitnih poput toga da neke Steam-zadatke ne otključa iako sam ih u igri uredno ispunio, a dešavalo se i da neće da mi otvori sledeći zadatak od nekog od NPC likova, pa valja proveriti listu ispravki. Verujem da ovih problema više nema posle skorijeg ažuriranja.

Što se mrežnog dela tiče, avanturu možete podeliti sa još tri saigrača, tako da igra ima produženi vek trajanja. Tu su i 8 na 8 dueli u arenama, ali možete izgubiti živce, jer ili nema dovoljan broj ljudi, ili budu likovi koji svoje heroje unaprede sposobnostima da ubiju više likova od jednom. Pored svega toga, kada dostignete 27. nivo otključaće vam se Scenario mode, u kome možete prelaziti delove kampanje usput ispunjavaljući određene zadatke sami ili u društvu.

The Incredible Adventures of Van Helsing III, po mom mišljenju, a posle svega viđenog više deluje kao samostalni dodatak, nego kao potpuno nova igra, jer osim priče i novih klasa ništa više nema da ponudi. Utisak je da ni sami autori nisu bili sigurni kako ovu sagu privesti kraju, ali zbog sasvim solidne priče, ovaj naslov treba odigrati svako ko je prešao prethodne. Ako me pitate da li vredi 15 eura, koliko trenutno košta rekao bih mu da je mudrije da taj novac sačuva i sačeka da se ova igra pojavi na nekom pristojom popustu od recimo 50%.

Dušan 'Flamingos' Paklar

[Pročitaj...]

Crusader Kings II, recenzija

Ako je verovati izveštajima izdavača (Paradox Interactive), Crusader Kings II igra oko 12.000 igrača svakog dana. Nije ni čudo, jer su prodali preko milion primeraka igre. Preko raznih statistika, izračunali su da je prosečan vek trajanja ove igre oko 99 sati po igraču. S obzirom na to da igra košta 40 EUR, to mu ispadne oko 48 RSD na sat. Iz ovoga možemo da izvedemo dva zaključka. Premda deluje kao skupa igra, zapravo je veoma izdašna. Ne počinjite ukoliko niste spremni da provedete bar sto sati u njoj.

Tevtonci dolaze, hoka-hej!

Zanimljivo je primetiti da je Crusader Kings II objavljena još 2012. godine, a da je slavu stekla tek početkom ove godine. Zašto?

Dva su razloga. Prvi razlog: Paradox Development Studio doveo je jednog genijalca koji je napisao novi AI za sve njihove igre i time značajno unapredio sve naslove ovog švedskog giganta. Novi AI određuje prioritete u odnosu na postavljene ciljeve i vrlo lukavo procenjuje koji su najbolji koraci. Na primer, AI je u stanju da prepozna ko je "neprijatelj moga neprijatelja", kao što je u stanju da sledi "istorijske težnje" tj. pretenzije određenih naroda i država. Osim što računa poteze na nivou države, AI se bavi upravljanjem svakim pojedinim likom u igri, takođe se rukovodeći njegovim ambicijama, te ličnim osobinama. Drugi razlog: zato što su iz nehata otkrili čari spontanog pripovedanja (emergent narration). Crusader Kings II je, naime, jedna od retkih igara na tržištu koja priču plete na osnovu akcija igrača i NPC-a.

Nadigla se kuka i motika....

Dobro, i?

Šta, dobro, bre! Je l' shvatate vi da u ovoj igri možete da budete vladar ili vazal, kralj ili baron, car ili biskup. I da šta god da ste, imate svoj dvor i svoje okruženje oličeno u dvorjanima. I da isti takav dvor imaju oni iznad vas (seniori, za one koji su imali keca iz istorije) i oni spod vas (juniori). I da svaki od tih virtuelnih čikica ima svoje motive i svoje akcije koje stvaraju priču u vidu kartica koje vam se povremeno ukazuju. Taj sistem kartica je kao mini-RPG koji igrate, jer ishodi odluka katkad zavise od veština i osobina, i vrlo često ih menjaju, kao i druge podatke važne za strategiju... Samim tim što je ova strateška igra zasnovana na ličnostima i njihovim posedima, Crusader Kings II ostvaruje dva velika dostignuća!

U ovoj igri nema jurcanja protivnika po mapi kao u Europe Universalis, jer protivnici uglavom opsedaju kule i gradove...

Prvo - posredi je prva prava simulacija srednjovekovne istorije koja i jeste bila istorija pojedinaca i oblasti ovlaš okupljenih oko plemića. Tek kasnije rađaju se ideje o nacionu i nacionalnim granicama. Srednjovekovne države mogle su da imaju pod sobom razne narode, razne religije, jer je pravo na vlast uglavnom proisticala iz vladarske ličnosti i njegovih odlika. Dakle, pre će biti simulator dinastija, nego simulator država...

Drugo - Crusader Kings II se igra kao megalomanska strategija švedskog tipa, ali je doživljaj sličniji nekakvom dobrom RPG-u tipa Birthright (mislim na stonu verziju, ne na kompjutersku).

Na ličnost budućeg naslednika možete da utičete preko učitelja koji će mu usaditi prave vrline...

Slojevitost i složenost koja se plete od jednostavnih delova, već je odavno zaštitni znak Paradox-ovih igara. U tom smislu, Crusader Kings II nije ništa drugačija. Osim što su pomalo naučili kako da olakšaju igraču. S jedne strane to je dobro, jer se igrač bavi samo zanimljivim odlukama, a s druge strane igra je i dalje sastavljena od strpljivog čekanja i razvoja situacije na mapi. Upravo tu su hteli da udenu malo razonode sa karticama koje donose priču i postigli iznenađujući uspeh.

'Ajd sad da vas provedem kroz osnove. Gore desno su vam sirovine. Osim novca ostale nisu materijalne, ali ipak predstavljaju sredstvo "plaćanja". Zlato u mirnodopskim uslovima predstavlja preduslov izgradnje (osim zlata neophodna vam je i tehnologija koja ne postoji istovremeno u svim provincijama već se "širi" iz pokrajine iz koje je izum potekao). Tokom rata, zlato je praktično merilo koliko dugo kampanja može da vam traje. Ostanete li bez novca, izgubili ste rat. Ili ste bar primorani da ga što pre obustavite. Igra u tom smislu nameće ritam kratkih kampanja u kojima morate da što pre uništite protivničku vojsku i zauzmete im tvrđave. Da biste ponovo ratovali neophodno je da obnovite zalihe novca i regruta - ili da imate moćne saveznike.

Crni Dukljanine, vidi koliko sinova imaš, a samo tri provincije...

U nalaženju saveznika kao i u mnogim drugim akcijama pomaže da imate mnogo prestiža. Osim u bitkama, stiče se i kroz RPG-delove igre. Pobožnost je važna za krstaške pohode i računa se u konačni skro zajedno sa prestižem.

Pošto se radi o simulaciji feudalizma, sledeće vrednosti su veličina ličnog feuda i broj vazala. Vladari, naime, nisu smeli da drže zemlju, jer se vlastela plašila ukrupnjavanja moći u kraljevim rukama, a ukupan broj vazala ograničen je da bi se podstakao lanac juniorstva i seniorstva tipičan za feudalizam.

Kralj je kralj, ali vlastelini moraju da odobre sve zakone...

Igrom se upravlja kroz sedam panela. Prvi predstavlja savet koji ima pet uloga: popečitelj, vojvoda, domostrojitelj, žbir i pop. Popečitelj se brine za spoljne poslove i dodaje svoju diplomatsku veštinu ukupnom zbiru državne diplomatije. Vojvoda dodaje svoju vojnu veštinu, domostrojitelj se bavi ekonomijom i pojačava privredu. Žbir se bavi zakulisnim radnjama i dodaje veštinu spletkarenja državnoj moći. Pop osim što radi za poglavara crkve doprinosi učenju i razvoju tehnologije. Svaki savetnik ima tri uloge koje može da obavlja pa tako vojvoda može da guši pobune, vežba vojsku ili izučava vojnu veštinu.

Sledeći panel je za zakone. Osim što se tiče državnih zakona koji upravljaju porezima, veličinom zamanice i centralizacijom, ovaj panel određuje vrstu nasleđivanja što je veoma važno za simulator dinastija.

To sine! Na oca si prčevit kao jarac!

Tehnološko stablo grana se na vojna, ekonomska i kulturna unapređenja, a svaka grana ima šest stavki sa po osam stepenika. Svaki stepenik donosi promene koje su previše brojne da bi ih sve opisao, a i nema potrebe, prilično su jasno objašnjene u samoj igri.

Vojni panel prikazuje koliko vladar ima stajaće vojske, koliko lične feudalne vojske, a koliko zamaničke vojske. Stajaća vojska je skupa i kupuje se u "paketima", a proširuje se i novcem i tehnološkim razvitkom. Lična feudalna vojska dolazi sa vladarevog feuda, dok je zamanica onaj vojni odred koji vlastelini dovode na vladarev poziv. Zbog toga, veličina pojedine zamaničke grupe zavisi od odnosa vladara sa podanicima. Ako imate novca možete prizvati plaćeničku vojsku ili ukoliko imate dovoljno pobožnosti i prestiža u pohod pozvati i viteške redove. Igra vodi računa o tome koju vrstu vojske daruje svaki feudalac, a u skladu sa datim tehnološkim i kulturološkim odlikama provincije. Tako, na primer, ukoliko izgradite kasarnu, dobićete više teške pešadije i kopljanika. Štala donosi dodatne konjanike i sl.

Naše gore list zab'o ćerku francuskog kralja. Sad smo saveznici!

Panel za intrige je najtajanstveniji. U njemu, zapravo, samo posmatrate ishod špijunaže. Dole se pojavljuju spletke koje vode protivnici, gore je prostor za spletke koje ste pokrenuli, a u sredini su odluke koje i nemaju veze sa zakulisnim radnjama; sazovi turnir, pozovi sveštenika na dvor, pozovi vlastelina na dvor, postavi novu dvorjanku, upriliči proslavu i sl.

Vitez se povredio. Kako postupiti? Možda ste škrtac, a možda će vam se dobročinstvo kasnije isplatiti?

Sledeći panel bavi se strankama koje se okupljaju oko različitih političkih nevolja i uglavnom su tu da vam zaprže čorbu. Ukoliko uspete da ih ubedite da vam se priključe ili popravite odnose sa kolovođama, stranka se raspada.

Bitka protiv momaka sa četiri ocila... da ovi levo su Srbi, a ovi sa ocilima su Vizantija...

Poslednji panel je pregled odnosa sa poglavarima vaše religije. Za pravoslavlje to su ekumenski patrijarh sa pet vladajućih patrijarha, kao i poglavari autokefalnih crkava. Ovde možete da vidite kakav je odnos između vladara i verskih poglavara, a značajno je i zbog toga što sveštenici mogu da budu odani ili vladaru ili poglavaru religije. Tako, na primer, ako određeni patrijarh više poštuje ekumenskog patrijarha, od njega ne dobijate ni vojsku ni poreze.

Dobro, to je bio obavezni deo recenzije, 'ajmo sad na egzibicije.

Na omanjem dvoru imaćete bar desetak braće, sestara, tetaka, stričeva i drugih članova porodice koji manje-više žele da crknete kako bi se dokopali zemalja i titula koje držite. Toj veseloj družini dodajte bar desetak dvorjana koji svi misle da su genijalci i neprestano vas vuku za rukav da presuđujete u njihovim razmiricama ili se guraju da ih postavite na čelo ove ili one dvorske službe. Zatim imate vlastelu koja vas takođe želi da vas vidi smrtno ubledelog i po mogućnosti sasvim beživotnog. Osim što žele da vas se reše, svi ti likovi imaju svoje želje i težnje, baš kao što i vaš glavni junak. Za vojvodu uspeh bi bio da se dočepa kraljevske krune, ali za dvorsku damu vrhunac može biti udaja za plemića ili da postane kraljeva ljubavnica.

Savetnici u akciji...

Zašto je ovo važno u igri? Stoga što se ratovi i krupne državne promene odvijaju sporo i malo-pomalo kroz nekoliko generacija. Primera radi, neki zakoni mogu da se donesu samo jednom tokom vladavine. Da bi se sakupila nova zamanica, nekad je neophodno čekati godinama. Dok čekate da se nešto dogodi, rođaci, dvorjani i vazali ne spavaju, već spletkare. U preseku njihovih težnji i date situacije u državi pojavljuju se događaji, nedoumice i odluke na koje vladar mora da odgovori. Gotovo svaka odluka vuče niz posledica koje se odigravaju kroz nekoliko koraka. Recimo, kralj dovede novu dvorjanku. Uskoro iskače kartica sa pričom o tome kako je dotična dama ušetala u kraljevo srce. Sada je na vama odluka da li ćete da se upustite u brakolomnu pustolovinu i razgalite dušu svog avatara ili ćete ostati čedni, ali pomalo tužni. Deluje naivno? Nije. Jer postoji mogućnost da vas kraljica ošuri bez obzira da li ste liznuli dvorjanku ili niste. Naopaka kraljica ne znači samo neslogu u kući, već i moguće opadanje odnosa sa tazbinom.

Igrati kao Srbija (Duklja) je samoubistvo, jer vas braća Bizantinci ugaze prvom prilikom...

Odnosi, odnosi, odnosi. U ovoj igri sve je u ličnim odnosima. Stoga i postoji mnoštvo načina da se oni poprave ili pokvare, a mnoge narativne kartice upravo se bave odnosima. Budući da nema prave države, nema ni prave diplomatije. Jedini način da vam neko postane saveznik jeste da se orodite. Pletenje odnosa političkim brakovima može da bude i opasno, jer vrlo lako stiže se u ćorsokak u kome vaš trenutni vladar nema naslednika, a kruna po pravu nasleđa pripada nekom stranom plemiću kojeg ste neoprezno udali za ćerku nadajući se lakom savezništvu. Jaka supruga znači dobrobit za kraljevstvo, ali takva kraljica može da bude i opasna predvodnica izdajničke stranke. Da li kancelari i vojvode dobro obavljaju svoje zadatke zavisi i od dobrih odnosa sa vladarem. Odnosi neposredno utiču i na vojevanje, jer prijateljski naklonjeni feudalci šalju više vojske u ratove koje vladar započinje. Obratite pažnju na odnose, jer određuju mnogo toga.

Mnogi za početak igraju Poljake, jer imaju najudobniju početnu poziciju

I eto, znao sam. Hteo sam da napišem sažet tekst koji će vas zagolicati da zaigrate Crusader Kings II, a opet sam ispisao more teksta i rasplinuo se na sve strane. Takve su Paradox-ove igre, složićete se. Crusader Kings II, ipak, preporučujem i onima koji ne ljube velelepne strateške igre, onima koji vole upravljivu složenost, onima koji vole da im posle svake partije ostane priča koja se pripoveda...

Kralj nije zadovoljan mojim spletkarenjem...

Pa, evo za kraj i ja da ispišem jednu pričicu.

Pokrenuo sam igru sa dvojicom prijatelja, jednim Englezom i jednim Nemcem. Dogovorili smo se da ja budem kralj (Poljske). Oni su uzeli uloge velikih vojvoda. Nemac se posvetio ekonomiji i počeo da razvija svoje pokrajine, uz povremeno ratovanje u dogovoru sa svojim kraljem (tj. samnom). Englez je počeo da ubija levo i desno, pokušavajući da stekne pravo na vojvodske krune uklanjanjem svih naslednika. Uskoro je počelo da mi dolazi plemstvo i da se žali da je vojvoda poludeo i da ubija levo i desno kao pobesneli pas piliće. Na štetu odnosa sa vlastelom, prenebregao sam optužbe i odbio da uhapsim Engleza. Međutim, u njegovoj igri počeo je da se pojavljuje kralj (tj. moj avatar) i da ga preklinje da obustavi klanicu. Premda smo u meta-igri bili u dosluhu, naši avatari su se ponašali u skladu sa svojim ličnostima i zacrtanim težnjama. Igra je napravila dosledno ponašanje u preseku aktivnosti Engleza, mene i naših avatara. Sistem koji je tako složen vredi i više od 40 EUR, a vi kako hoćete.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora

[Pročitaj...]