Agricultural Simulator 2011: Extended Edition, recenzija

Uvod u recenziju o simulatoru agrara želeo bih da počnem citatom legendarnog Žike Vukovića iz sela Ranilovića u okolini Aranđelovca: "Šta je, gospodine novinaru, šta je najveće oružje na svetu? Odgovori mi! Ja ću da dam odgovor, ako ti ne znaš. Oružje najveće na svetu u svakoj državi - lebac! Znači, gladan vojnik ne ratuje, nego sit. Gladan se predaje i baca oružje. A sit daje otpora i - ratuje."

Toliko o nesrazmeri ratnih igara u poređenju sa veoma važnim sektorom privrede - poljoprivredom. Pucačina koliko volite, ginu avanturisti, ginu i monstrumi, gazilijarde izginuše u raznim strateškim igrama, a nigde onog od čega se živi (pa i ratuje) to jest' - leba!

Idemo na posao

Agricultural Simulator 2011: Extended Edition samo je jedna u nizu sjajnih simulacijskih igara iz slovenačkog studija Actalogic. Svake godine izdaju novu, poboljšanu verziju. Trenutno aktuelna igra iz grane Agricultural Simulator nosi oznaku 2013, ali pošto nju nemamo, a ovu imamo, to i opisujemo. Actalogic osim simulacije farme ima u ponudi i sjajnu simulaciju šumarstva (Woodcutter 2012), simulaciju planinskog turizma (Ski World 2012), simulaciju površinskog kopa (Mining & Tunneling), simulaciju snežnog pluga (Snowcat Simulator), simulator aerodroma (Airport Simulator) i mnoge druge.

Lep i žut, moj novi kombajn

Osnovica njihovih igara jeste Insomniaengine. Endžin je nastao kao ishod višedecenijskog razvoja, programiranja i istraživanja. Osim što je tehnički stabilna, ova platforma uskoro će biti portovana za Xbox i Playstation, a u ponudi je kao paket InsomniaSuite, sa svom pratećom dokumentacijom i podrškom (za slučaj da neko od vas hoće da pravi svoju simulaciju a neće da se aka sa izradom endžina).

Selo moje lepše od Pariza

Evo šta dalje kaže Žika Vuković: "I tri su stvari bitne za svaku državu. Šta su tri faktora glavna? Lebac - meso - mleko. Ima li fabrika, evo odgovorite mi. Ako ne znate, ja odgovaram. Ima li, jeste li čuli negde da ima fabrika leba, mesa i mleka? Ima li? Je l' ja odgovaram ili vi? Znači - seljak. Znači - nema industrija. Imaš i gvožđa i svega, ali znači mi smo ta najveća industrija na svetu. Mislim, u državi svakoj. Znači, mi proizvodimo lebac, meso i mleko. Tri glavni' faktora. Ne jede se ni gvožđe ni opeka ni cigla. Ni kisela voda. Popijte vi litar kisele vode gladan, da vas ja pitam samo. I šta da bude sa vama? Samo ćete da se preturite. A popijte litar mleka. Znači, ja kao seljak, radim danas sa litar mleka. Na njivi, na primer, ove... robijaške poslove."

Radi se i danju i noću

Tako i u ovoj igri. Nalazite se na farmi. Svega ima. Velika kuća, silos, hangar, torovi i zabrani, dve njive i pozamašna suma od 700.000 EUR. To je dovoljno da pokrenete proizvodnju. Igra se odvija iz dva organski spojena dela. Jedan deo je meni koji dobijate pritiskom na "ESC", a drugi je neposredno obavljanje poslova. Dakle, kroz meni upravljate imanjem. Kupujete i prodajete, unapređujete gazdinstvo. Sve osim toga je pogled iz prvog lica i obavljanje mašinskih poslova kao što su priprema zemljišta, oranje, đubrenje, setva, kultivacija, žetva. Zatim transport robe do otkupne stanice. Ciklus je sličan za stočarstvo, u smislu nabavke stoke, obezbeđenja hrane, te redovnog održavanja. U to spada čišćenje štala, uklanjanje đubreta, ishrana, te razmnožavanje u smislu povećanja stočnog fonda. Stočarstvo nije grafički prikazano, već se obavlja kroz menije i zahvaćeno je ubrzanjem vremena. Poljodelstvo nije. 

Gle kanta ista k'o u Zemunu

To je i najveći izazov ove igre. Nije teško kupiti leglo zečeva ili srndaća. Hraniti ih ili kupiti hranilice i mašine koje će sve to da obavljaju umesto vas. Čekati da se stočni fond umnoži, pa onda dočekati pravu priliku na tržištu (o čemu vas igra obaveštava strelicom koja pokazuje kretanje cena) i prodati stoku uz profit. Naprosto ubrzajte vreme po jedan dan i ubrzo ćete uživati u plodovima rada. 

Traktori se puše (nešto će da ruše!)

Sa poljoprivredom je malo drugačije. Naime, njiva mora da se najpre pripremi, a svi poslovi koji moraju da se obave do žetve zahtevaju protok realnog vremena. Svejedno je da li unajmite radnika (kome možete da budžite veštine u čak tri kategorije) ili sami vozite traktor sa tanjiračom. Procenat obrađenog zemljišta raste jedino ako traktor prođe svaki pedalj zemlje. Ubrzavanje vremena ne utiče na to da se posao brže obavi. Zvuči blentavo, ali istovremeno predstavlja glavni pogon igre. Zasucite, dakle, rukave i pripremite se za "robijaške poslove" kao što reče Žika Vuković.

Svaka igra mora da ima ŠKK (WTF) trenutak

Upravljanje nije naročito teško ali zahteva izvesnu veštinu kako biste ravnomerno pokrili celo zemljište. Pre svega, neophodno je održavati pravilnu brzinu traktora inače će priključna sprava da otpadne, ošteti se ili polomi. Osim toga održavanje prave brazde nije sasvim jednostavno jer traktor na njivi nije isto što i automobil na autoputu, pa je važno da sa datom količinom goriva što bolje pokrijete prostor. Ukoliko nemate svoje spremište za gorivo, morate da ga natočite na obližnoj stanici. Tu blizu je i seoce čija je glavna uloga da stoji pored fabrike. Oni otkupljuju žito. Cene su katkad mnogo bolje nego na pijaci, ali količina otkupa jeste ograničena. Drugo otkupno mesto je miln koji će otkupiti ograničene količine kukuruza, ali opet, po cenama koje su obično bolje nego na tržištu. 

Moja kravica

Agricultural Simulator ima sjajnu grafiku, dobar endžin, simpatičnu prateću melodiju. Svet je uverljivo postavljen, a rad na polju uzbudljiv ili dosadan, zavisi šta očekujete. Ukoliko vas raduju male stvari kao što su baloni neobičnog oblika koji lenjo prelaze nebom dok kombajn prede svoj mašinski bluz, ovo jeste igra za vas. Ukoliko očekujete da se iznenada pojave vanzemaljci ili bar kokoške, zaobiđite. Osim toga tu je i pitanje cene koja nije velika (14.99 EUR), ali svakako jeste neracionalna za sve osim najveće zaluđenike. U smislu zabave igra nudi multiplejer, jer sve je zabavnije u društvu, pa i oranje. Za kraj citat našeg poznatog agro-metal benda Seljačka Buna: "Ispred nas odma' pada sve živo / borimo se za žene, selo, pivo / divlji traktori / sve pred sobom gaze / (u jeb'o te bog!)"

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora

[Pročitaj...]

Trauma, recenzija

Igre su, najčešće, tip zabave koji u sebi sadrži više ravni. Prepoznajemo ih kao grafiku (lepo nam je da gledamo u oblike i teksture), zvuk (neke muzičke partiture iz igara su fantastične), pravila igre (osnova svega), i tako dalje. Sve ti elementi, zajedno, stvaraju ukupan doživljaj kod igrača i često to zovemo pomalo nesretnim terminom – atmosfera. U biti, to je ono što igru čini "zaraznom" i privlačnom ili apsolutno odbojnom.

Kada igra ima odgovarajuću atmosferu koja drži pažnju, a ostali pomenuti elementi jedva da postoje, onda se dobija Trauma. Ne, ne mislim na medicinsko stanje, nego na igru istovetnog naslova.

Onako izdaleka i iskosa gledano, Trauma bi mogla delovati kao niz slika koje treba ispratiti i to bi bilo to. Na drugi pogled i pružanjem dužnog poštovanja igri, sve se poprilično menja.

Prvi utisak pri startovanju najviše se odnosi na interfejs i na minimalistički dizajn svakom aspektu ovog ostvarenja. Nema ničeg suvišnog i sve je sklopljeno sa željom da igrač odmah krene da se igra (usput budi rečeno, cela igra je urađena u Flash-u).

Glavna primesa igre jeste vezana za pojam traume, jer je glavni ženski lik doživeo saobraćajnu nesreću koju preživljava, ali ne bez posledica i ne bez rana… Dok se opravlja, na igraču je da sastavi iscepkane delove svesti u konkretnu i koherentnu priču. Naravno, pošto se sve to dešava u okruženju njenog usnulog uma, neophodno je razmišljati van uobičajenih okvira.

Ovakva postavka je u suštini recept za point and click avanturu - što igra i jeste - ali sa nekim neobičnim detaljima. Pogled na dešavanja je pretvoren u niz iseckanih slika koje se otvaranju jednostavnim klikom, i sve lokacije na nivoima su dostupne od samog početka. Dobro… gotovo sve. U okviru, relativno, kratkih nivoa, treba obaviti jedan od četiri zadataka, od kojih je jedan dobio titulu glavnog. Odmah ću istaći da glavni ne znači najteži i ostala tri zadatka dosta variraju u težini i to samo na osnovu toga koliko ste spremni da budete lucidni (nisam rekao da budete ludi).

Spasavanje plišanog mede od nagnječenja, pomalo bizarne, zelene kugle predstavlja rešenje prvog nivoa i to se dešava odmah, na prvom ekranu, prvog nivoa. Doslovce, igrač u jednom potezu miša, rešava taj problem i igra ga obaveštava da je nivo rešen. Čovek se zapita: "O čemu se ovde radi?"

Daljim igranjem, igrač polako shvata da je cela ta, instant akcija, bila, ništa drugo, do minimalni tutorijal, koji je tu da pokaže sve što igrač treba da zna. Od tog trenutka potpuno je prepušten sebi i svojoj mašti.

Sem kretanja kroz lokacije postoji mogućnost interakcije sa celim scenama i fotografijama. Fotografije su nosioci priče i osnovnih objašnjenja upravljačkog interfejsa. Razbacane su svuda po nivoima, a jedan od zadataka je skupiti svih devet po nivou, a pola od tog broja, pomalo suvišno, stalno iznova objašnjava iste komande, na svakom nivou. Interakcija putem pomenutih komandi se svodi na interakciju sa celom scenom koju igrač vidi pred sobom. Crtajući određene šare po ekranu, igrač u stvari izdaje komande kretanja napred, unazad, okreta na levo, okreta na desno i okreta za 180 stepeni. Postoji još i komanda koja vam da je mogućnost da se udaljite od scene, ali to je neka vrsta zoom komande.

Osim pomenutog, postoji relativno mali set komandi koji nisu vezane za kretanje kroz nivoe, nego se odnose na direktnu interakciju sa samom scenom. Na primeru sa nesrećnim zgnječenim medom, igrač je u stanju da diže objekte tako što iscrta na ekranu simbol male, grčke i obrnute delte (δ). Začkoljica je u tome da igrač shvati, iz scenografije, kako da sprovode te specifične komande. Igra će se nametati pričom usnule devojke, a sa druge strane davaće taman toliko podataka da smislite šta treba dalje da radite. Ni više, ni manje.

Autori igre su odlučili da se igraju skrivalice sa igračem, pa su zbog toga gotovo sve lokacije odmah pristupačne, ali redosled njihovog otkrivanja i istraživanja može bitno da promeni igračko iskustvo. Ovde ima od svega po malo: HOPA, avantura i logičkog razmišljanja.

Igra je kratka i drži pažnju dok se ne spozna šta je "pisac hteo da kaže". Mislim da ne postoji bilo koji način ili razlog da se igrač vrati ovom naslovu posle prelaska. Smatram da je to sasvim u redu, ali možda će nekima biti malo čudno da se za ovakvo ostvarenje daje novac. S obzirom na to da je igra urađena potpuno u Flash-u, neko bi pomislio da je slobodno mogla biti postavljena na jednom od milion sajtova koji nudi takve igre.

Meni se igra svidela, ali bojim se da nije intrigantna za sve kategorije igrača. Snovi i tumačenje snova uvek je živa tema koja se u ovoj igri meša sa realnošću proizvodeći neku drugu podvarijantu sveta, ali ko nije spreman da se upusti taj svet okrenuće se na drugu stranu i naći neku drugu igru na Steam-u.

Autor teksta, Darije 'Blue' Milak, saradnik je bloga Igrorama od jula 2012. godine.

Fizičar po struci, igrač u duši. U poslednjih godinu dana bloger. Omiljene igre su mu Bubble Bobble, Side Arms i Tokyo.

Sve recenzije ovog autora

[Pročitaj...]

El Shaddai: Ascension of the Metatron, recenzija

Predstavljamo vam jednu igru koja ne spada u našu uobičajenu ponudu. Posredi je, naime, manje poznato delo manje poznatog japanskog studija Ignition Tokyo. Igra je objavljena u septembru prošle godine i to za – Xbox i PS3! Ne, ne, nismo odustali od politike “samo PC igre”, već je posredi gostujući blog našeg prijatelja iz Meksika, Hoana Akoste (Joan Acosta). Kao što ćete videti njegov napis manje se bavi samom igrom, a više razlozima zbog kojih je El Shaddai moguće nazvati pravim umetničkim delom. Uživajte.

[Pročitaj...]

Virtua Tennis 4, recenzija

Prošla godina bila je u znaku Novaka Đokovića, što je iznenadilo mnoge, uključujući i izdavače zabavnog softvera, koji su kraj 2011. dočekali bez najboljeg igrača u svojim naslovima. Sega je imala nešto više sreće, pa smo odlučili da, između nekoliko teniskih simulacija, opišemo baš njen Virtua Tennis 4. Pogledajte video.

[Pročitaj...]

Dungeon Defenders, recenzija

Ako ste do sada mislili da je rat između ptica i prasića najzvučnija igra koja se sa mobilnih telefona i tablet računara skućila i na nešto većim ekranima, grdno ste se prevarili. Dovoljno je samo da bacite pogled na Dungeon Defenders pa da se zapitate kako je nekome uopšte palo na pamet da ovaj miks tower defense i role play igre prvobitno izađe samo za iOS platformu. Nešto više od godinu dana bilo je potrebno da Trendy Entertainment svoj hit portuje i na PC računare, tako da u njemu sada mogu uživati i svi oni koji se baš ne snalaze sa ekranima osetljivim na dodir.

[Pročitaj...]

Trine 2, recenzija

Naši stari poznanici, smušeni čarobnjak, tromi vitez i brzoprsta lepotica sa velom, vratili su se da još jednom zajedno pođemo u avanturu prepunu čarolija, mistike i logičkih zagonetki. U prvoj igri serijala Trine, njih je igrom slučaja, dok je kraljevstvo padalo pod uticaj tame, zauvek spojio začarani predmet po kojem se igra zove. Ovo prokletstvo od njih čini jednu dušu sa tri naizmenično upotrebljiva tela, što se tokom odvažne potrage ispostavlja kao pravi blagoslov. Naime, svaki od tri lika ima svoje jedinstvene osobine, što ga čini nezamenljivim u rešavanju određenih logičkih problema, ili u borbi sa nemrtvim protivnicima. Na koncu, njihova avantura oslobađa kraljevstvo, ali i njih same. Izvan magičnih okova i umorni od stalnog prisustva drugih osoba u svom umu, sve troje beže daleko... Međutim, od nekih čarobnih predmeta nemoguće je pobeći.

[Pročitaj...]

Fortix 2, recenzija

Nemesys Games je mađarski studio iz Budimpešte koji se bavi izradom malih igara za razne mobilne platforme (iOS, HTML5), ali i za PC i Mac. Radili su igre za koje uopšte niste čuli, pa ih neću ni nabrajati, a Fortix 2 im je veliki uspeh, s obzirom na to da je objavljen za Linux, Windows, Mac, HTML5, iOS. Prodaje se na Steam-u Desura-i i Gamers Gate-u. U planu su verzije za PSP i DS.

[Pročitaj...]

Deus Ex: Human Revolution, recenzija

Prvi Deus Ex bio je nešto jedinstveno, što se rađa samo jednom, kao vrhunski spoj FPS i RPG igre. Dvojka je protutnjala nekako, ali ne baš sjajno. Danas vam predstavljam novo čudo iz studija Eidos Montreal - Deus Ex: Human Revolution, igru koja se pojavila krajem avgusta prošle godine.

Priča počinje pre Deus Ex serijala. Glavni junak je Adam Džensen koji radi za kompaniju koja se bavi novom tehnologijom, Sarif Industries kao šef obezbeđenja. Gazda firme, Dejvid Sarif želi da ponudi celom svetu mogućnost poboljšanja putem biotehnologije, što bi ljudima pružilo nadljudske sposobnosti.

[Pročitaj...]

Fate of the World: Tipping Point, recenzija

Cunami udara u obalu Japana. U Americi protesti zbog ekonomske nestabilnosti. U Evropi Zeleni marširaju zbog nedovoljno smanjene emisije gasova. Na Bliskom Istoku zveckaju oružjem. Afrika gladuje. Indijska populacija nezadrživo raste. Rusija i Ukrajina u zavadi zbog prodaje gasovoda. Znam, deluje kao da vam nasumce čitam naslove iz dnevnih novina. Posredi je, zapravo, izveštaj iz igre Fate of the World: Tipping Point.

[Pročitaj...]

SkyDrift, recenzija

Mađarska ne spada u velesile industrije računarskih igara. Premda ne možemo govoriti o mađarskoj školi dizajna igara (kao što su se skandinavci profilisali za indie igre, a nemci za avanture/čudan humor), mađarski timovi su poznati po veoma kvalitetnim igrama raznih žanrova, solidnom programiranju i marljivosti. Većina studija koja je otvorena još osamdesetih i danas je u radnom stanju, neki s promenjenim imenima, neki s osveženim kadrovima ili novim vlasnicima - tek, Mađari vredno rade i žive od razvoja igara.

[Pročitaj...]

Bastion, recenzija

U današnjem moru igara, u kome plivaju velike ribe i nose na leđima najskuplje reklame, čovek otupi na najave koje predviđaju da će ta i ta igra biti revolucionarna. Prava otkrovenja kriju se negde u dubini, skrivena... Jedan takav dragulj dolazi od nezavisnih autora Supergiant Studios. Vrlo jednostavna igra, pomalo kičastog dizajna i stila u chibi-fazonu. To je vrsta japanske karikature koje poznajemo kao male glavate prilike.

Priča je bajkovita i tužna. Vodite tihog dečaka po imenu The Kid. Njegov svet zadesila je katastrofa. Calamity je poremetio sve, te rasparčani delovi kopna lete. Sastavljaju se i rastavljaju na sve strane poput slagalice, tvoreći ambise pune večnog kovitlanja. Flora i fauna jedva je preživela i ne zna se koliko će još dugo opstati. Jedino je Bastion ostao čitav, mesto gde bi svi po dogovoru trebalo da dođu u slučaju najgoreg. Čardak ni na nebu ni na Zemlji.

[Pročitaj...]

The Elder Scrolls V: Skyrim, recenzija

Neverovatno! Bethesda je napravila d... ne mogu da se nateram da napišem ovo. Ima previše nestvaran prizvuk. Bolje sedite. Tako. Da probam ponovo: Bethesda je napravila dobru igru. Je l' da da zvuči... čudno? Ali istina je. Zaista. Posle devet godina i dva đubrenceta na koja ne vredi ni reči trošiti, napravili su dobru igru. Sve ove godine bio sam uveren da su nam okrenuli leđa, prodali nas za šaku dukata, itd. Sad mi se sve čini da su ipak samo uporno udarali glavom o zid, a shvatili da nešto nije u redu tek kad su videli krvavu mrlju na čelu odraza u ogledalu. Skoro dest godina kasnije. Kako drugačije obrazložiti zašto je Skyrim tako prokleto dobra igra?

[Pročitaj...]

The Book of Unwritten Tales, recenzija

The Book of Unwritten Tales prva je veća igra koju je nemački KING Art Games izbacio na tržište. Kako to obično biva, najpre se pojavila na maternjem jeziku autora. Kada je podigla poveći oblak prašine osvojivši naklonost tamošnje publike i kritike, usledila je ofanziva na svetsko tržište. Pošto sam se dobrovoljno prijavio za ulogu Avanturologa Ovdašnjeg, morao sam da privremeno prestanem da se valjam po snegu, urlam na zmajeve i trpam svećnjake u džep, te posvetim punu pažnju ovoj igri.

[Pročitaj...]

Might & Magic Heroes VI, recenzija

Oktobar je mesec koji su ljubitelji strategija željno isčekivali, jer izlaze Stronghold 3 i Heroes of Might And Magic VI. Zanimljivo je da su oba serijala u istom položaju. Naime, oba moraju da povrate staru slavu. Dok je kod Stronghold-a drugi deo nazadovanje u odnosu na izvornu igru, kod Heroja godinama traje rasprava i prepucavanje oko toga da li trojka predstavlja "jedine prave heroje". Dok jedni govore da su i potonji delovi dobri, branioci trojke ih smatraju za svetogrđe, a posebno četvorku.

[Pročitaj...]

Rugby Challenge, recenzija

Jedan deo mladalačkog doba proveo sam igrajući ragbi, slušajući Metaliku, te mrzeći dobar deo sveta oko sebe. Ragbi je jako dobar za kanalisanje tog mladalačkog besa, posebno imajući u vidu to da je na drugoj strani tog kanala mesnata gromada koja se ubrzano kreće ka tebi. U takvim trenucima u životu imaš dva izbora. Ili ćeš ispasti heroj ili pičkica. Bez obzira šta odabereš, znaš da si mleveno meso. Zato se spustiš, obaciš strahove (jer sebe već vidiš na jelovniku pod stavkom "dobro ugaženo") i samo zaroniš u zagrljaj butinama koje, kao motorni klipovi, nezaustavljivo pumpaju. Osetiš udarac po ramenima i prepustiš da fizika obavi svoje. Gromada koja je trebala da te smrvi, pomaže ti da ustaneš, pljesne te sportski po dupetu i otrči za loptom. Zbog toga sam zavoleo ragbi. Kasnije sam shvatio da, iako je ragbi sport zabavan da se igra, domaćem gledacu izgleda kao skup dve grupe seljana na livadi. No, adrenalinski tuš tokom igranja ragbija ima svojih draži. Upamtite to.

[Pročitaj...]

Rage, recenzija

Retke su igre koje u meni bude želju da ošamarim nekoga. Još ređe su one koje sa pogrešne strane moje moćne nadlanice stavljaju dokazane velikane industrije. Ali eto, dešava se. Doduše, sam sam kriv. Naivno sam očekivao da se id Software opametio posle ćuški koje su dobili za Doom 3. Da su shvatili da pristojne hodnik-pucačine može da štancuje svaki iole sposoban tim, te da njihova prednost leži u umeću pravljenja FPS-ova koji pomeraju granice i postavljaju standarde. No, izgleda da su sa godinama izgubili polet, te rešili da se zadovolje osrednjošću, misleći da je danas to dovoljno.

[Pročitaj...]

Nuclear Dawn, recenzija

Još u prvim utiscima o ovoj igri zapitao sam se da li je grupica okupljena pod firmom InterWave dovoljno smela ili dovoljno nepromišljena (da ne upotrebim neku težu reč) da kao prvu igru napravi neuobičajenu mešavinu online pucačine i strategije u realnom vremenu, smeštenu u postapokaliptično okruženje. Tržište online igara predstavlja opasne vode za male igrače, vode u kojima vladaju krupne ribe. Nova igra mora donese nešto zaista revolucionarno da bi uzburkala mrtvo more i privukla kritičnu masu igrača, koja će je učiniti isplativom investicijom novca i vremena. Odgovor na ovo pitanje može dati samo vreme.

[Pročitaj...]

Railworks 3: Train Simulator 2012, recenzija

Večernje putovanje od Sombora do Vrbasa zna da liči na vožnju svemirskim brodom. Kao u nekom naučno-fantastičnom filmu, rasklimana konzerva okružena mrakom brekće i napinje se da svoje umorne putnike do cilja doveze žive. Opasno polje asteroida ne može da se vidi, ali je tu iza hladnog, tankog lima. Komunikacija je u prekidu i ništa više ne postoji osim plača motora i sirove snage inercije koja nas tera da poskakujemo u sedištima. U tom trenutku verujemo pilotu, iskusnom starini čiji se umoran pogled bori sa pomrčinom. Vodi nas kroz procep u stvarnosti, jezivo mesto koje ne postoji izvan srpskih železnica i Zone sumraka. Naposletku, ugledamo svetla. Končar iz Subotice već je stigao. Enterprise među domaćim lokomotivama nosi nas dalje brzinom svetlosti. Šinobus ostavljamo za sobom. Okreće se nazad, gubi u mraku. O čemu li misli njegov “kapetan”, prinuđen da brzinu mestimično ograniči na jezivo sporih 9 kilometara na čas? O čemu biste mislili vi, sedeći za upravljačem čelične zveri od nekoliko tona?

[Pročitaj...]

Rock of Ages, recenzija

Kako su članovi čileanskog studija ACE Team ostali pribrani tokom rada na Rock of Ages? Verujem da nije bilo lako izdržati pod pritiskom. Mali i donekle neiskusan tim, sa svega jednom punokrvnom igrom iza sebe, dohvatio se trke sa najgorim protivnikom - samim sobom. Njihova prva igra, Zeno Clash, očarala je brojne igrače - uključujući i mene. Osnovna odlika bila joj je jedinstvenost, a upravo na tu kartu ova hrabra ekipa ponovo igra. Odlučili su da ispričaju potpuno novu priču, jednim drugačijim tonom, koristeći jedinstvenu mehaniku i uvrnutu estetiku.

[Pročitaj...]

Gatling Gears, recenzija

Da li se sećate igre Greed Corp od pre nepunih godinu dana? Potezna strategija, smeštena u utopijski svet Mistbound u kome vlada bespoštedna borba između korporacija za prevlast nad ono malo preostalih prirodnih resursa? Sigurno ste se setili. W! Games, razvojni tim koji stoji iza ove igre, u međuvremenu se udružio sa još nekoliko manjih kompanija i osnovao novu - Vanguard Games. Iako im prvenac nije baš sjajno prošao, bili su rešeni da je to samo uvertira za krupnije i ozbiljnije stvari. Zamerali su im da je igra suviše statična i jednolična, da nije u stanju da igrača duže prikuje uz ekran... Zato su odlučili da okrenu novi i list i unesu malo akcije u novo delo. I to kakve akcije!

[Pročitaj...]