Max and the Magic Marker, recenzija

Zamisao o igrama u edukaciji nije novost u razvijenom svetu. Spoj „slatkog i korisnog“ poznat je od davnina, ali naš školski sistem i dalje nije ni blizu prihvatanja video igre kao kvalitetnog učila. To ne znači da nema naslova koji bi taj posao mogli da obavljaju. Najbolji primer raznovrsnosti i sveobuhvatnosti igara koje bi mogle da se koriste u obrazovanju jeste ostvarenje Max and the Magic Marker. Na primer, klinci ne moraju da zamišljaju i da uče napamet zakone fizike. Igre im omogućavaju da ih vide na delu i sami isprobaju. Kažu da su učenje kroz igru i učenje na greškama dva najefikasnija načina upoznavanja sveta. Max and the Magic Marker podržava oba procesa istovremeno.

Max je riđokosi klinac veoma razvijene mašte. Nije mogao ni da sluti da će ga ljubav prema crtanju uvaliti u gadne neprilike. Sve počinje dana kada dečak poštom dobija tajanstveni narandžasti marker. Maks ovim iznenadnim poklonom crta ono što bi većini klinaca njegovih godina prvo palo na pamet - čudovište. Međutim, marker ima jednu osobinu koja ga razlikuje od svih ostalih dosadnih flomastera - svaka stvar nažvrljana njegovim drečavim mastilom postaje stvarna. Tako čudovište, Mustačo, oživljava i uskače u drugi Maksov crtež. Ne časeći ni časa, riđokosi dečak crta autoportret, stvarajući klona na papiru da mu pomogne da pobedi strašno stvorenje. Uvod je prilično konfuzan i neuverljiv jer nikada nećete saznati zašto Maks juri Mustača po naslikanim svetovima; niti će vam postati jasno poreklo markera. Ako izuzmemo morbidno smejanje čudovišta, glasovne glume u igri nema.

MMM je logička 2D platforma, zasnovana na upotrebi zakona fizike (physic game). U njoj gravitacija, masa, sila, pritisak, obrtni momenat i brzina igraju ključnu ulogu u prelaženju tri fantastična sveta. Prvi svet jednostavnih ilustracija podseća na Maksovo prigradsko naselje. Druga dva sveta mnogo više liče na nešto što bi smislila mašta dečaka. Piratsko ostrvo i futurističku fabriku robota autori su očigledno crtali sa mnogo ljubavi i sete. Svaki svet sastoji se od po pet nivoa, od kojih poslednji imaju najozbiljnije zagonetke.

Igra bi se mogla svrstati i u "crtački žanr" (drawing game), zbog mehanike koja se oslanja na neophodnu upotrebu markera u prelaženju prepreka. Igrač se postavlja u poziciju dečaka koji crtanjem pomaže svom duplikatu na papiru da stigne Mustača. Slično kao u maestralnoj igri Crayon Physics, sve što igrač nacrta postaje stvaran fizički objekat. Tako nastaju mostovi, stepenice, klackalice i druge stvari potrebne da Maks savlada put. U ovom aspektu igra neodoljivo podseća na veličanstveni World of Goo. Nacrtati stabilan oslonac koji se neće raspasti u sekundi kada dečak kroči na njega je skoro onoliki izazov koliki i napraviti čvrstu strukturu od goo loptica. Posebnu zanimljivost predstavlja mogućnost zaustavljanja vremena pritiskom space tastera. Na „zamrznutom“ ekranu moguće je stvarati potrebne objekte koji će „oživeti“ sa momentom vraćanja u stvarno vreme. Preterana upotreba ove opcije znatno umanjuje izazove prelaženja prepreka, ali je to već izbor igrača.

Mastilo u markeru je ograničeno i vrlo često se dešava da presuši ako se ne vodi računa o preostaloj količini. Jedan od zadataka igrača je da skuplja loptice sa tečnošću da bi napunio flomaster. Uglavnom su lako dostupne. Mnogo je teže stići do crnih loptica - tajni. Skrivene su ili se nalaze na nepristupačnim mestima, pa je potrebna velika snalažljivost za njihovo otkrivanje i uzimanje. Kako bi ova igra bila prava platforma, autori su se potrudili da ostave ogroman broj belih klikera, čijim se skupljanjem otključavaju specijalni dodaci u igri. Na kraju svake deonice pojedinačnog nivoa, obeleženog checkpoint tablom, čudovište isisava svo mastilo iz markera. Ovo primorava igrača da počne od nule i obezbedi narandžastu tečnost za sledeću prepreku. Stiče se utisak da su se Maksovi protivnici u vidu sitnih ljubičastih replika samog čudovišta, našli u igri tek reda radi, jer ni u jednom trenutku ne predstavljaju ozbiljnu pretnju. U istom stilu nastavlja se i u finalnoj borbi sa velikim Mustačom, koja je razočaravajuće mlaka budući da je pobeda moguća iz nekoliko istovetnih poteza.

Osmišljena tako da oslikava dečji svet čarolije i mašte grafika je jednostavna i raznobojna. Svaki svet obojen je jedinstvenom preovlađujućom grupom boja, te izgled nivoa lako održava pažnju igrača. Muzika je već druga priča. Iako se autori ponose činjenicom da ju je komponovao danski hip-hop bend Analogic, simpatično originalne melodije sa početka ubrzo dodijaju. Dodatno mučenje jeste nepostojanje opcije za isključivanje ili smanjenje tona.

Iako se svode na upotrebu četiri tastera i oba klika na mišu, kontrole umeju da budu prilično neefikasne. Neretko vas jedan od dva pritisnuta tastera neće poslušati, što Maksa može da odvede pravo u smrt. Miš služi za upravljanje markerom. Levim pritisnutim klikom se crta, a desnim se briše. Ako ste perfekcionista zaboravite na precizno crtanje. Bez obzira koliko mirnu ruku imate, miš nije dobar sluga u ovom slučaju.

Upotreba 2D tehnike mač je sa dve oštrice. U svakom trenutku vidljiv je samo jedan deo nivoa, zbog čega je put često nepregledan. Iako je ovo smišljeno sa namerom otežavanja prelaska staze, situacije u kojima se Maks nalazi pred vodom bez vidljive obale sa druge strane, deluju prilično frustrirajuće. Najveći propust je trenutak kada se dečak izgubi iz kadra, a pritisci na tastere, iz nepoznatih razloga, ne mogu da ga vrate. Prilikom igranja dešavalo nam se da se kadar munjevito pomeri na prethodnu deonicu i tamo ukoči. Takođe, postoji i mogućnost da će se mali Maks zaglavljivati u udubljenjima u koje može da uđe, ali, za neprijatno čudo, ne može da izađe. Još jedan propust je situacija u kojoj dečak ponekad prosto propada kroz očvršćene strukture od mastila.

Kako bi pokušali da obezbede vraćanje igrača skakanju i crtanju, tvorci su napravili čak četiri dodatka: Playground, Full Marker, Get 40 secrets i Beat 5 speed records. Nećemo vam otkriti kakve prednosti oni donose, ali ćemo primetiti da uopšte nije lako postići uslove za njihovo otključavanje. Ovo nam je samo otežalo trenutak kada smo shvatili da dodaci nemaju nikakvu smislenu primenu, jer kada smo pokušali da ih iskoristimo igra nas je proglasila varalicama, a prelaz u naredni nivo bio nam je onemogućen (?). Ostaje nam samo da se uhvatimo za slamku spasa i autore opravdamo našim stavom da nepraktične opcije služe za zabavljanje iznalaženjem kreativnijih rešenja zagonetki.

MMM je prosečna ali ljupka platforma. Istini za volju, ima prepreka koje su brilijantno osmišljene i za njihovo rešavanje potreban je veliki umni napor. Ipak, za većinu prepreka rešenje se svodi na crtanje starih dobrih stepenica i mostova. Igra ne donosi ništa što već nismo videli u sličnim ostvarenjima, osim prelepog pakovanja sa sve ukrasnom mašnom. Uprkos ovoj činjenici, kao i navedenim propustima i nejasnoćama, igra predstavlja ljupku zabavu u trenucima dosade za ljubitelje logike. Autori ovog naslova su talentovani i puni ideja, pa nam je drago da vidimo da su mnogi pomenuti problemi ispravljeni u kasnijim verzijama igre. Max and the Magic Marker je jedna od igara koje bismo predložili za korišćenje u osnovnom obrazovanju, zbog njene jasne demonstracije zakona fizike i podsticanja kreativnog načina razmišljanja.

Kopiju igre za testiranje ustupio GamersGate

Autor teksta, Dragana 'Josephine' Matović, šegrt je Igrorama bloga od maja 2010. godine.

Saradnik je mesečnika "Gameplay" od marta 2010. godine, a piše i za eniaroyah PDF magazin.

Sve recenzije istog autora