Rugby Challenge, recenzija

Jedan deo mladalačkog doba proveo sam igrajući ragbi, slušajući Metaliku, te mrzeći dobar deo sveta oko sebe. Ragbi je jako dobar za kanalisanje tog mladalačkog besa, posebno imajući u vidu to da je na drugoj strani tog kanala mesnata gromada koja se ubrzano kreće ka tebi. U takvim trenucima u životu imaš dva izbora. Ili ćeš ispasti heroj ili pičkica. Bez obzira šta odabereš, znaš da si mleveno meso. Zato se spustiš, obaciš strahove (jer sebe već vidiš na jelovniku pod stavkom "dobro ugaženo") i samo zaroniš u zagrljaj butinama koje, kao motorni klipovi, nezaustavljivo pumpaju. Osetiš udarac po ramenima i prepustiš da fizika obavi svoje. Gromada koja je trebala da te smrvi, pomaže ti da ustaneš, pljesne te sportski po dupetu i otrči za loptom. Zbog toga sam zavoleo ragbi. Kasnije sam shvatio da, iako je ragbi sport zabavan da se igra, domaćem gledacu izgleda kao skup dve grupe seljana na livadi. No, adrenalinski tuš tokom igranja ragbija ima svojih draži. Upamtite to.

Sada se obraćam onima koji vole virtuelni znoj i zelene površine monitora. Ono zbog čega su PES ili NBA Live veoma zabavne igre jeste činjenica da zahtevaju veštinu. Znate na šta mislim. Morate da ubodete pravi ugao, odgovarajućom snagom, da biste dodali loptu igraču na pravo mesto, kako bi on mogao da je primi na dobar način, te da je produži dalje. Onda morate da imate pregled igre, da znate ko je gde, jer lopta nije zalepljena za noge. Odbija se, ne da se obuzdati. Ukoliko ne znate šta ćete sa njom, ode protivniku. U basketu, to je razmišljanje dva poteza unapred; da upravljate ritmom vođenja lopte, korak, korak, hop, skok, šut, op - šoooook! To je ono kad igra teče, ili da parafraziram Brusa Lija: "Da budete u igri prijatelji."

Posle nekoliko dana igranja Rugby Challenge-a shvatio sam da taj “tok” pripada nekoj drugoj dimenziji. Vidi se da je u ovu simulaciju ragbija uloženo mnogo. Džona Lomu, bivši novozelandski igrač koji je potpuno zasluženo komercijalna ikona ragbija već dobru deceniju, učestvovao je u izradi igre. Njegovi su pokreti uhvaćeni i preneseni na ekran. Tru-Blu (izdavač) nije kupio prava za sve timove, što mi je nekako pobudilo utisak bratimljenja sa PES-om. Sve je tu, a nije to baš to... ali i jeste. (Gledam u urednika, mršti se). Mislim, skapirali ste. To što nema licenciranih imena timova nije važno za igru. Presudne su lopta i zelena trava, a ne grbovi, ili imena timova i igrača.

Igranje je pojednostavljeno. Nema opterećenja izborom taktike pre nego što izvedete loptu. Radi ono što ti piše na ekranu, saznaćeš ubrzo gde grešiš i konačno kad se izveštiš, mislićeš da znaš da igraš ragbi. Igra je naklonjena igraču: dok se učitava u pozadini možete da zajedno sa još četiri saigrača trčkate naokolo i da izvodite sve poteze koji postoje. To je pametna vrsta zagrevanja koja može da se produbi tako što zavirite u tutorijal koji vam takođe stoji na raspolaganju tokom učitavanja. Čega sve tamo ima, doznaćete sami. Mene je sramota da opisujem svaku pojedinost.

Jednom kada počne meč videćete da je grafika okej, manje-više u skladu sa današnjim standardima. Nevolja je u tome što su ovi virtuelni igrači malko "tropmavi" (nije greška, to je reč koju sam sada izmislio, spoj reči "tromi" i "trapavi"). Džona Lomu nije pomogao da igra ima onu vrstu uverljivosti pokreta sportista, koju imaju vršnjaci iz PES-a ili FIFA-e ili NBA Live-a ili NHL-a ili Madden-a. Možda ni kvalitet animacije nije presudan za igru, ali u ovom slučaju služi kao dobra analogija za kvalitet celog ostvarenja. Taman da bude jako dobra, kad ono neka glupost kao da smo u 1997.

Mene inače nervira ritam svake simulacije ragbija. Sistem igranja sastoji se od dodavanja lopte levo-desno u odnosu na esej liniju - kada si oboren, praviš rak, i ako si obezbedio loptu u raku, opet dodaješ i trčiš u nadi da ćeš uz lukavu kombinaciju dodavanja i probijanja lopte na kraju stići do protivničkog eseja. Ali, u simulacijama ragbija, to je postupak koji se ponavlja u nedogled i uvek odluči neka brojka, a ne igrač. Pogledajte bilo koju utakmicu ragbija, znate ono kada jedan padne, a ostali se potuku oko njega? E to je rak, živa borba, eksplozivnost, snaga, srčanost, žilavost, a ne tamo neka skala, koja ti pokazuje kakvo je stanje na terenu. Dok neko ne smisli bolji način da prikaže ragbi, to je ono što imamo u vidu kompjuterske igre. No, hajde da pretpostavimo vas to i ne živcira toliko. Pomireni ste sa tim da nema boljeg. BAŠ hoćete da igrate ragbi (komentatora ste naravno do sada ubili i pustili omiljenu muziku). Dakle, ako vam ne smeta što je srž ragbija nekakva brojčana skala, idemo dalje. Igramo se. A onda pojednostavljivanje opet uprska stvar.

Jednostavni krugovi koji imaju jasno određenu zonu kada treba pritisnuti zadato dugme, takvi su da kao da se igramo vašarske igre dobrih refleksa – npr. ubodi konjsku muvu! Duh svakog dobrog vašara jeste da te prevari, pa tako i ovaj. Baš kad si uveren da si pritisnuo gumbilj u pravom trenutku, kad ono igra malo zakoči, pa poskoči, hopa-cupa, i vidiš kursor u odmakloj beloj zoni. Gorko doživljavaš to što te je vašarlija prevario i dao ti da gađaš zalepljene konzerve. Ne dešava se to baš svaki put, pa još jednom možemo progledati igri kroz prste. Ali onda ono dodavanje levo-desno. U jednom trenutku izbiješ u kontranapad, imaš četri igrača na dva protivnička. To je u ragbiju manje više lagana situacija, samo razvučeš loptu do poslednjeg, a ovaj istrči do kraja. I ide prvo dodavanje, kreće lepa Džona Lomuova animacija. Pa onda drugo dodavanje, još animacije. Žuri se tebi da razvučeš loptu, te pritisneš još dvaput dodavanje da lopta ode do kraja. I treći napadač prima loptu, dodaje, elegantno preskače protivnika, sve teče po planu. Lopta stiže do četvrtog i već ustajem da odigram pobednički ples, kad vidim kako divno animirani igrač baca loptu u aut. Otvaram usta, zatvram oči i nalazim unutarnji mir, jer bih inače pesnicom rasklopio nekoliko PC periferija.

Prečesto se dešava da igrači dangube po terenu. Možda ne moraju da budu aktivni, ali kad bi se bar zakucali u protivnika... Ne - samo prođu kroz njega. Steam-ov multiplayer ima igrača, ali nemojte da gubite vreme na Internetu. Online igranjem svaki od pomenutih nedostataka postaje trostruko izraženiji. A opet... Nisam igrao zanimljiviji ragbi do sada - to što ragbi kao sport još uvek nije dobro prenesen u video-igru, to je problem duha vremena. Ovaj naslov ima nedostatke koji se ne tiču samog sporta, pa onom ko ga ne poznaje neće biti strašni. Istovremeno, za sada ne postoji bolja simulacija ragbija, koja bi mogla da vas zainteresuje za ovaj plemeniti sport.

Primerak igre za testiranje ustupio razvojni tim Sidhe

Autor teksta, Željko 'Popara' Nešić, saradnik je bloga Igrorama od oktobra 2011. godine.

Filozof, developer i wannabe game producent. Sarađivao je sa mesečnikom "The Gamer", kasnije je pisao i za "Gameplay".

Sve recenzije istog autora