Vodič kroz instalaciju GNU/Linuxa i Steama za Linux

Valve je juče zvanično predstavio Steam-klijent za GNU/Linux, te sada i oni koji nikada nisu bili zainteresovani za ovu porodicu operativnih sistema razmišljaju o selidbi, ili bar kratkoročnom testiranju. Razlog više svakako jeste promotivna ponuda za sve koji zaigraju TF2 na GNU/Linuxu pre kraja februara, tj. mogućnost da se dobije virtuelni pingvin u igri koji bi, ako ne bude dodeljen u prevelikim količinama, kasnije mogao biti vredan za razmenu. Međutim, koliko god želeli da isprobate kako radi Steam na Linuxu, ili bar da se ogrebete za virtuelnog pingvina, bespomoćni ste jer je jedini operativni sistem koji ste ikada koristili - Windows. GNU/Linux za vas predstavlja neku vrstu bauka, nešto nepoznato i nepojmljivo? Ne brinite, samo za vas pripremili smo ilustrovani vodič kroz instalaciju GNU/Linuxa, osvežavanje sistema i odabir pravih drajvera, te naravno, instalaciju Steam-klijenta za GNU/Linux! Sve što vam je potrebno da “maknete pingvina”, ili nadajmo se, upoznate punu snagu slobodnog operativnog sistema i razmislite da nastavite da ga koristite.

Za početak, potrebno je znati da GNU/Linux dolazi u više različitih “ukusa” koji se zovu distribucije. Svaka distribucija sadrži neku verziju Linux jezgra (kernel) i mnoštvo odabranih GNU programa. U zavisnosti od tog izbora, razlikuju se distribucije, jer neki autori više vole jedan kancelarijski paket, drugi smatraju da je Firefox zgodniji od Konquerora i slično. Iako Valve preporučuje poslednju verziju distribucije Ubuntu, naša je preporuka da, ukoliko nekim slučajem nemate HD monitor osetljiv na dodir ili Wacom Touch tablu, zaboravite na Ubuntu i instalirate Mint. Posredi je jednostavan i lako upotrebljiv distro nastao iz Ubuntua, tako da je potpuno kompatibilan sa njim, ali je praktičniji za upotrebu na desktopu (da ne komplikujemo sa objašnjavanjem, recimo da je Unity teški krš i neka ostane na tome).

Valja napomenuti da je Linux Mint (kao i svaku drugu distribuciju GNU/Linuxa) moguće instalirati pored postojećeg operativnog sistema, koji je u vašem slučaju najverovatnije Windows 7. Takođe, instalacija se obavlja “uživo” sa optičkog diska, tj. Mint će da se pokrene sa diska, bez instalacije, i moći ćete da koristite sistem dok ga instalirate, što znači da ćete biti u mogućnosti da otvorite Firefox i posetite ovu stranicu u svakom trenutku, što pomaže da se izbegnu bilo kakve nedoumice i greške. Naravno, postoje i drugi načini da isprobate Linux, npr. pokretanjem sa USB memorije ili kroz virtuelnu mašinu, ali ako želite da zapravo zaigrate Team Fortress 2 u punoj snazi, bez ograničenja bilo koje vrste, instalacija je put koji vam preporučujemo od srca.

Šta nam je sve potrebno?

- ISO slika optičkog diska, koju ćemo besplatno preuzeti sa Interneta i narezati (ukoliko imate 4+ Gb RAM i x86-64 procesor, izaberite 64-bit verziju)

- Jedan optički disk, prazan, kako bismo ga narezali (DVD, uzmite 2 da se nađe)

- Hard disk sa najviše tri postojeće particije i nekih 30-50 Gb praznog prostora za Linux

- Besplatan program EasyBCD

- Jedan korisnički nalog za mrežu Steam (to imate već godinama)

- Preporučeno, al' ne obavezno: nVidia grafika

Priprema

Za početak, neophodno je pripremiti računar. Da bismo instalirali Linux Mint, moramo da oslobodimo određenu količinu prostora. Neki minimum bio bi 30 Gb, ali je naša preporuka, ako smatrate da ćete instalirati više od jedne igre (za Linux su već sada dostupni Team Fortress 2, Counter Strike Source, Serious Sam 3 BFE i slični naslovi koji zauzimaju u proseku 10 Gb svaki!) da to bude barem 50 Gb. Jednostavno posetite Windos Disk Manager (Start > desni klik na My Computer > Manage > Disk management) i poslednju particiju na disku smanjite za 50 Gb (opcija Shrink Volume, rezultat prikazan na slici 1). Pošto diskovi i dalje mogu da imaju samo 4 primarne particije, najbolje je da po završetku oslobađanja prostora nemate više od 3 particije za Windows na tom disku na koji ćete instalirati Linux Mint. Ako je reč o glavnom, sistemskom disku, znajte da se računa i Windowsova boot particija od 100 Mb, koja se nalazi negde na početku diska, te npr. boot (System reserved) + C: (Windows) i D: (neko skladište za podatke) čine tri.

Što se tiče pripreme iz Windowsa, ukoliko ste preuzeli i narezali ISO (opcija Write image file to disc, vidi sliku 2) za Linux Mint i instalirali program EasyBCD, sav posao je završen i možemo da krenemo sa instalacijom novog sistema (bez brisanja postojećeg Windowsa, osim ukoliko vam to nije cilj).

Linux uživo

Ostavite narezan disk u uređaju i restartujte računar. Uđite u BIOS i podesite opciju Boot > First boot device na optički uređaj u kojem je instalacioni disk (ponegde se ova opcija zove Boot sequence, slika 3).

Pritisnite taster F10 da sačuvate postavke i izađete iz BIOSa. Računar će se restartovati i videćete uvodni ekran koji vas obaveštava da se pokreće Linux Mint (uživo, sa optičkog diska - Windows je neoštećen).

Instalacija je veoma jednostavna i jedini “strašan” deo jeste podešavanje particija. Međutim, kada se lepo objasni, čak i taj korak postaje veoma lak (jer jeste lak, samo je drugačiji nego prilikom instalacije Windowsa). Da krenemo redom. Na prvom ekranu izaberite opciju Start Linux Mint. Sistem će se učitati sa optičkog medija i dočekaće vas jednostavna i lepa radna površina (slika 5). Iako možete da iskoristite ovu priliku da isprobate kako se koristi Linux, znajte da će sve biti usporeno, jer se programi i delovi sistema po potrebi raspakuju sa DVDa u memoriju pa tek onda pokreću. Ovo je trenutak da pokrenete Firefox i učitate ovaj članak, koji ste morali da zatvorite kada ste restartovali računar da započnete instalaciju, te da pokrenete samu instalaciju dvoklikom na ikonu Install Linux Mint, koja se nalazi na desktopu a izgleda kao DVD.

Instalacija

Tek sada počinje prava instalacija (mada još uvek nismo došli do tačke bez povratka). Za početak izaberite jezik (ostavite English, srpski možete dodati kasnije) i sačekajte da skripta proveri imate li dovoljno mesta na disku. Ne obazirite se na upozorenje da niste povezani na internet, ako se pojavi, već kliknite na dugme sa oznakom Continue.

Ekran Installation type jeste uvod u glavni korak u kojem ćemo podesiti particije za Linux na onom oslobođenom prostoru. Prikazaće vam se najmanje dve opcije - prva glasi Erase disk and install linux Mint - i shvatate i sami da to nije ona koja nas trenutno zanima, jer želimo da zadržimo postojeći Windows 7. Bez obzira na broj ponuđenih opcija, poslednja jeste Something else (slika 6). Izaberite nju, jer će vam dopustiti da samostalno napravite particije gde i kako želite, a kad kažem samostalno, mislim prema uputstvu koje upravo čitate.

Pošto Linux prikazuje diskove i particije na njima drugačije nego Windows, ovaj korak često plaši neiksusne korisnike. Međutim, nomenklatura je veoma jednostavna i intuitivna, samo treba da znate ključ. Naime, svi hard diskovi označeni su oznakom koja se sastoji iz odrednice hd/sd i slova, pa je tako prvi disk hda/sda, drugi hdb ili sdb itd. Particije su pak označene nazivom diska i rednim brojem particije. To znači da će, uobičajen hard disk sa instaliranim sistemom Windows imati oznaku sda, a njegove particije npr. sda1 (onaj mali boot od 100 Mb) i sda2 (sam Windows). Ukoliko pored nabrojanih particija imate i D: na kojoj držite podatke, njena oznaka biće sda3. Na kraju niza naći će se jasno označen free space. Ukoliko ste ranije oslobodili 50 Gb prostora na disku, biće prikazano 50 Gb praznog prostora.

Označite prazan prostor u listi particija pa izaberite opciju Add. Prikazaće se dijalog za stvaranje nove particije (slika 8). Izaberite opciju Logical, odredite veličinu 500 (Mb), lokacija Beginning, Use as Ext4, te na kraju Mount point stavite (iz liste ponuđenih) /boot. Ova particija poslužiće nam da na nju kasnije Instaliramo GRUB2 loader, kako on ne bi prebrisao Windows loader (što bi moglo privremeno da onemogući pokretanje Windowsa ako kasnije obrišete Linux - bolje sprečiti nego lečiti).

Kada se vratite u listu particija, biće prikazana i nova, a imaće i sopstvenu oznaku, npr. sda4. Oznaka zavisi od broja postojećih particija, pa dobro pogledajte koja oznaka pripada ovoj Ext4 particiji veličine 500 Mb - a onda nju postavite u izboru za Device for boot loader installation, koji se nalazi u dnu ekrana.

Vreme je da napravimo particiju na koju će biti instaliran sam GNU/Linux. Preporučeni minimum je oko 5 Gb, ali savetujemo da stavite 8-10 Gb. Nema potrebe da bude veća od toga, prostor nam je neophodan za korisničku particiju na kojoj se drže podaci i na koju će biti instaliran Steam (i njegove igre).

Ponovo ćemo označiti prazan prostor u listi i kliknuti na dugme Add. Ovog puta biramo sledeće parametre: Logical, 9216 (veličina u Mb - 9 x 1024 da dobijemo 9 Gb, ukoliko želite 10, upišite 10x1024 = 10240), Beginning, Ext4, Mount point / (samo izaberete “/” iz padajućeg menija). I ova particija će, pošto kliknemo na OK, biti prikazana u listi postojećih particija, a prazan prostor će se još malo smanjiti.

Vreme je da pripremimo prostor za virtuelnu memoriju. Windows svoj swap fajl drži na glavnoj particiji, ali u Linuxu je to elegantnije odrađeno - postoji zasebna particija za virtuelnu memoriju. Nekada je pravilo glasilo da veličina particije bude 2x veća u odnosu na količinu RAM, ali za tim odavno nema potrebe. Ukoliko imate 4 ili više Gb RAM, a ne planirate da koristite sleep/hibernate opcije u Linuxu, dovoljno je postaviti 2 ili čak 1 Gb za virtuelnu memoriju. Ponovo ćemo označiti prazan prostor u listi particija, izabraćemo opciju Add, a parametri su: Logical, 2048, End (ovo je jedina koja ima End, da ne ulazimo u detalje, obratite pažnju na to), Use as SWAP, mount point swap ili će već biti podešen automatski i promena će biti onemogućena. Kliknite Ok da se vratite na listu particija. Ostalo je da napravimo još samo jednu i sačuvamo promene.

Poslednja particija koju pravimo jeste korisnička particija (home) koja predstavlja, najjednostavnije rečeno, ono što je My Documents u Windowsu, ali i mnogo više. Poslednji put označite prazan prostor, izaberite opciju Add, te podesite parametre: Logical, maksimalna veličina (već ponuđena, nema potrebe da se menja unapred upisan broj), Beginning, Ext4 i mount point /home. Kliknite ok i pogledajte još jednom listu particija.

Ono što treba da vidite, posle od ranije postojećih Windows particija, jesu particije /boot veličine 500 Mb, particija / (root) veličine 8-10 Gb, particija /home veličine oko 30-40 Gb i swap prostor na kraju diska. Takođe, u dnu prozora, stavka Device for boot loader treba da pokazuje oznaku one /boot particije od 500 Mb! Ni jedna od ranije postojećih Windows particija (sada najverovatnije označene sa sda1, sda2 itd) ne treba da ima označenu opciju za formatiranje! Ne želimo da obrišemo Windows.

Iako ovom koraku posvećujemo najviše pažnje u uputstvu i možda zbog toga deluje da je reč o dugotrajnom procesu, iskusan korisnik koji unapred zna šta radi i kakav rezultat želi, obaviće stvaranje novih particija za manje od 2 minuta. Pošto je vama prvi put, pratite uputstvo i proverite dva puta svaku opciju, kako biste smanjili mogućnost da dođe do greške ili previda.

Ako su sve particije spremne, kliknite na dugme Install now. Biće vam ponuđeno da izaberete vremensku zonu (Beograd) i još neke sitnice, a veoma važan korak jeste postavljanje korisničkog naloga i lozinke (slika 9). Ime i ime računara nisu preterano važni, ali username i password svakako morate da zapamtite, inače ste “džaba krečili”. Ukoliko samostalno koristite računar kod kuće, nema potrebe da uključujete enkripciju.

Posle nekog vremena i raznih obaveštenja o mogućnostima sistema GNU/Linux i distribucije Mint, instalacija će se završiti a vama će biti ponuđeno da nastavite da koristite sistem uživo, ili da restartujete računar. Izaberite restart, sačekajte da sistem izbaci DVD, izvadite ga iz uređaja i pritisnite enter. Posle restarta uđite u BIOS i ponovo promenite stavku Boot sequence, tako da hard disk opet bude glavni uređaj sa kojeg se pokreće sistem. Pritisnite F10 da sačuvate i izađete. Posle restarta učitaće se Windows 7. 

Gde je Linux i kako da dođete do njega?

Pokrenite program EasyBCD i izaberite opciju Add new entry. Na kartici Linux/BSD izaberite GRUB2, upišite ime Mint 14 (ili šta god želite), a pod drive izaberite onu /boot particiju od 500 Mb (na slici je prikazana kao Partition 3 (Linux 476 Mb) ali kod vas oznaka može neznatno da se razlikuje - ono na osnovu čega ćete je lako prepoznati jeste da nosi obeležje Linux i da je veličina blizu 500 Mb). Kliknite na dugme Add entry da potvrdite. Pređite na opciju Edit boot menu (slika ) i videćete da sada imate izbor između Windowsa i Linuxa, s tim da je Windows i dalje predodređeni sistem za pokretanje, ukoliko prilikom uključivanja računara ručno ne odaberete Linux. Ja sam podesio odbrojavanje na 8 sekundi, što je dovoljno vremena da izaberem Linux ako želim da ga pokrenem, a i dalje kratko da ne uspori učitavanje Windowsa ako samo pritisnem taster Power i odem po šolju čaja... Vi prilagodite vreme prema svojim potrebama i kliknite na dugme save settings.

To je to. Da uđete u Linux, restartujte računar i kad se pojavi boor loader, imaćete opciju (koristite strelice za izbor a Enter za potvrdu) da umesto Windowsa 7 pokrenete Linux Mint.

Prvi put s ocem na jutrenje...

Konačno, čuveni Linux, još čuveniji dualboot, sve o čemu ste slušali a niste smeli nikog da pitate sada je stvarnost! Šta dalje? Za početak, prijavite se svojim korisničkim imenom i lozinkom, koje ste podesili ranije prilikom instalacije. Prva stvar koju želite da uradite jeste da osvežite sistem najnovijim zakrpama. Kliknite na Menu u donjem levom uglu, pa izaberite opcije Administration>Update manager. Mint će zatražiti administratorsku lozinku, a kada je unesete, biće vam prikazan spisak zakrpa koje su vam neophodne. Jednostavno kliknite na opciju Install updates i sačekajte neko vreme (slika 12). Kada je to gotovo, potrebno je instalirati drajvere za grafičku kartu. Pošto naravno koristite nVidia grafiku (jer ko je lud da instalira GNU/Linux na sistem sa AMD grafikom), neophodno je da pokrenete Menu>Administration>Software Manager i u pretragu unesete nVidia, a onda izaberete stavku nvidia-experimental-310 i instalirate je. Posle restarta, sistem će prepoznati nVidia grafički adapter, a biće vam dostupan i control panel (NVIDIA X server settings) za fina podešavanja, uvid u klokove i temperaturu jezgra itd.

Na kraju, ostaje da instaliramo Steam-klijent. Posetićemo zvaničnu stranu i preuzeti steam-latest.deb, a onda ga otvoriti dvoklikom i izabrati opciju Install. Moguće je da će sistem zatražiti administratorsku lozinku (ako je kucate u terminalu, nećete videti zvezdice ili bilo kakvu vrstu povratne informacije, ali to ne znači da ne upisujete karaktere kad tipkate!) jednom ili više puta, ali to je to. Posle instalacije možete da ga potražite (jednostavno korsiteći pretragu) u meniju (Games > Steam), izbacite prečicu na desktop i pravite se važni u bledom i neobrijanom društvu.

Sledeći na tapetu je Arch, a jednog dana, kad na vrbi rodi grožđe, Gentoo. Srećno novorođeni Linuksaši!

Nikola Bulj