Sang-Froid - Tales of Werewolves, recenzija

Vukodlaci nisu previše (zlo)upotrebljivani kao zlikovci u igrama - za razliku od drugih članova “nečastivog trojstva” mitoloških bića, vampira, a posebno zombija. Kanadski tim Artifice Studio, sa iskustvom iz EA Montreal-a, video je u ovome priliku. Nadahnuti lokalnom istorijom i folklorom predstavljaju nam Sang-Froid - Tales of Werewolves. Druga pomama u igrama poslednjih godina je žanr tower defense. Iako Sang-Froid u načelu možemo posmatrati kao tower defense igru, iskustvo koje nam pruža dovoljno je drugačije da će osvežiti čak i prevejane vukove TD-žanra.

Radnja igre je smeštena u unutrašnjost Kanade devetnaestog veka. Pratite sudbinu porodice O'Kerol. Žozefina je obolela od nepoznate bolesti, a kuću njene braće koji je neguju, Žozefa i Žaka, iz noći u noć počinju da opsedaju vukovi i drugi, njima slični stvorovi. U odbranu zaseoka vodite samo jednog brata (izbor braće na početku kampanje ujedno je i izbor težine igre, krupniji drvoseča Žozef lakše izlazi na kraj sa neprijateljima). Usamljeni i naoružani samo zamkama, sekirčetom i tandžarom koja se repetira toliko sporo da će vam za to vreme izrasti brada bićete rastrzani između neprijatelja koji nadiru sa nekoliko strana odjednom.

Da ne bi mislili da se nevolje stvaraju "same od sebe", tokom igre ćete saznati da iza vaše muke stoji Vrag lično, a čitava stvar ima veze i sa ispunjenjem proročanstva obližnjeg plemena domorodaca (Inuita). Artifice Studio u prvi plan gura priču na kojoj su sarađivali sa izvesnim kanadskim autorom Brajanom Peroom, iako je radnja zapravo slabija strana igre. Ispričana delom kroz dijaloge likova (glasovna gluma je u najmanju ruku amaterska), delom kroz stripovske odlomke, priča niti je zanimljiva niti dobro ustrojena, ali pruža kakvu-takvu podlogu svim pojedinostima u igri.

Kampanja se odvija tokom 20 dana (nivoa), koji se sastoje od dve faze. U prvoj dobijate mapu oblasti koju branite, zajedno sa podacima o broju, vrsti i putanji kretanja čudovišta, kao i tome u kojem se talasu pojavljuju. Na ovom ekranu planirate kretanje i postavljate zamke, koje koštaju određenu svotu novca i/ili akcionih poena. Ako se desi da ostanu neiskorišćene, zamke se prenose u naredni dan. Pare zarađujete na kraju svakog dana prodajom krzna (valjda se vukodlačka krzna dobro prodaju?) i sečom drva (za šta, opet, koristite akcione poene koji vam preostanu po postavljanju zamki), a trošite još na bolju opremu i napitke, koje nabavljate u obližnjem gradiću ili indijanskom selu. Pre nego krenete u noć, čime počinje druga faza, ostaje još da unapredite veštine izabranog bradonje. Zanimljivo je da iskustvo dobijate i kada neuspešno završite dan, što je od pomoći kada naiđete na deonicu koja vam je u tom trenutku preteška.

Po završenom planiranju, izlazite na teren sa tri osnovna cilja – da istrebite sve zveri, sprečite da vas istrebe i ne dozvolite da unište jednu od nekoliko građevina koje branite. U prvim danima štitite samo vašu kuću, ali se broj zgrada vremenom povećava zauzvrat dobijate veći broj akcionih poena (otvaraju se novi delovi mape). Ovo je deo gde se Sang-Froid najviše razlikuje od sabraće po žanru. Za razliku od drugih igara, gde neprijatelji gotovo beskompromisno jure ka zacrtanom cilju ne obraćajući skoro nimalo pažnje na vas, u Sang-Froidu spas leži upravo u mamljenju zveri da vas love. Ako im se nađete uz vetar, osetiće miris. Ako pucate ili na drugi način pravite buku, krenuće ka mestu sa kojeg su čuli zvuk. Obigravanje oko neprijatelja koji vas gone, navlačenje u zamke, ples oko vatre i panično punjenje puške dok četiri vukodlaka skakuću oko vas - veoma napeto i zabavno iskustvo.

Da bi krvoloke, kada vas sustignu, ipak držali na nekom odstojanju, postoji takozvani fear factor. Što je zveri više, i što su krupnije, to su strašnije. Sa druge strane povećavate sopstvenu strašnoću ubijanjem vukodlaka, stajanjem pored vatre, vikanjem i ispijanjem viskija. Dokle god je vaš fear factor veći od njihovog, obigravaće oko vas, kuražiti se i čekati priliku da udare. Ovakve prilike treba koristiti za predah i tamanjenje jednog po jednog kurjaka pre nego se ostali umešaju. Jedina manja zamerka u vezi sa borbom jeste to što korišćenje sekire ostavlja utisak nezgrapnosti i nepreciznosti, što donekle kvari uživanje u borbi hladnim oružjem.

Oprema koju nosite znatno utiče na mogučnosti; sekira sa kojom počnete biće dovoljna za obične vukove. Ne lezi vraže, ubrzo ćete se braniti od vukodlaka koji su otporni na sve osim na srebrno oružje. Tu su i stariji kurjaci koje ranjava samo blagosloveno oružje. Srebrno oružje i municija se kupuju, dok ćete blagoslov potražiti od simpatične opatice iz obližnje crkve (mora da blagosilja svaki metak pojedinačno, naravno za nadoknadu). Kako možete da nosite samo jednu sekiru ključno je pravilno odrediti koja je prigodnija, čak i ako deluje slabije. I uvek nositi što više metaka. Od opreme možete kupovati jakne za bolju odbranu, amajlije i slične drangulije, kao i alkoholne napitke koji vam daju kratkotrajne bonuse ili vas leče (ostaje nejasno odakle autorima ideja da pivo povećava izdržljivost).

Iako vam izgledom neće izmamiti uzdahe, grafika je vrlo pristojna, a pogotovo su dopadljivi neki delovi korisničkog okruženja. Muzika je sastavljena od irske narodne muzike i veoma je ljupka, posebno doenice iz menija i tokom planiranja. Igra ima neznatne tehničke propuste – na nekim mašinama vreme učitavanja igre i nivoa traje koliko i blok reklama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom (bolno dugo), a prilikom postavljanja zamki miš deluje sa zadrškom i neprecizno.

Navedene mane, ipak, su zanemarljive. Zanimljiva i neobična mehanika igranja, neuobičajeno okruženje, muzika i atmosfera preporučuju ovu igru. Sang-Froid - Tales of Werewolves, nosi podnaslov Tome I, te sa nestrpljenjem iščekujemo da odigramo i drugi deo.

Стефан Поповић