Goat Simulator, recenzija

„Sve je počelo kao šala. Malo smo pili, nismo previše razmišljali... jedna stvar vodila je drugoj i nekoliko meseci kasnije rodio se mali Kozo. Bila je to najbolja glupost koju smo u životu uradili!“

Prethodni pasus bi mogao poslužiti kao kratki opis nastanka Goat Simulator-a. U smiraj rada na igri Sanctum 2, društvo iz razvojnog tima Coffee Stain Studios napravilo je nekoliko prototipova „za svoju dušu“. Nadahnuti željom da se našale sa raznim simulacijama drvoseča, vozača pauka i magacionera kojima je tržište preplavljeno, stvorili su alfa-verziju Goat Simulator-a i snimak postavili na YouTube. Dva dana, milion pregleda i nekoliko novninskih i internetskih članaka kasnije, pala je odluka da se ide do kraja. Konačni ishod je jedna blesava igra. I to nije loše, blesavost joj je prednost, jer ko ne voli da se povremeno blesavi? Ako neko kaže „ja ne volim“ smatraćemo to neviđeno blesavim, tako da gubite u svakom slučaju.

Vi ste koza i nalazite se u predgrađu kojim slobodno lutate. Na raspolaganju su vam skok, udarac glavom, lizanje (kozja pljuvačka izgleda ima snagu industrijskog lepka) i – meketanje. Pravljenje kolutova dok ste u vazduhu i razbijanje svega na šta naiđete, slično je kao izvođenje trikova u skejterskim igrama. Osnova humora u igri su besmislenost, sloboda kretanja i fizički model zbog koga su kozije vratolomije urnebesne - pogotovo ragdoll mod u kojem koza omlitavi. Zamislite manje vulgarni Postal 2, sa kozom u glavnoj ulozi i dobićete približnu sliku Goat Simulator-a. Penjanje uz merdevine (da, uz merdevine) na kran, skok na nedovršenu zgradu i zveketanje nesrećnog građevinara u zadnjicu tako da odleti na trambolinu, a sa nje negde van mape; ili razbijanje političkog protesta tako što govornika gađate kantom (podsetnik: držite je zalepljenu za jezik) a učesnike najurite na ulicu da ih pregazi kamion, to je vrsta zabave koja se nudi. „Blesavo“, pomislićete, a osmeh na licu govoriće: „Pa šta, zabavno je!“

Predgrađe je načičkano pojedinostima, mini igrama (živce će vam pojesti Flappy Goat), skrivenim peharima, što budi želju za istraživanjem. Lako je obići svaki kraj mape, a onda petnestak minuta kasnije otrkiti novu zezalicu. Radoznalost u nalaženju svega što može da se uradi jeste ono što drži ispred monitora i kada obične vratolomije izgube na zanimljivosti.

Tvorci su svesno popravili samo greške koje dovode do kraha (mada ne potpuno – čak postoji posebna značka za igrače koji uspeju da „ubiju“ igru), a ostavili sve ostale, u nameri da služe kao višnja na torti apsurda.

Igru pokreće vremešni Unreal 3, a igra u najbolju ruku izgleda prhvatljivo, mada je krajnje neoptimizovana te grupisanje većeg broja predmeta na ekranu dovodi do znatnog usporenja. Muzika se, iako sastavljena samo od dve i po numere, poklapa sa duhom igre - otkačena je i zarazna.

Zabavnost mu se ne može osporiti, ali kada se podvuče crta, Goat Simulator je zabava za jedno veče. Kroz sve u igri možete da prođete za tri-četiri sata. No, i pored toga igra predstavlja dobar ventil za smirivanje živaca i mašina je za mamljenje osmeha. Ako vam se sadržaj čini nedovoljnim, tu su modifikacije sa Steam workshop-a, dok je za mesec maj kroz besplatnu zakrpu predviđen izlazak nove zvanične mape i podrške za igranje do četiri igrača, uz mogućnost izvođenja parkur poteza. Kako bilo, preporučujemo da se okozite prvom prilikom, sjajno je iskustvo.

Стефан Поповић