Batman: Arkham Origins, recenzija

Serijal Arkham igara pokazao je da je moguće napraviti odličnu igru zasnovanu na poznatom stripu ili filmu. Studio Rocksteady igrama o vitezu iz Gotama zapušio je mnoga usta, ubio mit o igrama koje se izdaju samo zbog mlaćenja para na naivnim ljubiteljima serijala i postavio poprilično visok standard kada su akcione igre u pitanju. To su standardi koje je studio WB Montreal morao da dostigne trećom igrom o Batmanu - Arkham Origins.

Kao što se iz naslova može naslutiti, igra je smeštena u raniji period Betmenovog života kada još nije stao na rep poznatim negativcima niti uspostavio kontakt sa policijom Gotama. Tokom patrole po gradu, Betmen saznaje da je okupljena banda elitnih negativaca sa ciljem da mu skinu glavu sa ramena. Iza “jedne noći za ubistvo šišmiša” stoji Black Mask, najbogatiji krimos Gotam sitija, spreman da isplati 50 miliona dolara za ovaj “poslić”. Međutim, tu se krije još neko mnogo opasniji i lukaviji od Crne maske, neko bez koga naprosto nema priče o Betmenu - Džoker. Osim što je u igri prikazan prvi sukob sa Mračnim Vitezom, otkriven je i delić njegove istorije kroz vrlo jasno pozivanje na strip “Under the Red Hood”.

Sa mehaničke strane, Arkham Origins je gotovo identičan prethodnicima, bez eksperimentisanja poznatom formulom. Borbeni potezi, spravice i Betmenove mogućnosti iste su kao iz igre Arkham City. Slažem se da ono što radi ne treba menjati, jer je i dalje sjajno biti u ulozi Betmena, mada sumnjam da bi se iko bunio da je dodat pokoji novi potez ili animacija. Grad je nešto veći u odnosu na Arkham te je za brže kretanje sada moguće koristiti Fast Travel. Na početku će vam biti dostupno svega nekoliko lokacija dok je ostale neophodno otključati gašenjem ometača na tornjevima po gradu. Igra obiluje sporednim zadacima i dešavanjima - zaustavljanje zločina u toku, pronalaženje Enigminih (Riddler dok nije promenio ime) doušnika i disketa sa podacima, obaranje mreže antena razasutih po gradu… Uvek ćete imati nešto zanimljivo da uradite u gradu, a nagrada su iskustveni poeni. Unapređivanje Betmenovih veština rešeno je dvojako - osim iskustvenim poenima, nove spravice se osvajaju izvršavanjem borbenih, istraživačkih i šunjalačkih izazova tako da ćete morati da isprobavate nove taktike. Poseban naglasak stavljen je na detektivski mod, te je kroz igru neophodno rešiti više složenih mesta zločina. Ovi zadaci nisu naročito komplikovani a predstavljaju predah od mlaćenja svega što se mrda i pritom produbljuju priču.

Za igru koja se reklamira pod sloganom “Tvoji neprijatelji će te definisati”, očekivano je da će biti prisutno mnoštvo spektakularnih borbi sa glavonjama iz serijala. To je samo donekle tačno i to ne zbog odluke da se u prvi plan postave neki manje poznati likovi poput Firefly-ja i Anarky-ja. Susreti sa nekim od njih su antiklimaktični, često zbrzani bez prethodnog uvoda u okršaj. Najbolji primer je borba protiv Deathstroke-a, najavljivanja kroz trejlere kao epski sukob, a svedena na omanju arenu i niz QTE sekvenci. U ovom naslovu vrlo je očigledan nedostatak svežih ideja upravo zbog monotonih borbi sa “šefovima” - formula “počisti topovsko meso, skreni pažnju velikom negativcu, umlati ga nekoliko puta, vrati se na tačku 1” do kraja igre će vam izaći na nos i postati previše uhodana.

Igra odlično izgleda. Vidna su brojna unapređenja u odnosu na prethodne igre, a i optimizacija je urađena sasvim pristojno tako da će igra glatko raditi i na vremešnim konfiguracijama. Novi glumci, zaduženi za pozajmljivanje glasa Betmenu i Džokeru, odradili su odličan posao. Mark Hamil jeste legendaran kao Džoker, ali i novi glumac je pokazao da ume da se uživi u ulogu psihotičnog pajaca. Ipak, ni posle pola godine od izlaska, igra ne radi dovoljno stabilno. Izbacivanja na desktop posle prve velike borbe (protiv Killer Croc), beskonačno propadanje kroz pod i razne sitne gluposti poput zaglavljivanja bitnih likova u zidu ili neposlušnost komandi su morali biti popravljeni. Štaviše, igra je puštena u prodaju sa još gorim problemima i trenutna verzija je znatno stabilnija, a izdavač trenutno nema planove da izda dodatne zakrpe. To ne znači da je igru nemoguće završiti, naprotiv, ali činjenica da zbog nemogućnosti izvršavanja neke komande (jer je protivnik zaglavljen usred animacije) morate da igrate celu deonicu ispočetka veoma kvari ukupan utisak i dovodi do gubljenja želje za daljim igranjem.

Po prvi put u serijalu prisutni su online režimi za više igrača, tzv. Arkham Online. Igrači su podeljeni u tri ekipe: superheroje (Betmen i Robin), Bejnove i Džokerove najamnike. Ukoliko igrate kao negativac, igra se prebacuje u formu pucačine iz trećeg lica veoma nalik Gears of War serijalu. Tu je i sistem unapređivanja lika i otključavanja nove opreme koji viđamo u svim današnjim pucačinama, što znači da ćete pohode početi siromašno opremljeni i verovatno trpeti poraze dok ne osvojite bolje naoružanje ili opremu koja pojačava izdržljivost. Multiplayer je čista vikend razonoda - sadrži samo četiri bojišta, ravnoteža timova je loša (strana koja osvoji podršku šefa garantovano pobeđuje) a prisutne su i mikrotransakcije kako bi dodatno zabiberile ovaj režim igre. Da se podsetimo, ova igra je koštala 50 evra po izlasku, ako ne računamo hrpu DLC-sadržaja i sezonsku propusnicu.

Batman: Arkham Origins je igra kojoj nije lako presuditi. Veoma je važan dodatak serijalu, a isto tako i naslov prepun tehničkih problema, pritom napravljen kao čista “sigurica”, bez ijedne inovacije, kako bi se ljubitelji igre namirili do sledećeg izdanja. Ne mogu da kažem da mi je žao što sam petnaestak sati života potrošio na prolazak kroz igru, samo mi je žao što izdavač koji ima ovako dobro postavljene temelje franšize dozvoljava sebi da sedi na lovorikama i izda naslov koji je mogao biti ekspanzija. Ukoliko su vam se svidele prethodne igre iz serijala i ne smeta vam poneka bubica tehničke prirode, nema razloga da ne nabavite Origins, sada kada je znatno jeftiniji nego pre pola godine. U suprotnom - sačekajte Steam rasprodaju.

Bojan Jovanović