Dark Souls III, prvi utisak ~ Igrorama

Još samo tri dana ostala su do buđenja iz hladnog groba i otiskivanja u svet tame, pepela i ugasle vatre, kako bismo ponovo povezali vatrenu kariku i produžili trajanje sveta na umoru. Ukoliko ste već naručili igru kod domaćih distributera ili na mreži Steam, skratiću vam muke i reći da se nećete pokajati. Dark Souls III nije potpuno nalik prvoj niti drugoj igri, već preuzima ponešto od obe i dodaje poneku novinu (da ne ulazimo u detalje, uzore i slično, koga to zanima već je proučio celu biografiju Hidetaka Miyazakija) ali je veoma zabavno štivo kako za okorele ljubitelje serijala, tako i za novajlije kojima će, uveren sam, biti nešto lakše da se snađu ovaj put nego sa prethodnicima.

Prilikom stvaranja lika nudi nam se deset klasa koje određuju početne osobine, ali je kao i do sada moguće bilo koju klasu oblikovati u željenom pravcu, zavisno od stila igranja. Oružje ima posebne mogućnosti koje troše FP, pa obratite pažnju. Posle uvodne oblasti, koja je krajnje linearna i kratka, te savladavanja prve (i ne preterano teške čak i za početnike) kraljice, dospevamo u Firelink Shrine, gde se kroz okruženje i razgovor sa računarski vođenim likovima (npr. stari znanac, kovač Andre) upoznajemo sa pozadinskom pričom, neprijateljima za kojima ćemo u igri tragati i osnovnom mehanikom trgovine i unapređivanja opreme. Unutrašnjost svetilišta je sigurno mesto na kojem možemo usavršavati osobine i veštine lika kojeg vodimo, a tu će se naknadno doseliti i drugi NPC-i koje pronađemo istražujući kasnije deonice.

Ognjišta (bonefires) i ovoga puta imaju višestruku ulogu. Pre svega, odmaranjem uz ognjište se lečimo, popunjavamo zalihu Estus (hp) i Ash Estus (fp) čuturica, ali i automatski oporavljamo pohabanu opremu (Ukoliko posebnost našeg stila igranja zahteva više ili manje određenih čuturica, njihov odnos možemo da promenimo u razgovoru sa jednim likom u svetilištu). Takođe, ognjišta su međusobno "povezana" što omogućava putovanje između udaljenih mesta, te posetu Firelink Shrineu kako bismo unapredili osobine, trgovali, raspodelili opremu ili zavirili u škrinju u ostavi. Moja je procena da su njihov broj i lokacija dobro isplanirani, a neretko je moguće otključati prečice između delova mape kako bi im se lakše pristupalo.

Svet igre detaljniji je nego ikada. Već na početku prvog pravog nivoa otvara se pogled na celu mapu, koja se prostire na više vertikala povezanih različitim putevima i prečicama. Upotreba korisnih predmeta poput dvogleda omogućava da se protvnici i njihovo ponašanje sagledaju pre sukoba, te da se stekne navika traženja orijentira koji mogu postati neophodni u kasnijem delu igre. Ipak, nije neophodno boriti se sa svim protivnicima, pogotovo ukoliko vam se učini da su privremeno preteški. Jednom kada naučite njihov raspored ili putanje kretanja, gotovo svi mogu da se zaobiđu (iako to nije "pravi" način igranja ovog ostvarenja). Jedini izuzetak su obavezne kraljice koje morate da savladate kako biste napredovali ka sledećoj oblasti. Međutim, ni one nisu preterano zahtevne kada shvatite na koji način funkcionišu.

Trikovi koje DS3 koristi da "obraduje" igrača već su viđeni, ali su nešto veštije uklopljeni u okruženje. Usamljeni neprijatelj koji sedi ili patrolira nikad nije zapravo sam - uvek se još neko krije iza gomile otpada, ili visi sa palisade čekajući da vam skoči iza leđa kad se najmanje nadate. Pre svakog prolaska kroz vrata treba iskoristiti uglove kamere i dobro osmotriti uz koji zid je "zalepljena" zaseda. Mnogo važnije je da igrač usvoji određeni način razmišljanja važan za opstanak u ovom serijalu, te da svaku pogibiju vidi kao novu priliku da usavrši svoje veštine. Komande nam ovoga puta neće biti protivnik, jer igra savršeno radi čak i kada se koriste tastatura i miš. Ukratko, dobri stari Dark Souls sa boljim kontrolama i grafikom, nelinearnim mapama i rekao bih nešto manjom težinom, al' kako pišem ovaj utisak na pragu 10. časa igranja, nemojte me držati za reč da se stvari neće ubrzo zakomplikovati. Štaviše, nadam se da hoće...