Braća Arkadij i Boris Strugacki se verovatno okreću u grobu i valjaju od smeha ako im je neko s ove strane javio kako su njihovi sunarodnici iz Targema unakazili jedan sjajan roman - Пикник на обочине. Ne znate šta je to? U pitanju je sjajna knjiga po kojoj je rađen film Andreja Tarkovskog - Stalker. Zvuči poznato? Da, sećate se igre Stalker od pre koju godinu, u kojoj ste u ulozi "Stalkera" istraživali ozračenu "zonu" u potrazi za artefaktima, ubijali zombije i takmičili se u borbi na život i smrt sa pripadnicima drugih frakcija, te skoro svim što se mrda između uvrnutih anomalija... Zapravo, reklo bi se da ekipa Rusotima nije ni čula za knjigu svojih velikana, već se zapitala kako bi mogla da nađe novu pozadinsku priču za kopiju Carmageddon-a, te odlučila da istu makne od Stalkera i onda publici servira... bez kečapa.
Ok, ok, pružimo im šansu, nije lako napraviti igru. Priča je sledeća: Veliki Hadron Collider se pokvario (istina) i eksplodirao (još nije al' ne zna se ka' će) pa je ozračio celu Švajcarsku i okolinu, ostavivši sve one koji se na vreme nisu evakuisali u nekom zombifikovanom stanju. Kako mu je to uspelo umesto da jednostavno proguta sve oko sebe, kao što su razni pesimisti predviđali, nije poznato, ali armija (izgleda zbrisala na vreme) je ogradila "zonu" i zabranila ulaz. To geografsko područje zvanično više ne postoji, ali krijumčari su uspeli da uđu unutra rizikujući sopstveni život (ne brinite, štite se tamnim naočalima!) i... Šta mislite šta? Voze automobile, unapređuju ih metalnim sečivima i raznim dodacima, sakupljaju "artifekte", trkaju se po pustim ulicama koje nisu uopšte puste jer odrpani zombiji mumlaju nerazgovetno na sve strane tražeći još malo mozga... Da, Stalker sreće Carmageddon i rađa se ozračeno dete. Doduše i jeste logičnije u zonu ići nekim prevoznim sredstvom umesto pešice, to stoji.
A kakva je igra, valja li? Za divno čudo, nije uopšte očajna. Grad izgleda pristojno, nebo i svetlosni efekti su skroz na nivou, modeli automobila su zadovoljavajući a čak ni zombiji, uprkos niskom broju poligona potrebnom da se održi visok frejmrejt i kad ih ima puno, nisu svi isti i dolaze u nekoliko tekstura i oblika, uključujući i naučnike u zaštitnim kombinezonima (Imate li vi pingvina u selu?), žene sa podlivima umesto šminke i muškarce koji se hvataju za haubu i neće da spadnu dok ih ne razmažete o neki zid. Odeća je vidljivo odrpana, neki šepaju dok drugi trče, ma k'o pijaca radnim danom, tu zamerke nema. Šta je još dobro? Raznoliko i neometajuće okruženje, grafički efekti, osećaj gaženja zombija je najbolji do sad zahvaljujući physx tehnologiji, dosta misija, dosta vozila, sjajna optimizacija...
Isprva na raspolaganju imate samo jedno vozilo (Mustang) a sakupljanjem artifakta, gaženjem zombija i učestvovanjem u sporednim misijama sakupljate novac koji posle trošite na razna unapređenja, te eventualno i nova vozila. Misije su raznolike i uključuju deathmatch arenu u napuštenom stadionu, ulične trke, štopovano sakupljanje artifekata i slične stvari. U toku vožnje moguće je pokupiti svetlosne sfere u bojama koje donose bonuse - jače oštećenje protivnika, potpunu opravku automobila, energiju i dodatni novac. Dodaci mogu biti odbrambene (šiljci, sečiva, nitro) ili kozmetičke (skinovi) prirode. Povremeno ćete u toku vožnje nailaziti na gravimetrijske anomalije koje će kola bacati u vazduh, prevrtati, a moguće ih je uvek iskoristiti na određeni način, iako je često najpametnije jednostavno ih zaobići.
Igra je zanimljiva jedno 20 minuta, a onda ćete se zapitati ima li razloga da nastavite (osim ako niste zagriženi ljubitelj Carmageddona, u tom slučaju ovo je stvar za vas). Verovatno će vam, kao i nama, pasti na um multiplayer, jer tematika je kao stvorena za međusobno krljanje u areni, ili takmičenje u broju pogaženih zombija. Elem, nema. Jedina nagrada za vožnju su svojevrsni achievementi koje otključavate, a i oni su prilično jadni - otključavaju neke ilustracije i ništa više.
Najveći minus igre je ono što se u stručnim krugovima zove prezentacija. Naime, nema ni jednog prerenderovanog ili in-engine video zapisa, sve informacije su prenete u tekstualnoj formi koja nije dobro lektorisana nakon prevođenja na engleski, a što je još gore, često se tekstovi koje čitate uopšte ne podudaraju sa misijom koju radite ili ste upravo završili.
Sad je valjda jasno zašto smo članak o jednoj arkadnoj vožnji započeli diskusijom o pozadinskoj priči. Da nema nje ne bi vredelo ni pominjati ovu igru. Stvarno je zanimljiv mozaik ukradenih priča koji su sklepali, te čudi da se niko od naših developera nije setio da pokrade Commandose i napravi neku igru o Otpisanima. Bar bi imala sjajnu muziku Milivoja Markovića u pozadini, a ne neko country-bluegrass glupiranje kao ovo čudo. Razlog da probate ovu igru iako nema multiplayer? Jedino ako su vam upravo oduzeli dozvolu zbog previše kaznenih bodova, da se malo izduvate...
Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima:
Pa ovo uopšte nije loše. Jedini si recenzent koji se setio da napravi analogiju između braće Strugacki, Andreja Tarkovskog, i igre S.T.A.L.K.E.R. (...i pored očigledne namere autora igre da je stave u isti univerzum kao i film.) Dobar tekst. :)
OdgovoriIzbrišiHvala.
OdgovoriIzbrišiDa budem iskren, nisam ni znao da je još neko kod nas opisao ovu igru... Mada ne čudi, nije među najnovijim ostvarenjima.
Kao što si i sam rekao, ovo može da bude fino (ali kratko) putovanje u prošlost za fanove Carmageddona.
OdgovoriIzbriši"Stara" dva Karmagedona sam prosto obožavao, dok je TDR bio veliko razočarenje, tako da sam bio primoran da isprobam "Kuplung".
Možda bi mogla i duže da se igra, iako osetno fali mp mod, samo da su se malo potrudili oko AI-a. Ovako, kada su misije težinski iste od početka pa do kraja, nema mnogo smisla. Takođe, odsustvo mape je užasno iritantno.