Drakensang: The Dark Eye, recenzija

Davne 1984. godine, tada mlađani Ulrih Kiezov je završio rad na pen and paper RPG-u, Das Schwarze Auge (The Dark Eye), i potražio sreću kod lokalnog izdavača, koji ga na sveopštu radost, nije odbio (što se kasnije pokazalo kao vrlo dobar poslovni potez), te je iste godine igra lansirana u prodaju. Već 1985. igra dobija i napredna pravila. Do danas su razvijena četiri izdanja, ali tek je poslednje prevedeno na engleski, te samim tim i postalo dostupno najširoj javnosti. U Nemačkoj je The Dark Eye tokom vremena postao najprodavaniji stoni RPG (ispred svetski poznatih sistema poput Dungeons & Dragons).

Ovo okruženje se u svetu video igara prvi put pojavilo 1993. godine, kada je poslužilo kao osnova za Realms of Arkania trilogiju (Blade of Destiny, Star Trail i Shadows over Riva), u ono vreme tipičan RPG, sa pogledom iz prvog lica, i družinom. Ovih dana, trinaest godina pošto smo se upoznali sa poslednjim delom RoA, najpopularniji nemački fantasy setting se vratio među nas u formi nove video igre, Drakensang: The Dark Eye, koja se oslanja na izmenjeno četvrto izdanje TDE pravila.

Značaj Drakensanga za igračku scenu je u tom što je ovo prvi pravi cRPG koji se zasniva na upravljanju družinom u poslednjih par godina (Dragon Age ne računamo, pošto ga u trenutnku izlaska ove igre nije bilo). Kada se na to doda i činjenica da je jedan od retkih cRPG-ova u poslednjih desetak godina koji je smešten van Forgotten Realms-a, koji ne koristi neku ediciju D&D pravila, ili jednostavno, da je jedan od retkih koje nije napravio Bioware, njegov značaj se višestruko uvećava. 

Radnja igre se odvija u Aventuriji, jednom od kontinenata iz originalnog TDE-a. Priča vas stavlja u ulogu anonimne mlade osobe koju njen bliski prijatelja Ardo putem pisma poziva u svoju rezidenciju u Ferdoku, glavnom gradu Aventurije, da bi je uputio u izvesni problem koji je iskrsao. Posle kratke uvodne animacije koja vas uvodi u istorijat, vere i rase Aventurije, igra počinje u Avestruu, predgrađu Ferdoka, koje služi kao svojevrstan tutorial. Ovaj deo je inače veoma dobro uklopljen u samu igru, te nećete osecati pritisak da ga što pre završite, ne bi li pravo igranje nekako počelo, već ćete se najverovatnije sa uživanjem upustiti u lagano kušanje svih lepota koje vam ovo ostvarenje baci pred noge.

Po pokretanju igre, posle pomenute animacije, dočekaće vas veoma prijatan ekran za kreiranje lika, gde na raspolaganju stoji osam različitih rasa, sa dodatnim klasnim grananjem od tri klase po rasi (sem u dva slučaja, gde određene rase imaju samo po jedan arhetip na raspolaganju). Što znači, dvadeset različitih kombinacija u startu. Svaka rasa i klasa imaju sebi svojstvene bonuse i/ili kazne (vešt mađioničar, ali ne može nositi oklop, itd.). Završetkom odabira rase (kao i obično, ovo je najteži deo igre), dolazi se do dela u kome treba raspodeliti dobijene poene osnovnim atributima, kojih ima osam (tu spadaju hrabrost, dovitljivost, intuicija, harizma, okretnost, agilnost, fizička gradja i snaga), i talentima. Sistem talenata je izuzetno zanimljiv, i oni se dele na fizičke (šunjanje, percepcija...), prirodne (veštine preživljavanja), naučne, društvene (zavođenje, cenjkanje...) i zanatske (obijanje brava, izrada oružja...). Pored ovih, “osnovnih” talenata, igraču su na raspolaganju i borbene veštine (umešnost sa određenim tipom oružja) i tzv. specijalni talenti, u koje spadaju razni posebni udarci, i naravno, magije (nisu striktno podeljene na škole, već su vezane za određeni arhetip).

Upravljanje se vrši levim tasterom miša, ili kombinacijom tastera W,A,S,D, uz korišćenje desnog tastera miša (ili tastera Q i E) za rotaciju kamere, i može biti veoma neudobno u početku. Korisnicki interfejs se sastoji od mape u gornjem levom uglu, portreta članova druzine u desnom, i trake za brzi odabir specijalnih veština u donjem delu ekrana. Ispod slike svakog od članova družine se nalaze merači zdravlja, mane i endurance poena, koji se koriste za specijalne udarce tokom borbe.

Napredovanjem kroz igru, na raspolaganju stoje dve različite vrste poena: avanturistički, koji automatski podižu nivo likova kada ih se dovoljno nakupi, i iskustveni, koji služe za unapređivanje atributa/talenata. Osnovni atributi, magije i osnovni i borbeni talenti se mogu poboljšavati u svakom trenutku, pod uslovom da postoji dovoljan broj poena (koji je srazmeran nivou na kome se željena stavka nalazi), dok je za specijalne potrebno naći i odgovarajućeg trenera. Sistem upotrebe talenata se sastoji od više uzastopnih provera, koje se vrše uz pomoć dvadesetostrane kocke (d20). Primera radi, ako se zarad obijanja brave vrši testiranje okretnosti (hipotetički primer, pojednostavljen, pošto se za obijanje proveravaju okretnost, intuicija i umešnost u obijanju), koja se kod igrača nalazi na 14. nivou, svaki rezultat ispod četrnaest povlači za sobom uspešno obijanje. Ponekad se koriste modifikatori za promenu težine (talenti su tipičan primer), u pozitivnom ili negativnom smeru.

Borba se odvija u realnom vremenu, sa uvek korisnom mogućnošću pauziranja da bi se izdala naređenja svakom članu družine ponaosob. Svaki napad se sastoji od jednog udarca (attack) i jedne odbrane (parry). Svaki član družine ima osnovnu vrednost napada, na koju utiču hrabrost, agilnost i snaga, i osnovnu vrednost odbrane, na koju utiču intuicija, agilnost i snaga. Vrednost napada se povećava korišćenjem oružja za koje je avatar specijalizovan, a odbrana upotrebom štita. Sa uživanjem možemo reći da već duže vreme nismo ovako uživali u udaranju space tastera, povlačenju dima iz lule, i pažljivom razmatranju trenutne situacije na bojnom polju.

Sa vizuelnog aspekta igra je fantastična, sa predivnim, živopisnim pejzažima koji povremeno (koliko god isklišeizirano zvučalo) oduzimaju dah. Uživaćete gledajući kako se smenjuju suncem okupani proplanci, šume u kojima se tek po koji zrak svetlosti probija kroz guste krošnje, mračne pećine i rudnici, gusto naseljene favele, močvare preplavljene nemrtvima i još mnogo toga. Posle malo razmišljanja se može doći do zaključka da je zapravo osvetljenje jedan od jačih aduta ove igre. U upotrebi su meke i tople boje, izuzetno prijatne za oko. S druge strane, kvalitet modela varira, te tako, dok su neki veoma realistični (proporcionalni), drugi svojim disproporcionalnim rukama/ušima/nosevima umeju da izazovu napade nekontrolisanog smeha. Još jedna stvar koja apsolutno ide u prilog igri je njena fenomenalna optimizacija, usled koje nije nikakav problem pokrenuti je ni na starijim mašinama, uz malo osnovnog podešavanja. Uz igru dolazi i pakovanje tekstura u visokoj rezoluciji, za one kojima hardver ne predstavlja problem.

Na polju zvuka već ne cvetaju ruže. Iako je muzička podloga jako dobra, i tematska, veoma lako joj se može prigovriti što je u dosta situacija neprimetna. U engleskom izdanju igre, glasovna gluma je rađena samo za prvih par rečenica svakog dijaloga, osim ako su u pitanju dijalozi usko povezani sa glavnom niti priče. Pored toga, njen kvalitet (to malo što je ima) je na nezavidnom nivou.

Igra je tehnički dobro realizovana, uz minimalan broj bagova, koji se mogu, ali ne moraju ispoljiti. Zapravo, jedina mana ove igre je njen narativ. Osnova priče ima dosta potencijala, ali je toliko nespretno ispričana, da se u trenucima stiče utisak da igra upravo treba da se završi, ali onda se ispostavi da se kraj ni ne nazire. Jednostavno, veoma je lako izgubiti nit osnove priče, i zagubiti se u moru sporednih zadataka. Takođe, priča je potpuno linearna, i igrač apsolutno nikako ne može uticati na njen razvoj, što se dosta razlikuje od onoga na šta smo navikli od ovakvih igara. Pored svega ovoga, ni pozadinske priče svakog od potencijalnih saboraca se svode na par desetina redova teksta, uz odsustvo bilo kakvih ličnih motiva za učestvovanje u vašoj borbi (osim u jednom slučaju), ili bilo kakvih ličnih aspiracija. Ipak, treba imati u obziru činjenicu da je nemačkom Radon Labs-u ovo prvi (komercijalni) poduhvat, te stoga ne treba biti previše strog. Takođe, pravila i sistem su toliko dobro preneti sa papira u digitalni format, predstavljajući logičan korak napred u evoluciji TDE sistema, da je to samo po sebi dovoljan razlog da igru probate. Već je najavljena ekspanzija, The River of Time, koja će se dešavati u vreme pre radnje Drakensanga, tako da, očekujemo da će momci i devojke iz Radona učiti na svojim greškama. Sve u svemu, kada se podvuče crta, Drakensang: The Dark Eye je igra itekako vredna igranja, uprkos neveštom narativu, koji je jedna od malobrojnih stvari koje joj se mogu zameriti.

Autor teksta, Pavle 'Ketchua' Đorđević, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od marta 2008. godine do danas, a učestvovao je i u radu nekoliko internet prezentacija i projekata, uključujući Eniaroyah magazin.


Sve recenzije istog autora