Bez ustezanja mogu da kažem da mi je jedna od najomiljenijih igara svih vremena besmrtni Final Fantasy Tactics Advanced za Nintendo Game Boy Advanced ručnu konzolu. Premda je igra novijeg datuma (objavljena u jesen 2003. godine), u potpunosti odiše old-skul stilom. Radi se o poteznoj taktičkoj RPG igri iz radionice majstora žanra – Square-ovog tima.
Mališani Marche, Mewt, Ritz i Doned otkrivaju čarobnu knjigu koja ih prenosi u mitski svet Ivalice, nazvan po rodnom im gradu St. Ivalice. Strahovi i nade koje ih more i ushićuju u stvarnom svetu, svoj pun oblik dobijaju u čarobnoj zemlji. Mewt, potpuni otpadnik postaje tiranin, kljasti Doned hoda i raduje se životu, tajnovita Ritz neustrašivi predvodnih grupe ratnica. Jedini Marche želi da se vrati kući, nesvestan koliko ga pustolovine u fantazijskoj zemlji Ivalice menjaju.
Igrač vodi mlađanog Marche-a i čudnu skupinu koji ga prate na pohodu koji se sastoji od tri stotine misija i neograničenog broja borbi. Misije se dobijaju u krčmi i najčešće kupuju za određenu svotu zlatnika. Redovne misije se sastoje od kratkog uvodnog dijaloga, obračuna sa protivnicima nakon čega se ispunjava zadatak i (najčešće) stiče novi predmet, otvara nova teritorija i sl. Na kurirske misije odlazi jedan borac, nema borbe i najčešće se gubi (troši) predmet, a stiče nagrada. Kad teritorija dođe pod udar protivnika, aktivira se posebna vrsta misija u kojoj učestvuje mali broj boraca. Pobeda omogućava klanu da zadrži teritoriju. Susreti su borbe u kojima se dva klana sukobljavaju i predstavljaju neku vrstu džoker (random) misije. Nagrada je iskustvo koje borci stiču i prestiž.
Kad već pominjem klanove, Marche-a prati društvo čudnovato. Odlučuju da nadenu sebi ime i takmiče se za prestiž sa drugim grupama avanturista. Stičući reputaciju, klanu se pridružuju novi članovi. Neki su ljudi, kao Marche, drugi su veseli glodari poznatiji kao Moogle-i, snažni gušteroliki Bangaa, zečice-ratnice iz roda Viera i talentovani za magiju psoliki Nu Mou. Svaki narod ima karijere (klase) koje su im dostupne. Ljudi, kao i obično u igrama ovog tipa, imaju najveći izbor. Svaka jedinica (član družine) poseduje osobine kao što su snaga, brzina, magijska snaga, hit poeni, itd. Klasu odlikuje komplet veština, dostupna oprema, specifična progresija borbenih atributa. Svaka misija donosi izvestan broj iskustvenih poena koji omogućavaju borcu da nauči veštinu. Kad se ispune uslovi, jedinica može da promeni karijeru. Postoje osnovne i napredne karijere do kojih se dolazi savladavanjem veština iz osnovne klase. Tako, na primer, vojnik može da postane paladin ili strelac može da postane lovac. Lepota sistema je u njegovoj intuitivnosti bez pojednostavljivanja, tako da je svojevrstan izazov razviti borce u prestižnim klasama kao što su nindža, plavi čarobnjak ili morfer.
Glavno obeležje Square-ovih igara je bogatstvo sadržaja. Pored unapređivanja likova, sticanja prestiža i ispunjavanja misija, igrač ima niz izazova. Jedan od njih je sakupljanje retkih čarobnih predmeta, sakupljanje i uzgoj čudovišta i formiranje mape. Naime, mapa zemlje Ivalice je na početku igre prazna, uz mali broj zadatih lokacija. Svaki put kad se otvori nova teritorija, igrač bira gde će je na mapi postaviti. Time se dobija puzla koju ako pravilno sklopi, igrač dobija veoma dragocene predmete. Ne postoji "pravilno" rešenje mape-zagonetke, pa se igrač stimuliše da igru pređe veliki broj puta. Uzgoj čudovišta vezan je za lovca i morfera kao prestižne klase, a u zoološkom vrtu igrač može da neguje svoje ljubimce. Naime, morfer je klasa koja imitra specijalne sposobnosi čudovišta. Što su živuljke u zoo-vrtu srećnije, to su i morferove moći jače.
Borba počinje tako što igrač bira šest junaka koji kreću na zadatak. U zavisnosti od vrste misije, u boju učestvuje četiri do šest boraca. Svaka jedinica osim veština iz svoje klase ima izbor da koristi veštine još jedne od klasa (koju je prethodno savladao) ili da koristi inventar (phoenix down i slične džidža-bidže). Na samom početku bitke pojavljuje se Sudija koji sprovodi Zakon. Zakoni zabranjuju i favorizuju određene vrste veština, oružja, klasa i rasa. Na primer, ako Zakon zabranjuje Viera-ratnike, igraču bi bilo bolje da svoje zečice zameni drugim borcima. Igra kreće sa jednostavnim zakonima prvog reda, da bi se pred kraj igre primenjivalo čak četiri zakona istovremeno, svaki sve strožiji od prethodnog. Prekršaji se kažnjavaju crvenim i žutim kartonima koji izbacuju jedinicu iz igre ili je šalju u zatvor. Ako Marche ikad "zaradi" crveni karton, igra je gotova. Na početku svake runde, Sudija određuje redosled poteza (na koji utiče inicijativa svake jedinice), razmešta onesvešćene borce i daje znak da borba može da počne. Mapa je izometrijska (3D), svaki borac ima određeni broj polja na koje može da stupi (zavisi od brzine i visine doskoka), a po dolasku na odrediše bira i smer u kome gleda. Ovo je važno zbog toga što udarci s boka i s leđa nanose mnogo više štete protivnicima, a verovatnoća pogotka je takođe povećana. Svaki napad, magijski ili oružani ima procenat uspešnosti, što na odličan način balansira igru čak i pred kraj kada je Marche-ova družina sastavljena od legendarnih heroja. Veoma lukav scenaristički potez predviđa još jednu ulogu Sudije. Oni se staraju da pali borci ne poginu. Samo u mračnim teritorijama ili Jagd-ima smrt je stvarnost. Lukav potez koji igru na određen način približava klincima i ističe pouku priče, koja uči o odgovornosti, prihvatanju stvarnosti i uzdizanju iznad teškoća.
Final Fantasy Tactics Advanced pleni pre svega time što je veoma kompleksna igra sa mnoštvom elemenata koji putuju paralalno, ukrštaju se i prepliću. Zbog velikog broja kombinacija, načina igre i raznovrsnom pristupu rešavanju problema, Final Fantasy Tactics Advanced je moguće (a i poželjno) odigrati mnogo, mnogo puta. Ljupka grafika i simpatične melodije, nezaboravni likovi i sjajna priča zaista grade magijski svet u koji ćete uvek želeti da se vratite.
Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.
Novinar je mesečnika "Gameplay" od januara 2006. godine do danas, bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.
Sve recenzije istog autora
Igrao i presao bezbroj puta na super Nitendu. Igra je zakon zakona i do danas nisam nasao igru na koju sam se toliko lozio!!!
OdgovoriIzbriši