Pad Otomanskog carstva... Ili ne?

Modern Warfare 2 je konačno izašao. Samo prvog dana, prodato je skoro pet miliona kopija (verzije za sve tri platforme su uračunate). Trend priklanjanja konzolnoj publici nije novina, ali Infinity Ward ga je podigao na potpuno nov nivo. Od samo starta, IW je istrajao u odluci da se prema PC auditorijumu ponaša kao prema bagri. Kako je počelo?

-Odlučili smo da neće biti podržani dedicated serveri.

-Dobro, a kako ćemo onda igrati multiplayer?

-Pa, mi smo osmislili jedan genijalan i inovativan sistem, po kome će svako moći da hostuje, pri čemu će, ako host naprasno odluči da napusti partiju, posle pauze od 5 sekundi, igra odrediti novog hosta. I da, naravno, sve ide preko naših servera, tako da, kad odlučimo da više ne treba da igrate MW2 sa prijateljima, zavrnućemo česmu.

-Aha...

-Takođe, odlučili smo da smanjimo maksimalan broj igrača po partiji na 18. U prevodu, najveće mape će se igrati u 9vs9 režimu.

-Zašto, ljudi? Mi hoćemo velike mape, sa puno igrača.

-Dobro da ste spomenuli mape, pošto nikakvo modovanje/mapmaking neće biti dozvoljeno.

-Ali ostaje nam fino štelovanje igre pomoću konzole, zar ne?

-I to smo odlučili da izbacimo. Ipak smatramo da igru treba igrati onako kako smo mi zamislili.

-Pa po čemu se onda PC verzija razlikuje od konzolne?!

-Po podršci za miša, naravno.

Jednim potezom Infinity Ward se osigurao da MW2 neće biti podesan za klansko igranje. Kao da sve ovo nije dovoljno loše (ja lično nisam bio siguran da može gore, dok se nisam uverio), igra zahteva igranje preko Steam klijenta, kao i verifikaciju na pomenutom sajtu. Nekome ovo možda ne deluje kao strašna stvar, ali ovo je tipičan primer vendor lock-ina, i svako pri zdravoj pameti bi trebao ozbiljno da razmisli o tome da li stvarno toliko želi ovu igru. Na svu sreću, barem neko je u celoj priči bio dovoljno priseban da lupi šakom o sto. Govorim, naravno, o svim online prodavnicama sem Steama, na čelu sa D2D-om. Ljudi su, krajnje logično, odbili da u svom asortimanu drže proizvod koji zahteva petljanje sa konkurentskom firmom.

Uopšte nije jasan cilj koji IW pokušava da postigne. A, ne, čekajte, to nije sve. Iako je nepisano pravilo da konzolne verzije igara koštaju 10$ skuplje od one za PC (da bi se pokrili troškovi licenciranja SDK za konzolu, verovatno), Activision je odlučio da PC verzija poskupi za 10$. Kad je bal, neka je na vodi.

Šta sve ovo treba da znači? Zašto se PC publika tretira kao đubre? Jednostavno je. Zato što ne postoji potrošačka politika. Ne postoji organizovanost. Primera radi, kada u Britaniji poskupi čaj, potrošačko društvo prestane na nedelju dana da kupuje čaj, čime na brz i lak način dovede cenu u red. Ali, iz nekog razloga, kada su video igre u pitanju, ovo je naizgled neostvarivo. Igrači će kukati i plakati, i na kraju kupiti igru. Svaki put je tako bilo, a činilo se da će tako i ostati. SecuROM je izazvao ogromna talasanja, ali na kraju su ipak svi oni koji su se bunili i pozivali na ustanak kupili Red Alert 3, prihvativši da umesto kupovine, “iznajme” igru od EA.

Ali, miris promena se oseća u vazduhu. Kao što smo već napomenuli, MW2 dobija minimalne ocene korisnika na Metacriticu, Amazonu, IGN-u, pa čak i na GameSpotu, koji je poznat po tome da okuplja publiku sumnjivih afiniteta. Da li su u pitanju klanovi? Ili samo masa nezadovoljnih pojedinaca? Uglavnom, IW će shvatiti poentu, kada vidi review score 90/100, a ispod njega user score 1.4/10. Pitanje je, samo, hoće li štogod preduzeti povodom toga? Hoće li izbaciti kroz nedelju dana zakrpu koja će od ovog đubreta napraviti igru? Iskreno, mene lično ne interesuje MW2 ni najmanje (kao ni većina igara koje potenciraju reflekse na uštrb vijuga), ali brine me mogućnost da ovo postane trend. Legendarni id Software je već najavio da će njihov trenutni projekat, Rage, takođe verovatno izbaciti dedicated servere iz računice.

All aboard the fail boat!

Da nije sve tako crno, pokazuje BioWare, koji je uspeo da natera EA (da, neko je naterao EA na nešto) da u Dragon Age ne implementira SecuROM. Na stranu korporativni monstrumi, postoji jedna mala firma, zove se Stardock. Čuli ste za nju? Da, to su oni momci koji su razvijali i/ili izdavali Sins of a Solar Empire, Galactic Civilisations i Demigod. Oni imaju potpuno nekonvencionalan način poslovanja, koji trutovima iz EA/Actiblizzion verovatno deluje kao profesionalno samoubistvo. Oni zapravo tretiraju svoju publiku sa poštovanjem. Oni ne zaboravljaju da su oni tu zbog mušterija, a ne mušterije zbog njih. Oni čak idu toliko daleko, da će refundirati novac koji ste dali za igru, ako ne možete da je pokrenete na svom računaru. Poslovna politika koja se zasniva na uzajamnom poštovanju, Zvuči toliko idilično i utopistički, da prosto tera suze na oči. Nisu jedini, ali su najradikalniji, pa smo ih uzeli kao primer.

Pravo pitanje je, da li će ovaj bojkot uspeti? Da li će, ako ne Activision/Infinity Ward, onda barem drugi izdavači/developeri izvući pouku iz ovoga? Kako mali timovi očigledno shvataju ono što velikima ne prolazi kroz debele lobanje, da li ćemo u skorijij budućnosti moći da budemo svedoci prevrata? Svi dosadašnji sistemi zaštite, uključujući i famozni SecuROM su zaobiđeni, ali sada smo svedoci udaranja na neke vrednosti koje su smatrane podrazumevanim. Da li će EA/Actiblizzion svoju megalomaniju platiti glavom? Šta vi mislite o ovome?

Autor teksta, Pavle 'Ketchua' Đorđević, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od marta 2008. godine do danas, a učestvovao je i u radu nekoliko internet prezentacija i projekata, uključujući Eniaroyah magazin.


Sve recenzije istog autora