27. pro 2009.

Secret of Monkey Island Special Edition, recenzija

Poslednjih godina svedoci smo stalnog opadanja kvaliteta igara. Stvari definitivno nisu kao nekada, kada su igre bile zabavne a pirati toliko popularni da je svaki mladić želeo da postane jedan od njih kad poraste. Bilo je to drugačije vreme, puno opasnosti, mračnih prostorija ispunjenih neprijatnim mirisom i potpuno suludih situacija u koje vam danas niko ne bi poverovao. Čudo jedno da se sve to zbilo pre samo dvadeset godina. Možda dve decenije i nisu kratak period, ako prihvatimo podatak da je većina naših čitalaca mlađa od te granice koju naša planeta sporo računa kružeći oko sunca. Isti čitaoci sigurno su sada zbunjeni jer veliki broj njih ne zna ni ime najpoznatijeg pirata tog doba. U pitanju je naravno Guybrush Threepwood, strah i trepet tropskih mora, majmunskog ostrva i žive peradi koja se nekako našla u njegovom džepu uz sve ostalo što je ikada dohvatio rukom. Iako mnogi veruju da legenda o njemu počinje iznenadnom pojavom na osmatračnici ostrva Mêlée, istina je da početak priče leži mnogo dalje u prošlosti...


Ron Gilbert (uskoro nam stiže DeathSpank), Tim Schafer (Psychonauts, Brütal Legend) i Dave Grossman (Bone, Sam&Max i Tales of the Monkey Island, sve epizodne!) su krajem osamdesetih godina dvadesetog veka bili "tri amigosa" LucasFilm Games-a (današnji Lucas Arts). Iz njihovih ukrštenih pera potekli su Maniac Mansion (1987), Indiana Jones and the Last Crusade (1989), prve dve igre o majmunskom ostrvu (1990/91) i Day of the Tentacle (1993), sve redom programirane u SCUMM alatu koji su zajedno kreirali Gilbert i Aric Wilmunder za potrebe stvaranja Maniac Mansion-a. Reč je o okruženju za kreiranje grafičkih avantura koje omogućava stvaranje likova, lokacija i dijaloga bez pisanja programskog koda, spajanjem script jezika i svojevrsnog game engine-a, slično današnjim alatima nalik na popularni Game Maker. Skoro sve igre napravljene na ovaj način odlikuju se istovetnim načinom igranja, pa ni Secret of Monkey Island nije izuzetak. Igrač upravlja likom koji na raspolaganju ima inventar u koji može da smesti predmete, vrši interakciju sa njima, na primer kombinuje ih međusobno, koristi na određenim lokacijama i slično. Lokacije u igri opet su prepune ovakvih predmeta, a igračev lik dolazi u kontakt sa njima pomoću "komandnih glagola", tj. naredbi koje igrač može da zada kroz interfejs igre, a koje predstavljaju radnju koju je moguće izvršiti nad izabranim predmetom - prići mu, otvoriti ga, uzeti, ... Druga važna odlika ovih igara bila je svakako prelepa (za to vreme, naravno) i simpatična grafika koja je predstavljala vrhunac digitalne animacije na tadašnjim igračkim sistemima, pogotovo kada se radilo o žanru avantura u kojem su sve do tog vremena najzastupljenije bile klasične tekstualne avanture (Koliko naših čitalaca je igralo tekstualne avanture? Ostavite nam komentar). Zapravo, u pitanju je prva grafička avantura čiji junak se smanjivao ili povećavao u zavisnosti od "udaljenosti od kamere", tj. zavisno od pozicije na ekranu.


Originalni Monkey Island razlikovao se od konkurentskih naslova u nekoliko osobina za koje se Gilbert opredelio radi prilagođavanja igre najširoj publici. Njegova želja bila je da igra bude zabavna i ne preterano teška kako bi je svi mogli uspešno završiti. Upravo zbog ovoga, u toku igranja je praktično nemoguće nastradati (što nije neuobičajeno u avanturističkom žanru) ili doći u situaciju da je nastavak nemoguć usled nepristupačnosti nekog predmeta, ili ranijeg propusta. Sama priča bila je dovoljno otkačena i duhovita da zaista zainteresuje celokupnu igračku populaciju - optimistični ali smušeni mladić Guybrush Threepwood dolazi na ostvro Mêlée kako bi postao pirat. Mesni opasni momci, zauzeti ispijanjem groga, šalju ga da ispuni tri zadatka kojima će dokazati kakvog je kova. Više nego srećan da posluša, naš mladac se baca u potragu za zakopanim blagom, majstorom mačevanja, te vilom guvernerke ostva u kojoj je zlatna statua koju mora da ukrade, ali na njegovu nesreću, i prelepa guvernerka u koju se zauvek zaljubljuje. Zašto nesreću, možda se pitate? Pa, jer je jedinstvenom Elaine Marley opsednut i zloduh LeChuck, nemrtvi pirat nameren da je oženi po svaku cenu. Usput, on je pravi strah i trepet Kariba i potpuna suprotnost našem junačini, dakle, zaista opasan i potpuno lud. Kada LeChuck otme prelepu guvernerku, samo jedan čovek dovoljno je neupućen u opasnosti koje vrebaju da bi uopšte pomislio na spašavanje... Uglavnom, igra je ne samo postala legenda i neprevaziđeni klasik, već je i dobila četiri nastavka (LeChuck's Revenge, The Curse of Monkey Island, Escape from Monkey Island i Tales of Monkey Island) od kojih je poslednji objavljen baš ove 2009. godine u pet epizoda, što je podsetilo današnju upravu Lucas Arts-a da bi mogli da se ogrebu za parče zaboravljenog kolača koji im je pre dve decenije doneo brdo para...


The Secret of Monkey Island Special Edition je prerađeno izdanje koje se odlikuje ručno crtanim pozadinama u 1920x1080 širokoj ekranskoj rezoluciji, obrađenom pozadinskom muzikom i ambijentalnim zvucima, nasnimljenom glasovnom glumom sa nekim dijalozima kojih nije bilo u originalu, te drugim sitnim izmenama uključujući izbacivanje zagonetnog panja koji je zbunio hiljade igrača prvobitnog izdanja. Međutim, prava vrednost ovog bisera koji svakako morate imati u svojoj kolekciji (ako volite avanture) je mogućnost da u svakom trenutku, pritiskom na taster F10, pređete u klasični 256-bojni EGA režim rada, bez nasnimljenih dijaloga i sa originalnom muzikom u pozadini! Igra se neće prekinuti i tranzicija je potpuno bezbolna, što vam omogućava da bez problema igrate prvobitnu verziju na Windows 7 sistemu. Pored sve lepote prerađene verzije, stara ipak ima neku atmosferu koja se modernizacijom "gubi u prevodu". Istina, lokacije izgledaju zaista prelepo uspevajući da zadrže vizuelni identitet originala. Likovi u igri skoro su jednaki svojim pikselizovanim praroditeljima, a mogućnost da se dijalozi zaista čuju umesto samo pročitaju je ono što je originalu tako mnogo nedostajalo.


Ipak, ako ostavimo po strani podatak da se MISE momentalno dopada nama staromodnim igračima, prvenstveno zbog toga što smo ga voleli prošli put, moramo da postavimo pitanje kako će ova igra izgledati nekim novim klincima kojima do originala nije ni najmanje stalo (skandal!) a koji je direktno porede sa epizodnim "pričama". Prva stvar koju će sigurno uočiti je razlika u grafičkom prikazu. Već smo pomenuli da MISE doslovno oponaša vizuelni identitet prvobitne verzije, tako da nema ni reči o 3D lokacijama, što je zahvaljujući sjajnom crtežu zapravo prednost, ali ono što se uočava kao nedostatak je odsustvo napredne animacije likova. Naime, ako uzmemo za primer trpezariju SCUMM bara gde pirati sede za stolovima, piju i vesele se, primetićemo da je njihova gestikulacija i mimika krajnje ograničena za jednu igru objavljenu 2009. godine. Ispostavlja se da je doslovno praćenje originala u ovom pogledu kletva barem koliko je prednost u pogledu samog izgleda statičnih crteža. Na žalost, situacija ostaje nepromenjena do kraja igre, mada sjajna atmosfera utiče na to da se ova mana jednostavno - zaboravi tokom igranja.



Meni sa naredbama je ovog puta skriven, iako se može pozvati u svakom trenutku, a izabrane komande mogu da se rotiraju okretanjem točkića miša. U igri je dostupan sistem pomoći u tri koraka uz čiju asistenciju će i potpuni početnici lako uspeti da se snađu. Sama priča je u osnovi ista - nakon obavljanja tri zadatka,  Elaine Marley će biti oteta i na igraču je da okupi posadu i kupi brod, te se otisne u poteru ka ozloglašenom ostrvu majmuna... Napredak kroz igru ostvaruje se razgovorima sa kompjuterski vođenim likovima, istraživanjem lokacija i poigravanjem sa predmetima iz inventara. Ako ste igrali i jednu igru iz Monkey Island serijala, već znate da ćete sresti Stena, Voodoo sveštenicu, sumnjive momke i druge uvrnute likove. Ako niste, očekujte da se dueli vode kroz međusobno zadavanje uvreda, po principu "svaki lonac ima poklopac", tako da ćete dosta vremena u igri izgubiti na učenje svih mogućih odgovora na uvrede, sakupljanje novca za brod i slično. U suštini, čak ni te naizgled naporne radnje nisu dosadne uz Guybrusha. Zapravo, uz njega ništa nije dosadno, zato je ova igra bila hit još davne 1990. godine. Danas je dvostruko bolja, ako ni zbog čega drugog, onda jer sadrži dve igre u jednoj. A verujte, ima mnogo drugih razloga da je nabavite. Vidimo se na ostrvu majmuna!


Primerak igre za testiranje ustupio prijatelj bloga Holodoc

Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

4 komentara:

  1. Look behind you! A three-headed monkey!

    Sto je ne izdase godinu dana ranije, ja se mucio emulatorima...

    OdgovoriIzbriši
  2. Ih, kakav si čovek, ja uvek rađe biram mučenje sa emulatorima. Posle je satisfakcija veća, kad proradi igra.:D

    OdgovoriIzbriši
  3. Shumsko_drvece31. 12. 2009. 00:20

    Plus, emulatori se isplate jer ne dobijaš ovo umiveno, ispeglano, uglačano i sterilno s****, već igru sa lepom grafikom.

    Da sam hteo da igram flasholike "igrice", zadržao bih se na Yeti Hits the Penguin.

    Btw, odličan tekst.

    OdgovoriIzbriši
  4. Sjajna igra. Da nije izašlo ovo ispeglano izdanje, verovatno je nikad ne bih ni probao. Humor je odličan, ne pamtim da sam se ikad toliko smejao dok sam igrao neku igru (meni omiljena - "If you looked up 'empty' in the dictionary, you would see a picture of this hut" :D). Ekstra stvar sa prebacivanjem na staru verziju sa F10 (mada prebacivao sam se samo da čeknem na šta je igra ličila nekad davno :-S). Nekoliko puta se dešavalo da stignem na neke deonice gde uopšte ne znam šta dalje (sem da ponovo tumaram po celom ostrvu i isprobavam sve kombinacije sa svim predmetima na svim likovima), sreća pa igra ima ugrađen hint sistem. Imam malu zamerku kako su odradili inventar sa tasterima CTRL i ALT, al' nije toliko bitno.

    Sve preporuke za nove igrače koji nikada nisu igrali ovo (ako takvih ima ;)). A sada na LeChuck's Revenge!

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!