7. pro 2009.

The Witcher

Remek-dela u umetnosti su ljudska dostignuća koja pored vrhunske izrade imaju odlike svevremenosti. Kao i svaka druga delatnost i dizajniranje računarskih igara može dodirivati umetnost. Nameće se poređenje sa filmom, kao tehnološki najsloženijem umetničkom poduhvatu. Nažalost, priroda računarskih igara je takva da im izmiče svojstvo svevremenosti. Merila kvaliteta koja važe u svetu igara zastarevaju svakih šest meseci. Ipak, ako razvojni tim uspe da sklopi celinu koja nadilazi prost zbir delova – to je zalog umetničkog u računarskoj igri. Tada se crteži, oblici, animacija, pravila igre, način na koji se delo obraća igraču, tok pripovedanja, poruke i smisao koje igra prenosi uzdižu iznad puke zabave. The Witcher, akcioni RPG poljskog tima CD Projekt, možda je prvo remek-delo u svetu igara.


Predložak igre The Witcher je serijal kratkih priča i romana Andžeja Sapkovskog "Saga o Wiedzminie". Okosnicu čine vešci, mutanti stvoreni da ubijaju mitska bića. U svetu koji nam Sapkovski oslikava preovladavaju sivi tonovi. Na Kontinentu, ljudska kraljevstva se bore za prevlast, dok su drevne rase, patuljci, gnomi, vilenjaci, drijade i hobiti gotovo istrebljeni i potčinjeni. Slična sudbina zadesila je i brojna čudovišta koja su nastala u Konjunkciji Sfera, mističnoj katastrofi magijske prirode. Nekad poštovan, red veštaca polako odlazi u prošlost. Geralt iz Rivije svakako nije jedini veštac, ali je jedan od najboljih. Prsti sudbine (u koju Geralt ne veruje) prepliću mu put sa čarobnicama i uvlače ga u političke igre i ratove koji potresaju Kontinent. Kroz nedaće Geralt se probija natprirodnom snagom, izbrušenim borilačkim veštinama i snagom ličnosti. Mašina za ubijanje po svojoj suštini, Geralt se počesto iskazuje kao daleko čovečniji od čovečanstva koje štiti. Čudovišta koja veštac progoni, tragični su junaci, žrtve pravih monstruma – ljudi. Proza Andžeja Sapkovskog je majstorski pisana. Slike su precizne i žive, a stil sažet i savremen. Likovi su sjajno izvajani. Bogatsvo "Sage o Wiedzminie" bila je velika pomoć autorima igre, ali i veliki teret.




CD Projekt uspešno je preskočio visoko postavljenu lestvicu. Starim oprobanim načinom (amnezija), izvlače Geralta iz postojećeg književnog serijala i postavljaju scenu za svoju pripovest. Stvaraju galeriju autentičnih likova koji se ne pojavljuju u knjigama Sapkovskog, ali ne zanemaruju dobro poznate junake. Time na sjajan članovi tima kompanije CD Projekt pišu priču koja se nadovezuje na poznati uzor, sve omiljeniji u svetu fantastike. Pisanje je na vrhunskom nivou, bilo da su posredi dijalozi ili zabeleške (Journal Glossary). Najveće pohvale zaslužuje scenario igre. Ne samo da su ishodište i ton priče u duhu dela Sapkovskog, već je i sam tok veoma dobro povezan. Kritična tačka svih avanturitičkih igara je poigravanje sa uzrocima i posledicama. Igra mora da pruža igraču utisak slobode, ali da mu omogući da se preda i da bude vođen kroz niz zadataka do samog kraja raspleta. Ukoliko igrač donosi odluke za koje ne vidi da proizvode jasne posledice u virtuelnom svetu, oseća se prevaren. Dragon Age: Origins je dobar primer igre koja nudi mnoštvo izbora i stvara privid slobode. Ali bez potvrde o posledicama, igrač gubi zanimanje za donošenje odluka. The Witcher je zbog toga vanredna igra.




Tok misija je lukavo razdeljen na sitne korake. Time se omogućava igraču da pronađe različite staze do rešenja, da se bavi istraživanjem načina da pripovedna celina krene dalje. Zadaci prestaju da budu puke prepreke čijim rešenjem se otvara nagrada, već stavljaju pogon priče u igračeve ruke. Veoma brzo igrač se suočava sa izborima koji će imati dalekosežne posledice. Najvećma, igraču je predočeno šta koji put donosi, ali iskusiće i užas gotovo nasumičnih izbora, a često će morati da se osloni na svoj moralni stav. Za razliku od Bioware-ovih igara u kojima je moralni kompas bajkovita skala Dobra i Zla ili mišljenje okoline (saputnika), u igri The Witcher sami događaji se ispostavljaju kao merilo. Nema apstrakcije. Igrač se može odlučiti za potez koji će zauvek zatvoriti mnoga vrata, videti posledice svog delovanja. Razume se, umetnost CD Projekt-a je u tome što su pronašli meru. Prekretnice nisu na svakom koraku, ali ponekad igrač i ne može predvideti koji će to mali korak presuditi.






Činjenica je i to da se kvalitet igre The Witcher ne oslanja samo na tehnologiju. Bogatstvo pozadinskog svetla koje probija iz mitskog sveta i dela Andžeja Sapkovskog, dopunjeno je sjajnim načinom pripovedanja, složenim izborima koji se nude igraču. Pravila igre su sledeći važan element koji je CD Projekt-ov tim odlično postavio. Sistem borbe, čarolija, alhemije, razvijanja glavnog junaka (u RPG smislu), način na koji igrač upravlja Geraltom, sve je to deo narativne strategije koju je CD Projekt pametno osmislio. Zato, za razliku od mnogih izdanja američkih i britanskih razvojnih timova, CD Projekt ne stavlja težište na audio-vizuelne efekte. Da, svaki predmet je ljupko nacrtan i modeliran, kao i većina junaka. Uvodnu animaciju radilo je dvadeset ljudi godinu dana. Dizajn grafičkih elemenata igre je božanstven (počev od organizacije ekrana, preko panela za RPG deo, do arhitekture svakog nivoa igre), a animacije odlične. Nigde poljski tim nije podbacio. Zamerke su upućivane na programerski deo, zbog bagova, problema i nevolja te vrste. Srećom uz pomoć zakrpa i Enhanced izdanja, CD Projekt je izlečio "dečije bolesti" projekta The Witcher.



Da usuđujem se da nazovem igru The Witcher, prvim remek-delom u istoriji računarskh igara.



Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Novinar je mesečnika "Gameplay" od januara 2006. godine do danas, bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora


Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

Broj komentara: 15:

  1. kako kenja ovaj game master nije normalno
    ovo remek delo?
    lol

    OdgovoriIzbriši
  2. Pa igra jeste remek delo, ali ne bih se složio da je prvo. Setimo se samo Arcanum-a, Freespace 2 ili Heroes of Might and Magic III (ovako iz različitih žanrova, da ne budu sve RPG-ovi). Iako su ukusi različiti, ne smemo zabraviti univerzalne klasike :)

    OdgovoriIzbriši
  3. Da, slažem se sa Walker-om, možda bi se tu mogle dodati i Another World i Flashback. Važan je način na koji se elementi igre stavljaju u funkciju pripovedanja.

    OdgovoriIzbriši
  4. Kako kenja ovaj Anonimni, nije normalno.
    To je komentar?
    lol

    OdgovoriIzbriši
  5. Jedina zamerka ide naslovu recenzije - Rise of the White Wolf je port za konzole koji je jos uvek u izradi :)

    OdgovoriIzbriši
  6. Ali morate priznati , remek delo je uz pomocu knjiga . I naravno igra je napravljena za knjigu(prvu) gde su svi dogadjaji random (tj oni u kojima se Geralt nalazi) sto izvlaci lakocu smera u kome ce ici prica . Ali da , teret je to i treba to uraditi lepo . Mada i ja mislim da nije prvo i jedino remek delo . Preterivanje je .
    Po meni to treba da bude nesto skroz originalno , ni iz cega da se stvori nesto . Ovde imamo pisca solidnog za background , to je vrlo bitan stub za odrzavanje bez koga se ne moze .

    I licno sto mi se najvise nije svidelo je to prebacivanje chaptera , nije bas najbolje odradjeno . Jer kada se to desi igra automatski ocekuje da se "osetite" kao da je dosta vremena proslo da bi prica napredovala lepse . To je kritika koja nije napisana svuda ali je realna .
    Ne znam kako su ljudi birali , ali recimo klinac koji je deo price cas je nebitan i onda odjednom je ultra , tj njegove sposobnosti izmedju jednog loadinga su porasle i to znatno ?! Ili cak on pri kraju u gradicu da pomene kako se lepo ophode prema njemu . To ne moze iz jednog loadinga da ukapira . Niti je utisak takav da je prosao tren , jedan teleport recimo izmedju chaptera trenutni , nego solidan vremenski raspon . A opet kada imamo odmor u igri nista se bitno ne desi da izrazi da je vreme takav faktor osim izmedju chaptera samih . Jer i nije , vezano je za pricu a ide u smeru da izmedju chaptera prodje dosta vremena .
    Kao da je proslo mesec dana izmedju chaptera , takav osecaj treba da se stekne . Ali to je nemoguce bilo u igri . U knjizi doduse to je shvatljivije . Ne i u igri . E sad ko nije citao njemu lose :) (samo je jedan deo preveden)

    OdgovoriIzbriši
  7. Nekoliko ispravki. Igra je pravljena kao potpuno nezavisna od knjiga, ključni likovi kao što su Ciri i Yennefer se tek ponegde pominju, zato su i napravili trik sa amnezijom. Da im je bogatstvo literarnog predloška pomoglo, to sam i naveo, ali trebalo je odgovoriti izazovu. Nisam gledao film i seriju (poljsko-nemačka produkcija), ali rekao bih da nije katastrofalno napravljena, Saga o Wiedzminie je zahvalna za tu vrstu eksploatacije. Sam Sapkovski je našao dobru ravnotežu između poznatih elemenata (vilenjaci, patuljci, magija) i novostvorenih, autorskih (Witcher-i, rugobne čarobnice. Čak je i Geraltov lik dobar spoj prepoznatljivog (cinični antiheroj tipa Elric) i novog (alternativni moralni kompas i luping kroz koji ga Sapkovski provlači).
    Zamerka sa klincem je donekle na mestu, budući da zaplet sa putovanjem kroz vreme može da objasni pomenute nejasnoće.

    OdgovoriIzbriši
  8. ^
    Po uzoru na The Last Wish , na tu knjigu sam mislio . To mu je prva knjiga a ne Blood of the Elves , random dogadjaji koji ukljucuju Geralta u razlicitim situacijama i svaka je jedinstvena . Ali Blood of the Elves(pocetak sage od nekoliko knjiga) je tek u prevodjenju i nije jos kod nas izasla , otkupice je od Gollancz engleskog izdavaca . Ali Last Wish ima dosta bitnoga . Hell , tu se najbolje i vidi Geralt kakav je , njegova psihologija .

    E sad , naravno da nije isto kao u knjizi sve , situacije su slicne i voleo bih da su ubacivali neke iz knjige posto neke imaju a vecinu po uzoru . Dodatni quest na primer za Enhanced verziju sa devojkom Renfri , Curse of the Black Sun , totalno po uzoru iz ove knjige samo drugi akteri u smislu da je nekima pol samo menjan .
    Sa Strigom , dobijanje kletve i govor sa kraljem Foltestom(onaj deo kada kaze da je vrati u devojacko stanje) , isto kao i u igri . Animacija borbe i opis borbe u knjizi su isti , bukvalno . The Last Wish:The Witcher I , V - VIII chapter u knjizi , str 21-32 , slobodno pogledajte .
    Nezavisno od nekih knjiga ali ne i od ove .

    OdgovoriIzbriši
  9. Pardon , my bad . Saga ima 5 delova knjiga .
    Pre The Last Wish je izasla jos jedna ali Last Wish je upotpunjena koja je izasla naredne godine . Znaci spojena sa tom pre nje i dodatnim pricama .

    OdgovoriIzbriši
  10. Znam na koju si knjigu mislio, ali napominjem da se kroz igru daju reference i na ostale knjige iz serijala, pa se zato ne može reći da je igra "nastavak" The Last Wish-a, već niza romana...

    Zato su Geralta elegantno izvukli iz cele gužve, ignorisali su Yennefer (pomenuli su je usput u igri na dva mesta, ako se dobro sećam čak ne poimence) da bi mogla da nastane igra kao autohtono delo.

    OdgovoriIzbriši
  11. Pa ne , nije nastavak knjige definitivno . Lepo su se idvojili nema sta tu se slazem skroz .

    Ali koliko ? Videcemo to uglavnom , mada mislim da ce uvek biti polemike dal su mogli ovo ili ono vise po knjizi . To je bilo tako i bice uvek , LoTR je pravi primer za prebacivanje iz medija u medij .
    A Geralt je samo jedan tj samo jednog znamo , ne mogu da ga menjaju previse . Ne smeju .
    Niti da se oslanjaju toliko na te Chaptere koji su najveci loading da bude isti osecaj kao da se cita knjiga jer nije . U igri ce uvek biti dinamike za menjanje i za uber levelovanje , dok je knjiga definitivna . Procitas dobar deo i kazes Holy moly sta ja procitah ili kroz sta je ovaj Geralt preziveo . Nema dalje , nema imam bolju magiju ili skill , to je to u knjizi , Geralt je tako prosao kroz to . Izbor je mali ali je jedinstven . Ne mogu da stvore nesto novo ako vec rade po uzoru na to i ukljucuju sve iz toga bitno . Igraci stvaraju novo praveci lika u velikim granicama mogucnosti standardnih(u r melee by default) . Kad tad ce doci do nekog paradoxa .

    A sumnjam da tim koji pravi igru moze bolje od pripovedaca da smisli nesto preterano . Da je to tako postojao bi neki lik u nekoj igri i bio bi dovoljno uspesan . Oslanjace se na knjige dok ne iscrpe sve sto mogu .
    Grubo je reci da su se samo izvukli zaista , ali to sto su uradili nece moci da ponavljaju tako cesto .

    Alvin je radjen po nekom shablonu ali je totalno nebitan za dalje pominjanje u nastavcima igre , s tim i nebitan za sam kraj Witchera a glavni je deo price bio . Zapitate se na kraju uvek , cemu sve to . A svaki dogadjaj iz knjige ostavlja neki scar zesci na Geraltu a ovaj bas nikakav poseban . Dalja prica ne obuhvata to . Knjiga ima veci replay value od igre ako me razumete ...

    Znam da je malo na sve strane , ali ko zna u prste LoTR razumece otprilike na sta potenciram . Ko ne videce kada izadju naredne igre i kada se budu prevele sve knjige .

    Pored standardnih igra je posebna po slovenskom karakteru legendi . I mi jednom da budemo posebni :D

    OdgovoriIzbriši
  12. Super ti je clanak Ranko, dobijas moj seal of approval :D

    OdgovoriIzbriši
  13. Dobra igra, dosta truda je uloženo u nju. Dopada mi se sa koliko detalja je odrađena svaka sitnica. Možda malo predugačka za moj ukus. Ne bih je nazvao 'prvim remek-delom' pošto ima igara koje bi nosile tu titulu, al' dobro, to je lična stvar.

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!