Sol Survivor, recenzija

Da bi firma postigla uspeh na bilo kom tržištu, potrebno je da ponudi kupcima nešto što žele, a drugi ne mogu da im pruže. Da bi to mogla da uradi, mora da zna šta kupci žele. U industriji igara imamo, s jedne strane debele ljude u kožnim foteljama, koji se oslanjaju na izveštaje “analitičara”, a s druge male timove koji su u prvim borbenim redovima. Potonji očigledno bolje znaju za čim igrači vape, s obzirom da se i sami većinom svrstavaju u iste. Ekipa od devet ljudi nema velike prohteve, te shodno tome može da se uklopi u omanji, zapostavljeni deo tržišta, i za male pare prodaje proizvod koji većim igračima na sceni nije ni na kraj pameti. U ovom konkretnom slučaju, taj segment, neprivlačan višemilionskim korporacijama, predstavljaju tower defense igre. Iako poprilično popularan koncept, privlačan kako iskusnim stratezima, tako i početnicima, uglavnom smo ga sretali u vidu modova/mapa za strategije u realnom vremenu, ili flash igara smeštenih u browser. Samostalni tower defense naslovi su retki, a prosečan potrošač i ne može bez muke da ih pronađe. Pre nekog vremena predstavili smo vam jednu takvu igru, Defense Grid: The Awakening, a sada smo, posle kopanja (dubokog i pohlepnog) nabasali i na drugu. U pitanju je prvenac studija Cadenza Interactive, po imenu Sol Survivor.

Kao i u svim drugim igrama ovog tipa, stvari su krajnje jednostavne. S jedne strane se nalazi igrač, nesretnik koji mora odbraniti svoju naseobinu, ili pak neki drugi strateški cilj, dok su s druge brojno nadmoćni osvajači. Svaka partija počinje sa određenom sumom novca, koji služi kao početni kapital za izradu svega par odbrambenih kula. Kako napadači stižu u talasima, a za svako ubistvo sleduje novčana nagrada, odbrana polako postaje sve bolja i bolja. No, i jačina/brojnost okupatora progresivno raste, te je potrebno pametno graditi, koristiti konfiguraciju terena u svoju korist i dovijati se na razne načine. Da igra ne bi bila isuviše prosta, postoji dvadeset i šest vrsta kula, koje se razlikuju po dometu, tipu štete koju nanose (vatra, elektricitet, radijacija...), brzini paljbe i rotacije, a dele se u dve grupe: ofanzivne, koje seju smrt, i pomoćne, koje usporavaju protivnike, oslabljuju im štitove, te negiraju nevidljivost. Svaka kula se dalje može unaprediti dva puta, što povećava njen domet i količinu štete koju nanosi. Naravno, i cena unapređenja proporcionalno raste, te je ponekad laške/jeftinije napraviti tri kule nego poboljšavati jednu. Protivnika takođe ima u dvadeset i šest varijanti, a dele se na mehaničke i žive, od čega zavisi na kakvu su paljbu osetljivi a na kakvu otporni. Naravno, osim klasičnog topovskog mesa, svaka od ove dve “klase” ima na raspolaganju i par boss jedinica.

Pored kula, postoji i devetanest različitih specijalnih napada, koji se na zahtev igrača izvode iz orbite, a crpu energiju koja se automatski obnavlja tokom vremena. Još veća raznovrsnost je unesena u igru uvođenjem deset različitih oficira, od kojih svaki ima na raspolaganju sedam vrsta kula, kao i sedam orbitalnih napada. Mape su raznovrsne, i mogu imati jednu ili više građevina koje je neophodno odbrainiti. Ovo važi i za lokacije sa kojih neprijatelji polaze, kao i puteve kojima se kreću. Iako se ovi putevi najčešće ukrštaju, te daju igraču mogućnost da se utvrdi na raskrsnici, postoje i mape na kojima putevi nemaju dodirnih tačaka, te se mora izuzetno pažljivo ulagati novac, jer se bitka vodi na više od jednog fronta.

Najveća mana igre je što ne nudi igraču skoro nikakve brojke. Nikada nećete znati koliko tačno štete nanosite kojom kulom, koliko životne energije imaju vaši protivnici, itd. Iako ovo deluje kao veliki problem, veoma brzo ćete se upoznati sa arsenalom i neprijateljima, te ćete pipanjem po mraku i sami zaključiti šta valja, a šta ne. Naravno, ovaj potez je zapečatio sudbinu igre u klanskim vodama, jer teško da bi iko pristao na ozbiljan okršaj bez uvida u precizne podatke.

Jedna od najboljih osobina Sol Survivor-a je mogućnost igranja iznova i iznova, dok su šanse da vam dosadi veoma male. Kampanju čine četiri planete sa po pet misija, tokom kojih se odvija nekakva radnja. Zatim je tu i survival režim, u kome je cilj preživeti što duže, a na raspolaganju je pet različitih bojnih polja. Svaka od ovih mapa postoji u četiri težinske varijante. Režim za više igrača nudi četiri moda: Wars, u kome igrači ujedno grade kule i puštaju pešadiju u pohod, pri čemu ih igra nagrađuje za osvajačke ambicije, a sankcioniše defanzine igrače; Versus, gde igrači grade odbrambene linije, a pobeđuje onaj koji duže izdrži; Cooperative, u kome više igrača zajedno grade kule i brane se od napadača, čija jačina i brojnost raste zavisno od broja igrača; i Duo Campaign, u kome dva igrača igraju kampanju, s tim što jedan gradi kule, a drugi poziva podršku iz vazduha. Svaki od ovih modova ima pet mapa na raspolaganju. Nažalost, ako nemate ekipu za ove okršaje, teško da ćete se naigrati. Naime, iako u svakom trenutku ima po pedeset igrača u igri (sudeći po Steam grupi), većina njih nije zainteresovana za igranje sa drugima. Vrlo je teško naići na nekoga spremnog da ukrsti koplja sa drugime, te nemojte očekivati previše multiplayer-a, sem ako ne povedete društvo.

Na ponovno igranje podstiču medalje koje se dobijaju za određen broj sagrađenih/unapređenih kula, ubjenih neprijatelja i iskorišćenih specijalnih napada. Takođe, svaka mapa ima svoj set od pet medalja, koje se dodeljuju zavisno od učinka. Ako ovo nije dovoljno, za one koji kupe igru preko Steam servisa, spremno je i dvadeset šest dostignuća, od kojih je većina međusobno isključiva (završiti kampanju sa jednim oficirom, završiti svaku od četiri planete sa različitim oficirom, završiti sa svakim oficirom bar po jednu planetu...).

Priča koju smo ranije spomenuli svodi se na par redova teksta pre i posle svake misije, i vrlo je stereotipna. Naime, u ulozi ste neuglednog vojnika u floti nekakve svemirske trgovačke federacije, koju konstantno napadaju neki vanzemaljci o kojima nikada ne saznajete ništa. Na vama je da radite šta vam se kaže, a to znači da sačuvate dati objekat od najezde agresora. Posle svake misije bićete unapređeni, što vam obično daje mogućnost da dalje unapređujete neke od kula. Iako je scenario razvodnjen i nimalo impresivan, štiva za čitanje ima, ali u vidu enciklopedije, u kojoj su opisani svaka kula, neprijatelj i specijalni napad, sa dodatkom kratkih biografija oficira.

Grafika je prijatna za oko, sa modelima koji možda nisu preterano ispolirani, ali su vrlo detaljni. Postoje svega četiri različita okruženja, koja pripadaju planetama iz kampanje. Pošto ima ulogu strateškog faktora, reljef je detaljno isplaniran, te sadrži veliki broj uzvišenja, uvala i klanaca, kao i dosta objekata razbacanih po mapi, koji služe kao prepreke, i navode neprijatelje da se kreću određenim putem. Animacije su pristojne, ako obratite pažnju na njih. Muzika je vrlo dobra, daleko od dosadne, a tempo se ubrzava kako vreme odmiče, a vanzemaljci naviru u sve većim grupama. Zanimljivo je da su zvuci koji se dobijaju pritiskom na tastere u glavnom meniju u istom tonalitetu kao i propratna melodija, što je svakako mali posao, a velika promena u odnosu na uobičajene šumove.

Tower defense igre uglavnom ne vole samo oni koji ih nisu probali. Koncept je jednostavan a zabavan. Iako zahtevaju strateško razmišljanje, pristupačne su. Imajući na umu onu priču o preciznim podacima, Sol Survivor verovatno cilja prvenstveno na ležerniju publiku. Ipak, sigurno je da će pružiti sate i sate zabave svima koji mu pruže šansu. Čak iako ste prekaljeni general, moći ćete da pronađete zadovoljstvo u igranju igre na većim težinama, a odsustvo cifara za upoređivanje ćete shvatiti kao dodatan izazov.

Kopiju igre za testiranje ustupio Cadenza Interactive.

Autor teksta, Pavle 'Ketchua' Đorđević, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od marta 2008. godine do danas, a od početka 2010. jedan je od urednika mesečnika "Gameplay". Učestvovao je i u radu nekoliko internet prezentacija i projekata, uključujući Eniaroyah magazin.


Sve recenzije istog autora