Alien Dominion: The Acronian Encounter

Dobijem zadatak da opišem igru koju su radili neki momci sa Filipina. Instaliram je i pokrenem, običan FPS ništa posebno. Potrudili su se da igra izgleda kao američki hit, ali nisu uspeli. Grafika i animacije nedorasli su AAA produkciji, a dizajn igre je pun klišea, od likova preko zapleta. Onda mi drugom prilikom ponude avanturu, takođe sa Filipina. Obeznanim se koliko je dobra! Ljupka grafika, dizajn sasvim u skladu sa kulturološkim posebnostima. Plete se mitska priča u kojoj se susreću urođenici, pripadnici velikog carstva kosookih, bledoliki naoružani musketama. Igra me je držala satima. Šta je zaključak? Da postoje male države daleko od očiju Kapetana Amerike iz kojih nikad neće doći igra AAA produkcije? Netačno, setimo se sjajnih bugarskih RTS strategija ili hrvatskog Serious Sam-a, finskih avantura i belgijskih akcionih avantura. Zaključak bi možda bio savet nezavisnim timovima da ne skaču glavačke u zahvate koje ne mogu da ispune.

Uporediću pravljenje kvalitetne igre sa igranjem neke od Paradox-ovih strategija (Europa Universalis, Hearts of Iron), na najtežem nivou, bez AI pomoćnika. Igra počinje, sve je lepo i šareno. Pročitali ste uputstva, oplevili strategy-wiki sajtove i odigrali tutorijal. Onda vam se na glavu sruči toliko različitih odluka koje nose dalekosežne posledice, da se ubrzo igra pretvara u noćnu moru.

Dobra igra mora da ima pre svega dobru dokumentaciju, proverene procedure proizvodnje, upravu koja ima jasnu predstavu o obimu projekta i ciljevima. Ne škodi ako na izradi igre rade vešti programeri i dizajneri. Ipak, presudan je taj jedan subjekt, bilo da je to pojedinac/producent  ili vođa projekta – koji će biti u stanju da sagleda celinu i sveukupnost izvorišta i rezultata.

Domaći timovi koji su uspeli da savladaju veštinu upravljanja projektom – uspeli su. Uspeh je prodati svoje znanje i veštine. Uspeh je napraviti igru koja će putem posrednika biti plasirana na tržište. Uspeh je sve što ne izaziva novinara (a kasnije i igrača) da kaže – opet neko nedovršeno đubre iz neke tamo zemlje Bogu iza tregera, opet se neko igrao AAA produkcije, opet loša kopija neke od poznatih igara.

Black Fire Games je španski tim u kome rade naši momci. Stoje iza igre Alien Dominion: The Acronian Encounter. Igrač se nalazi u ulozi tobdžije svemirskog broda koji je istraživao asteroide bogate rudama. Brod nabasa na vanzemaljce i kreće sat vremena besomučne pucnjave i genocida, tj. ksenocida. Igra je podeljena na šest misija, svaka traje po deset minuta. U pauzama igrač može da kupi nove oklope, oružje i opremu za brod. Alien Dominion pokušava da vaskrsne osećanje sa starih automata, pa tako igrač ne može da snimi igru, već mora da je celu pređe iz jednog cuga.

Prvi utisak je veoma dobar. Momci su očito savladali Ogre3d platformu, a šareniš na ekranu deluje sasvim pristojno. No, čim počne pripovedanje kroz dva ženska glasa koji zvuče zbunjujuće slično i sasvim mehanički, počinju prve sumnje. Pridružuje im se muški glas, tobžija nerazumljivog slovenskog akcenta koji veoma loše oponaša ruski engleski. Naravno, pokušava da dobacuje nekakve šaljive dosetke koje su zanimljive samo kada ih čujete prvi put.

Igra je veoma pregledna. Premda protivnici nadiru sa svih strana, HUD je odlično uređen. Ispred nišana nalazi se radar na kome su protivnici obeleženi bojama: crveni su van dometa, žuti su u dometu, a beli otvaraju vatru. Ritam igre je veoma brz. Tek što uhvatite jednog protivnika pod krstić, pojavljuje se sledeća grupa, oni iza leđa primiču se i pucaju. Štitovi se tope, energetske munje cepaju konstrukciju broda. Već posle prvog nivoa uočavaju se i prvi nedostaci igre.

Kretanje protivničkih brodva veoma je predvidljivo. Iz nivoa u nivo, matični brod kreće se ludačkim putanjama koje ometaju igrača u preciznom nišanjenju i donose dašak svežine u monotoniju upucavanja vanzemaljaca, ali protivnici se i dalje klate oko nišana tako da ćete vrlo brzo naučiti kad i gde da ih dočekate. Sami brodovi su zapravo loše modelirani. Izgledaju veoma pljosnato i premda je svaka vrsta protivnika nešto drugačije dizajnirana, ne oseća se stvarna razlika između njih. Trik je samo da što pre ubijete one što se prikazuju kao bele tačkice na radaru i u tome je poenta igre.

Alien Dominion boluje od nedoslednosti. Eksplozije su sjajne, ali sama paljba deluje vrlo neubedljivo. Svemirsko okruženje i modeli objekata su odlični, dok modeli protivničkih lovaca imaju nekakve smešne kartonske repiće koji oponašaju mlaznice. S druge strane, kada pogodite protivnike iza njih se vije pramen dima koji postaje gušći dok se na kraju neprijateljski lovac ne raspadne. Nisam imao utisak 3D već 2D igre. Muzika je zanimljiva, ali takođe neujednačenog kvaliteta. Borbeni HUD je sjajan, dok sa strane stoje pokazivači količine ispaljenih metaka i ubijenih protivnika. Brojke koje se pojavljuju na oba pokazivača bliže se apsurdu. Možda je broj preminulih vanzemaljaca i važan podatak, ali grilionski merač utrošene municije nema nikakav značaj. Igra u predahu između nivoa daje podatke o preciznosti, ali budući da je municija neograničena, a topovi uvek spremni za paljbu, igrač može da provede svih šezdeset minuta s prstom na mišonji. Jedina nagrada za vešte igrače je to što će uspeti da se probiju na poslednji nivo.

Utisak mi je da je Alien Dominion radio neiskusan tim majstora. Igra deluje pomalo sklepano, kao da nije bilo snage za još jednu iteraciju, još jedan temeljni pregled, dublji pogled koji bi igru preveo iz kategorije "treš smešljivo" u "odlična indie-igrica". Nećete se pokajati ako preuzmete demo i raspucate po tajanstvenim vanzemaljcima, ali ne bih nikad preporučio da platite za Alien Dominion: The Acronian Encounter. Naslov, ipak, nagoveštava nastavak, pa se nadam da će Black Fire Games nastaviti da brusi zanat. 

Kopiju igre za testiranje ustupio Blackfire Games studio

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Novinar je mesečnika "Gameplay" od januara 2006. godine, a glavni i odgovorni urednik od januara 2010. godine. Bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora