Za Allied General saznao sam putem PlayStation-a. To mi je bio prvi put da igram strategiju na konzoli. Tek kasnije sam igrao PC verziju. Premda je izašla godinu dana posle Panzer General-a, Allied General je bila igra za Windows. Isprva mi se učinila kao izvrnuta rukavica u odnosu na Panzer General. Interfejs je neznanto doteran, ali je igru pokretao identičan kod kao Panzer General for Windows. Fanovi su napravili Allied Panzer General, igru koja je nadograđena na PG for DOS kod.
Sovjetska kampanja ostavila je mlak utisak na mene. Napadate Finsku, malo se branite od zahuktalih Finaca i potom prelazite u protivnapad. A sve to zabibereno protivničkim jedinicama tako da igra prividno deluje teže. Mislim i jeste teža, ali ne zato što je AI bolji. S druge strane, ako igrate kao Rus videćete neke nove mape. Britanska kampanja počinje u Severnoj Africi bitkom kod Sidi Baranija. Mape su u načelu iste one preko kojih ste godinu dana ranije kao Rommel gonili Čerčilove pulene. Američka kampanja počinje u Maroku, a nastavlja se slično kao druga britanska. Malo je smešno videti da isti oni italijanski tenkovi koji nisu bili ni za staro gvožđe u PG-u, u Allied General-u ladno tuku vaše Matilde. Tja. Premda je Allied General i danas u centru pažnje zaluđenika, meni lično je slabiji deo serijala.
Pacific General sam igrao post-festum. Premda je kod baziran na Panzer General for Windows, igra je bila daleko bolja od Allied General-a. PacGen je imala nešto bolju grafiku, a dodatne zakrpe iz zajednice ljubitelja donele su nove jedinice i još lepše sprajtove. Kampanje su nešto kraće nego u prethodnim igrama 5 Star General serijala. Fokus je, prirodno, na pomorskim bitkama sa većim stepenom detalja. Podmornice mogu da zarone i tako pojačaju svoju ubojitost, a za bojne brodove uveden je sistem kritičnih pogodaka. Nosači aviona mogu da primaju samo male avione i rade na malo drugačiji način od aerodroma. Čak su i kopnene vazdušne baze podeljene na prave i privremene. Pravi su betonirani i mogu da popravljaju oštećene avione, dok su privremene baze samo sletišta za dopunu goriva i municije. Kompjuter igra daleko bolje što je igru učinilo izazovnijom na pravi način.
Što se tiče načina igranja, glavni pomak je bio u tome što su jednice mogle da se pomeraju i nakon što ih ostavite. Mogli ste, dakle, da pomerite jedinicu, zatim pređete na sledeću, napadnete i vratite se na one jedinice koje još imaju neiskorišćenih poena za pokretanje ili borbu. Umesto grozomornog "rugged defence" rezultata, mogli ste da dobijete "tenacious defense", koji pojačava branioce, "tenacious attack", koji pojačava napadače. Dešavalo se da se pojavi i "banzai" koji čini da se pojačaju gubici. Ponekad bi se istovremeno stekli uslovi za sva tri rezultata i nastao bi pravi haos na bojištu. Za razliku od jednog hipotetičkog scenarija koji dolazi na kraju uspešne kampanje, u ovoj igri možete daleko dogurati. Na primer ako igrate kao Japanac i dobijete bitku za Midvej, otvara vam se mogućnost da osvojite Australiju, Havaje pa i San Francisko. Budući da na moru nema načina da se efikasno boduje osvajanje gradova, neke misije se dobijaju tako što potopite zadati broj određene vrste brodova.
Toliko za ovaj put. Ostaju nam još Fantasy General i Star General kao dva radikalna odstupanja od klasičnog zapleta serijala. People's General je takođe na neki način izvan serije, ali ova igra je vezana za Panzer General II, pa o njoj više kad vam predstavim Living Battlefield, sjajnog naslednika 5 Star General serijala.
Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.
Novinar je mesečnika "Gameplay" od januara 2006. godine, a glavni i odgovorni urednik od januara 2010. godine. Bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.
Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima:
0 comments:
Objavi komentar
Pravi PC igrači uvek ostave komentar!