13. svi 2010.

Left 4 Dead 2, recenzija

Kako je sve počelo? Kao u lošem horor filmu! Pekićevo “Besnilo” se prosto prelilo iz fikcije u stvarnost. Odjednom nema sigurnog mesta. Nema više helikoptera, nema evakuacije. Okružen sa troje nepoznatih, ostavljen sam da umrem. Znamo da nas niko neće spasiti. Šta radimo? Hvatamo se razbacanih palica i pajsera. Imamo li drugog izbora? Znamo šta je dole, šta nas čeka bilo kud da krenemo. Neljudski krici dopiru do neba. Ali šta da radimo, da se predamo, legnemo i umremo? To neće dočekati! Ako puta nema, napravićemo ga! Makar noktima grebali da prođemo, ićićemo napred. Uostalom, ima nas četvoro. Dok god se držimo zajedno, ima nade. Otvaramo vrata i krećemo. U mrak, u nepoznato...


Samo godinu dana nakon prvog Left 4 Dead naslova, Valve je u novembru 2009. objavio i nastavak. U pitanju je timska multiplayer igra smeštena u apokaliptično okruženje. Mutirani virus besnila pretvorio je milione poštenih žitelja američkog juga u krvožedne zombije. Igrači se nalaze u ulogama četvoro preživelih, nasukanih na krovu hotela u Savani. Da bi ostali živi, moraju se osloniti jedni na druge. Oružje nije dovoljno. Municije može nestati, horda ih može pregaziti, specifičan neprijatelj savladati. Jedina šansa za preživljavanje leži u kvalitetnoj timskoj igri. Valve tu prosto briljira. Sve u ovom ostvarenju osmišljeno je tako da učesnike natera da sarađuju. Inventar je ograničen, pa svaki preživeli može da nosi samo pet stvari odjednom, od čega tri mesta odlaze na naoružanje. Svaki dodir sa neprijateljem dovodi do povreda, životna energija lako pada na nulu. Svako malo, igrači se stavljaju pred izbor čuvanja zavoja za sebe, ili lečenja ranjenog sapatnika koji je svoje zalihe već potrošio. Preživeli će pored običnih zombija sretati i drugačije primerke koji su posebno opasni baš jer pokušavaju da ih razdvoje. Igrač koji se odvoji od grupe za čas može da postane plen desetina oštrih kandži, ili nečeg još goreg. Jedini spas od napada ove vrste je brza i efikasna reakcija kolega. Niko se ne može osloboditi sam kada leži prignječen. Kao da to nije dovoljno, sve mape su osmišljene tako da je nemoguće uvek imati ceo tim u vidokrugu. Neko će požuriti, neko zaostati, a oni će samo to čekati...

Ni sigurna kuća nije sigurna od uvreda

Osnovni režim igre je timska kampanja koja se igra na internetu. Sastavljena je iz pet celina koje su predstavljene poput filmova, sa reklamnim posterom prilikom početnog učitavanja i podacima o ulogama i broju nastradalih zombija “tokom snimanja” na kraju. Međusobno su, za razliku od onih iz prvog dela, povezane jedinstvenom pozadinskom pričom. Nije obavezno da se igraju redom, a sve misije su odmah dostupne. Međutim, da bi se stekla medalja koja svedoči o preživljavanju pojedinačne kampanje, potrebno je odigrati sve pripadajuće misije uzastopno, od početka do odjavne animacije. Svaka od njih započinje unutar “sigurne kuće”, a dokopavanje sledeće je cilj u najvećem broju deonica. To su zabarikadirane prostorije opremljene municijom, zavojima i oružjem. One služe kao privremeno utočište igračima i mesto na kojem se automatski čuva dotadašnji napredak. Iako se u većem delu igre ovakve prostorije posećuju samo jednom, zalihe koje se u njima nalaze treba koristiti racionalno i prema potrebi. Kako ne postoji mogućnost proizvoljnog čuvanja pozicije, u slučaju smrti celog tima ponavlja se igranje mape koja je igračima došla glave. Za uspešno okončavanje pojedinih misija nije potrebno pronaći sigurno skrovište, što igru čini raznovrsnijom i zabavnijom. Nekad je neophodno sakupiti određeni broj kanistera goriva, dok neprijatelji pokušavaju da osujete napore preživelih (Dead Center finale), ili jednostavno preživeti određeno vreme (finalne misije u Dark Carnival, Swamp Fever i Hard Rain kampanjama). Da i pored toga igračima ne postane dosadno, autori su misije dodatno otežali uvođenjem krešenda. To su deonice unutar misija, u kojima neprestano navire plima zombija sve dok preživeli ne obave unapred određenu akciju koja zaustavlja napad.

Močvarna groznica: Ni muva se ne čuje!

Protivnici su brojni i izdržljivi, a razlikujemo obične, retke obične i neobične zombije. O običnim primercima ne vredi trošiti reči, osim napomene da, za razliku od onih iz filmova, nemrtvi u L4D igrama nisu ni najmanje spori i slabo pokretni. Njihova snaga je u brojnosti i prilično su opasni kada im uspe da preživele sateraju u ugao. Najbolja odbrana od horde svakako je hladno oružje, čija pravila upotreba sprečava opkoljavanje. Oni koji se ređe viđaju, ali su prisutni na svakom nivou su pljuvač, koji gađa preživele kiselinom, džokej koji pokušava da zajaši igrača i odvoji ga od tima, lovac koji vreba iz prikrajka i prepoznaje se po režanju, ili veštica koja je mentalno odsutna, ali smrtnosna ako je igrači iznenade svetlom ili bukom. Tenk je prilično jak i otporan protivnik koji sam može da savlada neopreznu i neuigranu ekipu, jurišnik obara preživele u trku, a pušač čeka u zasedi i jezikom davi zalutalog pojedinca, odvajajući ga tako od ostalih. Na kraju, tu je ogroman, naduvan zombi koji povraća po protivnicima i eksplodira kada je pogođen, a njegove telesne tečnosti privlače hordu običnih neprijatelja poput magneta.

Kroz pustinju i prašumu...

Pored njih, svaka kampanja ima i svog specifičnog protivnika koji se ne može sresti na drugom mestu. Izgled i atributi ovih protivnika zavise od geografske lokacije na kojoj se igrači nalaze, pa je tako u prvoj kampanji, Dead Center, prisutan zaražen naučnik agencije CEDA, u žutom zaštitnom kombinezonu.
On je otporan na vatru, a sa sobom nosi uzorak ranije pomenutih izlučevina debelog zombija, koje igrač može da iskoristi kako bi namamio obične protivnike na željenu lokaciju. U istu svrhu se može koristiti i bomba, koja zvučnim signalima privlači inficirane k sebi. Dark Carneval, većim delom smešten u zatvoren zabavni park, upoznaje nas sa klaunom čije cvileće cipele prizivaju hordu opasnih pratilaca; Swamp Fever obiluje močvarnim čudovištima koja iznenada izranjaju iz blata i njime zaslepljuju igrače, a šunjanje kroz napuštenu fabriku u kampanji Hard Rain dovešće preživele u susret sa fabričkim radnicima, koji su zbog zaštitnih slušalica otporni na ritmični zov bombe. Poslednja kampanja, The Parish, odvija se u Nju Orleansu koji je ispresecan policijskim barikadama, izbegličkim centrima i kontrolnim tačkama, pa je stoga i specifičan neprijatelj u ovoj kampanji zaraženi policajac. Ovakav protvnik je, zahvaljujući anti-demonstracionom oklopu, izrazito otporan sa prednje strane, ali se može savladati hladnim oružjem kakvo i sam često nosi.

Vidiš onaj tamo most? E ja ga nisam videla...

Što se pak oružja tiče, izbor je više nego raznovrstan. Svaki igrač može da nosi primarno i sekundarno naoružanje. Na prvom mestu mogu da se nađu automatski pištolji i puške, pumparice, lovačke ili snajperske puške, pa čak i minobacač. Međusobno se razlikuju po ukupnoj količini municije, veličini okvira, brzini punjenja i šteti koju nanose. Sve puške mogu da se nadograde laserskim nišanom, a ponekad je moguće pronaći i specijalnu eksplozivnu ili zapaljujuću municiju koja se brzo potroši, ali pravi daleko veću štetu od obične. Druga pozicija rezervisana je za pištolje ili hladno oružje. Kako pištolji nemaju veću upotrebnu vrednost, većina igrača koristi samo bejzbol palice, pendreke, tiganje, pajsere i slične naprave. Dva najefikasnija sredstva za prinudno obezglavljivanje neprijatelja su svakako mačeta i katana, dok je najneobičnija sigurno električna gitara. Pored redovnog naoružanja, igrači mogu da pronađu i iskoriste svojevrsne granate koje imaju različit učinak i namenu. To su već pomenute zapakovane izlučevine zombija, bomba koja pištanjem priziva hordu k sebi, te Molotovljev koktel. Paketi za prvu pomoć su retki, ali je zato moguće pronaći tablete ili injekciju adrenalina, koje privremeno ojačavaju i ubrzavaju igrača. Trajno onemogućene saborce moguće je oživeti elektro-šokovima.

The Passing donosi 10 novih medalja

Zone kroz koje se preživeli probijaju izgledaju zastrašujuće realno. Povremeno se nazire njihova prostorna ograničenost, ali su se dizajneri nivoa iz Valve studija pokazali kao pravi majstori svog zanata. Iako vremešan, Source engine je i dalje sasvim konkurentan i može da se izbori sa savremenim grafičkim efektima, a igra i pored toga prosto klizi i na nekoliko godina starim mašinama. Ukupnom utisku uveliko doprinosi i “AI režiser”, programska skripta koja u odnosu na uspešnost igrača prilagođava vremenske uslove, pozadinsku muziku, intenzitet stvaranja neprijatelja, pa čak i pravi put kroz lavirint na određenim mestima u igri. Za one kojima kampanja i potpuno identičan singleplayer režim nisu dovoljni, tu su i sukob (Versus), preživljavanje (Survival) i sakupljanje (Scavange), u kojima se dva tima rotiraju u ulozi preživelih i zombija. U svakom je cilj sakupiti što više bodova za svoju ekipu, a jedini način da se to uradi i dalje je - timski rad.

The Passing


Krajem aprila ove godine, Valve je objavio i prvo proširenje za Left 4 Dead 2, nazvano The Passing. Ovaj besplatan dodatak doneo je jednu kampanju sastavljenu od tri misije, nova oružja (M60 i štap za golf), sitne izmene postojećih modela i nov multiplayer režim igranja nazvan Mutacije. The Passing je vremenski smešten između prve i druge kampanje, a preživele iz nastavka upoznaje sa onima iz prve igre. Njih je ovog puta samo troje i nisu dostupni za igranje, ali će uveliko pomoći igračima kada zatreba. Iako kraća od postojećih, kampanja je dosta mračna i zahtevna, a donosi i ogroman broj noviteta i skrivenih fazona, uključujući razne prozivke benda Midnight Riders, grafite koji asociraju na poznate zombi filmove i mnogo toga drugog. Novina vredna pomena je i “fallen survivor”. U pitanju je čovek koji je preživeo početno širenje zaraze dovoljno dugo da se opremi i naoruža, ali je kasnije ipak podlegao infekciji i postao zombi. Nakon sukoba sa igračima, on pokušava da pobegne i sakrije se, a njegovim zaustavljanjem ekipa dobija da podeli svu opremu koju je nosio. Na novim mapama pojavljuju se i nepresušni sanduci sa opremom, koji sadrže inače retke predmete poput bombi, tableta ili Molotovljevih koktela.

Ko to tamo plače?


Mutacije su zvanične modifikacije koje se mogu igrati samo nedelju dana, nakon čega ih smenjuje sledeća. U pitanju je veoma zanimljiv koncept koji je izazvao veliko interesovanje zajednice. Uvođenjem novih modova igra postaje raznovrsnija i zanimljivija za nove i stare igrače, a činjenica da je u jedno vreme dostupan samo jedan režim igranja, sprečava da se željeni efekat poništi rasipanjem kritične mase igrača. Do sada je prikazan Realism Versus (stvarni sukob) u kojem preživeli nemaju vizuelne pokazivače saboraca i neprijatelja, već se oslanjaju na sopstveni vid i sluh. Ovaj spoj Realism opcije, koja je do sada bila dostupna samo u kampanji, sa Versus režimom igranja je toliko oduševio sve koji su ga probali, da je Valve dozvolio igračima da odluče o njegovoj daljoj sudbini. Više od dve trećine onih koji su glasali unutar igre, odabralo je da Realism Versus zameni postojeći Versus režim. Nakon njega, igrači su mogli da se oprobaju u Bleed out verziji igranja kampanje, u kojoj se životna energija preživelih konstantno smanjuje i primorava ih da zapostave oprez koliko je god to moguće i stalno žure napred. Trenutno je aktivna Follow the Liter, koja modifikuje Scavange režim tako što igračima daje jednu po jednu kantu benzina, što opet fokusira preživele i zombije na jedno mesto, umesto da im dozvoljava rasipanje po mapi. U najavi su još i Chainsaw Massacre (četiri preživela, četiri motorne testere, neograničeno gorivo), Four Swordsmen (slično, ali sa katanama), Headshot! (samo pogodak u glavu obara neprijatelje) i mnogo sličnih modova, što obećava mesece i mesece dobre zabave!

Hasan seckati: Gde je taj fallen survivor?

Uopšte gledano, Left 4 Dead 2 je vrhunska zabava za celo društvo. Iako se radi o naizgled uobičajenoj survival-horor igri, na momente zaista jezivoj mora se priznati, njen fokus na timski rad i zdrava doza humora koji se krije ispod površine čine je daleko dubljim ostvarenjem nego što bi se u prvi mah dalo zaključiti. Brojne asocijacije na knjige, filmove i poznate ličnosti, skrivene veze između naizgled dalekih detalja i zaista veliki broj šala na sopstveni račun, govore o ogromnoj posvećenosti i trudu koje su autori uložili u ovu igru. Radi se o naslovu koji zaista vredi posedovati, a sa svakim drugom u Steam listi prijatelja koji je takođe nabavi, isplati se sve više i više...


Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

Broj komentara: 5:

  1. Уф, игра ми је још таза у глави. Вокеру, свака част. Допадају ми се коментари испод слика, и рекао бих да је то новост на Игрорами. Или можда грешим?

    OdgovoriIzbriši
  2. Verujem da ne grešiš, ali nisam siguran :)

    OdgovoriIzbriši
  3. Не волим само да коментари буду само да би били, што у овом случају није случај.

    OdgovoriIzbriši
  4. Cilj je bio da rade isto što i sitni tragovi razbacani u igri.
    Ja sam recimo umro od smeha kad mi je lik pokazao autobus Midnight Ridersa (bukvalno, ubili su me zombiji dok sam se smejao) u Passingu. Takve stvari se ne mogu prepričati, ali se može ukazati na njihovo postojanje kroz tragove. E sad, ko nije igrao neće shvatiti pola, ali dovoljno je da shvati da tu ima nešto...

    OdgovoriIzbriši
  5. Ova igrica je super....jedna je od najboljih igrica....specijalni inficirani su bas zabavni,ali i opasni...najvise mi se svidja vestica ili The Witch...volim da je trazim po misijama...Walkeru dobar opis....XD

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!