Flash Fleš 3 - Warfare 1917 i Warfare 1944

U ovom izdanju Flash Fleša, predstavljam vam još jedan sjajan serijal Krisa Kondona, poznatijeg kao ConArtist. Taj dasa je hteo da bude dizajner, ali je pao na ispitu. Završio je na katedri za računarske sisteme, radio koješta, dok na kraju nije postao veb-dizajner. Negde u vreme kad je savladao Flash, počeo je da pravi igre sam za sebe, s obzirom da je za prethodnih dvadesetak godina radio i kao programer, dizajner nivoa, moder, animator, dizajner skica. Dokazao se zombi-pucačinom The Last Stand i objavio Warfare serijal. Na flash-art sajtovima kao što su Newgrounds ili ArmorGames susretao sam i ranije taj tip igara. To je neka vrsta Tower Defence-a, ali uz drugačiju dinamiku.

Warfare 1917

Vreme je Prvog svetskog rata, bespoštedna rovovska borba i tako to. S jedne strane ekrana je vaš rov, s druge neprijateljski. Cilj igre je da vaši vojnici zauzmu poslednji protivnički rov ili potamane dovoljno protivnika da im komandir izgubi volju za daljim otporom. Vojnici mogu biti obična pešadija, grenadiri tj. jurišnici, snajperisti, mitraljesci i sl. Pred kraj igre dobija se i tenk, gotovo neuništivo oružje. Svaka vrsta jedinice ima cooldown-odbrojavanje, s tim što se prašinari najbrže popunjavaju dok je za tenk neophodno čekati daleko duže. Na raspolaganju su vam i baraži koji mogu biti minobacački, artiljerijski ili fugasni. Oficiri su važna jedinica jer poboljšavaju ubitačnost drugih boraca. Tokom bitke skupljaju se poeni iskustva kojima kupujete unapređenja. Pozivam da ih mudro trošite, zato što su vam na raspolganju dve preširoke tabele bonusa. Igrom se veoma jednostavno upravlja, a izazov za stratege je zavidan, naročito ako se odluče da brane Kajzerovu zastavu. Daleko više zabaviće vas slavni nastavak ove igre...

Warfare 1944

Osnovno načelo igre je isto. Odredi vojnika zauzimaju teren, ukoliko protivnika izlože gubicima opada mu moral. Jedinice su raznovrsnije, pa tako imamo običnu i jurišnu pešadiju, mitraljesce, snajperiste, minobacače, inžinjerce (bazuka-tim), tenkove i oficire. Bojište je dužinom podeljeno na tri sektora. Neophodno je da uspešno branite sva tri, da vas protivnik ne bi udario s boka, što dodatno obara moral. Strana koja potroši previše pojačanja gubi bitku, pa morate imati u vidu da ništa nije večno, pa ni priliv prašinara. Osim toga, jedinicama možete izdavati naređenja kao što su; juriš, zaštitna paljba, bacanje bombi. Oficir može da pozove artiljerijski baraž ili avionsko mitraljiranje. Poeni iskustva pretvaraju se automatski u poene koje trošite za kupovinu unapređenja na sličan način kao u igri Warfare 1917. Pored toga što ima znatno bolju grafiku i uzbudljiviju dinamiku, Warfare 1944 je i zamršenija strateška zagonetka. Neophono je pratiti stanje na bojištu, dobro uskladiti saradnju triju frontovskih linija, odabrati pravi trenutak za napad i mudro trošiti resurse. Vreme ne otkucava samo cooldown već i trenutak popune poena kojima kupujete pojačanja. Američka i Nemačka kampanja teku ponešto drugačije, a kada "obrnete" celu igru možete se zabaviti odabirom svih parametara igre. Misije koje sami uređujete mogu imati i do 2000 poena za resurse, uključujući one vrste jedinica koje želite, kao i stil igre protivnika. AI je prilično dobar, ali jasno, nije nepobediv.

Flash-igre su daleko pogodnije za igrače na starijim mašinama ili igrače koji imaju ograničeno vreme za zabavu. U poslednje vreme, flash-igre su postale svojevrsna umetnička forma i daleko uzbudljiviji prikaz kreativnosti od skupocenih naslova AAA produkcije. Stil koji koriste umetnici flash-igara prihvaćen je i u drugim nezavisnim produkcijama, tim pre što po arhitekturi flash-igre predstavljaju neku vrstu trenažera za mlade programere i dizajnere igara. S obzirom na to da se indie i flash igre mogu svrstati u jedan tabor, da li biste ikada platili za indie igru? A za flash-igru? Zašto?

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Novinar je mesečnika "Gameplay" od januara 2006. godine, a glavni i odgovorni urednik od januara 2010. godine. Bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora