Hearts of Iron III - Semper Fi, recenzija

Marsej, 9. oktobar 1934.

Vlado Černozemski puca u kralja Aleksandra Prvog. Kamera beleži trzaje Njegovog Kraljevskog Visočanstva. Francuski policajci otvaraju vatru, ubijaju francuskog ministra inostranih poslova Luisa Bartua. Asasin pada pokošen sabljom jednog konjičkog oficira. Vozač se pridiže, nekim čudom nepovređen i daje gas. Automobil kosi kroz masu koja se razmiče kao more pred Mojsijem. 

- Kralj je živ! – odjekuju zvona svih bogomolja u prestonici.

Francuska zahlađuje odnose sa Kraljevinom Jugoslavijom, a Rumunija i Češka oprezno čekaju ishod posledica neuspelog atentata. Mala Antanta se raspada.

Beograd, 1. januar 1936.

NJ.K.V. Aleksandar I raspušta skupštinu i preuzima apsolutnu vlast u monarhiji. Uzalud Seljačko-liberalna i Demokratska stranka imaju podršku naroda, kad do sledećih izbora neće nikada ni doći. Komunističke grupacije ostaju salonska zabava bogatih sinova i kćeri. Tajna policija kojom upravlja lično kralj hapsi i zatvara sve koji se ne slažu sa zvaničnim diskurskom Dvora.

Kralj Aleksandar donosi niz ukaza, prva odluka je povećanje ulaganja u nauku i tehniku. Drugi je ukaz o podršci Nemačkoj. Stiže prva tranša novčane pomoći i sklapaju se povoljni trgovinski odnosi sa zahuktalom nemačkom privredom.

 Niš, 1. decembar 1936.

Opsežna industrijska reforma dovodi do preporoda jugoslovenske privrede. Industrijalizacija je u punom zamahu. Proboj je ostvaren na polju boljeg iskorišćenja prirodnih resursa, naročito na polju prerade uglja. Izgrađen je moderni aerodrom u Nišu, a domaće fabrike izbacuju i prvu eskadrilu lovaca-presretača. Uz blagoslov Nemačke, potpisani su povoljni ugovori sa Amerikom, Persijom, Venecuelom. Splitska i Barska luka rade danonoćno, iskrcavajući naftu i ugalj koji će nahraniti probuđenu jugoslovensku privredu. Kragujevčani se diče prvim modernizovanim topovima i haubicama, a naročito se ponose lakom brdskom artiljerijom. Uskoro će biti postavljena i prva radarska stanica na Balkanu. Jugoslovenska diplomatija stiče ugled i zvaničnici putuju širom sveta. Kupuju se energenti iz sovjetske Rusije, izvozi u Austriju, Nemačku, Francusku. Jugoslovenska bela tehnika stiže u udaljene delove Evrope, Finsku, Litvaniju, a konvoji pod zastavom Kraljevstva dopiru čak do Paname. Italija zabrinuto posmatra uspon doskora feudalnog suseda.

Beograd, 1. januar 1940.

Kraljevina proglašava neraskidiv savez sa Nemačkom i Litvanijom i podržava Hitlerovu aneksiju Austrije i Čehoslovačke i formiranje nezavisne Slovačke države. Italija i Bugarska stupaju u savez, dok se Grčki kralj lomi da li da pristupi savezu sa Kraljevinom Jugoslavijom. U Japanu vojnim udarom komunisti dolaze na vlast i vezuju svoju sudbinu za Staljinovu Rusiju. Jugoslovenski stručnjaci putuju u Nemačku da pomognu ondašnjoj privredi. Proboji su ostvareni na gotovo svim poljima nauke i tehnike. Osim unapređenog lovca-presretača, Jugoslavija je dobila i prve lake bombardere, male okretne brdske tankete i nezapamćen razvoj automobilske tehnike koji je omogućio formiranje munjevito brzih motorizovanih divizija. Ipak, konjičke armije i dalje su okosnica sve jače jugoslovenske vojske koja broji blizu sto divizija. Počinju pogranični incidenti na granici sa Bugarskom, a osim jakog planinskog korpusa, većina kraljevske armije strpljivo čeka u unutrašnjosti. Šuška se o neizbežnoj mobilizaciji i predstojećem vojevanju.

Sofija, 1. jul 1940. 

Udarnena na svim frontovima i efikasnim delovanjem brdsko-planinske armije, Bugarska je rascepljena. S južne strane napreduju ojačane pešadijske divizje praćene superiornom jugoslovenskom artiljerijom kojoj su ravne jedino Krupp-ove cevi iz Nemačke. Sa severa napreduju konjičke armije gurajući ka Varni i crnomorskim lukama. Jugosloveni zabrinuto gledaju u Kralja i Dvor, pitajući se da li će učiniti nešto da zaustavi najezdu Italijana koji su već prodrli do Sarajeva, predvođeni lakom tenkovsko divizijom. Zauzeli su i dalmatinske luke, a jedini otpor kraljevska vojska pruža na južnom frontu, gde prelazi u protivnapad i oslobađa Tiranu i Skadar od italijanskog jarma.

Kralj suče brk i baca depeše kojima ga obaveštavaju da su Saveznici oprezno uveli trgovinski embargo. Ipak, premda je kraljevina već godinama najpouzdaniji nemački saveznik, niko ne objavljuje rat. Čak u Jadran uplovljavaju američki razrači, zaustavljajući italijanske napade na konvoje. Jasno je svima da je Bugarska na kolenima i da će se, čim smoči noge u Crnom Moru, jugoslovenska armada okrenuti zapadnom frontu i baciti Italijane u Jadran.

Paradoks?

Kako vam do sada zvuči ova mala pripovest? Paradoksalno? Naravno, posredi je jedan od mogućih scenarija koji vas čekaju u neverovatno detaljnoj strateškoj igri Hearts of Iron 3 – Semper Fi, iz kunjihe Paradox Interactive-a. Zašto Semper Fi? Igra je, naime, izbačena u sakatoj verziji očito namenjenoj da opravda ulaganja i očekivanja producenata i investitora. Vrlo brzo usledile su zakrpe i relativno stabilna verzija 1.4. 

Paradox Interactive zagrizao je najveći zalogaj u HoI 3 pokušavajući da nadmaši sebe i gorostasnu strategiju Hearts of Iron 2. Mnogi koncepti su unapređeni ali je igra kao celina postala pihtijasto nestabilna. Semper Fi je dodatak koji se kupuje, a u stvari jedna velika zakrpa koja igru vazdiže na verziju 2.0. Tako se i čini, kao da je ispod haube primenjene radikalne tehnike, pa je igra i donekle redizajnirana. Ipak, smrad bagova i dalje se širi.

U HoI 2 osnovu igre činio je modul pod nazivom "The Stony Road" koji se oslanjao na tzv. istorijski skript koji je bio dizajniran da simulira stvarne vojno-političke događaje i omogući igraču da sledeći tačan istorijski diskurs ostvari nemoguće, a to je Hitlerova vojna pobeda. Što sre ranije skrene sa ovog puta, to je igra pre morala da se osloni na sopstveni AI, a rezultat su bile fantastični rezultati alternativne istorije.

E, pa u Hoi 3 taj ceo koncept je slomljen već u startu, a javljaju se neverovatni rezultati kao najparadoksičniji od svih, a to je da budete u ratu sa – samim sobom. No, da pregledamo prvo iz čega se sastoji igra.

HoI 3 ima dve velike celine preko kojih igrač komunicira sa igrom. Prvi je svetska mapa. Loše je urađena, krzava, netačna. Srećom na Internetu već postoje rešenja iz kućne radinosti. Koncept provincija je unapređen, pa sada svaka pokrajina ima još po četiri manje oblasti. Ovim se, navnodno, poboljšavaju taktički izbori vrhovnog komandanta. Slažem se jer veći broj provincija znači i veću mogućnost da udarite iz nekoliko pravaca, pa se i taktičko-operatinvi zahvati lakše obavljaju. Zbog toga je preuređen način na koji igra obračunava ishod bitke. Na primer, umesto dosadašnjih 20 brigada (u HoI2), najveći upravljivi broj jedinica po provinciji je 12. Umesto apstraktnog "kačenja" specijalizovanih brigada, u HoI 3 svaka jedinica se vidi na mapi, što je rešeno deljenjem brigada na "osnovne (core)" i "podršku (specialized)". Tako npr. pešadijskoj divziji koja može biti sastavljena od pešadijskih brigada pune snage (po 3000 ljudi), možete dodati artiljerijsku brigadu (eh, to bi pre bio divizion), protiavionski detašman ili izviđački puk koji broje po 1000 ljudi i naravno, daleko su slabiji na bojištu od osnovne jedinice. Svaka jedinica sada ima i širinu fronta koji pokriva što je veoma važan faktor kada dođe do boja. Ključno poboljšanje upravljanju igrom je sistem štabova. Ranije su štabovi bili jedna apstraktna mreža podrške u čije su se istinsko delovanje razumeli jedino valjda programeri i njihova najuža rodbina. Sada su štabovi hijerarhijski podeljeni, pa se tako divizije organizuju u grupe putem štaba korpusa, ovi dalje u štabove armija, slede krupne formacije kao što su armijske grupe i konačno frontovske štabove (Theatre HQ). Ovakav sistem podržan je pravim pravcatim Order of Battle-om. U prevodu, čak će i vojnom laiku biti jasno koja jedinica gde pripada, koji štab je podržava, gde se nalazi u lancu komandovanja. Na taktičko-operativnoj mapi (tj. kada zumirate mapu igre), otvara se mogućnost jednostavnog upravljanja jedinicama, a na strateškoj skali (najkrupnijem planu mape) štabovi se istiću, od najmanjih štabova korpusa, do najvećih frontovskih štabova, a sve veze između jedinica lepo su prikazane raznobojnim linijama: plava označava hijerarhijski link ka višoj instanci, zelena ka nižoj, a crvena da je jedinica predaleko od matičnog štaba. Što se tiče upravljanja vojskom, svaka Paradox-u čast, igra je konačno upravljiva.

Diplomatija

Drugi način na koji se igrač obraća igri je kroz sistem menija koji upravljaju, pa svim onim elementima igre koji nisu vojno-operativne prirode. Diplomatski meni je preuređen, a mnoge opcije su ispale iz igre. Za razliku od HoI 2 gde ste mogli da direktno utičete na sve države, sada je ta opcija rezervisana za velesile. Sve ostale države (kao npr. Kraljevina Jugoslavija), moraju da se oslone na diplomatske igre kao što su otvaranje trgovinskih veza sa susedima, formiranje paktova o nenapadanju i sl. Osnovni koncepti koji menjaju način na koji se diplomatija odvija su Nezavisnost (Neutrality) i Pretnja (Threat). Naime, sve dok ste nezavisni, agresivne vojne i političke opcije su zaključane. S druge strane ako je nivo pretnje veilki, igraču kao državniku dreše se ruke. Na neutralnost i pretnju utiču istorijski događaji, ali i propaganda. Ovim se dobija donekle realističnija diplomatska slika. Da bi igrač usepeo da otvori savez sa npr. Rumunijom, potrebno je da ima određeni nivo neutralnosti, ali i da Rumuniji preti opasnost od npr. Bugarske ili Mađarske. Što su bliži nivoi neutralnosti i pretnje, to su veći izgledi da se Rumuni okrenu savezu (da ne ponavljam, svi primeri su dati u odnosu na Kraljevinu Jugoslaviju). Diplomatski odnosi podrazumevaju i deljenje tehnološkog napretka, licenciranje strane tehnologije i sl. Da ne bi dolazilo do apsurdnih rezultata kao u HoI 2 kada biste stranoj zemlji preuzeli vojne jedinice, sada je moguće licencirati ih. Na primer, skupili ste dva miliona (nekih para) i želite da kupite najnovije Nemačke tenkove. Platite licencu i fabrika u Kragujevcu počeće da štanca Panzer-e. Naravno, pod uslovom da sa pomenutom zemljom imate odlične diplomatske odnose.

Proizvodnja

Proizvodnja je ostala manje-više slična. Sa desne strane su skaleri kojima se podešava nivo obnavljanja ratne tehnike, upravljanje rezervama i popunom opreme i ljudstva, fokus proizvodnje ratnih zaliha, proizvodnja jedinica i mirnodopska ekonomija. Novinu predstavlja način na koji se jedinice proizvode. Možete naručivati samostalne brigade ili odmah zakazati proizvodnju gotove divzije (bez štaba, oni se formiraju na zahtev, s glavne mape). Divizija može imati četiri brigade (ili više, ako imate odeđeni stupanj tehnološko-naučnog razvoja) i možete sačuvati uzorak (template) po kome će divzija biti formirana. Ovo je naravno rasplamsalo forumski rat oko toga koji sastav divizije je "nepobediv", što je naravno budalaština u tako kompleksnoj igri kao što je HoI 3. Na proizvodnom prozoru prati se i trgovina, koja se pak ugovara iz diplomatije.

Tehnologija

Tehnologija je sasvim prerađena i sada bi mogla da se zove Leadership ili duhovna proizvodnja. Naime, svaka država ima određeni broj Leadership poena koji mogu da se ulože u diplomatske napore (svaka diplomatska akcija košta broj poena uticaja), špijunažu (proizvodnju operativaca koji se troše na Intelligence prozoru), edukaciju oficira ili naučni razvoj. Nauke sada imaju mnoštvo pravaca i puteva koji vas lako mogu odvesti u ćorskokak. Najskuplji resurs koji nauka troši je vreme. Ono se može bitno skratiti ukoliko vaša država već poseduje teorijsko i praktično znanje iz dotične oblasti. Zato se naučni razvoj deli na Theory poene i Practicals. Teorijska znanja stičete proučavanjem teorije ili veoma sporo kroz istraživanje praktičnih znanja. Takođe, proizvodnja donosi iskustvo koje je veoma važno što se ogleda u broju Theory i Practicals poena, a čak i borbena dejstva mogu doneti iskustva koja se primenjuju u razvoju novih tehnologija. Oprez! Tehnologija koja se ne izučava polako dekadentira i gube se poeni. Ovim se prikazuje nezainteresovanost države da ulaže u određene oblasti što dovodi do toga da naučni timovi napuštaju dotičnu oblast i posvećuju se nečem drugom. No, kao i uvek, velesile imaju ogromnu premoć nad regionalnim bulidžama i mikro-silama (probajte da vidite kako izgleda istraživački rad u Nepalu, na primer). Proizvodnja oficira je ključna za upravljanje armijom, jer borbena efikasnost opada ako vaše armije nisu dobro pokrivene oficirskim i podoficirskim kadrom. Držite ga iznad 100% i biće ok.

Politika

Politika je novi prozor i prikazuje ministre, stanje nacije, kad će izbori i sl. Novost su i zakoni koji se donose u oblastima građanskih sloboda, sloboda štampe, regrutnih zakona, ekonomskih zakona, obrazovanja. Izbori su uslovljeni trenutnom političkom situacijom u zemlji. Osim stepena neutralnosti i ratnog statusa, na zakone utiče i to da li je država demokratija ili autokratija te stepen Nacionalnog Jedinstva (Unity). Svaka oblast ima četiri ili pet stavki koje variraju od najliberalnijeg do najrepresivnijeg statusa. Takođe je potrebno odabrati pravo vreme, jer ratna ekonomija u mirnodopskim uslovima može vrlo brzo da iscrpi zemlju. Takođe je moguće proglasiti mobilizaciju što je važno zbog sistema rezervnih jedinica koji je da prostite sjeban i predstavlja rupčagu igre i dan danas. Naime, Paradox je zamislio da igra bude što realističnija pa su uveli mogućnost da se proizvode rezervne jedinice. Kao i svaka rezerva, koštaju drastično manje od popunjenih brigada jer imaju samo osnovni kostur. Kad počne mobilizacija, rezervisti polako dolaze i formiraju punosnažnu trupu. Cvrc, ispalo je da je to samo exploit da se naštancuje višak jedinica, jer rezervisti osim na papiru nisu ništa slabija jedinica od redovnih formacija. Elem, bili smo kod politike, da sada na stanje nacije utiču i tzv. strateški faktori kao što su napadi na konvoje, strateško bombardovanje i ponašanje saveznika. Drugim rečima, ako vam Italijani potope trgovinsku flotu, Bugari zaspu prestonicu bombama, a Grci se povuku sa fronta, narod će na to da gleda sa zebnjom. No, ne bojte se još jedan feature ove igre koji nije primenjen kako treba. Umesto da bude moćan alat, kao što je najavljivano strateško bombardovanje i podmorničke akcije, potpuno su beskorisne. Čak se podmornice i ne javljaju na mapi kao u HoI 2, već se podrazumeva da idu u lov na konvoje. Čime prelazimo na...

Špijunaža

Špijunažu! Svakoj državi dodeljujete stepen prioriteta u odnosu na šta se raspodeljuju dostupni agenti. Špijuni odumiru vrlo brzo, pa je potrebno da broj špijuna bude veći od indeksa protivničke kontra-špijunaže. No, ima smisla, zar ne. Jedino što svaka špijunska akcija traje bolno sporo. Nije to ni toliko loše. Informacije se dobijaju dinamički, tj. morate da budete aktivni u ovom prozoru da biste saznali sve o protivničkoj ekonomiji, politici, nauci ili vojsci, a posebno je zanimljiva opcija pojačanja pretnje. Naime, agresivnom kampanjom podižete threat-nivo i tako dobijate uverljive scenarije kao što je Nemački napad na Poljsku ili provociranje Bugarske da uđe u rat sa moćnom Kraljevinom (muahahah). Na domaćem terenu špijune možete uposliti da podržavaju vladajući partiju, love tuđe špijune, obaraju nivo neutralnosti (vojnohuškačka propaganda) i sl. Za velesile ovo je veoma dinamičan deo igre u kojem je potrebno neprestano biti aktivan i u sprezi sa diplomatskim ekranom braniti se od neprijateljske žgamadije. Za manje države, nije manje važan deo igre, ali će biti potrebno vreme da bi se osetio pomak. Što ima smisla, zar ne. Ne priliči Nepalu da objavi rat Japanu, već nagoni igrača koji vodi male zemlje da se priklone vetrovima koji duvaju iz pravca velesila.

Hoi 3 – Semper Fi bila bi zaista gorostasna strategija da nije mnoštva bagova, koji igru čine marginalno igrivom. Jedna od četiri partije zavući će se u nekakav bizarni ćorsokak, kao već pomenuti primer. Stupite vi lepo u savez, bavite se svojim poslovima, kad odjednom shvatite da vam je neki idijot iz vašeg tabora objavio rat. Ne izbacuju vas iz pakta, već se odjednom obrete u ratu sa – samim sobom. Istina, ovo je čest scenario ako igrate kao deo Sila Osovine, jer svaka velesila ima neku svoju foru, a fašistička je u tome da možete objaviti tzv. ograničeni rat koji ne obavezuje druge saveznike. Korisno ako želite da utamanite neku malu zemlju, bez da angažujete celu vojnu mašineriju saveza (da ne pominjemo da vas to oslobađa onih dosadnih jedinica koje dobijate na poklon, a koje su i dalje vrlo nekorisne i jedu vam zalihe). Saveznici imaju specijalku da su svi u trajnom savezu što znači ako je jedna članica napadnuta, svi objavljuju rat agresoru. Ruje imaju mogućnost da dele resurse sa članicama Kominterne, a špijuni su im najefikasniji.

Sve u svemu, igra koja ima uputstva na preko dvesta strana, zamišljena kao najambicioznija grand-strategy igra svih vremena, prdnula je u čabar zbog užurbanog objavljivanja. Naravno, to ne treba da vas spreči da kao i ja gubite sate, dane i nedelje igrajući je. Jedino što možete da izgubite je nešto strpljenja, malo više živaca i mnoooogo vremena. Za kraj želim da pohvalim trud (i uspeh) Paradox-ovog tima da napravi igru koja će biti realistična, kompleksna, detaljna, a istovremeno upravljiva. Kad se priviknete na ludila i počnete da kapirate interfejs, veoma je lako voditi svetski rat. Do pobede – Banzai!!!

Kopiju igre za testiranje ustupio GamersGate

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Novinar je mesečnika "Gameplay" od januara 2006. godine, a glavni i odgovorni urednik od januara 2010. godine. Bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora