Grotesque Tactics: Evil Heroes, recenzija

Nemci nisu narod poznat po šalama. Obično ih zamišljamo kao užurbane tipove koji neumorno rade. Ipak, mnoštvo duhovitih avantura – ili duhovitih pokušaja – stiže nam iz zemlje filosofije, klasične muzike i BMW-a. Ako ste do sada bili neosetljivi na nemački humor, verujem da će vas Grotesque Tactics: Evil Heroes zagolicati, pa i dobro nasmejati. Posredi je potezni taktički RPG koji pokušava da igra na oštrici između parodije i samosvojnog pripovedanja.

Sam uvod u priču nagoveštava da će biti zabavno. Sličica glavnog junaka, Drejka (Drake), uz crni prostor u kome se ispisuju slova, a iznad se smenjuju dva-tri ručno oslikana prizora – dobro poznati okvir J-RPG-a. Drejk je pao ispit na vojnoj akademiji, budući da ga je porazila zubata pečurka. Svi drugari postaće mladi vitezovi, osim Drejka. Odlučio je da napusti školu, ode pred divlju pečurku i baci joj se u čeljusti. Nažalost ili na sreću, dva ranjena viteza Boleško (Sick) i Ubogi (Hurty), žele takđe da se ubiju. Otkrivaju mu da je cela vojna akademija države Slava (Glory) izmarširala da se suprodstavi Tamnoj Crkvi (Dark Church). Svi izginuše, pa se ispostavlja da je naš Drejk imao sreće u nesreći. Uto se pojavljuje Sveti Avatar (Holy Avatar), razbacani oklopljeni plavušan sa šmekerskim crnim naočarima za sunce. Sebe uporno naziva "Njegovom polubožanskom pokornom malenkošću". Od samog početka naziva Drejka – Kolačićem (Cake) – čime gradi ulogu naduvane veličine koja će vas tokom cele igre žuljati i živcirati.

Nastavak pustolovine najbolje odslikava najbolju vrlinu igre Grotesque Tactics, a to je dobra mera. Veći deo igre je glavni zadatak, a to je okupljanje družine; tri dame u nevolji koje se diče oskudnom odećom i streljačkom veštinom, krupni crnac s dvoručnom sekirom, goblinski bandit, devojčica vampirka i anđelak. Sporednih zadataka zapravo i nema, budući igra teče pravolinijski; zadatak – povratak u bazu – sledeći zadatak. Pa ipak, povremeno ćete skretati sa glavnog toka da biste ispunili želju ovog ili onog zakerala i tako otvorili put za napredak. Ritam igre je odlično postavljen, a usložnjavanje je postepeno.

Dobru meru graditelji nivoa postigli su time što su srazmerno male mape ispresecali šumom, stenama i drugim neprohodnim terenom, ostavljajući pojedine prostore pristupačnijima. Mape s početka igre nisu složene jer su protivnici dovoljno ozbiljna pretnja. Sa svakim sledećim nivoom protivnici su nešto jači. Postoji trenutak kada igra dostiže najveću održivu tačku težine. Uobičajeni način postupnja iza nje je da se protivnici jednostavno nagomilaju ili da se uvede nepobediva kraljica. Grotesque Tactics igru otežava usložnjavanjem prostora za taktičke pokrete (uski prolazi, opkoljavanje, zaseda, dva ili tri nivoa. Tama koja pada, skriva protivnike, te se igri tanano dodaje još jedna prepreka.

Ravnoteža postoji i u napredovanju junaka. Svaki lik je klasa za sebe. Jedino su tri obnažene dame, streličari – premda su im veštine različite, što svakoj nameće ponešto drugačiju ulogu u borbi. Glavni junak, Sveti Avatar i Vest su teškaši, Drejk i goblin brzi lako oklopljeni borci, anđelak je lekar, a vampirica čarobnica družine. Prelaskom nivoa poboljšavaju im se osnovne osobine i otvara jedna od dve 'specijalke'. Zadovoljan sam utiskom da družina napreduje, čime se otvaraju nove taktičke mogućnosti, a dobro je odmeren stepen izazova, tako da uz malo mozganja i poneki čarobni napitak možete uživati u zadacima koji neće oduzeti previše vremena, ali vas ostavljaju u prijatnom osećanju pobede. Avatar i Drejk su likovi koji ne smeju da nastradaju, jer se igra tu prekida. Ostalu bratiju možete uvek da oživite u bazi. Na nekoliko mesta stičete 1UP pečurku (poznato vam je – iz igre Mario) koja će u slučaju da nastradate vratiti u život Avatara ili Drejka i pružiti vam novu priliku. Ruku pod ruku sa uravnoteženim napredovanjem ide i oprema. Svaki junak ima tri oklopa i tri oružja, svako bolje od prethodnog – koje možete kupiti ili pronaći u toku misija, dok vrhunsko oružje pronalaze pred kraj igre. Likovi imaju i prostor za ukras (decoration); šargarepicu dobijate od sabljozubih zečeva, kristal iz pećine, pero od čokopilića (da, da, parodija na Final Fantasy i njihove čokobo-zverke) – svaki ukras dodaje na osobinu i time ojačava junake.

Odmereni su i protivnici, kako po snazi i broju, tako i po neobičnosti. Napadaće vas pečurke, pomenuti sabljozubi zečevi, čokoptice, mutirani komarci i pauci, goblini (obični i pijani), vitezovi tame, duhovi, čarobnjaci, te njihove čarobne metle (!). Svaka vrsta protivnika ima najslabiju, nešto jaču, te elitnu verziju i šefa. Neću vam otkriti ko je najbizarniji protivnik u igri, ali već ćete se dosetiti kada ga (ili ju?) ugledate.

Vrsta protivnika je deo humora igre koji je, takođe s pravom merom, protkan kroz igru. Najbolje u ovoj igri je upravo to, šaljivost koja može da stoji samostalno kao duhovitost, ali koja umnogostručava svoju vrednost kad uspete da proniknete u skrivena značenja. Grotesque Tactics krije ponešto od Tolkina, Final Fantasy-ja, Monti Pajtonovaca, istorijskih ili kulturoloških pojava. Višeznačnost odrednica je zapanjujuće visprena i time se igra uspinje od osrednje RPG zabave u sam vrh umetnosti dizajniranja igara. Primera radi, goblinski bandit podseća i na Goluma i na Mačka u čizmama: kovač Ist ima blizanca Vesta – s tim što je kovač plavobrki arijevac, dok mu je brat crn kao ugljen: pominje se i vietnamski rat (iz zemlje Vietnetica, što je šala na račun nemačke avanture Vienetica), bande Konga – što je s obzirom da su oni majmunčići smernica ka King-Kongu. Za one koji vole tananost pametnog humora, Grotesque Tactics će biti pravi slatkiš.

Mehaniku igre je jednostavno pratiti. Postoje osobine koje pojačavaju izdržljivost (HP), sposobnost napada i odbrane, otpornost na čarolije, snagu čaranja, brzinu kretanja, brzinu delovanja i sl. Dok se kroz mapu krećete kao istraživač igra se odvija bez prekida, a kada družina stupi u opseg protivnika, počinje bitka u kojoj se smejnjuju potezi. Najhitriji junaci igraju prvi, dok su neprijatelji mahom na kraju spiska. Ako se sećate limit-a iz igre Final Fantasy 7, u Grotesque Tactics-u ima nešto slično, a naziva se opsesija (obsession). Svaki junak puni nivo opsednutosti na drugačiji način. Drejk uspehom u borbi, Vest povredama, golišave devojke povredama Avatara i sl. Za razliku od limit-a koji su mahom bili veoma korisni, u ovoj igri prelivanje opsesije mogu biti i pogubni za družinu. Sveti Avatar se hvališe što uglavnom uspava sve saveznike, Vest počinje da bezglavo mlati oko sebe i sl. Pa opet, pravila igre je jednostavno pratiti, pa su bitke čisto uživanje.

Manjkavosti igre su tehničke prirode. Dok su muzika i zvuk sjajni, grafika štuca. Muzika je raznovrsna. U seocetu slušate varijaciju na temu iz "Gospodara prstenova", u toku odsudne bitke počinje žestoki rejv, a na mapama se sluša nenametljiva, ali zanimljiva melodija. Opis grafike delim na dve stavke: izgled i ponašanje. Izgled igre je dosledan, nijedan delić ne odudara od atmosfere, a likovi, okolina i meniji su lepo iscrtani. Modeli liče na nemačku školu animacije, dok su crteži u nekom evro-manga stilu. Animacije su veoma trome. Kamera je spora, divlja i nepraktična (premda je možete okretati). Često će se događati greške koje mogu da vam ugroze igranje, kao i iskakanje celog sistema. Igra, ipak, dobija prelaznu ocenu. S jedne strane ima niz olakšica koje igraču štede vreme (prijateljski AI sam nišani jedniog dostupnog protivnika i sl.), a nedostaju joj neke osnovne usluge (neograničen prostora za snimanje pozicije, upoređivanje kvaliteta opreme). Od zamerki na pravila imam samo jednu. Premda svaki junak koji zada udarac (ili isceljenje) dobija iskustvo, krem kupi onaj ko zada poslednji udarac. Cela družina dobija poene samo u bitkama protiv kraljica. Ovo nameće dodatnu domišljatost, ali i nepotrebno komplikuje igru, budući da likovi uglavnom sličnom brzinom postižu nivo.

Grotesuqe Tactics: Evil Heroes odlična je igra za ljubitelje taktičkih poteznih fantazijskih igara, dovitljiva i smešna, a opet istovremeno sjajno uravnotežena u svemu. Tehnički nedostaci ne pretežu, već samo naružuju opšti utisak. Da se ja pitam, platio bih 19 evra.

Primerak igre za testiranje ustupio GamersGate

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Novinar je mesečnika "Gameplay" od januara 2006. godine, a glavni i odgovorni urednik od januara 2010. godine. Bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora