Alternativa, recenzija

Posle godina rada na zabavno-obrazovnim naslovim sumnjivog kvaliteta, Centauri Production konačno je izronio iz mora anonimnosti uz pomoć igre Memento Mori. Iako je ovaj interesantan triler veoma lepo zamišljen, na skoro svakom koraku primećivalo se neiskustvo i neznanje autora. Kada smo saznali da su mladi Česi spremili novu igru, vođeni zdravim razumom pomislili smo da su izvukli pouku iz pređašnjih grešaka. Pristupajući joj bez predrasuda, jedva sam čekao da uočim napredak na svakom polju. Međutim, posle svega sat vremena igranja, osetio sam se kao u crtanom filmu. Na mom levom ramenu sedela je staložena i mudra minijatura, podsećajući me da sam profesionalac, da sam se obavezao na prelazak ovog naslova, da je moja reč zakon te je moram poštovati. Na desnom je, pak, sedela vidno uzrujana figura koja je urlala "Isključi igru, proklet bio, isključi je!". No, posle desetak minuta, momak sa desne strane je utihnuo, i nikad više ga nisam video ni čuo. Ostao sam ispred ekrana, proklinjući ego koji mi ne dozvoljava da formatiram hard disk i zaboravim da se išta od ovoga ikada dogodilo.

Radnja igre smeštena je u Prag 2045. godine. Izum i proizvodnja funkcionalnih androida doveli su do izbijanja Trećeg svetskog rata. Sukob je okončan osnivanjem Države, političkog tela koje će vladati  čeličnom pesnicom. Ubrzo se skoro sav život preselio u samostalne megalopolise opasane zidinama. Gradovi su podeljeni na zone, te je došlo i do neminovne segregacije. Jedine kompanije koje su uspele da ostanu u privatnom vlasništvu su Endora, koja se bavi građevinskim poslovima, i Teoleks, zadužen za proizvodnju androida. Naravno, stanovništvo koje ne shvata da je tiranija u njihovom interesu, te da su batine i otkazi koje dobijaju zapravo za njihovo dobro organizuje Pokret otpora. Svet u kome se Alternativa odvija lepo je osmišljen i izuzetno detaljno opisan. Na žalost, ovde se pohvale na račun igre završavaju.

Na samom početku, upoznajemo se sa Ričardom, mladićem koji je upravo otpušten sa radnog mesta u Endori. Androidi ga izbacuju iz industrijske zone, oduzimajući mu ličnu kartu (bez koje ne može da se vrati). Posle kraće svađe sa jednim od limenih čuvara reda, Ričard odlazi kući. Znajući da će bez posla umreti od gladi, odlučuje da se pridruži Pokretu otpora. Nedugo pošto konačno stupi u kontakt sa buntovnicima, optužuju ga za ubistvo. Sada mora da spere ljagu sa svog imena i počne da radi na obaranju režima.

Dobra zamisao uparena sa potpuno amaterskom izvedbom učinila je priču donekle zanimljivom, ali prvenstveno zbunjujućom i neuverljivom. Likovi su prazni i beživotni, a dijalozi siromašni. Radnja se odvija zapanjujuće neujednačenim tempom, te povremeno deluje kao da su autori zagubili par strana scenarija tokom izrade igre. Kao i u prethodnom ostvarenju ovog razvojnog tima, postoje određene raskrsnice u priči, koje povlače za sobom različite završetke. Na žalost, veliki broj ovih grananja zapravo ima samo dve opcije: nastavak igranja ili smrt/zaglavljivanje. Zbog ovoga je neophodno snimati poziciju pred svaki dijalog, što je, zahvaljujući odsustvu quicksave opcije i sporom odzivu menija izuzetno naporno. Scenario je osmišljen tako da kroz vođenje više likova dočara život pojedinaca sa obe strane zakona. U normalnim uslovima pozdravljamo ovakvo smenjivanje, ali sa ovako plitkom karakterizacijom, stiče se utisak da je posredi jedan te isti čovek.

Na mehaniku je teško požaliti se. Alternativa je klasična point&click avantura. Kretanje se vrši pritiskom na levi taster miša. Slično je i sa interakcijom - levi taster poziva meni sa opcijama za korišćenje, razgovor i detaljnije pregledanje. Sa gornje strane ekrana nalazi se inventarska traka. Od likova koje ćete imati priliku da vodite, Ričard je jedini koji poseduje PDA uređaj. On služi kao dnevnik, te sadrži beležnicu u koju je upisan poslednji zadatak (bez mogućnosti prikaza prethodnih), program za reprodukciju zvuka i slike, kao i bazu podataka sa unosima o svetu koji okružuje protagoniste. Ovi kratki članci su jedini izvor informacija o okruženju, i često su pisani svečanim tonom, te prožeti velikom dozom propagande. 

Zagonetke u igri su skoro pa isključivo inventarske. Ugrubo se mogu podeliti u dve grupe - one koje su smešno lake, i one koje su grozno zamišljene. Rešenja problema veoma su često potpuno nelogična, pa se čak ni iskusni avanturista ne bi se setio dobitne kombinacije bez dosadnog isprobavanja svih mogućnosti redom.

Ako biste pogledali slike iz igre koje se nalaze na zvaničnom sajtu, pomislili biste kako izgleda više nego pristojno. U praksi je, naravno, situacija drugačija. Likovi su veoma loše modelovani i animirani, te deluju kao da su izašli iz deset godina starog naslova. Ako izuzmemo lokacije sa promotivnih slika, okruženje je pravljeno na kalup, i veoma često vizuelno siromašno. Čak i u onim slučajevima kad ima više detalja na ekranu, najčešće su tu samo kao ukrasi, te ih protagonista neće ni prokomentarisati. No, pošto su komentari glavnog junaka na okruženje potpuno nesuvisli i dosadni, ovo u neku ruku i nije mana. So na ranu dodaje i činjenica da su lokacije savršeno linearne i nezanimljive za istraživanje. Ipak, medalju za neukus/neznanje odnosi režiser, koji je u više navrata mislio da će se publika oduševiti njegovim kršenjem/nepoznavanjem osnovnih pravila kadriranja. Predugo zadržavanje na mestima koja su "obogaćena" postavljanjem kamere u neprirodan položaj izaziva stravične glavobolje.

Gluma u internacionalnom izdanju je neopisivo loša. Ako užasna dikcija i odsustvo entuzijazma nisu dovoljni, u par navrata dijalozi izgledaju kao da je nevešti tonac snimao svaku reč zasebno, a potom ih sklapao u rečenice. Muzika me je ostavila ravnodušnim, a najčešće je nisam ni primećivao.

Neobjašnjivom igrom slučaja, Alternativa je u svakom pogledu gora igra nego Memento Mori. Na stranu činjenica da izgleda kao nečiji prvi projekat - ona zapravo izgleda kao nečiji prvi susret sa video igrama uopšte. U svakom slučaju, ne vredi dvadeset evra ni u ludilu. Eventualno biste mogli da je kupite jednog dana, kad bude koštala sto dinara, da biste mogli da dođete ovde, potapšete me po ramenu i kažete "Znamo kako se osećaš".

Kopiju igre za testiranje ustupio IDEA games.

Autor teksta, Pavle 'Ketchua' Đorđević, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od marta 2008. godine do danas, a od početka 2010. jedan je od urednika mesečnika "Gameplay". Od juna 2010. godine radi kao jedan od autora tekstova za emisiju PlayGames. Učestvovao je i u radu nekoliko internet prezentacija i projekata, uključujući Eniaroyah magazin.

Sve recenzije istog autora