5. pro 2010.

Zombirama na Igrorami - Flash Fleš 9

Premda su nas zombiji prvi put pohodili još u vreme starih sumeraca i opisani u epu o Gilgamešu, tek su dvadesetih godina prošlog veka ušli u industriju zabave. Od Romerovog kultnog filma "Noć živih mrtvaca" zombiji dobijaju i sociološku, političku notu kao oruđe kritike društva, a od pre nekoliko godina ozbiljno se takmiče sa vampirima za prevlast za ulogu čudovišta broj jedan u svetskoj popularnoj kulturi. Možda krvopije čvrsto drže film i književnost, ali u računarskim igrama zombiji suvereno vladaju. Danas vam u okviru svojevrsne Zombirame na Igrorami predstavljam tri, žanrovski prilično raznovrsne, i vrlo zanimljive fleš igrice sa tematikom hodajućih mrtvaca.

All We Need Is Brain

Ljupka logička igrica sa dvadeset pet nivoa. Igru je razvio VladG i hostovao na NotDoppler i ArmorGames serverima. Jednostavnu muziku u stilu horor filmova napisao je Aleksander Balint. Programer je koristio Box2D endžin za fiziku. Postavka je slična kao u drugim fleš-zagonetalicama. Pod budnim okom zlog meseca, na pozadini koja kao da je slikana akvarelom, nalazi se grobljanski pejzaž.



Platforme, kao deo terena čine nepokretni deo svake zagonetke. Pokretni delovi su razni; tu su ogromne kamene kugle u stilu Indijane Džonsa, nagazne mine, drvene letvice koje izigravaju klackalice i dr. Na svakom nivou nalaze se i mali grobovi. Iz njih će, ukoliko za to budu imali razloga, izići šašavi zombiji. Šta je bolji mamac za hodajuće mrtvace od mozgova? Zato igrač na svakom nivou ima ograničen broj mozgića koje može da spusti gotovo bilo gde na ekranu. Kretanje mozga poštuje zakone fizike, pa će u zavisnosti od mesta na koje ga postavite, siva masa padati, kotrljati se, odbijati, odskakati i sl. Kada se smiri, mozak počinje da širi opojni, za zombije, razume se, miris.



Cilj svakog nivoa je izmamiti zombije iz grobića i lukavim postavljanjem mozgova navesti ih da se unište, bilo tako što nagaze na minu, padnu u jezero kiseline ili prođu pored nišanskog zaslona tako da možete da ih odstrelite. Igra vas postepeno uvodi u način na koji elementi rade, tako da će igrač veoma brzo da se susretne sa prilično zaguljenim zadacima koji zahtevaju ne samo da se mozak-mamac postavi na pravo mesto, već i u pravom trenutku.


All we need is brain jeste, ipak, zamišljena kao igrica za opuštanje ganglija, pa uporniji igrači neće imati mnogo nevolja da stignu do poslednjeg nivoa. Za one kojima treba pomoć, na NotDoppler-u je postavljen video koji prikazuje kako se prelazi svaki nivo. Kao što se i očekuje od ovakve igre, dizajn igre je bliži karikaturi nego hororu. Zombiji imaju krupne okice, bauljaju kao da su nekakve slatke male životinje, odeveni su kao pankeri, sa kosom u vidu raznobojnih 'korneta', mozgići pulsiraju, i sl. Mnoštvo ovakvih detalja čini igru All we need is brain pristojnom zagonetalicom, sa dobro upotrebljenom zombi-tematikom.

Radio Zed

Posle logičke igre, vodim vas na malo pucanja. Radio Zed je igra braće Karpenko. Maksim je programirao, a Ilja crtao. Igra je rađena uz pomoć Flixel-a 2.0, besplatne biblioteke za Flash-ov ActionScript. Uz pomoć Flixel-a, fleš-igrice se prave još lakše. Na sajtu FlixelGames.net možete videti primere igara rađenih uz pomoć ove alatke.


Dakle, Radio Zed je igra smeštena u vreme zaraze. Troje preživelih, Vilson (momak sa automatskom puškom), Samer (cura sa snajperom) i vi (sa glokom). Zatvorili ste se u zgradu, ispred i iza kuće podigli barikade, a na krov ste stavili radio-stanicu. Zombije izgleda privlače radio-talasi, s obzirom na to da jurišaju na kuću kao pobesneli. Zgrada ima dva sprata i krov. Vilson drži levu stranu, a Samer desnu, premda pritiskom na 'F' možete da im naredite da zamene strane ili da oboje drže jednu. Igra je prilično burna. Trčaćete sa jedne na drugu stranu, pokušavati da nekako zadržite hodajuće mrtvace koji grizu kroz barikade kao miš kroz džak brašna. Dok pucate, ruka vam drhti, pa zombiji padaju tek nakon što im stresete nekoliko šaržera u telo. Bolje je da ciljate u glavu, ali dok se ne izveštite, zombiji će podneti 2-3 pogotka pre nego što padnu.


Kad očistite talas dobijate novac i poene. Novcem kupujete popravku barikade, unapređivanje barikade, oružje. Glok, D-Eagle, Uzi, Hekler, Štejr, Kalaš, M16, snajperka i mitraljez, svaka pucaljka ima i cenu za unapređenje što donosi neznatno poboljšanje. Poenima kupujete veštine: zdravlje, količinu novca po ubijenom zombiju, preciznost, brzinu kretanja, brzinu dopune šaržera, snagu headshot-pogotka i količinu novca koju dobijate na kraju dana. No, za razliku od mnogih sličnih igara, u ovoj možete da unapređujete i sposobnosti saboraca. Vilsonu i Samer možete poboljšati brzinu kretanja, preciznost i ubitačnost oružja.



E, sad. Neki se žale da im je igra preteška, jer se već negde od desetog talasa broj zombija neverovatno povećava. Drugi da im je prelaka, da su stigli do šezdesetog talasa i da igra više nema izazova. Neki hvale izbor oružja, dok drugi kažu da između gloka i mašinke druge puce i ne vrede. Nadam se da ćete sami otkriti šta je od ovoga istina, jer igra zaista vredi da je probate bar jednom.

Zombies Took My Daughter

A sada, možda i najbolja igra današnje Zombirame, Zombies Took My Daughter (ZTMD). Autor igre je dvadesetšestogodišnji programer poznat po nadimku Nerdook. Ovaj dasa je veoma zagrejan za fleš-igre i cilj mu je da svaka bude bolja i drugačija od prethodnih. Zaista, do sada je napravio prilično zanimljive igre Cluesweeper, Guy of My Dreams, Vertical Drop Heroes, Monster Slayers, Deadly Neighbours i Demons Took My Daughter. Nerdooka i njegove igre možete naći na svim većim sajtovima za fleš-igre kao što su Kongregate, Newgrounds.


ZTMD je neka vrsta akcione avanture. Izbila je zaraza, zombiji su preuzeli grad, a brod za evakuaciju samo što nije krenuo. Kao brižni otac, ne želite da napustite grad bez Ane, voljene kćeri. Malecni problem je to što ne znate gde se Ana nalazila u trenutku izbijanja zombi-kuge. Zato je neophodno da se date u potragu, ali na lukav način. Grad se sastoji iz dvadeset pet blokova od kojih svaki ima jednu glavnu i četiri sporedne ulice. U prevodu, ćerka može da se nalazi u jednoj od prostorija u nekoj od zgrada u bilo kojoj od stotinu dvadeset pet ulica. Svaka ulica predstavlja jedan ekran. No, naš junak vidi samo deo ekrana, što predstavlja tminu grada kroz koji se probija. Građevine imaju uglavnom dva sprata. Kao što zelena strelica pokazuje, u neke prostorije možete ući. Ista strelica pokazuje vam na mesta koja možete da pretražite, kao što su kante za đubre, obijeni automobili, zaboravljene kutije vojne opreme. Isti pokazivači upućuju vas na oružje koje najčešće nalazite u stanovima. Hrabri ćale može da nosi četiri stvarčice odjednom, pri čemu hladno oruže može da se upotrebi određeni broj puta, nakon čega se raspada, dok vatreno oružje postaje beskorisno kad nestane municije. Za razliku od tiganja, bezbolki, samurajskih sablji, satara, mačeta i drugog priručnog naoružanja koje nestaje kad mu istekne rok trajanja, pucaljke ostaju uz vas dok ih ne zamenite drugim oružjem. Zombiji su svuda i stalno se pojavljuju, pa će vam trebati poveća zaliha municije i brzi refleksi. Osim oružja u stanovima možete naći preživele koji će vam se pridružiti dok čistite njihov stambeni blok (neće vas pratiti u druge delove grada). Povremeno nalazite novac kojim kupujete merdevine. Znam i meni je bilo neobično kao rešenje, ali programeru je bilo neophodno objašnjenje kako da ograniči upotrebu merdevina. Dakle, da biste se popeli na sprat i upali u stanove koji nisu u prizemlju, biće vam neophodne merdevine, ali morate biti štedljivi, jer se novac kao i municija retko nalazi. Prava lovina su dokazi.

Kad god pokrenete igru, grad je malo drugačiji, a ćerka Ana se nalazi na drugoj lokaciji. Zato je cilj igre da sakupite što više dokaza koji ukazuju na to gde vaša ćerka NIJE. Sistemom eliminacije trebalo bi da brzo suzite krug potrage i pronašete izgubljeno dete. Pojedini blokovi kriju važne dokaze do kojih se dolazi sakupljanjem tri notesa, tri pribora prve pomoći, tri kantice goriva i sl.


Za putovanje između blokova koristi se podzemna železnica, pa osim smucanja po ulicama vreme oduzima i prevoz. Ukoliko vas zombiji skobale, gubite polovinu novca i dva sata dragocenog vremena. Kad nađete Anu, morate je dovesti do broda za evakuaciju, pa je igra i u završnici veoma uzbudljiva. Pojedini zombiji su tri puta jači od drugih, privučeni bukom znaju da se zatrče i rascepaju vas k'o ludak novinu. Zato je korisno šunjanje. Ukoliko imate malo sreće, možete da se provučete pored manje grupe zombija.


Muzika je dopadljiva, a možete je i isključiti, a grafika je prepoznatljiv Nerdook-ov stil, sasvim u stilu evropskih crtaća. Prednost igre je što je možete igrati iznova i svaki put je drugačija, a nedostatak joj je to što zbog nasumičnog rasporeda može da vam sa posreći da se Ana nalazi u prvom gradskom bloku u koji zabasate. U svakom slučaju igra koja pruža dobru zabavu, a ne oduzima mnogo vremena.

Za kraj

Što bi jedan posetilac ArmorGames-ovog sajta rekao: "Da su mi platili dolar svaki put kada odigram igru ne temu zombija..." Zaisti ih ima mnogo, neke su sjajne, druge ne baš toliko. Ovo je bio izbor za prvo izdanje Zombirame. Za kraj, dajem reč vama. Da li volite zombije? Jeste li spremni za izbijanje zaraze? Za koliko istrčite 100 metara i da li znate da rukujete vatrenim oružjem? Ako ste igrali zombi-igrice koja vam je bila omiljena?

 


Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Novinar je mesečnika "Gameplay" od januara 2006. godine, a glavni i odgovorni urednik od januara 2010. godine. Bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.



Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

4 komentara:

  1. Heavens to Murgatroyd so much zombies :D

    OdgovoriIzbriši
  2. Super je text. Nisam jos probao sve igre, ali ova prva je super :)
    Sreca je sto imam the zombie survival guide, pa cu preziveti sve ovo :D

    OdgovoriIzbriši
  3. Odigrao sam sve 3 igre i ispostavilo se da sam pogresio u proceni..
    Prva igra je najbolja, kao sto sam i mislio, a sto je najbolja stvar, brzo se i prelazi :D
    Druga me je razocarala skroz, igrao sam je malo, ali nije toliko zanimljiva
    Treca sam mislio da je najgora, ali ustvari je dosta dobra. Jedini problem je sto ne mozete uvek da nadjete cerku (ja nisam uspeo, a igrao sam igru 2 puta i otvorio sva polja..bedak)

    OdgovoriIzbriši
  4. Hmm publika se žalila da je treća igra prekratka, niko da je i nemoguća. Druga je veoma teška, ali mene je obradovala jer se povremeno menja konfiguracija kuće, kao i zbog zanimljivog izbora stila u dizajnu. Osim toga veoma mi se dopalo što možeš da unapređuješ osoibine saboraca, dobra ideja.

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!