Men of War: Assault Squad, recenzija

Verovatno je najlakše napraviti strategiju smeštenu u vreme najvećeg sukoba u ljudskoj istoriji. O zaraćenim stranama zna se gotovo sve kao i o najvećim bitkama, te korišćenom naoružanju... Ostaje samo da se činjenice uklope sa dopadljivom grafikom i upravljačkim interfejsom i dobićete WWII-strategiju. Ova, naizgled olakšavajuća okolnost, zapravo je mač sa dve oštrice, jer je tržište već preplavljeno igrama koje liče kao jaje jajetu i pitanje je da li će neko uopšte hteti da plati već puno puta prežvakani sadržaj.

Ukrajinski razvojni tim Best Way odlučio je još pre šest godina da se izvuče iz stega klišea. Odustali su od pristupa: "što više jedinica na ekranu, to bolje", te igre fokusirali na jedinice veličine vodova. Svaki vojnik imao je ulogu i trebalo ga je čuvati kao malo vode na dlanu. Tako je nastala igra Soldiers: Heroes of World War II. Zamisao je dobro prošla kod igrača pa smo nešto kasnije od istih autora dobili igre Faces of War i aktuelni serijal Men of War.

Razvoj druge samostalne ekspanzije (ali ne i poslednje, jer uskoro sledi proširenje koje se bavi dešavanjima u Vijetnamu) poveren je nemačkom studiju DigitalmindSoft. Odlučili su da potpuno napuste osnovnu postavku ranijih igara po kojoj ste svaku misiju morali da završite pomoću unapred određenih snaga. Sistem se sada oslanja na osvajanje kontrolnih tačaka. Zauzimanje osigurava priliv poena koji se koriste za kupovinu novih pojačanja. Ova promena uzrokovana je željom da igra bude dinamičnija i zanimljivija u multiplayer-u i najviše podseća na ono što smo mogli da vidimo u igri Company of Heroes.

Ipak, tu su i dalje pojedinosti koje su ovaj serijal činile jedinstvenim. Svakom vojniku unutar jednog voda možete zadati posebna naređenja, svaka jedinica ima inventar i zaista troši municiju (i gorivo, ako je jedinica motorizovana). Kao i do sada, oružje i oprema palih vojnika ostaju na bojištu i predstavljaju odličan izvor zaliha u slučaju nužde. Tenkovima je posvećena posebna pažnja i postoji nekoliko načina na koji ih možete uništiti. Pogodak u gusenice, kupolu, top, motor... manje-više će onesposobiti tenk i posadu naterati u beg. Tako napušteni tenkovi i druga ratna mašinerija se mogu popraviti i iskoristiti kao besplatan dodatak vašim snagama. Možda i najzanimljivija stvar u igri jeste mogućnost da preuzmete kontrolu nad jedinicom. To znači da u svakom trenutku možete da "sednete" za komande heavy tenka i pokažete kompjuterskom AI-u kako se igra (obzirom da je pathfinding tenkova katastrofalan). U ovom modu tenk pomerate tasterima WASD , dok pomoću miša upravljate kupolom. Naravno, ovako možete kontrolisati i bilo koju drugu jedinicu u igri. Posebno je zanimljivo igrati sa snajperom, ali zbog činjenice da je sada svaki vojnik potrošna roba, izgubio se onaj blagi Commandos-šmek kojim su prethodne igre odisale.

Kampanja za jednog igrača sastoji se od niza pojedinačnih nepovezanih scenarija (ukupno ih ima petnaest), koji se odigravaju širom sveta. U čizmama vojnika neke od pet zaraćenih strana, pregazićete plaže Normandije, užareni pesak severne Afrike, ruske tajge i egzotične predele Mandžurije i Singapura. Na papiru ovo zaista zvuči primamljivo, ali u praksi ćete ubrzo shvatiti da su svi scenariji istovetni.

Pred vama je uska, pravougaona mapa sa deset kontrolnih punktova raspoređenih u tri odbrambena prstena. Raspored protivničkih snaga uvek je isti: prvi prsten sastoji se od pešadije, u drugom prstenu možete da očekujete i poneki AT top, dok treći predstavlja pravo malo utvrđenje načičkano protivtenkovskim oruđem i artiljerijom. Jedino što će se menjati od scenarija do scenarija jeste teren, dok su raspored neprijateljskih snaga i zadatak uvek isti. Potpuno neinspirativno, posebno ako se u obzir uzme činjenica da su prethodni delovi imali solidno osmišljenu kampanju.

Na početku imate samo nekoliko tipova pešadinaca i minobacače, a osvajanjem kontrolnih tačaka otključavate pristup jačim jedinicama, pre svega tenkovima. Pri kraju scenarija možete dobiti i tzv. herojske jedinice poput nemačkog oklopnog raketnog lansera Sturmtiger. Suprotna strana povremeno će dovlačiti sitnija pojačanja, dok osvajanje određenih tačaka može pokrenuti ozbiljniji protivnapad. Neprijateljski AI nije posebno bistar i uglavnom će igrati pasivno, mada na višim nivoima težine postaje veoma ubitačan protiv vaših mehanizovanih jedinica.

Međutim, multiplayer jeste deo igre u kome Assault Squad zaista briljira. Možete se igrati u LAN-u ili putem interneta, za šta vam je potreban GameSpy nalog. Pored standardnih modova koje srećemo i u ostalim igrama ovog tipa, prijatno osveženje svakako predstavlja mogućnost kooperativnog igranja scenarija čime postaju daleko zanimljiviji. Poene za nabavku pojačanja delite sa saigračima, tako da ćete upravljati manjom vojskom. Prednost je u tome što ne morate sami da se starate o mnoštvu jedinica.

Grafički, Assault Squad izgleda zaista lepo, čak i pri najkrupnijem zumiranju. Fizički model  takođe je sjajan jer je svaki objekat na mapi podložan uništenju, bilo da je reč o drveću, zidovima, pešadincima koji lete u vazduh kao krpene lutke, drvenim kućicama ili zidanim višespratnicama. Eksplozije su izvrsno urađene i što je nabitnije nisu skriptovane, tj. zavisiće od vrste projektila kojim je vozilo uništeno, kao i od ugla pod kojim je pogođeno. Ipak, malo su preterali sa proporcijama, pa će tako najobičniji džip eksplodirati kao da u sebi nosi par tona dinamita (eh, Nemci i dinamit, pa to je nerazdvojno još od nemačkih vesterna iz sedamdesetih – prim. ur).

Obe muzičke teme u igri toliko su zanimljive da sam na njih obratio pažnju tek kada sam pomislio da bi u tekstu trebalo da pomenem muziku. Glasovni odzivi jedinica nešto su raznovrsniji, a posebno se izdvajaju povici pešadije prilikom napada. Iz nekog čudnog razloga sve jedinice osim pešadinaca  potpuno su neme, čak i minobacačke ili mitraljeske grupe sa ljudskom posadom.

Serijal je proteklih nekoliko godina prešao put od potpunog odbacivanja klišea, do njihovog ponovnog prihvatanja. Man of War polako postaje WWII-strategija sa početka ovog teksta. Nakon nekoliko dana igranja jasno se vidi da su ova ekspanzija i promene koje sa sobom donosi namenjene isključivo za mrežno igranje. Soleri će svoj porok morati da zadovolje negde drugde, jer nekolicina istovetnih scenarija predstavljaju tek slab aperitiv.

Kopiju igre za testiranje ustupio GamersGate

Autor teksta, Darko 'DeCoy' Mihoković, recenzent je bloga Igrorama od novembra 2009. godine.

Aktivan je saradnik mesečnika "Svet Kompjutera" od juna 2007. godine do danas, te recenzent i prevodilac na sajtu Abandonia.

Sve recenzije ovog autora