Boulder Dash XL, recenzija

Iako je zvanično imala samo tri nastavka, Boulder Dash (1984) je igra koja se može pohvaliti  mnoštvom nezvaničnih nastavaka. Glavni krivci za ovo bili su preduzimljivi domaći pirati koji su bilo čije igranje u editoru nivoa proglašavali novim, legitimnim nastavkom, dodajući sve veću i veću rimsku brojku iza imena igre. Tako je i došlo da u oglasima pročitate kako PeraSoft nudi kasetu sa najnovijom igrom - Boulder Dash XXVIII.

Otkuda ovaj iznenadni izliv nostalgije i osvrt na domaću piratsku scenu od pre dvadeset i kusur godina? Ovih dana je vrlo popularno uzimati tuđe, već proverene ideje, obući ih u novo ruho i onda to sve lepo naplatiti. Šampioni po pitanju reciklaže tuđih ideja su svakako naši stari znanci, nemački Kalypso, čije obrade starih hitova kod igračke publike uglavnom pobuđuju oprečne emocije: neke su dizali u nebo, dok su druge proglašavali za najgori treš. Srećom razvojni tim Catnip Games, pod budnim okom vlasnika originalne licence, napravio je Boulder Dash XL koji definitivno spada u ovu prvu kategoriju. A povodom priče iz uvoda, sufiks XL ne označava četrdeseti nastavak.

Osnovna postavka igre ostala je netaknuta i nakon više od dve decenije. Upravljate čovečuljkom po imenu Rockford koji u svakoj pećini, tj. nivou, mora da sakupi dovoljan broj dijamanata kako bi otključao izlaz. Da sve ne bude tako jednostavno pobrinuće se kamene gromade koje čekaju da vas spljeskaju, a ni životinjski i biljni svet koji obitava u pećinama nije baš prijateljski nastrojen. Stene i dijamanti su pod uticajem gravitacije, pa će padati nadole ukoliko prokopate oslonac na kome stoje. Rockford može i da gura kamenje, ali samo u pravcu levo-desno i pod uslovom da iza kamena nema nikakvih prepreka. U novoj igri čovečuljka zamenjuje robot (tačnije visoko sofisticirani rudarski droid) istog imena, a društvo mu pravi takođe robotizovana mačka Crystal. Nema nikakve funkcionalne razlike između ova dva karaktera, posredi je čista kozmetika i na vama je da odlučite da li ćete se igrati kao bata ili kao seka.

Iako se nemački tim tokom stvaranja igre uglavnom držao one "na`rani kučiće i ne diraj ništa", ne može se poreći da su u hranu ubacili i dosta novih, aromatičnih začina. U skladu sa svojim novim robotskim poreklom Rockford sada poseduje mehaničke ruke kojima može k' sebi privuče neki predmet. Upotreba ruke troši energiju koja se obnavlja prelaskom preko odgovarajućeg polja. Tu je još nekoliko novina koje ranije nismo viđali: specijalna polja koja vam nakratko ubrzavaju kretanje, vrata koja funkcionišu samo u jednom smeru, zaključana vrata koje se mogu otvoriti samo ako pronađete ključ odgovarajuće boje, teleporti, teledirigovani eksploziv, specijalna naprava koja pretvara kamenje u dijamante... sve su to sitnice koje mehaniku igre čine nešto zamršenijom i prilično zanimljivijom.

Živi svet pećina takođe je dobio nove vrste. Muve bezglavo jurcaju levo-desno po istim putanjama, a ništa inteligentnije nisu ni bele spodobe koje ćete lako namamiti u zamku koju ste upravo iskopali ispod njih. Tu su još i smetala koja vas prate, zatim radioaktivni roboti čija će vas radijacija ubiti ako im se približite, amebe koje se munjevito razmnožavaju deobom preteći da popune celu pećinu, pauci koji će vas pojesti ako se predugo zadržite na jednom mestu. Bilo kog neprijatelja možete eliminisati ako mu bacite kamen na glavu, za šta dobijate dodatne poene.

Osnovni, tzv. arkadni mod čini tačno stotinu pećina smeštenih u četiri ambijentalne celine. Kao što sam već pomenuo, potrebno je da sakupite određeni broj dijamanata kako bi otključali prolaz u sledeći nivo. Pored stena i šetajućih smetala, dodatni problem je i ograničeno vreme koje imate na raspolaganju. Tako je na nekim nivoima potrebno samo biti dovoljno brz i spretan, dok je na drugim potrebno malo napregnuti vijuge kako pogrešnim kopanjem i guranjem stena ne bi zatvorili prolaz. Iako se Boulder Dash na prvi pogled čini kao lagana, opuštajuća razbibriga za letnje popodne ubrzo ćete shvatiti da i nije baš tako. Igra zahteva potpunu koncentraciju jer gotovo svaki pogrešan i nepromišljen korak rezultuje smrću ili zaglavljivanjem glavnog junaka. Kada po deset i više budete ponavljali jedan te isti nivo zbog glupe greške ili brzopletosti zabava vrlo lako prelazi u frustraciju, a najčešće strada sitni inventar na stolu.

Puzzle mod najviše podseća na još jednu legendanu igru - Sokoban. U malim pećinama koje retko zauzimaju više od jednog ekrana, potrebno je da pokupite baš sve dijamante i dođete do izlaza, pravilnim pomeranjem stena na vrlo skučenom prostoru. Ovaj mod zahteva razmišljanje nekoliko koraka unapred, ali je nažalost veoma kratak i sadrži svega 25 nivoa. Ukoliko želite da se igrate bez dodatnog pritiska sata koji neumitno otkucava, Zen mod je prava stvar za vas jer ovde natenane možete igrati pećine koje ste otključali u arkadnom modu, bez bojazni da će vam isteći vreme. Score Attack mod sačinjavaju ogromne pećine sa gomilom dijamanata, a cilj je sakupiti što više poena za određeno vreme.

Ako su ovi redovi u vama pobudili dovoljno jaku nostalgiju, pa sada imate želju da posegnete za emulatorom ili kojim slučajem iz naftalina izvučete prastarog "debeljka", mogu slobodno da vam kažem da za tim apsolutno nema potrebe. Dobri ljudi iz Catnip-a su se setili da u igru ubace i tzv. retro mod koji izgleda gotovo identično kao originalna igra na osmobitnim računarima. Sve pećine su verno prenesene sa originala pamožete pods etiti uživancije, ali i nerviranja iz prošlosti. Napomena da je retro mod dosta teži od ostalih, jer vas ovde i padajući dijamanti mogu spljeskati, što je izbačeno u novoj reviziji igre.

Kako je ovaj rimejk izvorno pravljen za Microsoft-ovu "kutiju", kao logičan izbor za upravljanje robotom nameće se džojped. Daleko od toga da kombinacija tastatura + miš nije upotrebljiva, ali se ponekad čini da komande sa tastature imaju prilično spor odziv što vas u odsudnim trenucima može skupo koštati. Miš se koristi jedino kada upotrebljavate robotovu mehaničku ruku, pa je i zbog toga džojped bolje rešenje jer su vam sve komande objedinjene na jednom kontroleru.

Ukoliko ste nekada provodili sate i sate uz jedno izdanje ove igre, nema razloga da to ponovo ne uradite. Ako pak ranije niste imali sreće da se družite sa Rockfordom sada je pravi trenutak da ispravite taj nedostatak. Po ceni od petnaest evra igra ne predstavlja bogznakakav udar na novčanik, a sigurno će vas dobro zabaviti. Kako živimo u svetu u kome se internet uvodi u tostere i sokovnike možda jedina mana je odustvo bilo kakvih multiplayer modova, koji bi dodatno produžili "životni vek" ove, vrlo zarazne, igre.

Primerak igre za testiranje ustupio razvojni tim.

Autor teksta, Darko 'DeCoy' Mihoković, saradnik je bloga Igrorama od novembra 2009. godine.

Aktivan je saradnik mesečnika "Svet Kompjutera" od juna 2007. godine do danas, te recenzent i prevodilac na sajtu Abandonia.

Sve recenzije ovog autora