Dečice draga, da li ste ranije čuli izraz "više je manje"? Pitali ste se šta to znači? Daću vam primer. Film "Star Wars IV: New Hope" može ukratko da se prepriča ovako: "Na zabitoj planeti, mladom seljaku ubiju porodicu. Beži sa nekim čudnim tipovima. Spasi princezu iz ruku crnog viteza. Vrati se u tvrđavu da je uništi i čiča-miča-gotova-priča." U ovom "malo" sadržano je seme čitavog svemira "Zvezdanih ratova" što je, složićete se - "više"! Tako je i sa igrom Cthulhu Saves the World. Putujete svetom od jednog lavirinta do drugog, tamanite protivnike i skupljate opremu i nove članove družine. To bi bilo "manje". Šta je u ovom slučaju "više", doznaćete uskoro...
Ktulu je centralna ličnost Lavkraftove mitologije. Ktulu je oličenje strašnog svemira naspram koga su ljudska bića ništavna. Nešto toliko stravično i ogromno, toliko otuđeno hladno i neizrecivo zlo ne može da završi drugačije nego kao komična figura. Posle nekoliko ljupkih flash-igara i crtaća neko se dosetio da iskoristi Ktuluovu slavu i napravi RPG. Zaplet je sledeći. Ktulu se budi iz viševekovnog sna u podvodnom gradu R'lyeh. Kucnuo je čas da pokori svet, ali tajanstveni čarobnjak oduzima mu moći. Jedini način da ih povrati jeste da postane heroj i spasi svet (kako bi mogao na miru da ga uništi, a igra je prepuna pošalica na Ktuluov račun u tom apsurdnom zadatku).
Cthulhu Saves the World je igra u stillu japanskih RPG-ova (J-RPG), a istovremeno parodija tog podžanra. Međutim, razvojni tim Zeboyd Games nije želeo puko poigravanje klišeima, već su ispravili nekoliko krupnih nedostataka koji su pratili japanske RPG-ove. Igračima su najviše muke zadavali način snimanja pozicije i nasumične borbe. Cthulhu Saves the World elegantno rešava obe nevolje, a pri tom ostaje u okvirima sistema koji je igračima poznat.
Dakle, za neupućene, u japanskim RPG-igrama družina putuje od jednog do drugog lavirinta i tamani protivnike koji se nasumce pojavljuju. Za razliku od zapadnjačkog stila u kome igrači obično mogu da ugledaju neprijatelja i izbegnu sukob, u JRPG-u snažna priča drži na okupu nešto što je zapravo neprekidni sled manjih bitaka koje vode ka jednoj velikoj (boss fight). Final Fantasy VII i jeste digao revoluciju upravo zato to je priča bila vanserijska, a lavirinti maštoviti. S obzirom na to da su japanske igre uglavom pravljene za konzole, ubobičajio se save point - tačka do koje igrači moraju da se dokopeljaju ako žele da snime igru. U Cthulhu Saves the World možete snimiti u bilo kom trenutku ("Koja je to fora, je l' igramo FPS?" pita Ktulu koji se od prve scene obraća igračima i pripovedaču). Ipak, u igri postoje posebne tačke u kojima osim snimljene pozicije obnavljate magijske poene koji se inače vrlo sporo zanavljaju posle svake bitke. Umesto neograničenih i često dosadnih talasa protivnika, u ovoj igri svaki lavirint ima zacrtan broj bitaka (25-30). Kad prođu sve borbe možete da iz menija igre zatražite dodatne ili da se na miru posvetite istraživanju nivoa.
Borbe ove igre tipične su za J-RPG: Odabrali ste tri pratioca. Svaki borac može da udari protivnika (Attack), koristi Tech (veštine, troše MP) ili Magic (magije, isto troše MP). Obični udarci se sabiraju u Combo tako da pravovremenim odabirom završnog udarca možete ojaditi protivnika za hiljade HP-a. Pojedini likovi mogu da udružne snage (Unite) i izazovu neobične korisne efekte. Napitak trošite da lečite HP ili osvestite pale borce (kao Phoenix Down iz FF-serijala). Većina bitaka je dosadna i treba samo pritiskati enter, dok su pojedine veoma teške i zahtevaju mudar odabir specijalnih sposobnosti. Na primer, Ktulu može da izazove ludilo kod protivnika i oslabi ih, s tim što neki u ludilu postaju još jači. Premda u borbama počesto nema nikakve taktike, one su samo produžetak sistema za razvijanje likova. Na svakom nivou junaci biraju između nagrade A i nagrade B. Obično su srodne, ali npr. jedna daje slab udarac protiv svih protivnika, dok druga daje jak udarac protiv samo jednog protivnika. Obratite pažnju da postoji i srednja kategorija "Group of enemies". Ako vas napadaju tri leteća srdašca i dve poludele krave, Group-veštine gađaju sve protivnike iste vrste. Najvažnije u igri jeste kako iskrojiti družinu boraca koji će se dopunjavati, a istovremeno biti sposobni da sami opstanu na bojištu. Neke bitke sa glavonjama su veoma teške, gotovo beznadežne - ukoliko niste pravili mudre izbore na svakom nivou unapređenja.
Nasleđe japanskog RPG-a jesu i otkačeni likovi. Ova igra nudi galeriju neuobičajenih junaka. Tu su "dobrica" Ktulu i njegova obožavateljka Umi. Ona je opčinjena hrabrim čudovištancetom, na isti način na koji srednjoškolke lude za čudovišnim hobotnicama u japanskim crtaćima iz zbirke "18+". Ubrzo im se pridružuje i mač koji hoda (tačnije lebdi, ali jednako je zamorno, kako je sam izjavio), gotičarka čarobnica Oktobar, te vanzemaljac u obliku mačke, Paws ("Nisam mačka!!!" viče i kostreši se). Uz otkačene saborce dolaze još luckastiji protivnici. Napadaće vas leteća srca, memerni lavovi (pozajmljeni iz muzeja), poludele krave, sajbermačke, zombi-navijačice, nekromanti, leteći vitezovi, radio-antene, lutkice babuške, pacovski jastozi, spiralni puževi (omaž japanskom hororu Uzumaki)...
Pojedinosti i humor. To su dve glavne prednosti ove igre. Pojedinosti, humor i jednostavnost. Tri... to su tri glavne prednosti ove igre. U stvari... Cthulhu Saves The World je varljivo jednostavna igra. Zbijajući šalu sa samom sobom, sa svojim izvorima, te sa retro-igrama uopšte, a posebno japanskim RPG-om, momci i devojke Zeboyd Games-a osnovnim bojama slikaju veoma živu i bogatu sliku. Uključite li Director's Comments, doznaćete mnogo više o izradi igre, te dobiti uvid u to koliko je zapravo truda i ljubavi uloženo u igru Cthulhu Saves the World: Super Enhanced Championship Edition Alpha Diamond DX Plus Alpha FES HD (tako glasi pun naslov igre da bi PC verziju razlikovala od Xbox verzije koja je bila naslovljena samo Cthulhu Saves the World). Premda je igra na površini vrlo retro, sa pikselizovanim junacima, jeftinim sintiš melodijama i seljakanjem iz jednog lavirinta u drugi, u dubini je vrlo savremena, izoštrena, uravnotežena RPG-igra. Zapanjujući je broj pojedinosti, šala, pošalica, citata, uspomena na stare igre, filmove, knjige. U ovu igru je učitano mnogo iz Lavkraftove mitologije, pa će ljubitelji ovog pisca uživati. Posmatrajte ovako. U igri ima najmanje stotinak ormarića s ladicama i polica s knjigama. Svaku ladicu koju otvorite i svaku knjigu koju nađete na polici prati vrlo duhovit komentar, geg, štos, vic. Nekog nije mrzelo da smisli dobru foru za svaku priliku.
A igra košta svega dva evra! Uz nju dobijete još jednu smehotresnu igru Breath of Death VII, što praktično znači da ste Ktuluove pustolovine platili svega 100 (i kusur) dinara. Da li igra ima nedostatke? Da, ima. Nekog će do belih pena da iznervira to što se magijski poeni sporo obnavljaju, što nije dobro ukapirao sistem razvijanja likova pa mora iznova, što ga boss premlati pet puta, što ima da se rilja tridesetak borbi dok na miru ne istražuješ, što su lavirinti svi na istu foru (čast izuzecima), što u igri nema "ništa" drugo osim šaljivih dosetki i borbe, što je prekratka, što vam utrnu prsti od pritiskanja tipke enter, što...
Ali na sve to mogu samo grohotom da se nasmejem. Ova igra je veoma zabavna. Puna je dobrog humora. Višeslojna je. I jeftina je. Za dva evrića dobijate dve igre, veoma domišljato ispunjene, temeljno programirane, pune pojedinosti, igre koje oživljavaju duh devedestih i sjajne japanske RPG-ove. Šta više čovek da poželi?
Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.
Sve recenzije istog autora
+1 za igru! Osećaj je kao da se igraš na SNES-u :) Probao sam kratko, zbog manjka vremena, a sad sam se malo razočarao jer Ranko reče da je kratka.
OdgovoriIzbrišiNišta ne mari, kolega. Tu je Breath of Death VII koja je otprilike iste dužine ako se ne varam... taman malo da prošaraš...
OdgovoriIzbrišiKtulu više ne fhtagn? Nisam neki ljubitelj džejarpidžijeva, tek poneki mi se svidi dovoljno da ga zapravo odigram, ali kako je cena smešno mala, definitivno ću probati ovo.
OdgovoriIzbrišiPreporuka i od mene, ovo je uz Barkley, Shut Up and Jam: Gaiden jedini japanoliki RPG koji sam prešao do kraja.:) Da su bar svi nalik na ove parodije, imao bih drugačije mišljenje o celom podžanru.:)
OdgovoriIzbrišiPoslednje od JRPGa što sam igrao je Last Remnant, naravno i tu je boss bio nemilosrdan.
OdgovoriIzbrišiAli za 2 evra...daću mu šansu, baš zbog Ktulua :)