S obzirom na to da se obe igre bave ujedinjenjem Japana, počeli su da porede Total War: Shogun 2 sa ovom igrom Paradox Interactive-a. Odmah da naglasim da je svako poređenje neumesno, jer je Shogun 2 arkadna zanimacija, a Sengoku prava simulacija.
Grafika je veoma lepa, možda najlepša do sada. Pored spektakularne 3D mape, Sengoku je igra odenuta u izuzetno dobro dizajniran interfejs u stilu dalekog Japana.
 |
| Ne znam šta će ova 3D grafka, al' 'ajd lepo izgleda... |
Kao i sve Paradox-ove igre, na početku vas dočekuje mnoštvo podataka i obilje pojedinosti. Ježite se od utiska da i pored pomoćnih tekstova koji zaista dobro objašnjavaju šta je šta nećete uspeti da se snađete. Posle nekoliko minuta, ipak, oblaci zbunjenosti se razilaze, a igra otkriva poreklo – Europa Universalis. Ugrubo, mogu da kažem da je Sengoku hibrid igara EU3 i EU: Rome. Paradox Interactive, pak, ne bi bio neprikosnoveni majstor Grand Strategy igara da je ostalo samo na površnoj sličnosti. Od igre EU3, Sengoku nasleđuje jednostavnost upravljanja, način vođenja bitaka (čista strategija, nema akcije, žao mi je), ritam igre (ubitačno spor za one koji očekuju da vide samuraje u jurišu) i obimnost (u igri je preko tri stotine provincija, preko pedeset frakcija, koje se bore za prevlast kroz više od sto godina). Od EU: Rome nasleđuje mali broj odsudnih događaja (ima ih znatno manje nego u drugim Paradox-ovim igrama), porodičnu strukturu i sistem ambicija (pazite na mangupe iz vaših redova), te veoma oskudnu infrastrukturu (osam vojnih, osam civlinih građevina, te četiri niše za desetak tehnoloških unapređenja). Takođe, poput igre EU: Rome, likovi su veoma važni, a svaki dobija sitne vrline i mane koje nadopunjuju osnovne osobine (diplomatija, vojna veština i intriga). Lojalnost ima dve vrednosti (od vas ka vazalu i od vazala ka vama) i veoma je važna.
 |
| Mape kao i obično imaju mnoštvo filtera |
Majstorstvo Paradox Interactive-a koje se pokazuje u igri Sengoku sastoji se u tome da uhvate duh vremena. Razdoblje japanske istorije, Sengoku jidai, uopšte nije zahvalno za izradu igara. Nasuprot zabludama koje nam serviraju igre Total War: Shogun i slične, ratovi Sengoku ere odigravaju se s malim brojem protivnika, a na istorijskoj sceni u rasponu od gotovo sto pedeset godina neće se istovremeno nalaziti veliki broj igrača. Zato će iskustvo u igri Sengoku značajno zavisiti od toga da li odaberete neki od ključnih klanova (Takeda, Oda, Tojotomi) ili sporedne likove. E, sad! Mehanizam simulacije je tako dobro naštelovan da Paradox-u nikad nisu neophodni apsolutno precizni istorijski podaci. Primera radi, počeo sam igru kao gospodar klana Šimazu, daleko na jugozapadu Japana. Posle desetak godina postalo mi je jasno da neću ujediniti Japan, ali ću se zato obogatiti. Potražio sam klan Šimazu u istorijskim zapisima i otkrio da su podržavali unifikaciju, nisu se mnogo mešali u ratovanje, ali jesu bili – najbogatiji! Krajnje je nebitno to što Šimazuovo lično ime nije autentično, niti imena naslednika. Dovoljno je to što su stavili pravi mon (grb). Daleko važnije je to što su uspeli da uhvate duh vremena i duh klanova.
 |
| Ovi piklići su vojska, ima neka animacija borbe, ali ne uzdajte se... |
Kad smo kod klanova, samo još ovo! Sengoku je prva igra koja ima pravi feudalni sistem. Naime, počinjete igru kao vođa klana. Istovremeno ste daymio određene pokrajine (Kuni) i neposredni vladar (kokujin) nekoliko srezova u okviru pokrajine. Imate svoje vazale s kojima delite vlast u pokrajini, dok su vam ostali daimiyo-gospodari gosti na dvoru i podložni samo dok ste vođa klana. Kad umrete, nasleđuje najstariji sin ili onaj koga ste odredili. Ukoliko su pretendenti slabi, smena vlasti je bezbolna. No, kako je naslednik obično neko ko se nije još proslavio u ratu i dokazao kao vladar, vođa klana postaje sledeći najstariji daimiyo. Dakle, desiće se da vlast pripadne stricu ili ujaku vašeg naslednika. Da biste nastavili utrku za ujedinjenje Japana, moraćete prvo da se dokopate stolice vladara klana... Jednostavno, a efektno jer ta vrsta nestabilnosti (građanski ratovi, porodični sukobi, izdaja) jeste obeležje razdoblja Sengoku. Takvom jednom pobunom unutar porodice Takeda Šingen došao je na vlast...
 |
| A sve je stalo u 200 MB da ne poveruješ... |
Paradox Interactive u najboljem izdanju. Sengoku je ogromna igra koja obećava mnogo zabave svim kućnim generalima. Nije akciona, veoma je spora, nije za svakoga. Igrao sam verziju Sengoku Beta 7. Koliko vidim igra je gotova, nedostaje samo još sadržaja (bile su ponuđene svega dve kampanje). Brine me jedino što je kupovina u pretplati pomerena, držim fige da igra iziđe na vreme...
Preview-kopiju obezbedio nam je Paradox, putem prodavnice GamersGate.com
Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.
Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.
Sve recenzije istog autora
Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima:
Da li se zna nešto o multiplayer-u, tj. da li će ga uopšte biti?
OdgovoriIzbrišiBiće mutiplejer, ali verovatno na isti način kao i u svim drugim Paradox-ovim igrama, dakle igra piči na najvećoj brzini, a svi igrači istovremeno upravljaju vojskama... Za sada pod opcijom multiplejer vidim Host, Join LAN game, Join Internet game i Metaserver
OdgovoriIzbrišiDobro je što postoji LAN. Samo se nadam da kada izađe ne bude bagovita. Ako ova igra oduzima barem onoliko vremena kao i Europa Universalis, onda je super.
OdgovoriIzbrišiZa sada nisam primetio bagove. Jedino što hoće biti problematično to je sistem intriga, diplomatija i nindže. Naime, Paradox-ove strategije su se oslanjale na pravila igre da dočaraju razdoblje u kome s igra. AI nije bio naročito glup, ali nikad posebno bistar. AI diplomatija je po pravilu nefukncionalna, a jedini način da nekog privolite je da ga masno platite ili da mu grdno zapretite (pa se postavlja pitanje šta će diplomatija uopšte ako si već najjači i najbogatiji). Za sada nisam video efekte intriga jer su one samo deo diplomatskog endžina. Takođe, angažovanje nindži zvuči sjajno, ali u praksi su vrlo neefikasni da bi se izbeglo da igrač sve nevolje otklanja nindžama. Ipak, dobra je fora da što više ronina i nindži angažujete, to je šansa za pobunu u pokrajini veća, pa mislim da su mogli malo manje da ih nerfuju...
OdgovoriIzbrišiSlažem se. Mada još ima vremena da se to ispravi. Ono što je meni uvek smetalo je potreba da se 1000000 godina juri protivnik kako bi mu uništio vojsku. Nije zabavno juriti 10 vojnika iz teritorije u teritoriju. I to je ono što me je uvek odvlačilo od igre. Što je najgore, čak i ako je to protivnikova zadnja teritorija, on ne samo da će preći u moju teritoriju, nego će još i da krene sa opsadom. Ako to i ovde bude, mislim da ću prednost ipak dati novom Shogunu.
OdgovoriIzbrišiMislim da će toga biti i ovde, ali teren je na tvojoj strani jer u Japanu nema mnogo prostora za beganje. Osim toga, deo Grand Strategy igara je da smisliš kako da protivniku zatvoriš sve prolaze... U suštini koliko vidim bitke su kao u EU, kad jednom čukneš protivnika, moraš da ga goniš inače će se oporaviti... Ako ti je za utehu i u istoriji je bilo vrlo malo odsudnih bitaka
OdgovoriIzbrišiZnam. Možda je i bolje što su nindže ovako odrađene. Recimo, u Šogunu prvih nekoliko obično umru, međutim, ukoliko jedan uspe da dobije level, sa skillovima uskoro postaje neuništiv. Ja sam imao sreću da prvog nindžu relativno brzo dovedem do 10 nivoa. Doduše, ostario je i bio je u službi kao takav nekoliko godina samo. Možda se ovde plaše da će takav sistem upropastiti sve ostalo.
OdgovoriIzbrišiImam utisak da je dobro uravnotezeno. Ako hoces mocne nindze, moras da ih bogato nafilujes parama i onda kad steknu poverenje u tebe dace ti nekog dobrog. Ali i tada se ne nadaj da ce ubiti Takedu ili Tokugavu, jer fakat u celoj istoriji Sengoku ere ima jedan ili dva atentata da se sumnja na nindze...
OdgovoriIzbrišiZnam i to. Ja sam jedan od najvećih zaludjenika što se tiče istorije. A i glupo bi bilo, oni su jedni od najznačajnijih ljudi svih vremena u Japanu, i sada bi trebali da umru od nekog prosečnog nindže. Pored toga, Ieyasu je pored sebe imao najpoznatijeg nindžu svih vremena: Hanza Hatorija, koji mu je nebrojeno puta spasao život od takvih atentata, a kasnije i pomogao raznim ubistvima i zaverama da ujedini Japan.
OdgovoriIzbriši