Railworks 3: Train Simulator 2012, recenzija

Večernje putovanje od Sombora do Vrbasa zna da liči na vožnju svemirskim brodom. Kao u nekom naučno-fantastičnom filmu, rasklimana konzerva okružena mrakom brekće i napinje se da svoje umorne putnike do cilja doveze žive. Opasno polje asteroida ne može da se vidi, ali je tu iza hladnog, tankog lima. Komunikacija je u prekidu i ništa više ne postoji osim plača motora i sirove snage inercije koja nas tera da poskakujemo u sedištima. U tom trenutku verujemo pilotu, iskusnom starini čiji se umoran pogled bori sa pomrčinom. Vodi nas kroz procep u stvarnosti, jezivo mesto koje ne postoji izvan srpskih železnica i Zone sumraka. Naposletku, ugledamo svetla. Končar iz Subotice već je stigao. Enterprise među domaćim lokomotivama nosi nas dalje brzinom svetlosti. Šinobus ostavljamo za sobom. Okreće se nazad, gubi u mraku. O čemu li misli njegov “kapetan”, prinuđen da brzinu mestimično ograniči na jezivo sporih 9 kilometara na čas? O čemu biste mislili vi, sedeći za upravljačem čelične zveri od nekoliko tona?

Ukoliko naslov nije bio dovoljno jasan, reč je o simulatoru železničkog saobraćaja. Omogućava nam verodostojan doživljaj upravljanja vozovima u putničkom, teretnom i mešovitom prevozu. Uz osnovnu verziju igre dolazi osam različitih pruga, šesnaest lokomotiva, te više od sedamdeset jedinstvenih scenarija. Međutim, tu nije kraj. Na mreži Steam dostupno je više desetina dodataka koji zainteresovanim igračima omogućavaju korišćenje novih lokomotiva, vožnju drugačijim predelima, te otkrivaju raznolike situacije u kojima se jedan mašinovođa može zateći. Postoji i mnoštvo potpuno besplatnih dodataka koje je moguće preuzeti sa Interneta, jer uz igru dolazi odličan editor, zahvaljujući čemu gotovo svako može da napravi sopstveni scenario. Najbolje od svega je što je sav sadržaj, napravljen za prethodne verzije igre, dostupan i u trećem izdanju.

I cho-cho-choose you...

Railworks 3, kao i svaki simulator, neumitno deli publiku. Jedna grupa oduševljena je prilikom da “provoza” InterCity 125 ili neku parnu mašinu, dok druga sa podsmehom gleda na sate i dane provedene u virtuelnoj lokomotivi. Poslednji su odustali od čitanja još kod naslova, a prvi upravo shvataju da ova recenzija nije namenjena njima. Za koga je onda? Cilj ovog teksta jeste da sa simulatorom Railworks 3 upozna prosečnog igrača, koji bi voleo da se nađe na mestu mašinovođe, a da to ni sam još uvek ne zna. Možda je reč o igraču koji bi se zadovoljio igranjem jednostavnih scenarija i korištenjem pojednostavljenog upravljačkog interfejsa, a možda bi dizel prostrujao njegovim žilama i naterao ga da juri i najteža steam-dostignuća u karijeri. Uz igru dolaze četiri školska scenarija, uz čiju pomoć se brzo i jednostavno savladava upravljanje različitim lokomotivama i prepoznavanje signala, te kačenje vagona, korištenje skretnica i slično.

Na stanici u Kuli... (Newcastle)

Postoji tri načina za upravljanje bilo kojom lokomotivom. To su pojednostavljeni interfejs, složeni upravljački interfejs i virtuelne komande u 3D kabini. Pojednostavljeni interfejs objedinjuje gas, menjač i kočnicu u jednoj polugi, te omogućava igračima-početnicima da ne moraju da se opterećuju svakim pojedinačnim detaljem prilikom vožnje. Ni u kom slučaju nije reč o arkadnom vidu igre, jer pravila i zakonitosti železničkog saobraćaja i dalje važe. Složeni upravljački interfejs razdvaja sve komande i omogućava detaljniji uvid u parametre važne za rad lokomotive, ali ih i dalje prikazuje u obliku uopštene komandne table, istovetne za gotovo sve vozove. Virtuelne komande u 3D kabini su jedini način upravljanja koji “priznaju” iskusni zaljubljenici u serijal Railworks, ali su istovremeno i najzahtevniji vid upravljanja vozom.

2D karta olakšava manevrisanje

Biranje scenarija moguće je prema vozu ili pruzi. U igri su dostupne parne, dizel i električne lokomotive, a svaka se ponaša jednako svom izvorniku u stvarnom svetu, pa je stoga doživljaj prilikom vožnje drugačiji. Izbor zavisi samo od želja i ukusa igrača. U osnovnoj verziji igre dostupno je osam različitih pruga, od čega je samo pet zasnovano na stvarnim predelima iz Ujedinjenog kraljevstva, Nemačke i Sjedinjenih američkih država. Preostale tri su izmišljene, ali to ni na koji način ne umanjuje njihov kvalitet. Posle izbora lokomotive ili pruge, prikazuje se lista dostupnih scenarija, razvrstana u tri kolone. Uobičajeni scenariji dele se po težini na jednostavne, srednje zahtevne i teške, a uz svaki piše i prosečno vreme potrebno za okončavanje zadataka, izraženo u minutima. Karijera omogućava da steknete medalje i uspešno izvršene zadatke uporedite sa drugim igračima putem tabela rezultata dostupnih na Internetu, a slobodna vožnja da isprobate različite kompozicije i rute bez većih ograničenja.

Zadaci variraju od scenarija do scenarija. U najjednostavnijim, cilj je odvesti kompoziciju od početne do krajnje stanice, uz poštovanje ograničenja brzine i pravovremeno zaustavljanje na usputnim stanicama radi ukrcavanja putnika. Najčešće nema reda vožnje, niti potrebe za ručnim prebacivanjem skretnica, kačenjem vagona ili posmatranjem svetlosnih i drugih signala. Ovi detalji javljaju se u zahtevnijim scenarijima, kada se svako prekoračenje brzine ili prolazak kroz crveni signal sankcioniše, a zavisno od podešavanja može doći i do prekida igre ukoliko igrač napravi neoprostivu grešku. Često se svi elementi mehanike spajaju u jedan složen zadatak, koji zahteva precizno manevrisanje u stanici, kačenje vagona sa različitih koloseka, višesatno putovanje do udaljenog mesta u nevreme i slične situacije koje verno prenose u igru zahtevan i naporan posao mašinovođe.

Iako se u većini Evrope danas koristi istovetna pruga širokog koloseka, pravila i znaci su različiti od zemlje do zemlje, pa je iskustvo putovanja po Britaniji tek delimično primenjivo na zadatke koji se obavljaju u Nemačkoj ili na Alpima. Stanje na pruzi takođe zavisi i od vremenskog perioda u kojem se izabrani scenario odvija, pa će tako osamdesetih godina prošlog veka automatizovan sistem zvučnim signalima upozoravati mašinovođu na približavanje svetlosnog signala i njegovo značenje, dok je tako nešto bilo nepojmljivo u periodu pre ili neposredno posle Drugog svetskog rata. Kako je reč o simulaciji, autori su pazili na svaki detalj, pa su veoma lako uočljive vizuelne i jezičke razlike na udaljenim prugama, ali i jedinstvena arhitektura svakog predela. Pohvalno je i što su u poslednjoj verziji vremenske prilike promenljivog karaktera, a grafički izgled igre znatno poboljšan, što veoma doprinosi atmosferi.

Vlasnike prethodne igre obradovala je besplatna nadogradnja na najnoviju verziju kroz mrežu Steam. Postojeće lokomotive prepravljene su tako da sadrže više detalja i budu prilagođene novom pokretaču, koji omogućava realniju fiziku i nove grafičke efekte. Nažalost, mnogi postojeći scenariji i pruge još uvek nisu osveženi, pa se dešava da pojedine zadatke, dostupne u igri Railworks 2, za sada nije moguće pokrenuti ili uspešno završiti. Autori igre redovno osvežavaju zvanične (komercijalne) dodatke, ali će biti potrebno neko vreme dok se i svi često upotrebljavani nezvanični dodaci unaprede. Railworks 3: Train Simulator 2012 veoma je zabavana, ali i zahtevna simulacija železničkog saobraćaja, koja će oduševiti svakog ljubitelja gvozdenih kočija zauzdanih šinama. Ipak, ukoliko ne uspete da pogledate više od jednog minuta ovog video zapisa, igra sigurno nije za vas.

Nikola Bulj