Fate of the World: Tipping Point, recenzija

Cunami udara u obalu Japana. U Americi protesti zbog ekonomske nestabilnosti. U Evropi Zeleni marširaju zbog nedovoljno smanjene emisije gasova. Na Bliskom Istoku zveckaju oružjem. Afrika gladuje. Indijska populacija nezadrživo raste. Rusija i Ukrajina u zavadi zbog prodaje gasovoda. Znam, deluje kao da vam nasumce čitam naslove iz dnevnih novina. Posredi je, zapravo, izveštaj iz igre Fate of the World: Tipping Point.

Premda je potezna strateška simulacija, ima šmek X-Com-a i niza drugih igara

Fate of the World: Tipping Point je veoma zabavna, veoma teška i veoma edukativna igra. Delo je razvojnog tima Red Redemtpion, nezavisnog studija iz Oksforda. Prethodna igra imala je naslov Climate Challenge, a Fate of the World (od milošte FotW) prirodni je nastavak veoma uspešnog projekta. Zacrtali su da će praviti igre koje su: društveno korisne, zabavne za celu porodicu, okrenute nenasilnim temama, te problemima iz sveta koji nas okružuje, precizne s naučne tačke gledišta, uzbudljive i poučne, jer se svašta novo otkriva kroz igru. Takva je i Fate of the World. Podnaslov Tipping Point znači da smo testirali drugu verziju igre koja je, u odnosu na početno izdanje, značajno poboljšana, uravnotežena i proširena, a stiže sa tri DLC-a Denial, Migration i Extras Pack, te dve dodatne misije Earth Day i Cornucopia.

Morate naučiti da čitate vesti, svaka šalje povratni signal zlata vredan

Zaplet igre je sledeći. Zbog sve većih klimatskih poremećaja i neophodnosti da se aktivnosti očuvanja životne sredine koordinišu, osnovana je G.E.O. (Global Environment Organization). Tu negde igra dobija šmek X-Com-a. Znate ono, sve nacije sveta vas finansiraju, ako nešto zeznete, povlače podršku. Doduše, tu sličnosti prestaju. Kao čelnik G.E.O. cilj vam je da ispunite zadatke svake od devet misija (zapravo tutorijal+osam), te izbegnete okolnosti koje dovode do poraza. Zadaci jesu raznovrsni, ali se vrte oko iste teme, kako uticati na svetske događaje koji će spasiti (ili uništiti) svet. Svaka misija traje određeni broj poteza, a svaki predstavlja pet godina. Svaki potez odvija se kao kartična igra u kojoj birate koje projekte, zakone, aktivnosti ćete finansirati, da biste u sledećem čitali izveštaj o ishodu, te donosili nove odluke i tako sve do kraja.

Svakog poteza dobijate izveštaj o događajima u regionu

Svaka od dvanaest svetskih oblasti učestvuje u budžetu vaše organizacije u srazmeri sa razvijenošću koja se meri GDP-om (bruto domaći proizvod). Ukoliko ne znate šta je GDP, eto prilike da doznate nešto, moliću lepo, uključite vikipediju ili internu enciklopediju iz igre, pa pročitajte. To i jeste jedan od ciljeva ove igre. Elem,  što je oblast razvijenija, više doprinosi, ali je i osetljivija na promene, jer niko ne voli da gubi bogatstvo. No, sva je prilika da visok GDP znači više industrije, više zagađenja i veće zahteve za sirovinama. Osim bogatstva, svaki region izražava podršku (meri se srdašcima, od jednog do deset), kad ih sasvim iznervirate, proteruju G.E.O. i više nemate uticaja na tu oblast.

Svaka kartica predstavlja političku akciju, novu tehnologiju, projekat i sl.

Uticaj se ostvaruje tako što sprovodite politiku, akcije, projekte igrajući karte u okviru određene oblasti. Broj kartica koje možete da odigrate zavisi od broja agenata koje imate u datom delu sveta, kao i od novca u budžetu. Isprva su vam dostupne osnovne aktivnosti, a kako se ispunjavaju uslovi, otvaraju se nove kartice. Po bojama raspoznajete značenje kartica. Sive predstavljaju političke odluke (politička ili vojna podrška, crne operacije, špijunaža). Crvene utiču na društvo (podizanje svesti, uticanje na obrazovanje, zdravstvo). Žute se tiču energenata (zabrana određenih vrsta goriva, povećanje kvota za određene sirovine). Plave utiču na razvoj novih tehnologija i primenu tehnoloških rešenja (otkriće fuzije, nove biotehnologije). Zelene se tiču neposrednih aktivnosti za očuvanje okoline (izgradnja brana, navodnjavanje). Šarene predstavljaju dugoročne projekte (povećanje udela obnovljivih izvora energije, prelazak sa fosilnih goriva na nuklearnu energiju, uvođenje električnih automobila).

Moraćete da naučite kako da čitate ovakve dijagrame

Premda na svakoj kartici piše jasno čemu služi, te kakve posledice može da ima i da li donosi popularnost u regionu ili je ugrožava, vrlo brzo doznajete da postoji veoma veliki broj činilaca na koje vaše odluke deluju. Gotovo svaki potez vuče za sobom i negativne posledice, koje često ne možete odmah da uočite. Da bi odluke bile efikasne, morate dobro da poznajete prilike u regionu, da znate kako svaka odluka deluje kratkoročno i dugoročno, da znate kako sudejstvuje sa drugim odlukama u pozitivnom ili negativnom smislu.  Da sve to pratite kroz svih dvanaest regiona i da čitajući izveštaje znate šta koji znači u smislu reakcija na odluke iz prethodnog poteza. Da biste sve ovo ispunili i svet održali u kakvoj-takvoj ravnoteži neophodno je da poznajete mehanizme koji dovode do ekonomskih, ekoloških i energetskih kriza. Da razumete u kakvoj su sprezi razni sistemi naše planete, kako se hladi i greje, te kako na klimu utiču ljudi i privreda.

Na kraju poteza dobijate i opšti pregled stanja po oblastima

Drugim rečima, igra je veoma, veoma, veoma teška. Nema prečica. Morate da naučite da čitate statistike, da znate u kakvoj su vezi GDP i HDI (eto još jednog domaćeg zadatka, da saznate šta je HDI), da znate šta znače brojke koje označavaju potencijal sirovina, da znate kad da pustite da kriza prođe sama od sebe, a kada da oštro reagujete. Mnogo puta će vam se ceo sistem raspasti u pretposlednjem potezu. Strešćete se kad vidite koliko je nestabilan ovaj naš svet i ova uboga civilizacija u koju se svi, makar i prećutno, pouzdamo. Osim ratova, klimatskih promena, katastrofa prirodnih i industrijskih, tu su i kolaps globalne ekonomije, istrebljenje životinjskih vrsta, sistematsko odumiranje ekosistema, opšti pad životnog standarda i kulture, glad,  bolesti...

Na kraju igre dobijate pregled događaja po potezima i ključnim elementima

No, igra nije bez šarma. To što je teška mene je samo poticalo da saznam više i da se bolje pripremim za svaki sledeći potez. Čim počnete da igrate pažljivije, radost uspeha je veća, a partija od "nekoliko" poteza može da se rastegne satima. Kad se tome doda pristojan interfejs, dopadljiva grafika i zvuk, Fate of the World: Tipping Point jeste sasvim zabavno iskustvo. Igra nije za svakoga. Zahteva čelične živce, strpljenje, upornost da otkrijete kako svaki mehanizam radi, da razmišljate mnogo unapred i da vas pritom uzbuđuje činjenica da je pred vama veoma detaljna i precizna simulacija geopolitičkog i ekološkog stanja u svetu. Misim da je cena od 15.99 EUR malo previsoka, s obzirom na to da su igru verovatno napravili uz izdašnu pomoć fondova raznih svetskih dobrotvornih organizacija koje se bave globalnim krizama. 

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora