Šta je to što čini neku igru izuzetno zaraznom. Da li je to akcija? Možda RPG sistem? Grafika? Dobra priča? Možda zavisi od igrača. Mešanje popularnih žanrova uspeva, na to svaki krupni razvojni tim cilja. Ali spajanje objekata po boji i obliku, kao slagalica ili tetris? Da, to jeste zarazno, ali smešno za današnje pojmove. Ipak, neko uvek dođe do genijalne ideje da spoji naizgled nespojivo.
Poput slavnog Gyromancer-a, Puzzle Quest 2 je u dubini duše slagalica. Naslov je razvio Australijski tim Infinite Interactive. Početni plan je bio da se raširi na konzolama, a kako je popularnost strahovito rasla prebačen je i na PC. Zašto, pitate se? Tajna je u jednostavnosti. Puzzle Quest 2 kao i njemu slični naslovi jedinstvena je mešavina, kvalitetan spoj RPG-a i slagalice.
Priča igre nam je gotovo poznata. Junoša dolazi u selo Verloren koje more teške muke zbog ruševnog tornja u blizini. U početku su smetnje goblini kojih se junak mora rešiti, kao dokaz snage. Oni nisu upali tek tako u selo da napadaju ljude, već iz straha i želje da pobegnu. Nešto što se nalazi u dubinama tornja iziskuje mračnu energiju koja preti opstanku sveta. Jedna Paladinka je rešila da stane na put zlu, ali trag joj se izgubio kada je kročila u dubine ruševina. Naš heroj kreće u večitu borbu između dobra i zla, u dubinama srušenog tornja sačinjenog od kripti i svakakvih karakondžula. Ako vam ovo ne liči na legendarnog Dijabla, mora da se niste ni rodili.
Svaka RPG-igra, pa i ova, ima kreiranje lika koga vodite. Biramo klasu i raspoređujemo poene na osobine. Međutim, ubrzo shvatate da je to na kraju krajeva svedeno. Cela mehanika igre površinski izgleda kao RPG, a radi kao slagalica - spoj tri ista (oblika ili boje). Svaka boja znači nešto. Takođe, osobine odgovaraju određenoj boji. Da krenemo od klasa prvo, u ponudi su: Asasin, Varvarin, Templar i Mag. Zatim osobine: Snaga, Spretnost, Inteligencija, Izdržljivost i Moral. Po redosledu idu odgovarajuće boje: Crvena, Žuta, Plava, Zelena i Ljubičasta. Pripadaju obojenim kuglicama, sa runskim znakovima koji su samo šlag na torti. Ali pored njih postoje još dva nezavisna oblika: Rukavica i Kosturska glava.
Već deo igre je u nekom obliku borbene table sa proizvoljno poređanim kuglicama koje sam naveo. Bilo da otključavate vrata, rastavljate zamke, pretražujete sobu ili vadite ratni plen iz kovčega, tabla se stvori. Srž toga se najbolje vidi u toku borbe sa protivnicima. Junak je uvek sa leve strane, protivnik sa desne. Vaši HP poeni takođe. Igra se potezno. Sastavljate kuglice i punite bazen sa bojama koje one daju, čas vi čas protivnik. Kosturske glave nanose neposredne povrede dok rukavice pune poene za korišćenje oružja. Izgleda jednostavno, ali kada na sve to dodate kombinaciju sposobnosti kojih ima mnogo, igra se zakomplikuje, što je dobro! Svaka sposobnost troši boje i radi nešto zanimljivo: napad, skrivanje, magiju itd. Kako se punite bojama, tako vam izbor sposobnosti koje možete da iskoristite raste. Uživaćete dok smišljate plan, pratite korake i odbrojavate do vašeg poteza i napada. Protivnik, naravno, ne miruje, koristi se svim sredstvima. Neki put vam se ipak učini kao da vara, da računar zna kombinaciju koja nailazi. Da ne pominjem kada se spoje četiri iste ili više. Jer se time dobija besplatan potez.
Što se tiče same RPG-strane, uprošćena je onoliko koliko je to bilo potrebno. Iskustveni poeni rastu nakon svake bitke, ubrzo zatim i vaš nivo na kome povećavate jednu osobinu. U zavisnosti od poena kog ste birali, ta boja će biti češće zastupljena. Pored glavnog zadatka koji je označen zlatnim upitnikom na mapi, postoje i sporedni označeni sivim.
Igra se iz poluptičije perspektive, mišem. Grafika je 2D, u stilu koji pomalo podseća na strip. Slike pred borbu sa protivnicima, kao i pozadinske u toku menjanja činova su sjajne, kao i muzika koja će oživeti pomalo statičnu grafiku igre.
Što me dovodi do najgoreg dela igre koji je u početku bio najbolji. Posle toliko vremena slaganja kuglica, jer se igra svodi na to, mozak krene da vam se prži i da vrišti. Hoćemo li da prođemo kroz tu sobu koja vodi ka cilju? Naravno, samo treba da pobijemo par monstruma. Jedan put, drugi put, milion puta, uvek ista stvar. Oni naravno ne slabe, rastu im sposobnosti. Borba traje, na svakoj tabli barem nekoliko minuta. Pomnožite to sa pedeset, prosek protivnika po nivou. Shvatate šta hoću da kažem? Nema ništa drugo sem slagalice i tuče, koja lako može da vam dosadi kada se dugo igrate.
Puzzle Quest 2 je prijatna slagalica, RPG-delić žanra tu je samo da obogati sadržaj. Propusta ima, ali nedovoljno da vam upropaste celokupno iskustvo. Lepe stripovske ilustracije, jednostavnost, slagalice i prijatna fantazijska muzika držaće vas dovoljno dugo. Oko četrdeset sati. U svakom slučaju, ovo je igra koja se povremeno upali, igra pomalo ili u društvu. Ali pripremite se, ako planirate da solirate i u cugu je pređete. Presešće vam, kao što je i meni.
Autor teksta, Nebojša 'Link Pain' Nikodijević, šegrt je bloga Igrorama od novembra 2011. godine.
Diplomirao je japanski jezik, a najviše voli postapokaliptične igre. Vatreni je obožavalac serijala Fallout.
Sve recenzije ovog autora
Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima:
Solidna igra, mada ipak dva koplja iza prvog dela. Izvođenje van borbi najviše podseća na Core Design-ove arkadne avanture sa Amige.
OdgovoriIzbrišiČudno je, malo i preterano, bacanje otrova. Čak se i nemrtvi primaju na njega. Uhvatio sam sebe kako čekam da spadne HP protivniku, bukvalno pljucnem i smaram se. Trebali su to kao u FF da stave, da heal na njih radi samo, otrov da ih leči.
OdgovoriIzbrišiDobra je igra, mada po mom ukusu Puzzle Quest Galactrix je mnogo bolja od prvog i drugog dela.
OdgovoriIzbrišiPo recenziji, cini mi se da je Puzzle Quest 2 veoma zanimljiva igra; naravno u kontrolisanim kolicinama :)
OdgovoriIzbrišiMoram priznati da prvi put cujem za Puzzle Quest... pitam se vredi li cemu
Igrao sam ovo na NDS-u, nisam bio impresioniran. Prvi je bio daleko kvalitetnija igra. Proveo sam možda sat ili dva uz drugi deo i video sam da nije za mene, možda ne-ljubav na prvi pogled ili tako nešto. Kec je bio nešto posebno, ne tip igre koja se igra u malim dozama nego nešto što počneš da igraš i posle ne možeš da se odvojiš od monitora. Sjajan mali komadić game designa sa izuzetkom prevarantskog AI-ja i level scaling-a.
OdgovoriIzbrišiKec ću morati i ja da probam kad tad. Gyromancer-a takođe. Sve su to slične igre. Ali nikako u cugu, jednom sam se zeznuo i više ne. Mislim, zavisi kome kako padnu kuglice i slaganje.
OdgovoriIzbrišiGenre: RPG, Casual, 8.99 evrića, Steam. Vredi tih 900 dinči, ko voli slagalice. Izgubi se dosta kvalitetnog vremena u igri i traje dosta dugo. Replayability je veliki, probao sam par puta sa različitim likovima dok nisam uzeo otrov...Ali kao što piše - CASUAL xD
"Keep him busy while i stab him in the back!"
OdgovoriIzbrišiBasilisk:"Hmm... I guess im going to ignore this enemy that is going to stab me in the back, because i feel like stacking balls..." ^^
Probao sam igru kod druga, čovek mi kaže "pazi sad kako ću da oduvam ovog necromancera" i AI uspe 3 puta zaredom stack od 4 XD Međutim, sviđa mi se njegov princip igranja: otvori čovek Medieval 2 i PQ2 u isto vreme, i dok čeka red na Medevalu, ode alt tab i cepa :)
Nisam igrao PQ2. Odlagali su PC verziju sto godina (mislim da su u početku tvrdili da neće ni biti PC porta). Dok je stigla ja sam izgubio svaku želju za igranjem.
OdgovoriIzbriši:)
@Kosava
Isto, Galactrix mi je bolji od keca. Smeta mi jedino hakovanje onih kapija. Najgore je što se posle nekog (kratkog:() vremena zatvore pa ih posle treba ponovo hakovati.