Unstoppable Gorg, recenzija

Unstoppable Gorg je tower defense igra finskog studija Futuremark. Ako vam ime deluje nešto poznato, opalite si dva-tri šamara i recite sebi: "Sedi, jedan!" Naravno da vam je poznato, to je tim koji je napravio 3DMark najpoznatiji benchmarking program. Unstoppable Gorg im nije prva igra i to se vidi, kao i poreklo, s obzirom na to da je ostvarenje tehnički solidno, vizuelno veoma dobro postavljeno, kao što smo i navikli od Finaca.

Istorijat svakog žanra počinje nečijom otkačenom zamisli. Ugrubo se postave pravila koja se vrlo brzo izbruse, a onda slede jedan ili dva pomaka, jedno ili dva remek-dela, pa beskrajno kopiranje. Dok se neko ne doseti da napravi hibrid. Isprobavaju se sve moguće kombinacije i baš kad žanr utihne, a čini se da je sve isprobano, pojavi se neki tim kao što je Futuremark. Njihov doprinos žanru nije epski. Nije proboj. Nije revolucija. Ali, jeste doprinos i malo pomeranje granice, što je za svaku pohvalu.

Gorg napada!

Pitanje je, da li je to poboljšanje samo po sebi dovoljno da se na njemu zasnuje cela igra? Verovatno nije, kao što je Futuremark i nanjušio. Stoga su Nezaustavljivog Gorga zapakovali u veoma ukusne oblande. Da li je to bilo dovoljno? Pa, hajde da pogledamo...

Napada li napada...

Čuli ste za Eda Vuda (Ed Wood Jr.) i njegove sumanute filmove (Plan 9 From Outer Space)? Hm... Gledali ste filmove "Rat svetova" (War of the Worlds), "Zemlja protiv letećih tanjira" (Earth vs the Flying Saucers)? Okej, a Fleš Gordon, čitali ste strip? Gledali film? Ako ništa, gledali ste "Mars napada" (Mars Attacks!). Niste? Gospode, koliko godina imate, ah izvinite, rodili ste se u doba kada se ovaj film snimao... E, pa dragi moji, pedestih godina dvadesetog veka nastala je pomama za jeftinim naučno-fantastičnim filmovima. Snimalo se neverovatnom brzinom, a budžeti su bili veoma mali. Kartonske kulise, gumeni vanzemaljci, (zlo)upotreba arhivskih snimaka, jeftine glumice, specijalni efekti toliko loši da su smešni, to je sve zaveštanje ovog perioda holivudske istorije.

Lep omaž filmovima pedesetih

Finci su odlučili da zaplet igre smeste u svet iz naučno-fantastičnih filmova tog vremena. Negde iza Neptuna, istraživačka sonda otkriva Planetu Iks (Planet X). Na njoj živi tehnološki napredna vanzemaljska civilizacija Gorg. Naravno, neprijateljski su nastrojeni i ubrzo se Zemlja nalazi na udaru vanzemaljaca. Heroj (to ste vi) pokuašava da zaustavi najezdu, ali posle Gorgova javljaju se i nove pretnje kao što su psionička zavodnica Sereja (Sereia) i zli robot Sjakteći Zrak (Radiant Beem). Priča je ispričana kroz filmiće između bitaka (ukupno 21 nivo), koristeći se istim trikovima kao i filmovi B produkcije (arhivski sinmci, jeftine kulise, vamp-vanzemaljka). Doslednost dizajnerske teme sprovedena je i u grafiku igre koja je veoma oštra i lepo iscrtana. Muzika dobro prati dešavanja na ekranu, ali tamo negde već pred kraj prve trećine igre počne da gubi draž i postaje jednolična.

Vrteška, samo tako...

Postavka same igre jeste pokušaj osveženja žanra. Vanzemaljski matični brodovi projektuju krivudavi zrak energije. To su putanje kojima će se ka središtu (svemirska baza, lukszuni vasionski hotel, Zemlja) uputiti najezda protivnika. Kao i u svakoj igri tipa tower-defense, ima običnih letećih tanjira, brzih, sporih i užasno otpornih, opasnih koji vas gadno oštećuju i sl. Umesto fiksiranih tvrđava, u ovoj igri upravljate - satelitima. Na svakom nivou oko središnjeg objekta koji branite dobijate po četiri orbite sa određenim brojem mesta na koja parkirate satelite. Oni proizvode novac, tehnološke poene, pucaju, popravljaju ili unapređuju postojeće satelite i sl. Otključavaju se kako napredujujete od jedne do druge table. Tokom napada matični brodovi menjaju putanje, pa je glavna fora igre koristiti orbite da se satelit postavi u najbolju poziciju za pucanje. Trik je u tome što se cela orbita pomera, tako da morate voditi računa o tome šta svaki pokret donosi. Premda je zamena obrambenih položaja već viđena u TD-igrama, u ovoj se praktično sve i sastoji iz toga da je dinamika pojačana tako što ćete veoma često morati da pomerate satelite. I to je to. Roštiljanje satelita kako biste uvek tukli optimalan broj vanzemaljaca i tako puta četiri orbine i tako puta dvadeset jedan nivo.

Često ćete gledati u ovaj ekran 

Igra nije uopšte uravnotežena. U prve četiri misije počinje da bude veoma teška, a negde oko osme jeziva, oko dvanaeste nemoguća. Onda smanjite nivo težine i skapirate da je sad sve prelako. Igra se svodi na zagonetalicu. Neophodno je otkriti tačno u kom trenutku aktivirati tačno koji satelit. Gotovo da ne postoji način da nivo pređete drugačije nego što su autori zamislili, a pritom vam nisu olakšali ništa. Čak su i dodatno otežali time što u opisu vanzemaljaca stoje netačni podaci. Piše da su pojedini napadači osetljivi na jednu vrstu oštećenja (npr. psioničko), dok u praksi energetsko oružje ima isto dejstvo. Broj vrsta satelita koje možete poneti u sukob jeste ograničen, pa je ta vrsta dezinformacije u najmanju ruku nepoštena.

Odabir satelita

Kad uđete u fazon, tih dvadesetak nivoa spržite za pola sata i to je to. Postoje dodatni izazovi kao i povremeni pokušaji da se razbije jednoličnost, ali oni uglavnom dodatno otežavaju igranje (asteroidi koje treba izbegavati, fiksirane orbite i sl.). Tu je i arkadni mod (izdrži što duže) koji pomalo gubi smisao ako niste otključali sve satelite. U suštini, dobijate poprilično frustracije, a premalo sadržaja. Filmske sekvence kada jednom odgledate ne pružaju novu draž, pa igra ima prilično kratak vek. Doskora je bagovao sistem za postavljanje spiska rezultata na Steam, ali nova zakrpa je rešila taj kao i još nekoliko sitnijih nedostataka. Ipak, postavlja se pitanje da li je cena, pa makar i minimalna kao što je 9.99$ opravdana za ovu igru.

Nedajte se zavarati, ovo je zla vanzemaljka-psionik

U suštini, plaćate lep dizajn i jedan zanimljiv začin tower defense žanru, ali smatram da je to nedovoljno u ovom slučaju. Da, igru preporučujem, ali samo ako je kupite na nekom popustu ili vam je poklone. Ili ako ste vatreni ljubitelj akcionih TD-igara. Nadam se da će naredne zakrpe poboljšati uravnoteženost igre, ali i tada nisam siguran da bi zavredela novca koji za nju traže. Tower defense žanr će morati da sačeka još malo, možda neki drugi tim koji će uspeti da napravi taj jedan poslednji krik...

Primerak igre za testiranje ustupila prodavnica GamersGate

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora