14. tra 2012.

Avernum: Escape From The Pit, recenzija

Negde u ovo vreme prošle godine, predstavio sam vam igru Avadon: The Black Fortress. Tom prilikom skrenuo sam vam pažnju na genijalnost gospodina Džefa Vogela (Jeff Vogel). Ovom prilikom predstavljam vam Avernum: Escape From The Pit. Posredi je rimejk prve igre iz serijala Avernum. Koja je rimejk prve igre iz serijala Exile. Rimejk rimejka? Ili gospodin Vogel bičuje mrtvu kravu ili je igra toliko dobra da zaslužuje dvostruki rimejk!

Pre će biti ovo drugo. Vogel već godinama piše sjajne igre koje su vremenom izgradile pouzdano tržište zasnovano na oduševljenim fanovima. Igre su dopadljive, svaka nova epizoda donosi poneko iznenađenje, a rimejk nikad nije puko grafičko osveženje igre. Kao što sam kaže, nikad nije napisao igru koja nije samu sebe isplatila. Njegova kompanija Spiderweb Software posluje sa dobitkom (što se ne može reći za mnoge visokobudžetske timove), a publika je zadovoljna (što se NE MOŽE REĆI za mnoge visokobudžetske timove!!!). S obzirom na to da ne može da se takmiči sa vrhunskom produkcijom, nikada ne ulaže previše u grafiku (za koju sam kaže da oduzima najveći komad budžeta). Stoga su poboljšanja postepena, ali uvek dobrodošla.

Grafika je malčice poboljšana u odnosu na Avadon
Kada sam dobio ponudu da opišem igu Avernum: Escape From The Pit, pomislio sam da je posredi scenario Avernuma koji će biti upakovan u Avadon-ov endžin. Takođe sam očekivao "klon" Avadon-a u smislu načina igranja. Kada sam pokrenuo igru, delovalo je da će zaista biti tako, ali - gospodin Vogel je pokazao genijalnost upravo u tome što mi je iznova dokazivao da Avernum NIJE Avadon i da je posredi sasvim samosvojna igra, premda sličnosti postoje, razume se.

Raskošna mapa podzemlja
Avernum, da počnemo od omražene stavke, grafike, izgleda bolje od Avadona. Posredi su nove ilustracije, zanimljivi crteži, globalna mapa. Elementi niskog reda (mačevi, oklopi, inventar), zaista jesu isti, ali postoji pregršt novih koji jasno govore da je posredi pomak nabolje. Na primer, na ekranu za pregled osobina junaka, pojavljuju se luckasti crteži (nadahnuti onim karikaturama Pipboy-a) koji pokazuju kako koja osobina ili veština deluju. Zanimljivo je to da osim skoka u izometrijsku grafiku (izvorni Exile bio je čista 2D avantura), postoji poigravanje sa visinskim razlikama što donosi osveženje u dizajn lokalnih mapa.

Kretanje po strateškoj mapi krupnije razmere jedna je od inovacija
Muzika i zvuk su takođe sjajni, u prepoznatljivom produkcijskom stilu Džefa Vogela. To znači da nećete doživeti orgazmičku raskoš slušajući efekte i melodije, ali će vam zvučna slika ostati u živom sećanju. Na primer, žamor gradova je sjajno urađen. Premda je većina efekata nasleđena, melodije su nove, dobre i nenametljive.

Predmete možete čuvati ili strpati u vreću pa ih odjednom prodati
Interfejs. Koliko sam se samo mučio sa Avadon-om dok nisam skapirao šta kako radi i koje su prečice. Avernum može da se pohvali blago unapređenim interfejsom. Posredi su manje-više isti elementi (inventar, ekran sa statistikama i stablom veština, polica sa odabirom brzih efekata, pristupom meniju, mapi i dr.), ali mi se čini da su u Avernum-u malo optimizovani. Postoji dugmence za automatski napad, za one trenutke kada vas smara da ručno birate metu, postoji način da nepotrebne predmete jednim klikom pošaljete u vreću (junk bag), mapa sveta je raskošno ilustrovana i pristupačna. To je važno jer Avernum ima ozbiljnu količinu tabanja, skupljanja predmeta, bauljanja po podzemlju, tamnicama, tvrđavama. Imam utisak da igra teče veoma glatko (možda čak i bolje od Avadon-a), pa mi obavljanje sporednih zadataka i mlataranje protivnika nije teško palo kao što inače ume da smori u RPG-ovima. 

Iščitavanje veština osvežavaju luckaste ilustracije
Priča? Eh, došli smo na teren gde Džef briljira. Na površini zemlje vlada Carstvo o kome jedino znamo da vas je prognalo u podzemlje i da svi strahuju od Cara. Malo-pomalo doznajemo da je carstvo prilično strogo i nepravedno uređeno. Ipak, Džef ga ne oslikava kao stereotipno tamno kraljevstvo, pa neočekivani prelivi milosrđa Carstva samo dodaju gnusobu na portret jedne dekadentne države. 

Igra je puna ovakvih opisa koji doprinose epskoj atmosferi
Dakle, zbog kakvog slobodoumlja, bačeni ste u podzemni svet. Tamo vas dočekuje razbojništvo i divljina podzemnih krajolika. No, to je samo međukorak, jer banditi koji vas susreću i zlikovac koga progonite nisu pravi stanovnici Avernuma. Družina izbija u Fort Avernum i polako shvatamo da se tokom godina u podzemlju razvila nova kultura. Gradići i njihovi gradonačelnici osnovali su savet koji vlada zajedno sa Kraljem. Neuništivi ljudski duh preživljavanja iznedrio je podzemne farme, biljke i životinje prilagođene večitoj tami, a sloboda prenošenja znanja omogućila je postojanje biblioteke, vežbaonica za ratnike, slobodnih mudraca koji mogu da vas nauče novim magijama. Religija Avernita sasvim je različita od bogobojažljivih nazora ljudi s površine. Sveštenstvo pronosi slavu Svetog Slučaja i uči da sve nedaće podnosimo svesni da je sve nausmično i da nema višeg reda. Ova anarhična religija cveta u podzemlju i olakšava patnje stanovnika Avernuma. No, opet ništa nije crno-belo kod Vogela, pa ćete upoznati red i zakon podzemlja, te saznati da i Avernum ima svoj Avernum, tj. da i izgnanici proteruju kriminalce u još dublje zabiti.

Bitke su zanimljive i dinamične, a katkad veoma teške
Priča se raspreda polako i nenametljivo. Sporedni i glavni zadaci nisu jasno razgraničeni, osim što je jasno da zadatke sa oglasne table u gradu ne morate da razrešite po svaku cenu. Ipak, već u prvom delu igre postavlja se pitanje, šta zapravo želite? U skladu sa tim odgovorom igra se polako kreće ka tri glavna zadatka. Oni osvetoljubivi poželeće da napakoste Carstvu, oni neobuzdani da nađu izlaz iz podzemnih paklova i vrate se na površinu, a oni pitomiji da donesu mir i olakšanje napaćenoj novoj domovini.

Mudri zmaj i njegove dve mačke, Epsilon i Delta
Svega ima u Avernum-u. Tipičnih Džefovih poigravanja sa moralom, nenametljivih poruka, ovakvih i onakvih likova, luckastih i tragičnih, dosta humora, puno mraka i tame koji proizilazi iz duša ljudi. Ali i svetla. Biće tu i iznenađenja i obrta i nadasve mnogo, mnogo, mnogo sati igranja. U proseku, Avernum možete završiti za tridesetak sati, ali ukoliko odlučite da se zavučete u svaku rupčagu i obiđete baš svaki deo podzemlja, vreme može biti i znatno duže. Takođe, ne postoji ograničenje u pogledu završnog zadatka. Možete obaviti sve tri epske misije, te istovremeno pobeći, osvetiti se i spasiti Avernum. Ako iole volite RPG igre, cena od 8 evra (koliko košta na Steam-u do 18. aprila) je prava sitnica za kvalitet, trajanje i vrednost igre Avernum: Escape From The Pit.

Igru smo na testiranje dobili od firme Spiderweb Software kojoj ovom prilikom zahvaljujemo.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.


Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

Broj komentara: 6:

  1. Ovo će morati da se nabavi, mada nemam pojma kad da igram bilo šta više...

    OdgovoriIzbriši
  2. Odlično, ovome se veslim, samo da keca odigram.

    OdgovoriIzbriši
  3. Ilija, nema 'keca' ovo je 'kec'. Avadon je sasvim druga igra iz drugog serijala, ako si na to mislio. A Exile i Avernum stari su sada prepakovani u ovaj Avernum: Escape From Pit

    OdgovoriIzbriši
  4. Grafika možda radi svoj posao ali je daleko od sjajne... Moraće on da radi dosta na grafici. Sledeće godine stižu mnogi 2D RPGi, tu je Banner Saga koja će imati prelepu 2D grafiku i na kojoj rade profi animatori, Wasteland i Shadowrun takođe obećavaju prvoklasan 2D... Prošlo je vreme kada skoro da je nije bilo drugih 2D old skul RPGova na tržištu pa Vogel nije morao da se trudu oko estetike, prezentacije...
    @Ilija
    Ovo nije nastavak Avadona...

    OdgovoriIzbriši
  5. Možda, ali on ima veliku prednost u startu. Naime, njegove igre prati stabilna grupa obožavalaca koja se polako širi. Kad pogledaš, mehanika igre gotovo i da nije promenjena, što znači da je taj RPG sistem koji je napravio proveren i sjajno naštimovan. To je jedna stavka, premda nije nedostižna. Ova druga jeste, naime Vogelovo pisanje priče i smisao za vođenje kampanje je gotovo besprekorno. To je usavršio i nijedan producent ne može da se meri sa jednim čovekom koji ima viziju, tako da žalim budale koje budu angažovane da napišu bolju priču od Džefove

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!