17. stu 2012.

MacGuffin's Curse, recenzija

Postoji mnoštvo razloga zbog kojih PC igrači ne vole konzole. Poseban odnos, izgleda, imaju spram onim malih ručnih konzolica, u koje računaju i iPad i sve te iUređaje. "Kako da valja nešto što radi na baterije", rekao je tu skoro jedan moj prijatelj, programer. Netrpeljivost potiče, čini mi se, iz sasvim različitog pristupa igranju. PC igre zahtevaju nepodeljenu pažnju, a igrači očekuju da zgrabe miša ili (pu-pu) gejmped, udobno se smeste i drljaju satima jedno te isto. Konzolaši očekuju brze i kratke igre koje se uživaju u malim zalogajima. Uzmeš i ostaviš, nastaviš. Mekdonalds računarskih igara.

Pominjem ove razlike najviše zbog toga što je MacGuffin's Curse, delo tima Brawesome izišla na PC-ju, za Steam, ali i na iPad-u, a strukturom najviše podesća na tipičnu igricu za Apple-ovo čedo.


U tom pogledu igra će vam se svideti ili neće, zavisi najviše od toga da li ste zagriženi PC igrač koji očekuje da desetak do petnaest sati provede u igri koja ga vodi sve dublje i dublje u svet mašte ili pristajete na igranje iz kratkih naleta. Ukoliko vam ne smeta igra koja ima sve više i više istog sadržaja, umesto da se proširuje i produbljuje, onda će vam MacGuffin's Curse zaista pružiti dugotrajnu zabavu.


Igra je najavljivana kao avantura sa zagonetkama, ali avanturistički deo je prilično oskudan. Svodi se na povremene dijaloge, sakupljanje dokaza i dnevnik zadataka (Quest Log) koji zapravo ukazuje na niz zagonetki koje ćete rešiti i dobiti animaciju ili stripić kao nagradu. U tom pogledu igra je lepo upakovana.


Priča se odvija kroz isečke stripa koji ćete postepeno sastavljati, kroz razgovore sa junacima i zanimljiv način prikazivanja napretka u vidu naslovnice lokalnih novina koja prati događaje iz igre.


Humor je način da se svaka igra obogati, pa se i Brawesome potrudio da ga natrpa što više. Smešne su animacije, smešan je crtež, smešni su razgovori, smešni su komentari koje čitate sa okolnih objekata (u stilu starih dobrih LucasArts-ovih avantura). Jedina nevolja jeste u tome što se ekipa svojski potrudila da sve bude smešno, a kad se neko previše trudi... Ispostavlja se da je humor počesto usiljen, umesto zaista smehotresnih fora uglavnom ćete čitati mlake, usiljene štosove koji se sprdaju čak i sa samim dizajnerskim timom igre, a upravo na račun toga što je potraga za humorom ispala nekakav prioritet.


Ok, šta ostaje ispod pokrivača ljupkog dizajna i humora koji nije mnogo smešan? Ostaje zagonetalica. Jer priča je prilično oskudna. U ulozi ste čarobnjaka-obijača iz sveta koji na zanimljiv načn spaja mitsku čaroliju vilenjaka, visoku tehnologiju i stimpank (steampunk). Lukas Mekgafin (Lucas MacGuffin) upada u muzej, krade amulet koji se lepi za njega kao prokletstvo. Ipak, omogućava mu da se pretvori u vukodlaka. Za amuletom tragaju razni negativci koje Lukas mora da pretvari ili razotkrije kako bi se oslobodio kletve, obezbedio novac za stanarinu (?!) i nevolje u vidu gradskog mafjaša.


Svaka soba ili prostor na kome se Lukas nalazi predstavlja jednu zagonetku. Prepreke se vrte oko toga što Lukas kao čovek može da pliva preko vode, može da upravlja tehnologijom, pljačka zlatne poluge i obija sefove, dok kao vukodlak dobija snagu kojom može da razvaljuje ili tegli poteške predmete. Tu igra počinje da liči na stari dobri Sokoban i sve druge igrice u kojima se slažu kutije. No, kao da rešavanje prostornih zegonetki nije dovoljno, tu su otežavajuće okolnosti. Objekti koji ne mogu da se vuku, već samo da se guraju, uzani, zakrčeni prolazi, te neophodnost da se svako malo menja oblik iz Lukasa u Vučka.


I tako petnaestak sati. Nema mnogo raznovrsnosti. Povremeno neki razgovor, obaveza da se svuda zaviri i svuda klikne. Pa, ko izdrži pričaće. Ipak, za cenu od 5 evra dobija se mnogo. Zavisi samo da li vam je neophodno toliko mnogo zagonetanja. Ukoliko jeste i ne marite za igru koja više deluje da pripada predelima iOS-a, bićete zadovoljni kupovinom. Steam omogućava preuzimanje demoa, što predstavlja najbolji način da proverite da li je MacGuffin's Curse igra za vas.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.



Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

2 komentara:

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!