LEGO Lord of The Rings, recenzija

Gospodar prstenova je kao grupa The Doors. Posredi je otelotvoren duh umetnosti kakav ne bi mogao da nastane u bilo kom drugom vremenu ili pod drugačijim okolnostima. Ipak, koliko god nam bili značajni i koliko god im se rado vraćali kasnije, muzika i knjiga u jednom trenu postanu samo pokazivači koji nas vode napred. Nezavršene priče, Silmarilion i slična dela daju neke odgovore, ali postave brojna pitanja. Um želi još, traži nešto slično, a opet drugačije. Pronađete Hronike Ambera, Levu ruku tame; usnite o Šest vojvodstava, probudi vas poklik “Zima dolazi!”, izgubite se u neistraženoj divljini Perna... Čujete da se klinci prepiru oko sitnica u kojima ste uživali i pre no što su bili rođeni, ali ste na nekom drugom mestu, čitate druge knjige, slušate tvrđu muziku. Onda se desi. Da li je važno kako? Možda se probudite jedno jutro i pluća vam ispuni njen miris... Odjednom, ništa više nije značajno: Cena goriva, gladna deca u Africi... Nasmejete se. Dok na radiju svira LA Woman, shvatite da konačno razumete Toma Bombadila.

LEGO igre, sa druge strane, nikada nisu težile tome da budu umetnička dela. Reč je pre o bezazlenoj zabavi za ljubitelje poznatih filmova. Prednost prepakivanja ozbiljnih priča i likova u oblik plastičnih kockica i figurica, svakako jeste i mogućnost da se sve sagleda sa neke vedrije strane, da se od igrača izmami po koji osmeh. U tome autorski tim Telltale Games i te kako uspeva, veštim spajanjem prepoznatljivih scena i zanimljive akcione i platformske mehanike, na koju se dodaju raznolike logičke zagonetke. Postavka je slična u svim naslovima, bilo da je reč o serijalima Star Wars, Indiana Jones, Batman, Harry Potter, ili u ovom slučaju, Lord of the Rings. Igraču se kroz spoj duhovitih međuanimacija i ozbiljnog istraživanja predstavlja čaroban svet sastavljen od kocaka proizvođača LEGO. Broj dostupnih likova isprva je ograničen, ali se vremenom i ispunjavanjem određenih uslova znatno proširuje. Igraču se daje razlog da ponovo poseti viđena mesta sa novim likovima, da odigra mini-igre, pronađe tajne, sakupi posebne kocke... Da se igra.

Kako se onda uklapaju ove dve krajnosti? Da li je moguće uživati u ismejavanju filmske trilogije Gospodar prstenova? Naravno da jeste! Štaviše, rekao bih da je igra daleko zanimljivija od nekoliko neposrednih prethodnika zajedno, te da je Telltale ovog puta uradio zaista izvanredan posao. Nema očiglednih tehničkih problema (kao kod LEGO Harry Potter naslova) niti mehanika igre predstavlja naporno ponavljanje istovetnih radnji (LEGO Indiana Jones), već je reč o zaista dobro osmišljenoj igri koja na lep i duhovit način podseća na filmove i omogućava nam da ih proživimo i usput se dobro zabavimo. Priča je predstavljena hronološki, od bitke u kojoj je mračni gospodar Sauron pobeđen a prsten dopao Izilduru, preko uvodnih scena prvog filma i lutanja po Okrugu, bekstva pred mračnim jahačima, dolaska u Bri i upoznavanja Strajdera... Dobra vest jeste da, za razliku od dve igre koje su pratile avanture mladog gospodina Pottera, ovaj naslov donosi sadržaj iz sva tri filma u jednom sveobuhvatnom paketu, što znači da prostora za istraživanje ima na pretek.

Kampanju možete igrati samostalno ili u društvu, a po već utvrđenom obrascu, vode se unapred određeni likovi, čije prisustvo omogućava istovetnost sa radnjom filmova. Ostale junake i sporedne ličnosti otključavate u toku igre, a svaka figurica je jedinstvena. Na primer, samo Gimli može da se provlači kroz niske tunele i tako dospe do skrivenih platformi, dok jedino Sem može da zapali vatru na za to predviđenim mestima. Činjenica da Gimlija dobijate tek posle osnivanja družine u Poslednjoj domaćinskoj kući znači da pre toga jednostavno nećete biti u mogućnosti da koristite njegov talenat, usled čega ćete biti prinuđeni da se u Okrug i Bri vratite kasnije i još jednom detaljno istražite svaki kutak. Za ovo postoji i poseban režim nazvan slobodna igra, izvan okvira osnovne kampanje, ali sve kockice i bonusi koje sakupite vam se računaju u ukupan rezultat. Stvari za sakupljanje ima na pretek: U svakoj oblasti nalazi se određeni broj mini-igara, sakrivenih kutija sa alatom ili logičkih zagonetki koje je neophodno rešiti, a sve daju neku nagradu.

Predeli u igri prikazani su jednostavnim grafičkim rešenjima, ali daleko od toga da su ružni. Predmeti sa kojima je moguće manipulisati vidljivo su istaknuti, jer je uvek reč o plastičnim igračkama sastavljenim od LEGO kocaka različitih oblika. Međuanimacije su ovog puta nešto ozbiljnije, a humor je znatno suptilniji, što je pun pogodak i omogućava da se uživimo u pozadinski svet igre i delimično zaboravimo da je reč o duhovitom ostvarenju, istražujući mesto na kojem su se trolovi pretvorili u kamen ili trčeći kroz močvaru u iščekivanju da odnekud iskrsne starac-Vrba. Naravno, entuzijazam sa kojim će igrač da se upusti u istraživanje zavisi od ljubavi ka filmu ili knjizi po kojoj je igra načinjena. Nekome će draže biti nasilno rastavljanje droida na planeti Naboo, dok će drugi sa oduševljenjem da uskliknu kada Gandalf išeta pred Duriovu propast (Balrozi su Majari, baš kao Gandalf ili Sauron), čak iako znaju da se duel završava srećno. U ovoj igri poznata mesta jesu predstavljena verno scenografiji iz filmova, što je svakako pohvalno.

Međutim, posvećenost detaljima ne ogleda se samo u preciznom prilagođavanju scenografije i sleda događaja, već i u sitnicama koje odlikuju samu mehaniku. Viši likovi moraju da prenesu niske kroz nanose snega. Vatra plaši Utvare prstena. Pipin je u prilici da na tren postane viši od Merija... Jednostavno, igra zaista podilazi pažljivom posmatraču i pruža mnoštvo duhovitog sadržaja za posvećenog igrača. Naravno, moguće je i protrčati kroz kampanju za manje od dva dana, ali kakav bi užitak to predstavljalo? Pojedine deonice toliko su zanimljive da sam zaboravio da uhvatim slike za recenziju. Prednost je, iako me boli da ovo napišem, što nije zasnovana na knjigama, jer su mlađi igrači kojima je očigledno prvenstveno namenjena, ipak bolje upoznati sa filmskim adaptacijama. Sumnjam da mnogi i među nama starijima mogu ovih dana da zamisle Aragorna sa crtama lica drugačijim od onih koje je ovekovečio Viggo Mortensen.

Moj savet jeste da ovu igru obavezno nabavite, ako i malo volite fantastiku, Tolkinova dela, ili uopšte, dobru zabavu.

Nikola Bulj