Din's Curse, recenzija

Kloniranje igara uvek izaziva podozrenje igrača. Još iz zlatnog doba igara, na osmobitnim i prvim šesnaestobitnim mašinama, bilo je poznato da čim jedan naslov postigne uspeh, sledi lavina onih koje pokušavaju da u dlaku oponašaju izvor. Igrači, međutim, kao i svi dobri potrošači zabave, vole da vide  "isto to samo malo dručije" (da citiram V.S. Karadžića). Din's Curse ne bi bio tako dobar da je puki klon igre Diablo. Osnova je ista, ali nezavisni tim Soldak Entertainment uspeo je da udahne posebnost ovoj igri i zasluži mesto među uspešnijim sledbenicima velikog Diablo-a.

Din's Curse je klasični akcioni RPG. To znači, biraš heroja. Onda ulaziš u nasumično stvorene tamnice i tamaniš rojeve protivnika. Sve se odvija levim dugmetom miša. I kretanje i utamanjivanje živuljki. Onda povremeno iza zlikovaca ispadnu predmeti koje kupiš, a pošto uvek kuburiš sa prostorom u rancu, vagaš koji ćeš da zadržiš, koji ćeš da odložiš u štek, a šta je đubre koje može dobro da se proda. Tu negde između crvene i plave linije, odnosno zelene i plave u ovoj igri, odvija se drama da li će junak opstati ili će ga čudovišta smazati. Iznenada dobijate nivo, što znači prilika da poboljšate osobine junaka i otključate nove veštine. Ako se sećate, stablo veština bila je glavna fora u Diablo-u. I tako unedogled. Ili dok ne umlatite Diabla lično.

E, sad.

Din's Curse se vodi onom krilaticom "glupani kopiraju, pametni kradu (i unapređuju)". U tom smislu, igra se ne pravi kao da je pred vama dosad neviđeno čudo. Naprotiv, sve je jasno predstavljeno i gotovo klinički raščlanjeno.

Klasika, obični predmeti, specijalni, još posebniji, najređi, najluđi i sve tako...

Na početu birate klasu heroja: Ratnik, Razbojnik, Sveštenik, Čarobnjak, Lovac, Volšebnik (Conjurer, bavi se kletvama i nemrtvima). Glavni trik je klasa po nazivu Hibrid. Svaka klasa, naime ima po tri stabla veština (prizivanje mašina, nemrtvih, elementalnih napada, jačih udaraca...), te pripadajuće pasivne veštine (vrste oružja i oklopa koje koristi). Hibrid može da izabere bilo koja dva stabla koja određuju klasu, a to što nema na raspolaganju i treće stablo, jeste cena slobode izbora. Time se dolazi do brojke od preko stotinu raznih spojeva (Ratnik/gladijator, Ratnik/oružnik, Ratnik/Čarobnjak).

Nema laži nema prevare, otvarate na sopstvenu odgovornost

Zatim sledi neobičan izbor nivoa težine. Jasno je ispisano šta koji nivo donosi u smislu koliko iznosi minus na snagu i iskustvo čudovišta, junaka i sve druge brojke koje se obično nalaze "ispod haube". Prilikom stvaranja novog sveta (igrač se kreće iz jednog u drugi) možete da izaberete jačinu čudovišta i samim tim težinu igre. Kad dostignete veći nivo težine, otvaraju se i novi nivoi težine, gde su protivnici još jači, a nagrade prigodne.

Ja tu njih, valjda nešto... a i oni mene

Osim ovih podešavanja igra nudi i klasičan "hardcore" način igranja (bez snimljene pozicije, kad umrete - upokojeni ste), kao i nekoliko novih sistema. "Ukleti" znači da igrač može da oprema samo uklete predmete, koji obaraju statistike, a i retko se nalaze, što predstavlja izuzetan izazov. "Ego" je poseban izazov koji donosi svega polovinu iskustvenih poena za sve prepreke koje su ispod igračevog nivoa, što ga navodi da uvek napada teže protivnike. Ne treba mešati sa "Ego"-predmetima koji su posebna klasa opreme. "Nesretnik" obara izglede da ćete naći čarobne predmete, pa se postavlja pitanje da li ste spremni da u borbu krenete bez magijskih pomagala. "Časna smrt" donosi uslov da grad iz koga krećete mora da preživi. Din's Curse, naime ima zanimljiv obrt koji možda i celu igru vadi iz fioke "klonovi Diablo-a", a to je mogućnost da čudovišta pomlate sve stanovnike i razruše grad. Ako uključite "Časnu smrt", stavljate život na kocku, a posebno je težak izazov ukoliko ga spojite sa "hardcore". "Siroma'" sprečava da u tamnicama nađete predmete i novac, pa je pitanje da li možete spasiti svet (i svoju dušu) kad ste bez prebijene pare. "Šonja" obara zdravlje junaka napola, a izazov je da budete heroj iako ste - šonja. Na kraju tu je i "Trapa" koja značajno umanjuje spretnost, što znači više povreda.

Osetite moj vatreni bes, o kritično udareni zverovi!

Pre nego što igra krene, podešava se još i ritam igre u smislu, koliko se lako stiče iskustvo, koliko zadataka možete da prihvatite i sve u tom smislu. Osim ove skale, tu su i dva izbora, "Opasne zveri" i "Bez cimanja". Ova prva opcija donosi manje čudovišta, ali jačeg nivoa, dok druga isključuje neke opake misije kao što su napad zveri na grad, ali kazna je 15% manje iskustva.

Stablo... uslovno rečeno stablo, veština

Nismo još ni krenuli u igru, a nazire se ljupkost ove igre. Nudi sve ono što imaju igre sličnog tipa, sve je jasno i bez mnogo uvijanja. A opet, donosi nekoliko ključnih pojedinosti koje gotovo ceo žanr osvežavaju. Sama mogućnost da monstrumi razore grad? Pa, divno. Svetovi jesu proceduralno napravljeni i imaju taj šupljikav utisaka da je cela igra veliko ponavljanje, ali Din's Curse je u samoj postavci veoma iskren u vezi sa tom činjenicom. Priča se svodi na to da ste ranije bili zlikovac, a sada vas je Din, izaslanik bogova, prokleo da tumarate bezbrojnim svetovima dok ne sakupite dovoljno dobročinstava. Time se iskupljujete za prošle grehe, a i svet ćete spasiti od čudovišta. Dolazite u grad, tu je Din sa glavnim zadatkom, tu su NPC-likovi sa sporednim zadacima, tu je prodavnica, lični i timski štek, portal i sve što pripada. Secikolji kroz gazilion nivoa, gazlion zadataka, gazilion čudovišta i tako dok vam se oči ne istope.

Napadoše grad, oca im monstrumskoga

U međuvremenu, dok traje topljenje mozga, Din's Curse vas povremeno štrecne, prene i zabavi novom zvrčkom. Već kad kročite u tamnicu zapazićete prva iznenađenja. Ponajpre, primećujete i žutu prugu ispod zelene i plave, što obeležava koliko imate izdržljvosti. Ta žuta traka se topi tokom kretanja u borbi, pa igra ne podržava mahnitanje, već taktiziranje i oprez. Dalje, tamnice nisu prazne. Gotovo neprestano nešto se dešava. Odavde dolaze neki mali ogavni, tamo se pojavljuju zombiji i - napadaju đavolke?! Eh, da. U Din's Curse-u niste središte svemira, a razne živuljke imaju druge namere osim da čekaju baš na vas da ih raskupusate. Glavni monstrumi okupljaće armije, neprestano se pojavljivati grupice male žgamadije, a razne porodice čudovišta boriće se jedni protiv drugih. U hodnicima vrebaju zamke na koje možete nabasati ili ih upotrebiti kao zasedu protivnicima. U žaru borbe veoma je lako odvaliti pečurke koje će ispustiti otrovni gas ili pritisnuti prekidač koji će hodnik ispuniti vatrenom stihijom. Osim predmeta koji ispadaju kad protivnici uginu, nalazićete svotice novca i opreme u - neprevaziđenim - buradima, ali i pretražujući kovčege, leševe ili kakve treće objekte. Igra i ovde pokazuje zavidan stepen otvorenosti, u tom pogledu što vam jasno naznači da li je skrovito mesto minirano, te koliki su izgledi da je okinete i upadnete u nevolju. Dodajte tome i spontane odrone, te potporne stubove koje nepažljiv udarac ili eksplozija mogu da unište i obore kamenu lavinu na sve koji se zateknu ispod.

Monstumarnik, lepo, lepo

Nije sve usmereno protiv vas. U tamnicama se nalaze portali koji vode u nove predele ili otključavaju kapije da biste se iz grada lakše vratili na željeni nivo. Sami lavirinti su jednostavni i ne preterano veliki, pa brzo možete da ih "počistite". Ipak, na jednom nivou može da vas čeka i preko dve stotine protivnika, pa je u to smislu Din's Curse prava "dijablačina". Dakle, osim portala korisni su i monoliti koji leče i vraćaju magijsku energiju, te izdržljivost, a daju i privremene blagoslove. Na primer, mogu da vas oklope ili učine vampirom energije ili životne sile, podare otpornost na vatru i sve u tom smislu. Zanimljivo je da zaključana vrata ili kovčeg možete razvaliti uz rizik da sadržaj bude zahvaćen silinom udara i uništen.

Ovde ja njih, definitivno

Ritam igre je brz i s obzirom na to da je igra, zapravo, beskonačna, Din's Curse može da se isecka na onoliko sitnih zalogaja koliko vam prija. Igru možete snimiti, a tamnica se neće opet nasumično stvoriti, jer procedura stvara jedan po jedan grad (što znači i pripadajući komplet tamnica). S obzirom na to da monstrumi ne miruju, određeni zadaci, ukoliko ih na vreme ne obavite, mogu da zastare. Sve to donosi živahnost igri.

Ovako izgleda borba izbliza

Ima li Din's Curse nedostatke? Pa, kao igra malog nezavisnog tima najvidljiviji nedostatak jeste kvalitet produkcije. Muzika, glasovi i specijalni efekti nisu baš amaterski, ali nisu ni naročito upadljivi.  Krici, udarci i sve to što igra ovog tipa mora da ima potpuno je neprimetno. Postoji, ali je toliko već viđeno da se nećete obazirati. Slično je sa muzikom koja je katkad preterano dramatična, katkad se čini da ste je negde već čuli. Mnogo puta. Slično je sa grafikom. Dok se ne naviknete činiće vam se kao sklepani užas. Kasnije vam postane jasno da igra pati od 3D-a. Kamera može da se pomera gore i dole. Kad je odaljena imate pregled borbe, ali zbog mraka tamnica ne možete da lepo vidite modele u svoj krasoti. Kad približite kameru, jasno je da su modeli dobro dizajnirani i lepo animirani, ali nemate mogućnost da uspešno vodite bitku. Ono što se jasno ističe kvalitetom to su grafički efekti. Magije izgledaju predivno, vatre, mnoštvo četvorokrakih bodlji koje prsne iz zamke, ledena kiša koja sipi, odroni, zlokobni dim otrova, sve je to sjajno. Komande, premda su jasne i jednostavne imaju pomalo čudan način okidanja za ratnike. Specijalni udarci, naime, ne mogu da se aktiviraju pre nego što odredite metu. Kako je veći deo igre klikaton, često se dešava da nećete posegnuti za jačim udarcima (a katkad i ne možete). Na težim nivoima gde je preciznost neophodna, igra dobija vrtoglav nivo težine koji, čini mi se, ne proističe toliko iz samih protivnika koliko iz tih suprotnih zahteva - da se protivnik precizno obeleži i da se besoumčno klikće.

Umri demonska kapijo! Bez šale, čudovišta su dobro osmišljena

No, pored navedenih nedostataka, koje jesu zaista sitnice, igra vredi 6.99 EUR. Vredi?! Vredi svaki eurocent. Za cenu dve ture pića, za cenu jednog obroka u Duff-u ili Meku, dobijate igru koja se može igrati beskonačno. Možete je igrati u mreži u saradnji s drugarima, kao i na različite načine. Muziku ćete lako zameniti, a na grafiku se naviknete, na kraju vam bude i ljupka. Zadaci nisu uvek jednostavni, neki su sasvim ćaknuti, a to što će generator tamnice ponekad da omane, zaista nije smetnja (restartujte svet) koja bi vas odvratila od kupovine ovog zaista dobrog nezavisnog naslova.

Zahvaljujemo proizvođaču, firmi Soldak Entertainment na primerku igre koji smo dobili za testiranje.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora