Rising Storm, prvi utisak

Ako volite pucačine iz prvog lica sa tematikom Drugog svetskog rata, sigurno ste prošli kroz sve moguće igre još od prastarog Wolfenstein-a, preko Day of Defeat-a, pa do brutalne simulacije Red Orchestra. Zašto brutalne? Podsetićete se ako pročitate Walker-ov prikaz igre na kojoj je Rising Storm zasnovan, a to je Red Orchestra 2: Heroes of Stalingrad.

Ovo ćete veoma često viđati

Tako je, Rising Storm je samostalno proširenje, tačnije totalni mod igre Red Orchestra 2: Heroes of Stalingrad koji je firma Tripwire Interactive napravila u saradnji sa ljubiteljima igre - moderima. Osnovu igre postavili su amateri, dok su igru doterali i za objavljivanje pripremili profesionalci. Na sajtu možete videti taj neobični tim, jer je na kraju sastavljena ekipa i od jednih i od drugih. Rising Storm ovlašno prati događaje iz rata na Pacifiku, bitke za ostrva koje su se odigrale između 1942. i 1945. godine. Američki marinci i redovna vojska sukobiće se sa japanskim carskim snagama i specijalnim desantnim jedinicama. Iz hladnog i sivog Staljingrada, igra se seli u šarene tropske predele. 

Pod artiljerijskom vatrom

U suštini to je to. Igra je skrojena na isti način kao i Heroes of Stalingrad. Ponajpre, to znači da su zaraćene strane nejednake po snazi. Američki vojnici imaju bolje naoružanje, koje puca automatski i poluautomatski, dok Japanci koriste starinske puške iz Prvog svetskog. Međutim, gle čuda, razvojni tim je odlučio da im doda raznorazne prednosti koje vraćaju ravnotežu. Japanci su izdržljiviji od Amerikanaca. Ne znam da li se sećate, ali RO2 ima zanimljivu mehaniku igre koja oponaša šok vojnika koji su u nepovoljnom položaju (suppression). Kad protivnik usmeri vatru u vaš sektor, premda niste ranjeni, opadaju vam borbene sposobnosti, vidno polje se muti, nišanjenje je otežano. E, pa kod Japanaca svi ti nepovoljni efekti su manji. Japanske puške, zatim, imaju bajonete, a kad proglase banzai-juriš, smanjuju im se povrede, potiskuju Amerikance. Što je više boraca u jurišu, učinak je veći. Tu su i oficiri koji vitlaju samurajskim sabljama (da, ubijaju iz prve). Pojedini borci carske armije mogu da imaju ručne minobacače koji su ubitačni, jer Amerikanci nemaju ništa što bi im se neposredno suprotstavilo. 

Gde su ti Japanci?

Mape su takođe nesimetrične, "nepravedne", ali srećom toliko nakrcane zaklonima da se ipak na neki način dobija ravnoteža. Zaboravite na pamćenje mesta za štekovanje, jer u vrevi bitke nema se vremena za štekovanje, a "štekova" je ionako previše. Vreva bitke nije poetska figura, doslovno cela mapa pršti od pucnjave, minobacačkih udara, topovskih baraža. Sve je ispresecano mitraljeskom, snajperskom vatrom i ne skrpite minut u "netaknutom" stanju, pa su oštro oko, brza i mirna ruka neophodnost. Kontrola ima mnogo da bi se sve pohvatale iz prve, ali jesu dobro postavljene (premda pomalo deluje da su pravljene za džojped, a ne za miša i tastaturu), pa ćete ubrzo trčati pognuti, bacati se u zaklon, pucati naslepo i nišaniti precizno, zadržavajući dah. Utisak stvarno surovog ratišta ponovljen je uspešno iz izvorne igre.

Kud svi Turci, tu i mali Mujo

Ono što je takođe ponovljeno jeste sistem bodovanja. Ubijeni protivnici, naime, donose manji broj poena. Više znače poeni koje stičete učestvovanjem u timskim akcijama kao što su lečenje palog borca, donošenje municije mitraljescu, osvajanje kontrolne tačke, pucanje na istog protivnika kao ostali članovi odreda... Kao i u RO2, iskusni članovi tima su zapovednici koji mogu da traže da izviđački avion nadleti bojište, traže pomoć brigadne artijerije, postavljaju zapovesti koje ostali članovi tima vide. Vide, ali ne moraju da ispune. Kao i u RO2, sama mehanika igre podržava stvaranje timova, ali to ne znači da su igrači disciplinovani i počesto se napad pretvara u bezglavo jurcanje tamo-amo.

Na korak od smrti, uzdrman i ošamućen

Rising Storm pokušava da sledi savremene FPS-igre u tome što se dodatne mogućnosti otključavaju iskustvom (Honor). Osim dodatnih klasa, bolje opreme i oružja, nivo časti otključava i nove modove igre. To je pomalo blesavo, jer nije jasno da li nijedan server ne podržava Classic-mod ili su naprosto svi odlučili da drže Action-stil. Okej, okej, evo o čemu je reč. Akcioni serveri pružaju igru koja je prilagođena onima koji nisu željni ljute simulacije koju nudi Rising Storm. Samim tim igra više liči na bilo koju drugu pucaljku i gube se pojedine prednosti koje donosi RO2. Classic navodno omogućava najokorelijim igračima najstrože uslove ratovanja, premda nije baš jasno šta bi to bilo, jer je i Action-mod prilično opak. 

Do sledećeg spawn-a...

Sve u svemu, igra izgleda lepo. Neophodno je vreme da se priviknete na sve posebnosti, a kao i u svakoj drugoj pucačini kad uđete u štos i naletite na dobru ekipu može da bude veoma zabavno.  Postoje bagovi i trenuci kad grafika štucne. Serveri umeju da vas izbacuju zbog neke greške u PunkBuster-u. Obeležavanje protivničkih vojnika ne postoji, a povremeno štucne i za prijateljske trupe zbog čega se često dešava da vas prorešeta rođeni kolega (a i vi njega). Postoji još mnogo toga što bi moglo i trebalo da se upegla (neravnoteža uravnotežene nejednakosti, ako ste razumeli igru reči). Japanci, na primer, samo na papiru jesu slabašni, a u stvari mogu da budu jezivi protivnici. Iznerviraćete se mnogo puta, jer sistem za upravljanje ponašanjem u zaklonu može da vas izda u presudnom času. Za sada liči mnogo na Red Orchestra 2: Heroes of Stalingrad, osim što su Žuti i Jenkiji u glavnim ulogama. S obzirom na to da smo podelili izvestan broj ključeva za ovu igru, javite nam kako se vama dopala.

Pozivnicu za zatvorenu fazu beta-testiranja dobili smo ljubaznošću kompanije Tripwire Interactive.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora