Brave New World, recenzija

U današnje vreme hiperprodukcije tri godine je ogroman period. Toliko dug da ukoliko planirate da održavate serijal igara ne smete sebi dozvoliti vam vreme izmakne. Tom logikom se vodi i Firaxis jer, još od objavljivanja četvrtog nastavka Civilizacije, svake kalendarske godine nas obraduju novom ekspanzijom ili setom manjih DLC-ova, čisto da znamo da su i dalje tu i da nisu gadljivi na naš novac. U 2013. na red je došla druga (nadamo se i poslednja) ekspanzija za Civ V pod naslovom Brave New World.

Fraza "lepše je sa kulturom" možda zvuči pomalo otrcano, ali je poslužila Firaxisu kao lajtmotiv u ovoj ekspanziji. Kultura je doživela potpuni preporod (setimo se njenog uticaja u trojci kada je i prvi put uvedena) i postaje mnogo dinamičniji i važniji činilac jedne civilizacije nego što je bila ranije. Kao prvo, za kulturološku pobedu više nije potreban projekat Utopija (koji se otključavao kompletnim izučavanjem pet grana društvenih politika) već potpuni uticaj vaše kulture na ostale nacije u igri. Drugim rečima pobeđujete kada ceo svet bude gledao vaše filmove, slušao vašu muziku i tovio se vašim hamburgerima i kolom.

Kao najvažniji pokazatelj ovog uticaja uveden je turizam. Za razliku od vere ili kulture turizam se uopšte ne troši, a stiče se marljivim sakupljanjem umetničkih dela i iskopina u ustanovama kulture. Umetnici koji se povremeno rađaju u vašim gradovima su sada podeljeni u tri kategorije: slikari, pisci i muzičari, i svaki od njih može stvoriti remek-delo koje će biti smešteno u odgovarajuću ustanovu (na primer slika u muzej ili muzičko delo u operu). Što se iskopina tiče za njih su zaduženi arheolozi za koje biste, na osnovu sličice mačo lika sa kožnim šeširom, pomislili da će među drevnim ruinama tražiti vanzemaljsko super oružje koje će vam pomoći da zavladate svetom. Istina je daleko od toga, posredi je grupica zanesenjaka sa lopatama i četkicama koji će iz ruševina iskopati poneku polupanu vazu ili vrh koplja i smestiti ih u muzej, ali učinak je na kraju isti - pomoći će vam da zavladate svetom, samo na mnogo pitomiji način. Ruševine se na mapi pojavljuju tek pošto izučite arheologiju, a zanimljivo je da ćete ih naći na mestima gde su se nekada nalazila varvarska sela. Uz turizam  ubačene su posebne građevine koje povećavaju turistički rejting gradova poput hotela i aerodroma.

Stablo društvene politike (Social policies) takođe je preuređeno, pa su sada tu dve potpuno nove grane: estetika, koja je u potpunosti usmerena na razvoj kulture, te istraživanje koje je odvojeno od trgovine u zasebnu granu. Kako ništa ne bi bilo ukinuto, a broj grana ostao isti kao i ranije uvedene su ideologije. Kada dođete do modernog doba dobijate mogućnost izbora jedne od tri međusobno isključive ideologije: slobodu, red i autokratiju koje bi se mogle prevesti u državna uređenja kao demokratija, komunizam i fašizam. Izbor i očuvanje državnog uređenja je opet u sprezi sa kulturološkim uticajem među nacijama. Ukoliko se nađete pod jakim uticajem civilizacije koja ima drugačiju ideologiju dolazi do postepene promene javnog mnjenja, nezadovoljstva građana, a na kraju do revolucije i pokušaja nasilne promene vlasti. Isti scenario možete i vi upotrebiti za destabilizaciju protivnika neposredno pre vojnih akcija.

Već na samom početku iskusićete deja vu iz ranijih Civ-igara. Karavani su se vratili. Nažalost, više nije moguće štancovati ih zarad brže izgradnje svetskih čuda, ali sada imaju malo drugačije zadatke. Trgovačke rute (kopnene i pomorske) između civilizacija ranije nisu bile preterano unosne, ali u Brave New World postaju značajan izvor dodatnog novca, posebno dok je vaša imperija još u povoju, jer su dostupne praktično od početka igre. Trgovati možete sa drugim civilizacijama, sa gradovima-državama ili među gradovima unutar svoje države. Pored novca, trgovačkim rutama se prenose i uticaji među civilizacijama. Tako na primer, ukoliko je jedna od nacija povezanih rutom tehnološki naprednija, ova druga će kroz trgovinu dobijati i mali bonus u naučnim poenima. Ako su religije u povezanim gradovima različite, doći će do uzajamnog prenošenja verskih učenja pa se može desiti da ovim putem preobratite suparnički grad u svoju religiju (ili da vaš grad bude preobraćen), a ne treba zanemariti ni povećanje kulturološkog uticaja na druge civilizacije, posebno ako ciljate na taj tip pobede. Rutama unutar države ne dobijate novac, ali možete pozajmljivati hranu i "čekiće" iz naprednijih gradova kako bi podstakli brži razvoj tek osnovanih naseobina. Postoji ograničenje broja trgovačkih ruta koje možete napraviti, a povećava se izučavanjem pojedinih tehnologija ili izgradnjom nekih svetskih čuda.

Verovatno najsimpatičnija nova zanimacija jeste svetski kongres, svojevrsna preteča Ujedinjenih nacija. Za njegovo osnivanje potrebno je da bar jedna civilizacija izuči tehnologiju štamparije i otkrije sve druge civilizacije u igri. Kao i UN i kongres na redovnim zasedanjima izglasava rezolucije, koje variraju od zabrane upotrebe određenog luksuznog resursa, povećanja šansi za pojavljivanje pojedinih tipova velikana, trgovinskih sankcija prema drugim civilizacijama i slično. Takođe moguće je predložiti i opoziv neke od ranije usvojenih rezolucija. Svaka država je predstavljena određenim brojem delegata, tj. glasova. Domaćin po automatizmu ima glas viška, a dodatni delegati se dobijaju za gradove-države sa kojima ste u savezu. Broj delegata menja se kako igra napreduje. Na svakom zasedanju glasa se za dve rezolucije: jednu predlaže domaćin zasedanja, a drugu neka od nacija učesnica. Preporučujem da pokušate da kroz kongres što pre progurate vašu religiju/ideologiju kao dominantnu, a dobre bonuse još donose i organizacija svetskog sajma i neke vrste olimpijskih igara.

Ako je za utehu ekspanzija je nafilovana novim civilizacijama, tako da su barem naši novčanici sigurni od impulsivne kupovine manjih DLC-ova. Tu su: Portugalci, Brazilci, Poljaci, Indonežani, Šošoni, Asirci, Marokanci, stari znanci Zului i na kraju pravo osveženje - Venecija. Sa istorijskim nasleđem grada-države, igranje u ulozi mletačkog dužda donosi potpuno novu dimenziju, jer ste ograničeni na samo jedan grad. Ne možete da pravite koloniste, a jedini način za širenje teritorija je zauzimanje gradova vojskom ili trgovcima. Čak i kada osvojite grad nećete moći da anektirate, jedino preostaje postavljanje marionetske vlasti. Neke od novih civilizacija su u potpunosti okrenute novotarijama iz ekspanzije, pa će tako Portugalci do maksimuma iskoristiti mogućnosti trgovačkih ruta, dok recimo Brazilci imaju značajne bonuse na turizam. Egzotika Indonezije se ogleda kroz dve jedinstvene luksuzne sirovine, a igrači skloni brzom širenju uživaće u Šošonima čiji gradovi u startu zauzimaju dvostruko više teritorije.

Tekovine prethodne ekspanzije Gods & Kings, religija i špijunaža, takođe su doživele sitnije izmene. Zbog velikog broja civilizacija kojima je hrišćanstvo bilo prvi izbor prilikom osnivanja religije, desio se "veliki raskol" tako da je podeljeno na katoličanstvo, protestantizam i pravoslavlje. Vašu religiju sada i dodatno možete ojačati reformacijom iz stabla Pobožnost (Piety). Što se špijunaže tiče, prilikom slanja agenta u gradove drugih civilizacija sada imate izbor da li će delati kao klasičan špijun ili kao diplomata. Neke uloge su im manje-više iste, ali diplomata će vam pomoći u otkrivanju namera protivnika prilikom glasanja u svetskom kongresu. Za razliku od špijuna koji posle objave rata može obavljati posao i u ilegali, diplomata se u tom slučaju povlači u vaš glavni grad.

Na kraju, kada se podvuče crta postavlja se pitanje da li se isplati dati trideset eura za ovu ekspanziju. Ako po strani ostavim svoje opsesivno-kompulsivne nagone zbog kojih ću kupiti gotovo sve što ima veze sa najzaraznijim softverom u istoriji video igara, moje mišljenje je da "Hrabri Novi Svet" ima previše hrabrosti (ili ludosti) da traži ovu sumu u celosti. Čak i trećina tog iznosa (koliko se trenutno kreće cena na popustima) jedva može da opravda ono šta nudi, pa bih preporučio da igra još malo odleži na zamišljenim rafovima digitalnih prodavnica pre nego što se odlučite za nabavku. Civ V je savršeno igriv i bez ovog dodatka (posebno ako igrate na nižim nivoima težine, gde pravi uticaj većine novotarija nećete ni primetiti), a novac možete potrošiti, na primer, da obradujete lepšu polovinu pošto po hiljaditi put čuje: "Evo me, dolazim, samo još ovaj potez..."

Darko Mihoković