Reus, recenzija

Reus je prva igra Holandskog studija Abbey Games, okupljenog oko nekolicine studenata sa univerziteta u Utrehtu. Osim nekoliko projekata kao što su majušna igra Tinytanic, nastala za trodnevni izazov Ludum Dare, kao i prvog eksperimenta pod naslovom Llamapalooza, ovaj tim iza sebe nema mnogo dela. Pridošlice, međutim, na igračkoj sceni počesto sačine zabavne i vanredno zanimljive igre. Reus je jedna od njih.

Nadahnuta velikanima kao što su Populous, Black & White, ali i serijalom Civilization, Reus je igra u kojoj delanjem utičete na razvoj ljudskih naseobina. Igrač upravlja četvorkom divova, koji pretstavljaju otelotvorenje različitih ekosistema - tu su Šumski, Kameni, Močvarni i Vodeni orijaš. Misiju počinjete na ogoljenoj, pustoj planeti, koju posmatrate iz perspektive poprečnog preseka. Vašim trudom Zemlja će postepeno postati prekrivena florom i faunom čije je obilje neophodno za napredak ljudi. Svet je smešten u veoma dopadljivo dvodimenzionalno okruženje, a prikaz možete približiti ili udaljiti prilično slobodno – od toga da na ekranu vidite samo nekoliko građevina, do čitave planete. Iako na prvi pogled može delovati jednostavno, grafika ima puno detalja koji najbolje dolaze do izražaja kada se ekosistemi razviju i svaka animirana pojedinost se uklopi tako da tvori sliku opšte živosti – ljudi koji rade ili se druže na ulicama, šume pune divljači i močvara iznad koje klizi izmaglica. Muzička podloga je u skladu sa opštom atmosferom u igri; prijatna je i nenametljiva; iako se sastoji od ograničenog broja varijacija neće vam dosaditi.

Premda su divovi kojima upravljate u neku ruku božanstva, na ljude i njihove gradove ne utičete neposredno, već menjanjem sveta u kojem žive. U tom cilju raspolažete sa nekoliko alata i sirovina. Protok vremena u svakom trenutku možete zaustaviti da bi izdali naredbe divovima. Na početku, od neplodnog tla, treba napraviti mesto pogodno za nasljavanje. Kameni div može izdići planine, oko kojih nastaju pustinje, a dok Vodenog možete uputiti da utaba tle i popuni udubljenje okeanom, oko kojeg ćete sa jednim od preostala dva diva napraviti šumu ili močvaru.

Da bi ljudi, nomadi u potrazi za pogodnim staništem, počeli da pristižu, potrebno je zemljište obogatiti nekom od osnovnih namirnica – biljem, životinjama ili mineralima. One će u različitim razmerama pružati hranu, bogatstvo i tehnologiju, što su tri sirovine kojima se namiruju potrebe ljudi. Na ovako zamišljenu, jednostavnu osnovu, nadograđuju se sistemi koji će čitavu stvari usložiti. Postavljene namirnice, naime, svaki div može na poseban način da obogati različitim aspektima tako da proizvodi dodatnu količinu neke sirovine. Osim toga, obogaćivanje omogućava i pretvaranje namirnice u nešto drugo, u zavisnosti od aspekta koji ste iskoristili. Na primer, žbun kupina obogaćen voćnim aspektom moguće je premetnuti u drvo jabuke (koje proizvodi više hrane nego kupina); sa druge strane, ako ga obogatite askpektom rasta, nećete ga pretvoriti u jabuku, ali će davati nešto više hrane nego uobičajeno.

Za svaku naseobinu postoji naznaka o tome koliko sirovina joj je dostupno i koliko u tom trenutku koristi. Što je razlika u ova dva broje veća, to će mestašce brže rasti, ali će i među njegovim stanovnicima rasti pohlepa. Dovoljmo motivisani nezajažljivom željom za novim bogatstvima mogu da započnu rat protiv drugog naselja, ili da izgube poštovanje prema divovima i napadnu ih! Ako se desi da jednog od njih ubiju, igra se završava. Nestašno naselje možete oštetiti, pa i potpuno uništiti ili na drugi način navesti da smanji doživljaj. Dodatni strateški sloj čine simbioze. One predstavljaju uslovne bonuse koje svaka namirnica može da ostvari, ako se u njenoj neposrednoj okolini nalazi druga koja joj odgvara. Tako ćete od koza dobijati više hrane ako se blizu njih nalaze biljke. Dva rudnika kvarca će proizvoditi više bogatstva ako se nalaze jedan do drugog, nego ako nisu povezani. Dakle, pri obogaćivanju namirnica treba voditi računa o mogućnostima transmutacije, a pri transmutaciji o tome da li ćete zbog toga biti na gubitku usled prestanka delovanja simbioze. Međutim u retkim slučajevima, neće biti potpuno jasno kakve posledice (koje će simbioze i bonusi nestati) neke transmutacije mogu da donesu, što je jedna od retkih zamerki koje treba uputitu Reus-u.

Sve mogućnosti divova nisu od početka dostupne, već ih treba postepeno otključavati. Smernice o tome šta im je potrebno daće vam sama naselja, započinjanjem izgradnje projekata kao što su žitnica, crkva, škola, a koji vremenom postaju sve napredniji i zahtevniji. Da bi projekat bio završen, treba ispuniti izvesne uslove, najčešće da naselje koje ga gradi ima na raspolaganju i upotrebljava neki broj jedne ili više sirovina. Povremeno će naići i neobičniji projekti, kao što je Маd Scientist kojem za završavanje treba ogromna količina tehnologije, ali i da njegovo naselje uništi makar jedno susedno!

Kada se izgradnja projekta uspešno završi, u zavisnosti od toga da li je naselje šumskog, močvarnog ili pustinjskog tipa, ono će poslati odgovarajućeg ambasadora kojeg možete postaviti na diva po izboru (uz ograničenje da nijedan div ne može nositi dva ambasadora ako svi ostali nemaju barem po jednog, tri ako ostali nemaju dva itd.). Ambasadori u stvari služe kao poeni za otključavanje ili nadogradnju veština, i igra će vam jasno dati do znanja koja kombinacija diva i ambasadora otvara kakve mogućnosti.

Veštine divova potrebno je iznova unapređivati u svakoj novoj partiji koju započnete. Sa druge strane, ni sve namirnice nisu dostupne kada igru pokrenete prvi put. One se trajno otključavaju izvršavanjem ciljeva koje možete naći u meniju unlockables, a tokom igranja na ekranu će biti prikazani najlakši od njih koje još niste ostvarili. Po završetku svake partije (na početku možete birati samo dužinu igranja od 30 minuta, kasnije se otključavaju 60, 120 i proizvoljna) igra će vam pokazati uspešno izvršene zadatke. Ovim je omogućen vrlo ugodan sistem napredovanja, koji vas privljači da “obrnete samo još jednu turu” da bi ovaj put oključali nešto što vam je zamalo izmaklo. Sa druge strane, ovakav sistem izaziva drugi primetniji problem u igri – prazan hod. Može vam se desiti da morate da odigrate dužu partiju da bi imali vremena da ostvarite neki cilj, ali da zbog toga što niste baš taj otključali, posle četrdesetak minuta igranja dosttignete maksimum razvitka pod datim okolnostima i da ostatak vremena vrtite palčevima čekajući da vreme istekne. Učestalost ove neugodnosti nije ipak tolika da predstavlja nepremostivu prepreku.

Treba pohvaliti autore za vrlo dobro osmišljen sistem za upoznavanje igrača sa mehanikama igranja, koji je potpuno prilagodljiv. Iako ste odigrali tutorial, poruke o značajnim dešavanjima (npr. da se pojavio novi nomad u potrazi za mestom za osnivanje naselja) i posledicama vaših akcija možete proizvoljno uljučivati i isključivati. Vredno hvale je i to što Abbey Games i dalje nastavlja da podržava i proširuje igru. Tokom oktobra izašla je zakrpa koja dodaje nekoliko novih modova, a u pripremi je još jedna (u saradnji sa zajednicom igrača) koja če doneti prevode na nekoliko svetskih jezika kao i ponešto dodataka i sitnijih izmena.

Reus je igra koja se hrani satima i satima. Rešavanje logističkih zavrzlama i toga kako da onim nesrećnicima omogućite da korsite 300 hrane vući će vas za ruku da nađete rešenje i usrećiti kada uspete, kao da ste se vi upravo lepo najeli a ne oni. Za 10 Evra na Steam-u (a krajem meseca ide zimska  rasprodaja, a samim tim i popusti) ne ustežite se da nabavite ovu igru.

Стефан Поповић