Long Live The Queen, recenzija

Žene. Naše sestre, majke, bake, devojke, supruge. Vole da se igraju kao i mi, muškarci. Nekad je udeo ženskih igrača bio zanemarljiv, zatim mali, a danas čine gotovo polovinu svih ljubitelja igara. Industrija igara je slepa i gluva za ovu činjenicu. Ubisoft je, na primer, raskrinkan. Oglušili su se na zahtev da naprave bar jednog ženskog asasina, pravdajući to produkcijskim poteškoćama, a onda su zaposleni u studiju objavili dokaz da je to laž, te da je odluka da se igračima i igračicama uskrati ženski junak nejasno motivisana. Devojke se uglavnom okreću "muškim" igrama, jer nema mnogo takvih koje su pisane za žene. Savršreno bi bilo da i ne postoji podela na muške ili ženske igre, ali iz sveta nezavisnih umetinka stiže sve više sjajnih igara koje su namenjene damama. Walker me je pitao da li je Long Live The Queen nešto kao Princess Maker 2. Zapravo nije, ali mogao bi da se nazove "Princes Maker 2 iz ženskog pera". Autorka igre je Džordžina Bensli i radi u okviru studija Hanako Games. Posvećena je igrama koje imaju ženske junake, uglavnom avanturama i RPG igrama u anime-stilu. Kao što je serijal knjiga o zmajojahačima sa Perna čistokrvna fantstika ispričana iz jednog neuobičajenog ugla, jasno obojena senzibilitetom autorke En Mekefri (prva žena koja je osvojila nagrade za fantastiku Hugo i Nebula), slično je i sa ovom igrom. Okarakterisao bi je kao "japansku" RPG avanturu sa strateškim elementima, prilično je neobična i obojena retkim spojem surovog i nežnog, što je, verovatno, deo senzibiliteta Džordžine Bensli.

Pomozite ljupkoj princezi da prežvi do krunisanja

Zaplet je sledeći. Kraljica majka, vladarka velikog i moćnog kraljevstva Nova preminula je. Zbog zakona Nove na vlast dolazi princeza Elodi. Krunisanje je zakazano za njen petnaesti rođendan, koji pada za četrdeset nedelja.

Otrgnuta od bezbrižnog dvorskog života, Elodi mora da počne sama da donosi odluke. Ne samo o nastavku svog školovanja, ne samo o tome kako će da provodi vreme, već i o krupnim diplomatskim potezima. 

Škola osim što poboljšava stepen veštine donosi kratke priče iz istorije i života kraljevstva Nova

Igru krećete kao ljupku avanturu u stilu visual novel-igara. Dakle, pojavljuju se slika i tekst, posle čega sledi nastavak priče ili izbor. Ubrzo poginete i shvatite da "Živela kraljica" uopšte nije vedra ženskasta igra. Ni po scenariju, ni po tome kako se igra.

Long Live The Queen ima tri glavna elementa koji se smenjuju i tako pletu pripovest. Deo koji odmotava priču prikazuje se slikom i tekstom. Izbori određuju pravac toka radnje, ali ne samo da dovode do račvanja u scenariju, već stavljaju junakinju pred testove. Ukoliko ih prođe, odvija se povoljan tok avanture. Ukoliko ih ne prođe, najčešće sledi smrtni ishod ili ishod koji vodi u spiralu propadanja. Pohvaljujem to što posledice izbora nisu uvek neposredno izražene. Naprosto odgovaraju radnji koja je veoma dobro ispisana, pa ishod može da se pokaže na srednje ili duže staze.

Odelo ne čini princezu, ali joj pomaže u obavljaju državnih poslova

Drugi deo igre je odabir školovanja. Svake nedelje možete da birate koje ćete dve lekcije pohađati. Igra ima 70 veština grupisanih u 14 kategorija koje se dele na društvene, misaone, fizičke i magijske. Testovi koje sam pomenuo katkad zahtevaju određenu vrednost veštine, a katkad vrednost kategorije. Na primer, za opšte poznavanje vojnih pitanja služi kategorija Military, dok je za vođenje rata neophodno da Strategy bude na zavidnom nivou. 

E, sad.

Na uspešnost učenja kao i bonus na svaki test utiče emotivno stanje princeze Elodi. Tačnije, stanje osam suprotstavljenih osećanja. Četiri kolone su Bes/Strah, Radost/Potištenost, Samovolja/Prepuštenost, Pod pritiskom/Osamljenost. Ne postoje "loša" osećanja. Strah ili potištenost nisu prijatni, ali postoje veštine na koje utiču blagotvorno. Strah, na primer pomaže kod učenja religijskih veština, dok potištenost pogodiju pesničkom izrazu, a prepuštenost kraljevskom držanju. Pritisak je dobar za sport, usamljenost za medicinu. Provladavajuće osećanje je uvek ono koje ima najviše poena (od 0 do 5), u slučaju nerešenog, računa se osećanje koje je sa leve strane tabele.

Osećanja vladaju ponašanjem princeze, pa ih morate vešto usmeravati

Treći značajan ekran je onaj na kome birate šta ćete raditi tokom nedelje. Na mapi zamka odabirate aktivnost. To utiče na promenu osećanja kao i na otvaranje posebnih dijaloških deonica. Mehanika koja proističe iz singerije ova tri elementa (izbori, veštine i osećanja) stvara prilično zamršenu i tešku igru, jer svaki izbor povlači sobom ozbiljne posledice.

Kao ispomoć tu je i odevanje (Outfits). Odeću otključavate savladavanjem veština, a donosi sitan bonus na pojedine aktivnosti i testove.

Na mapi zamka odlučujete čime ćete se baviti, što opet utiče na promenu osećanja

Autorka ovim postupkom daje važnost osećanjima glavne junakinje. Nije lako upravljati emocijama, ali to će biti vaš zadatak. To se lepo nadovezuje sa radnjom i veoma dobro raspisanim glavnim i pobočnim linijama pripovedanja. Princeza Elodie je devojčica. Otrgnuta od nevinosti. Na svakom koraku čekaju je iznuđeni politički potezi, zavist, prestup društvene norme, zamke, izdajstvo, prevara, otrov, nož u noći. Kad se tome doda strateški odabir veština koje ćete učiti i činjenica da igra ne postavlja pred vas jednotračnu priču, dobija se veoma složena igra kojoj ćete morati da se dobrano posvetite. Long Live The Queen će vas nagraditi uzbudljivom dramom i utiskom pobede ukoliko se dokopate krunisanja, te novim izazovima da pokušate da prođete i otkrijete sve završetke. Prednost koju igra nudi nad sličnim naslovima jeste i to što ne postoji jedno rešenje i jedan pristup, pa je u Long Live The Queen moguće uživati i pošto jednom stignete do kraja. 

Premda je mene očarala, nisam siguran da mogu da je preporučim svima. Da biste je stvarno cenili neophodno je da volite visual novels, dobru dramaturgiju, japanske dating-sim igre, emotivne igre i da ste spremni da platite 6.99 EUR. Mislim da igra vredi, pod uslovom da ste spremni za jedno neobično iskustvo protkano dobrom ženskom energijom.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora