Blitzkrieg

Termin blitzkrieg (nemački, munjeviti rat) opisuje vojnu doktrinu koja podrazumeva korišćenje koncentrisanih, mehanizovanih i vrlo pokretnih snaga na uskom pojasu fronta, nakon čijeg probijanja ta grupa nastavlja napredovanje duboko u neprijateljsku teritoriju ne obazirući se na otvorene i lako ranjive bokove. Ova taktika omogućila je snagama Vermahta da za nepune dve godine veći deo kontinentalne Evrope bace na kolena, što je posebno došlo do izražaja na zapadnom frontu, prilikom osvajanja Belgije, Holandije i Francuske.

OK, ovde ću se zaustaviti sa pomalo zamarajućim istorijskim podacima i preći na pravu temu ovog članka – igru Blitzkrieg! Plod saradnje ruskih developera i nemačkih izdavača, ova igra je Nival Interactive etiketirala kao vodeći ruski razvojni tim (što je kasnije rezultovalo činjenicom da je UbiSoft baš njima poverio razvoj petog nastavka HoMM sage) i veoma doprinela narušavanju mita kako su igre koje nam dolaze iz Rusije neugledne, neinventivne, jednom rečju loše.

Ukoliko vam srce počinje ubrzano da kuca na samu pomisao kako ešalon od dvanaest vaših makismalno nabudženih jedinica rush-uje ka protivničkoj bazi dok sledeći spremno čeka na auto queue opciji u fabrici, onda Blitzkrieg slobodno možete da zaobiđete. U ovoj real time strategiji nema sakupljanja resursa, nema izgradnje baze, nema besomučnog štancovanja jedinica. Zadatke koje pred vas postavlja kompjuter morate obaviti isključivo koristeći snage dobijene na početku svake misije, uz eventalno neka skriptovana pojačanja tokom većih okršaja. Dakle, igra insistira na realizmu. Svaki tenk, svako oklopno vozilo, svaki komad artiljerijskog oružja je bukvalno zlata vredan i čuvaćete ga kao „oči u glavi“ jer se njihov gubitak nikako ne može nadoknaditi. To se posebno odnosi na tzv. core jedinice koje ćete voditi kroz celu kampanju i koje kroz borbe stiču iskustvo koje ih čini dosta ubojitijim i izdržljivijim od običnih jedinica. Da su baćuške slepo insistirali na realizmu govori i podatak od preko 200 primeraka vojne mašinerije verno prenetih u igru, kako izgledom, tako i karakteristikama. Tako se tenkovi  razlikuju po brzini, kalibru topovske cevi i debljini oklopa, pa će se teško desiti apsurd da jedan Šerman u frontalnom sukobu sa ozloglašenim Tigar tenkom izađe kao pobednik. Ali sa druge strane, omaleni Stjuart koji žrtvuje na oklopu zarad pokretljivosti i okretnosti, će dosta lakše snaći u lavirintu gradskih ulica nego neka od nemačkih grdosija. Ako još dodamo podatak da se razlikuju debljine prednjeg, zadnjeg i bočnog oklopa, otvara se čitav spektar novih taktičkih mogućnosti , na primer da se ukopan protivnik iznenadi brzim napadom sa leđa ili sa boka.

Igra se sastoji od tri kampanje koje možete igrati bilo kojim redom: nemačke, ruske i savezničke. Svaka od njih sadrži određen broj poglavlja, svako sa po jednom istorijskom i još nekoliko random bitaka, pa ćete tako imati prilike da proživite bitke za Moskvu, Staljingrad, Kursk, El Alamejn, Tripoli i verovatno najizrabljivaniji događaj u Drugom svetskom ratu – savezničko iskrcavanje u Normandiji. Nažalost sve ove okršaje moći ćete isključivo na pobedničkoj strani, tako da će vaše aspiracije da se dokažete sposobnijim od nekih generala ipak ostati neispunjene. Random bitke nisu preterano zanimljive (zadaci su prilično trivijalni poput zauzimanja naselja, skladišta, pratnje konvoja...) i u svakom poglavlju morate završiti bar jednu od tri ponuđene. No, one imaju i nekoliko pozitivnih strana. Pored nagomilavanja iskustva vaših core jedinica (osim ako iste ne završe kao gomila iskrivljenog metala), njihovim završvanjem dobijate nagrade u vidu modernijih modela tenkova i topova što će vam donekle olakšati istorijsku bitku koja predstoji.

Interesantan detalj, koji nismo imali prilike da vidimo u sličnim real time ostvarenjima, je logistika. Svaka jedinica sa sobom može nositi određenu količinu municije, koju će pre ili kasnije potrošiti. Tada na scenu stupaju kamioni koji, osim što služe za vuču atriljerije, PA i AT topova, se koriste i za snabdevanje vaših jedinica širom fronta. Kako ni kamioni nemaju neograničene zalihe moraćete da pod kontrolom imate bar jedno skladište da bi ceo lanac snabdevanja funkcionisao kako treba. Skladišta će koristiti i inženjercima kada ostanu bez materijala za popravke tenkova, kopanje rovova, postavljanje bodljikave žice i polaganje mina. Okosnicu vaših snaga ipak čine tenkovi tako da je u igru ubačen gotovo svaki tenk koji je ispalio makar jedan hitac iz cevi. Za warfare frikove tu je i ingame enciklopedija sa raznim podacima i kratkom istorijom nekih od najznačajnih oružja Drugog svetskog rata. I artiljerija figuriše kao bitan zupčanik u mehanizmu anihilacije protivničkih snaga. Zasipanje ukopanih jedinica kišom granata se pokazalo kao dobra taktika za eliminaciju AT topova koji vas čekaju u zasedi, a ni tenkovi nisu imuni na artiljerijske projektile. Ali kada koristite artiljeriju vaši položaji će vrlo brzo biti otkriveni, što može biti pogubno jer je potrebno određeno vreme da haubice zakačite za kamione i pomerite ih na sigurno. Zato bi bilo dobro što pre otključati samohodnu artiljeriju jer bi se na nju mogla primeniti ona narodna, da je „kadra stići i uteći i na strašnom mestu postojati“. Sličnu taktiku možete primeniti i vi jer će vam na mapi biti prikazane grube lokacije neprijateljskih baterija čim iste otvore vatru.

Nijedna prava borba ne može proći bez upotrebe avijacije, s tom razlikom da u ovoj igri nemate direktnu kontrolu nad „letećim momcima“. Na raspolaganju su vam nenaoružani izviđački avioni, lovci, bombarderi, jurišni bombarderi i transportni avioni sa padobrancima. Na vama je samo da odaberete mesto na mapi na kome želite vazdušnu podršku i oni će sve sami obaviti. Protivnik neće biti nimalo ravnodušan na pojavu vaših bombardera na nebu, tako da će vrlo verovatno uposliti svoje lovce presretače. Upotreba avijacije ima određeni vremenski cooldown (slično kao upotreba specijalki u C&C naslovima), pa treba biti prilično obazriv i eventualno sačekati da neprijatelj napravi prvi korak kako bi vi imali prostora da adekvatno reagujete. Naravno ne treba zaboraviti ni topovsko meso, ovaj pešadince koji vam mogu zadati dosta problema u urbanim područjima, posebno ako su naoružani bazukama. Takođe, prilikom tenkovskog juriša treba imati na umu da se među protivničkim pešadincima uvek krije neki Boško Buha wannabe, koji će sa zadovoljstvom zafrljačiti granatu u gusenice i tako imobilisati tenk, nakon čega on postaje laka meta. Na kraju predstavljamo i MVP-a ove igre – skauta. Naoružan snajperskom puškom i dvogledom, ovaj mališa se može neopaženo ušunjati duboko iza neprijateljskih linija i tamo napraviti pravu pometnju. Izvrstan je kao marker ciljeva za vašu artiljeriju, a u stanju je da preciznim hicima eliminiše posadu artiljerisjkog oružja, kako bi ga vaši vojnici zaposeli i iskoristili u borbi sa naprijateljem.

Blitzkrieg će vas počastiti lepom 2D izometrijskom grafikom, dok su jedinice predstavljene kao trodimenzionalni modeli. Animacija takođe zaslužuje svaku pohvalu što se posebno odnosi na pešadiju koja je, iako sitna, vrlo detaljno animirana. Oštećenja 2D terena su čisto kozmetička (krateri od tenkovskih i artiljeriskih granata), dok je gotovo sve objekte na terenu moguće uništiti (tenkovi gaze manje drveće, živice, kamene ograde, a granate će od zgrada ubrzo napraviti gomilu neupotrebljivog šuta). Muzika je prijatna i nenametljiva, pa je gotovo nećete ni primetiti dok na miru raspoređujte trupe pred odlučujući napad. Međutim, sa pojavom akcije na ekranu muzika će naglo ubrzati tempo i jačinu što još više doprinosi napetoj atmosferi tokom borbi. Ovakva postavka muzike omogućuje da zvučni efekti dođu do izražaja. Svaki kućni strateg uživaće u škripi tenkovskih gusenica, melodičnom brektanju dizel motora i pesmi ruskih Kaćuša ili Kaliopa montiranih na Šermanovu šasiju. Odzivi jedinica možda i nisu raznovrsni kao što bi želeli, ali pohvalno je što svaka strana odgovara na svom maternjem jeziku.

Naravno, ni Blitzkrieg nije bez mana od kojih su najveće katastrofalno loš pathfinding jedinica i protivnički AI, tačnije njegovo potpuno odsustvo. Slažem se da je nezgrapnu grdosiju verovatno teško provući kroz šumu načičkanu drvećem ili kroz splet zgrada, ali je neoprostivo da se ponekad tenk jednostavno zbuni na otvorenom terenu i krene na potpuno drugu stranu iz samo njemu znanih razloga. Takođe zaboravite i na iole koordinisan juriš sa više tenkova, jer je sva prilika da će blokirati jedan drugog na putu do zadatog cilja. Ono što će vas možda još više iznervirati je potpuno skriptovano ponašanje neprijatelja. Drugim rečima, protivničke jedinice uopšte neće reagovati na vaše akcije sve dok im ne uđete u vidokrug ili pregazite neku nevidljivu liniju, čime ćete izazvati unapred skriptovan pokret neprijateljskih snaga. Tenkovi će stajati ukopani dok ih vi zasipate kišom granata i neće im pasti na pamet da se pomere sa svoje definisane pozicije. Ceo pešadijski puk će mirno posmatrati kako vaš skaut snajperskom vatrom lišava života njihove saborce i neće se zamarati traženjem zaklona ili, ne daj Bože, krivca odgovornog za pometnju u njihovim redovima.

Nakon velikog uspeha igre usledile su i tri zvanične ekspanzije koje su uradili momci iz LaPlata Studios, dok se Nival okrenuo drugim projektima. Svaka od ovih igara donosi po jednu novu kampanju sa nizom istorijskih bitaka, bez random sukoba na koje smo navikli u originalu. Burning Horizon vas stavlja u čizme Ervina Romela, čuvene „pustinjske lisice“, na njegovom putu od inicijalnih pobeda u Belgiji i Holandiji, preko užarenog peska Egipta i Libije sve do poslednjih, očajničkih pokušaja Nemačke da se odupre nadirućem neprijatelju nakon iskrcavanja u Normandiji. Rolling Thunder pak, prati ništa manje poznatu figuru - Generala Džordža Patona počev od operacije Baklja, tj. američkog iskrcavanja u Tunisu, zatim osvajanja Apeninskog poluostrva do konačnog sloma nemačkih snaga u bici na Ardenima. Poslednja u nizu Green Devils, prati 9. pancer diviziju tokom njenih angažmana na istočnom frontu i u Normandiji. Ove ekspanzije donose i pozamašan broj pojedninačnih scenarija (čime su pokrivena i neka egzotičnija bojišta poput Pacifika) kojih u originalnom izdanju skoro da i nije bilo.

Iako je prošlo više od šest godina od izdavanja igre, Blitzkrieg zajednica je i dalje prilično živa. Pored gorepomenutih oficijelnih ekspanzija tokom godina su nastali su još mnogi kvalitetni i zanimljivi projekti bazirani na endžinu originalne igre. Nakon katastrofe sa zvaničnim nastavkom igre, koja je ozbiljno pretila da upokoji ceo serijal, LaPlata Studios je još jednom obradovao fanove širom sveta objavivši svojvrsan spinoff serijala pod nazivom Panzerkrieg (jer su prava na ime Blitzkrieg još uvek u rukama Nivala). A posebnu poslasticu za ljubitelje ove igre sa naših prostora pripremio je Aleksandar Đokić u vidu nedavno objavljenog moda Kosovo Sunrise.

Autor teksta, Darko 'DeCoy' Mihoković, saradnik je bloga Igrorama od novembra 2009. godine.

Aktivan je saradnik mesečnika "Svet Kompjutera" od juna 2007. godine do danas, te recenzent i prevodilac na sajtu Abandonia.