9. stu 2009.

Dragon Age: Origins, recenzija

Bioware. Zeznuta ekipa. Pre tačno deceniju, početkom 1999. godine koju svi dobro pamtimo po nekim drugim stvarima, oni su okrenuli FRP (fantasy roleplay) svet naglavačke. Sećate li se tog perioda? TSR je još uvek držao prava na DnD i ADnD, Interplay je važio za jednu od jačih izdavačkih firmi, a komercijalna bratija poput Wizards-a ili EA nije imala mogućnost da utiče na buduće repere žanra. Neki mesec ranije pojavio se Fallout 2, koji se i danas otima za prvo mesto u srcima igrača sa nastavkom igre na koju pokušavam da vas podsetim. Da, u pitanju je Baldur's Gate - biser kreativnosti i progresivnog razmišljanja kakav industrija nije znala često da iznedri ni pre nego što je postala "industrija". Mogli bismo sad zajedno da se prisetimo svih tih divnih trenutaka koji su usledili - MDK2, Baldur's Gate 2, Neverwinter Nights, Kotor, Jade Empire, Mass Effect... Čak i ako bi se neko potrudio, ne bi mogao da nađe lošu igru u tom nizu. Nema čak ni prosečnih, sve su dobre na svoj način. Nije li onda sasvim jasno zašto se FRP svet ponovo okrenuo naglavačke kada se saznalo da Bioware radi na duhovnom nasledniku Baldur's Gate serijala?


Isprva, nije se znalo ni ime. Saznalo se da će biti potpuno nov serijal. Da neće imati veze sa ADnD pravilima. Onda je u jednom trenutku 2004. godine otkriveno "radno ime" - Dragon Age. Nismo mogli biti sigurni ni da će biti u pitanju singleplayer igra. Kada su usledili prvo Jade Empire a zatim i Mass Effect, igrači su počeli da očajavaju plašeći se da je Bioware već odustao... A onda, kao grom iz vedra neba, u sred priče o Mass Effectu za PC pojavljuje se saopštenje da je dobar deo Dragon Age-a završen, da će igra biti objavljena u roku od najviše godinu dana. I, uz jedno odlaganje zarad dobrog poliranja, upravo tu se i nalazimo - godinu i koji mesec kasnije. Napokon je pred nama, nakon dva romana i jedne flash igre, dugo iščekivan "Dragon Age: Origins", o kojem bruji internet već mesecima, o kojem je napisano sve što se napisati moglo (bar na engleskom jeziku) a i izmislilo ponešto u najmanju ruku. Kako nekim previdom nismo dobili press kopiju, za čitanje ove recenzije morali ste sačekati pojavu igre u prodavnicama i naše maratonsko testiranje iste (skoro 60 sati aktivnog igranja u samo 4 dana - sve to samo zbog vas!) ali verujemo da nećete ostati nezadovoljni tekstom koji upravo čitate.


Genetika

Igru je moguće nabaviti u čak četiri oblika: Regular Edition (oko 3500 dinara) dolazi u standardnom plastičnom DVD pakovanju, sadrži kartice sa kodovima za igru i neke dodatke (npr. Stone Prisoner), dok je Collectors Edition (oko 5500 din) zapakovan u aluminijumsku kutiju i pored mape sveta odštampane na platnu srećnicima će doneti i dodatni DVD sa kompletnim soundtrackom, video materijalom koji dokumentuje kreativni proces izrade igre, te raznim umetničkim konceptima lokacija, likova i sličnih stvari. I digitalna izdanja su slična - postoji Standard i Digital Deluxe varijanta, koja uz wallpapere, soundtrack i Stone Prisoner ima i kod za Warden's Keep dodatak, koji se inače kupuje odvojeno i košta 7 američkih dolara. Toolset kojim je sama igra realizovana dostupan je za preuzimanje potpuno besplatno, tako da će bez obzira na količinu gameplaya koji mora da se plati uskoro biti i besplatnih kampanja i modifikacija, kao što je bio slučaj sa NWN naslovima. Nakon instalacije igra zauzima preko 15 GB na lokalnom disku, tako da vam preporučujemo da pripremite i defragmentujete dovoljno prostora, a za razliku od ostalih EA naslova Origins nema Securom zaštitu koju mnogi ne žele na svom računaru, pa samim tim ne morate da se plašite ograničenog broja aktivacija i sličnih mera koje obično oteraju igrače od kupovine nekog naslova.


 

Ukoliko ste pravi fan, verovatno imate u posedu oba romana (The Stolen Throne, The Calling) koji na zanimljiv način uvode u priču igre (da ne kvarimo istu i doživljaj, recimo samo da je glavi lik romana, Marik, otac mladog kralja koji vlada Fereldenom u trenutku kada započinjete svoju odiseju), odavno ste registrovani na Bioware društvenoj mreži izgrađenoj specijalno za ovu igru, a na kojoj će biti prikazani igrački profili, dostignuća, slike iz igre i sve drugo što bi želeli da podelite sa drugovima i svim ostalim igračima iz sveta. Naravno, odigrali ste i prvo, besplatno poglavlje flash igre Dragon Age Journeys, koje vam je otprilike dalo do znanja kako izgledaju skillovi, inventar, magije, pa i jedna od glavnih lokacija - Orzammar.

Uticaj sredine

Već je bezbroj puta istaknuto da Origins neće biti klasična vesela fantastikica, već realan prikaz brutalne suštine mračnih doba. Mi smo tu da vam objasnimo šta to u praksi znači - Bioware je pokrao sve što je stigao. Darkspawn su klasična "mi nismo orci i uopšte ne ličimo na njih iz Džeksonovih filmova" bagra (što uopšte nije čudno ako uzmemo u obzir godine početka razvoja igre koje se poklapaju sa najvećom popularnošću LotR trilogije u bioskopima), barem dok pričamo o osnovnim jedinicama (recimo Hurloci jako podsećaju na Uruk-hai ratnike). Setting je mešavina Srednje zemlje (ljudi u ekspanziji, vilovnjaci na ivici egzistencije i patuljci potisnuti iz svojih nekada velelepnih podzemnih gradova) i serijala Džordža Martina "Pesma leda i vatre" kada govorimo o samoj naraciji i prikazu, ali i u delu koji se bavi "specijalnim redom ratnika koji brane svet od zaboravljene pošasti u koju malo ko i veruje", s tim da ovde nema ogromnog zida od leda koji se proteže preko celog kontinenta. Ipak, ta najavljena "siva fantastika sa potpunim odsustvom moralno ispravnih odluka" najviše se ogleda u odlukama koje igra stavlja pred vas u skoro svakom momentu. Činjenica da nema izbora alignmenta (good, evil, chaotic itd.) niti postoji neka reputacija, strana sile ili slično, igraču je ostavljena potpuna sloboda da odlučuje po potrebi, od slučaja do slučaja, i oslobodi svoju maštu do kraja, birajući hoće li se potpuno uživeti u lika ili će pogađati koji izbor će kasnije, u toku igranja ili možda čak u potencijalnom nastavku, dovesti do najkorisnijih posledica. U suštini ne radi se o nečemu potpuno novom, ali činjenica da u nekom momentu čak i "dobar" lik bude prinuđen da nekog ubije umesto da ga oslobodi samo zato što je to, realno, najlogičnija i posledično najbezbolnija odluka, dovoljna je da igra bude označena kao "samo za odrasle" u prodavnicama, komercijalne hektolitre krvi koji se slivaju niz likove nakon svake dekapitacije ne treba ni pominjati. Kad je krao, krao je i od sebe, ne samo od drugih - kao što Kotor i Mass Effect imaju brodove kao mini-nivo za druženje, i Origins ima "kamp" u kojem možete da pričate sa saradnicima, trgujete, proizvodite, enchantujete i slično, ali i da budete prepadnuti u sred noći i prinuđeni da se branite od eksadrona TIE-fight... ovaj, Darkspawna.


Go for the eyes Boo, go for the eyes!

Kad već nabrajamo "mane" pomenimo odmah i najočigledije. Mape su izuzetno male. Povremeno ćete imati utisak da igrate prvi Neverwinter Nights, svaki čas nailazeći na "kapije" za tranziciju u sledeću zonu. Uprkos tome, igra negde ima memory leak i vreme učitavanja se vremenom odužuje do smešnog nivoa, pa je tako prelazak između zona, koji prilikom inicijalnog pokretanja igre traje samo par sekundi, posle par sati igranja dug i ceo minut, ako ne i više. Desiće se i da se vaši puleni zaglave na nekom uskom grlu, da se nabiju istovremeno u dovratak i ne mogu da prođu, ili još gore - na dva mesta u igri će ih potpuno zaustaviti nevidljivi zid, kao da vrata uopšte nisu otvorena pa ćete morati da potegnete za WASD tasterima i ručno ih sprovedete! Naravno, iskusan taktičar može ovo da iskoristi, pogotovo kada treba da čuva nekog NPC lika do kraja questa, pa strateškim postavljanjem svojih likova spreči istog da utrči u najgori krkljanac, ali opet nije najprijatnija stvar kad se dogodi slučajno, pogotovo ako vas sa druge strane neko ljušti magijama. U svih 60-ak sati dosadašnjeg testiranja samo jednom nam se dogodilo izletanje na desktop, ali i to je dovoljna preporuka da se držite zlatnog RPG pravila - "čuvaj često i na različitim slotovima". Ponekad će i neprijatelji da se pogube, pa će se desiti da tri puta ginete pod najezdom kostura, da bi četvrti put gledali kako grupno trče u mestu zaglavljeni, tik iza magle, a onda se pojavljuju jedan po jedan "iz vazduha" i ginu kao glineni golubovi. Samo jednom smo morali da učitamo raniju poziciju (Gates of Denerim quest, na samom kraju) jer je igra odbijala da prepozna da su ispunjeni svi uslovi za prolazak dalje, verovatno jer se neki neprijatelj zaglavio negde i nije mogao da bude ubijen. Retko gde ćete naleteti na teksturu koja će se iz blizine zamutiti, ili na užasno nezanimljiv quest koji vas tera da obavestite pet žena da su im supruzi poginuli, označite četvora vrata ili jednostavno potplatite određeni broj zaogrnutih likova u mračnim uličicama. U suštini to je to, a kao što vidite, u odnosu na veličinu igre ne radi se o nekim pravim manama, više je reč o nekom osećaju neispunjenih očekivanja - nakon Witchera ili Drakensanga, očekivali bismo malo veće zone, bolje povezane i nekako životnije. Stiče se utisak da je čak i Kotor imao više "statista" u pojedinim scenama od Originsa, koji često deluje prazno i nedovoljno naseljeno, a čije gradske zone u npr. prestonici Denerimu ostaju procentualno udaljene koliko i one u BG2, sa sve putovanjem i nasumičnim susretima usput kao da se radi o mapi sveta a ne jednog grada. Isto tako, iz nekog razloga preterano je izražena podela na glavne i sporedne zone, tako da ćete potonje odmah prepoznati po skučenom okruženju i nedostatku NPC likova sa kojima bi mogli voditi dijalog, ili još gore a sasvim nedopustivo za 2009. godinu - po ponavljanju eksterijera za prikaz više različitih lokacija (npr. uličice u Denerimu i random susreti u istom gradu)!


 

Bio jednom jedan...

U redu, znali smo da jedan FRP, makar bio i dete Biowarea i pravljen baš za PC, ne može biti preterano originalan u svim segmentima, i da neke stvari moraju biti već viđene. Ali, o čemu se tu zapravo radi (kao da već ne znate) i koja je pozadinska priča igre? Ovaj deo zaista može da počne sa "Bio jednom jedan..." jer, kao i u Kotoru, uzrok svega je u davnoj istoriji pomešanoj sa bližom istorijom i sa dve kašike sadašnjosti te tri šolje gorke politike. Naime, nekada je sve bilo savršeno, ljudi i vilovnjaci su živeli zajedno u prijateljstvu, postojalo je samo jedno carstvo i nije bilo ratova, elfovi su bili besmrtni a magovi praktično svemoćni. Ali, imati sve na tacni znači neizbežno doći u dokolicu, a dokon um je đavolje igralište, tek, ljubomorni i na samog Tvorca, magovi odluče da napadnu njegov zlatni grad i osvoje za sebe univerzalnu vlast. Zbog tog greha, on ih je prokleo i oborio nazad na zemlju, a oni su prokletstvo širili na svakog sa kim su došli u kontakt i tako je nastao Darkspawn (mračni okot, drugačije rečeno) i prvi Blight. Ovo je opet imalo raznolike neprijatne posledice po sve narode. Darkspawn je iz nekog razloga privučen pesmi starih bogova, pa se zavlači u patuljačke tunele i kopa generacijama dok ne nađe kojeg, stavljajući ga u telo zmaja i praveći od njega archdemona, a opet isterujući patuljke iz većeg dela njihovog autonomnog kraljevstva i terajući ih na sulude odbranbene poteze, poput pravljenja golema ili organizovanja "legije smrti" čiji se pripadnici sahranjuju po prijemu da bi neopterećeni mogli da se posvete ratovanju. Ljudi su se, zbog borbe sa prvom najezdom organizovali iz odvojenih plemena u moćna kraljevstva, pa su potisnuli elfe, a ovi opet vremenom izgubili prvo besmrtnost a onda i slobodu, usled neslaganja sa zvaničnom religijom koju propoveda Chantry. Ova religija je osnovana da bi se ugodilo Tvorcu i da bi se naveo da oprosti ljudski greh i skine kletvu jednom zauvek, a to će uraditi samo ako se njegova pesma pronese na sve delove sveta, uključujući i - šume i patuljačke kamendome. Kako je ovo prošlo, videćete sami, a uveliko će zavisiti i od odluka koje donesete u toku igranja, što ćete sa uživanjem posmatrati u igrivoj odjavnoj špici nakon završetka igre. Ako ste primetili da u ovom pasusu ima dosta detalja koji definišu odnose u okruženju, znajte da je to tek kap u moru - lore u igri je preglomazan da bi i počeli da ga opisujemo, i fragmente otkrivate od prvog do poslednjeg trenutka, polako naseljavajući ogroman Codex, veći nekoliko puta od identične knjižice u Mass Effectu.


 

Igra nudi izbor između tri rase (human, elf, dwarf), dva pola i tri klase (mage, warrior i rogue, uz izbor od 4 specijalizacije za svaku u toku igre), a od vašeg izbora pri kreiranju lika zavisi i mogući izbor "origin story", po čemu cela prva igra u Dragon Age serijalu i nosi ime. Postoji šest priča o poreklu i potpuno se razlikuju. Igru možete započeti u šumi kao slobodni daelish elf nepokoren ljudskim pravilima, kao tunjavi gradski elf kome je konačno prekipelo, ljudski velikaš u nevolji, patuljak velikaš ili patuljački otpadnik bez kaste, te na kraju, kao mag pod budnim okom templara. Razlika nije samo u startnoj lokaciji, priči i likovima koje ćete imati priliku sresti (a svi likovi iz svih porekla se sretnu pre ili kasnije u igri ponovo, i u zavisnosti od toga koje ste poreklo izabrali prepoznaćete samo neke od njih) već i u dužini i emotivnom utisku koji će na igrača ostaviti. Svrha različitih početaka je naravno u većoj raznolikosti prilikom ponovnog igranja, te dobijanju "više igre" za isti novac. Nakon prelaska priče o poreklu, naći ćete se u Ostagaru sa Dankanom, Gray warden-om koji vas je regrutovao i doveo tu da prođete obred inicijacije u osvit najveće bitke sa Darkspawnom u proteklih nekoliko vekova. Gray wardeni su onaj ranije pomenuti specijalni red ratnika koji se posvećeno bori protiv pošasti (Blight), a odmah tu negde ćete upoznati i dva najvažnija pratioca kroz ostatak igre - Alistera i Morrigan.


Ringe ringe raja

Postoje stalni i privremeni pratioci. Privremeni su oni koje će vam igra dodeliti ili ponuditi u toku određenih questova, kao deo družine ili dodatak koji ne ulazi u limit članova. Od nekih ćete moći da naučite određene specijalizacije, a neke ćete hladnokrvno odbiti ili čak ubiti, i ne shvatajući da mogu da se udruže sa vama (ili se gadeći i same pomisli). I jedno i drugo može da bude korisno ali i da zasmeta kasnije, pa bi naš savet bio da uvek odlučujete onako kako bi vaš lik to zaista uradio, ne gledajući potencijalnu korist od nekog puta u igri, jer to je robovanje najgorem gazdi. Uostalom, ako na kraju ne budete zadovoljni, i tako ćete igrati ponovo - DAO ne može ni da se sagleda u potpunosti bez najmanje 3 prelaska.


Stalni članovi družine su oni koje kada jednom regrutujete možete da vodite do samog kraja priče, kada će se rame uz rame sa vama boriti u poslednjoj bici (ili bar nekim njenim segmentima, u zavisnosti kako ih rasporedite). Oni su uvek dostupni u kampu, i sa njima možete voditi dijaloge, ostvariti romanse, posvađati se ili podmititi ih darovima da vas više vole. Naizgled kozmetička stvar ubrzo će se pokazati itekako korisnom, kada kompanjoni uz rast ljubavi prema vama počnu da dobijaju specifične "plot skill-ove", te inspirisani vašim vođstvom u određenim trenucima ojačaju svoju magiju ili steknu potpuno novu veštinu koju inače ne bi mogli da izuče. Ukoliko ste u dobrim odnosima, neki od njih mogu da vas ili druge članove ekipe nauče svoju specijalizaciju (Alister - templar, Morrigan - shapeshifter, itd.) a jednom otključana, ista ostaje dostupna i u narednim prelascima igre sa novim likom. Kako izvan kampa možete da vodite maksimalno četiri lika odjednom, a tu se računa i vaš avatar, potrebno je dobro razmisliti i odlučiti se za najbolju kombinaciju, jer od međusobnog dopunjavanja veština vaših pratilaca često zavisi ishod bitke. Bez rogue lika ne možete da potkradate prolaznike i obijate vrata i sanduke, bez maga nećete imati dobrog hećima niti jaku dalekometnu ofanzivu, a bez ratnika nema "tenka" da privuče napad na sebe i oslobodi ostale da deluju. Zaista, ponekad se čini da uvek nedostaje bar još jedan slot, ali ćete na kraju, kada bude najteže, moći da pozovete i cele armije uz sebe, da podele bojno polje i olakšaju vam malo umesto "petog lika". Članovi družine nisu ni gluvi ni mutavi, pa će sve vreme diskutovati međusobno i dobacivati dok pričate sa nekim NPC-om, a eventualno vam dati i questove vezane za njihovu pozadinsku priču. Opet, ako ih ne poznajete dovoljno, neće uraditi bilo šta od ovoga, a ako se ne budu slagali sa većinom vaših odluka, zatražiće da odu, pa i pokušati to na silu ukoliko im ne dopustite ili ne budete u mogućnosti da ih ubedite da ostanu. Poreklom i osobinama su najrazličitiji, pa ima veštica, špijunki, plaćenih ubica, duhovnih lekara, tuđinskih ratnika, pijanih patuljaka bez žene i ratnih pasa (čija kombinacija sa Morrigan dovodi do suludo smešnih dijaloga oko hrane dok pokušavate da mlatite sektaše).


Pored vaše družine, u kampu će vam se priključiti i poslanici iz regrutovanih armija, trgovac i njegov sin koji može da ugradi prikupljene rune u određena oružja, ali i NPC koji nudi premium-content quest (plaća se dodatno).


Zanimljiva geografija

Mapa i putovanje po njoj su dosta nalik na Bladur's Gate serijal, i nema ni traga od nekog slobodnog kretanja poput onog u Arcanumu na primer. Lokacije su označene ikonama i možete ih posećivati kada ih otključate dobijanjem određenih questova. Sloboda i nelinearnost sastoje se u mogućnosti da birate kojim redom ćete ih posećivati, sa kojom družinom, kako ćete rešavati probleme i zagonetke, te ultimativno, u kakvom stanju ćete ostaviti svet iza sebe, jer "nije svejedno". Odluke koje donosite u glavnini questova odlučuju na broj i jačinu armija koje kontrolišete na kraju igre, a kada se izbor svede na templare ili magove na primer, čovek mora da se dobro zamisli (mi smo se odlučili da spasimo magove, i ne verujemo da smo pogrešili njihovom regrutacijom). Glavne lokacije su sjajno zamišljene i dizajnirane, a grane main questa će vas provesti ne samo kroz više loading zona u okviru iste lokacije, već ponekad i kroz 2 ili 3 zasebne i geografski udaljene lokacije koje su naseljene potpuno različitim neprijateljima, te stoga zahtevaju prilagođavanje družine i taktike. Problem koji smo ranije pomenuli sa jednolikošću i prepoznatljivošću sporednih lokacija je evidentan, ali u igri ove veličine više predstavlja manju neprijatnost nego pravu manu, jer su iskusnim ratnicima i tako sve zasede pored puta slične, a sva krvava polja ista.


 

Posebno se ističe arhitektura različitih krajeva, pa je tako Ostegar ruševina nekadašnjeg carstva koja tek podseća na pređašnju silu, Denerim je urbani špajz nakrcan najrazličitijim zgradama i palatama sa jedne i vilovnjačkim getom sa druge strane, a Orzammar i duboki putevi su čudo patuljačke arhitekture ispresecane tunelima koje su iskopale razne životinje i pogani okot protiv koga se stalno borite.

K'o ninja kornjače?

Borbe su surove, prljave i niko se ne bori časno, uključujući i vaše pulene koji vešto udaraju ispod pojasa, plaše protivnike bojnim pokličima ili strelom sakate iz daleka. Teoretski, možete da pepustite AI-u saborce i bavite se samo jednim likom, ali igra je dušu dala za mikromenadžment cele družine i koordinaciju svakog poteza, kombinaciju veština različitih likova i stvaranje savršenih kombo poteza koji će i naizgled nesavladive protivnike uništiti u par sekundi ispresecanih gomilom pauza. Dva maga su uvek dobra kombinacija, a ratnike obavezno opremite makar i najobičnijim strelama i jednom veštinom iz ovog stabla, jer "artiljerija" često odnese prevagu i pre nego što bitka počne. Iako se borba odvija u realnom vremenu, u svakom trenutku možete posegnuti za pauzom ili podesiti automatsku pauzu koja se aktivira pri ispunjenju zadatih uslova (družina uočila neprijatelja, družina napadnuta, jedan od likova onesposobljen itd). Uprkos jakoj želji da ne odajemo detalje, pomenućemo i to da su mnogi neprijatelji slabo otporni na zaleđavanje u kombinaciji sa snažnim udarcem čekića, kao i da postoje magije koje pojačavaju slabost na štetu koju pravi leđenje. Ako vam na um pada kombinovanje u cilju uništavanja Ogra u jednoj sekundi, znajte da ste na pravom putu. Nije to na sreću ni izdaleka jedina kombinacija, tako da će vam, kao i za pronalaženje svih questova, i za otkrivanje najboljih taktika trebati više od jednog prelaska cele igre.


Za svaku drugu stvar koju uradite otključaćete achievement, svojevrsnu medalju za dostignute uspehe u igri. Ove su veoma brojne i raznolike, pa se za prelazak svake priče o poreklu dobija jedna, za prelazak bez smrti glavnog lika druga, postoji achievement i za za dostizanje 20. nivoa iskustva, regrutovanje svih mogućih armija, ubeđivanje ili zastrašivanje određenog broja ljudi, ubijenje određenog broja protivnika, ...ma sve živo. Sakupljanjem svih dostignuća dobijate prelazak 100% igre (iz više igranja, naravno, nemoguće je iz jednog prolaska postići više od 30%) a već smo pomenuli da se pojedinosti o vašem liku mogu podići na Bioware društvenu mrežu i sa ponosom prikazati celom svetu. Neka dostignuća nose veću važnost, jer prikazuju koje ste odluke doneli u važnim trenucima (recimo, verujemo da smo umesto "Simpatizer magova" mogli osvojiti i nešto sasvim suprotno), a druga su praktično beznačajna (pokazuju da ste postali Gray Warden, što se desi nekih sat vremena nakon početka i obavezno je za sve igrače). Igra samostalno snima slike iz igre u ključnim trenucima, a možete to i vi uraditi pritiskom na PrntScr taster, pa nema potrebe za držanjem nekog zasebnog programa namenjenog tom poslu u pozadini, kako ne bi zauzimao procesorsko vreme.


Kad smo kod resursa, DAO je veoma dobro optimizovan i ne računajući onaj pomenuti problem sa vremenom učitavanja koje raste sa dužim igranjem, mora se priznati da ni u najvišim rezolucijama nema seckanja na mašinama starim godinu ili dve dana. Prepruka je doduše da imate 4 GB RAM memorije i što više jezgara u procesoru, ali bilo koji dual core će da tera igru bez problema, dok je grafička karta, za divno čudo, pri dnu zahteva i ne mora da bude najnovije i najskuplje čudo tehnike.


I šta bi od obećanog zaključka?

Ovo je ogromna igra. Isprva se čini da će biti znatno kraća, ali kako se reda quest za questom a igrač baca sa lokacije na lokaciju nemoguće je u određenom momentu ne zapitati se kako je momcima i devojkama iz Bioware uspelo da tako efikasno doziraju zagonetke i akciju, kapaju priču pipetom a istovremeno na sve strane rasipaju detalje o svetu da ih igrač prikuplja skoro ne razmišljajući. Od početka je napeta, praćena zahtevnim borbama koje postaju lakše ako se malo razmišlja; Prelake nikad, i u svakom trenu ćete se boriti ne za pobedu, već za goli život. DAO je poput bašte predate vam na negu - koliko vremena i posvećenosti uložite u nju, toliko ćete rezultata i dobiti nazad - može vas dočekati trnje i kamenje, a mogu to biti najlepše ruže čije latice se otvaraju sporo, ali mirišu po celu noć. Po celu noć ćete i ostajati uz ovo ostvarenje, praćeni sjajnom muzikom koju je komponovao Inon Zur (pisao note za Prince of Persia, Fallout 3, WH40K: Down of War, Syberia II, Lionheart, Icewind Dale II, mnoge Star Trek igre i Fallout Tactics) i uživajući u Deja Vu osećaju da ste već videli regrutovane armije koje se okupljaju u dvorcu, kamp sa vatricom koja pucketa u mraku, ili lik praoca svih golema, a istina je da ste ih samo čežnjivo iščekivali maštajući od igri kakva treba da bude, kakvu bi želeli da igrate. Iako ova recenzija ne može niti pokušava da pokrije više od 20% onoga što Dragon Age: Origins donosi, naš zaključak je da igri obavezno pružite šansu, jer definitivno vredi tih para koje za nju traže. Šest godina smo čekali duhovnog naslednika Baldur's Gate serijala, i napokon smo ga dobili, sve sa "If everything else fails, go for the eyes!" humorom.



Uživajte!

Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

Broj komentara: 9:

  1. Odlična recenzija.
    Samo ste mogli malo napomenuti nešto i o bezobraznoj muži naivnih kupaca robom zvanom DLC koja je uz to još i problematična.

    OdgovoriIzbriši
  2. Pre svega, hvala na komentaru :)

    Recenzija nikad ne može da pokrije sve aspekte jedne igre, pa je i u ovoj izostala priča o DLC paketima. Jedan od razloga je što je većina važnih, poput Stone Prisoner misije ili Lucky Stone koji daje +1 na sve atribute, potpuno besplatna (uz kupljenu igru, ili uz kreiranje lika u Character Creatoru).
    A drugi razlog je očigledan, bilo je važnije testirati samu igru nego trošiti pare na DLC, kad će i tako uskoro biti besplatnih modova, misija, i svega drugog čim igrači malo upoznaju Toolset...

    OdgovoriIzbriši
  3. Svaka cast za recenziju bas sam uzivao citajuci,a i igra je to zasluzila...

    OdgovoriIzbriši
  4. Goodlikesweeper је рекао...:)

    Ja takodje nemam problem sa DLC paketima za Dragon Age, posto igra vec nudi gomilu sadrzaja za standardnu cenu, tako da oni uopste nisu neophodni, a opet, ako hoces jos, mozes da kupis.

    Sa druge strane, sad kad sam presao dve dlc misije, moram reci da nisu vredne tih para objektivno gledano. Ali opet kazem, igra sama po sebi nudi ogromnu kolicinu sadrzaja. Glavne misije, companion misije, side misije, origin price, jako velik broj izbora prilikom kampanje...

    Potpuno je druga prica kad igru platis punu cenu i predjes je za 6 sati, i onda kao dajes jos 20% cene za dodatnih sat vremena, kao recimo za tomb raider underworld. To je vec high comedy...

    With that said...kad sam prisao onom npc-u u kampu i dobio opciju za download premium sadrzaja...brrr. Taman sam se lepo uziveo u svet, kad ono, tusiranje hladnom vodom. Hvala bogu pa je Morrigan bila tu blizu da me, ovaj, ugreje...What? Don't look at me like that. Is it something I said? :)

    OdgovoriIzbriši
  5. Otelih se dok sam pročitao, vrlo detaljna recenzija. :)

    OdgovoriIzbriši
  6. Ovo je najlepsa recenzija za Dragon Age koju sam u procitao do sada . Mozda i ikada .

    OdgovoriIzbriši
  7. Hvala :)

    A nisam morao ni da se dotaknem porekla imena Morrigan i legende o sestri kralja Artura (srpski: Morgana La Fej). Nešto sam doduše pričao o tome na SKF u DA:O temi, verovatno je još uvek tamo...

    OdgovoriIzbriši
  8. Pogledacu obavezno . Mozda je bilo cool dodati da je Imperija Tevinter po uzoru na Vizantiju . Ali onda bi trebalo i o Morrigan...to mozda u nekom dodatku ili tako nesto .

    Ovaj text sto si napisao je odlican , nimalo sazet i dovoljno obiman , blago pravo . Nema nikakvog propusta niti preterivanja .
    Nigde nisi subjektivan do te mere da ti se ne svidi neki detalj sto si opisao ili nisi opisao kao sto je kod jednog odredjenog gospodina(za SK vezanog)to zasigurno prva stvar koja ce da te iznervira .
    I puno sasvim lepih kritika i komentara . Dacu nekim ljudima da procitaju ovo , siguran sam da ce se svima svideti .

    OdgovoriIzbriši
  9. Sjajan opis. Igra će definitivno dobiti šansu na leto...

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!