Zombie Driver, recenzija

Zombiji. Živi mrtvaci koji lutaju okolo gubeći delove tela, u stalnoj potrazi za ukusnim mozgom kojim bi zadovoljili svoju neutaživu glad. Iz usahlih duplji gledaju mrtve oči a udovi se sporo vuku niz drum, progoneći preostale pripadnike ljudskog roda koji panično beže... Ali ne svi. Uvek se pojavi jedan pojedinac koji odbija da ga pregazi najezda živih mrtvaca. Umesto toga, on seda u automobil i gazi njih! Sve od kada se pojavio prvi Carmageddon sad već daleke 1997. godine, koji je zbog bolje prodaje u nekim zemljama umesto pešaka dozvoljavao gaženje zombija, autorima igara  s vremena na vreme na um padne ideja da naprave nešto slično. Baš pre nekih mesec dana upozorili smo vas na potpuni promašaj pod imenom Clutch. Problem je što su igre ovog tipa najčešće potpuno istovetne, bez ikakvog pokušaja da se napravi izlet u originalnost u bilo kom pogledu. Sve do sada. Dozvolite da vam (prvi put na srpskom jeziku) predstavimo malo remek delo EXOR studija iz Poljske - Zombie Driver.

Već na prvi pogled uočava se da se ne radi o još jednoj arkadnoj vožnji u kojoj je u toku ili između trka moguće zgaziti nekoliko zombija. Naprotiv, Zombi Driver je sasvim drugačije zamišljen, i zombiji koji su preplavili neimenovani grad su veoma važan oslonac na kojem počiva cela igra. Naime, kampanja se sastoji od sedamnaest pojedinačnih misija u kojima igrač, u ulozi preživelog koji se dokopao vozila, mora da obavi važne zadatke na više lokacija u gradu, usput ne samo spašavajući živote drugih preživelih već uvek iznova i svoj sopstveni. Zombija ima na hiljade, što svaku misiju čini pravim izazovom i uvodi realnu mogućnost da nećete doživeti povratak u bazu ukoliko ne koristite najcenjeniju robu na tržištu - mozak. Neprijatelja je nekoliko potpuno različitih vrsta. Tu su zombifikovani psi koji u čoporima jure za vozilom, klasični zombiji koji predstavljaju topovsko meso dok stoje izgubljeno na sred puta, inteligentniji protivnici koji će gađati automobil ciglama, flašama i drugim otpadom, veliki zombiji koji nanose ogromnu štetu u direktnom kontaktu te još veći koji se naduvaju poput balona i eksplodiraju prskajući krv na sve strane! Obzirom na to da svaki automobil ima ograničenu izdržljivost, susret sa ruljom koja napreduje niz usku uličicu neće biti ni malo bezopasan, a većina misija poslaće vas direktno u centar opasnosti. Pohvalno je što svaka misija ima i sekundarni cilj, čijim obavljanjem se može dobiti dodatni novac koji služi za kupovinu unapređenja, otključati opciono vozilo, neko unapređenje i slično.

Pre svakog polaska iz baze, moguće je izabrati vozilo i kupiti unapređenja koja se dele u dve grupe: ojačanja automobila (kupuju se za svako vozilo odvojeno) ili bolje naoružanje. Postoji četiri vrste oružja koje se mogu unapređivati u tri koraka, te ukupno devet (tri jedinstvena u tri koraka) poboljšanja za svako od šest različitih vozila koja možete otključati u igri. Naravno, autori su mislili na detalje pa se tako taxi potpuno razlikuje od ambulantnih kola ili eksperimentalnog vojnog terenca ne samo izgledom, već i izdržljivošću ili brzinom, kao što se i sva oružja razlikuju pa će biti pravo zadovoljstvo koristiti svako od njih u pravom trenutku. Pre misije prikazaće vam se mapa grada, koja konceptualno podseća na onu iz Thief serijala - važne lokacije neprecizno su ucrtane olovkom, što samo doprinosi opštoj atmosferi. U toku same vožnje nema mogućnosti da se pogleda karta, na šta se igrač odmah navikava jer grad nije preveliki i glavne saobraćajnice se brzo nauče i lako prepoznaju.

U toku misija najbolji prijatelji biće vam pokazivači smera. Pored toga što vas vode do zadatka koji morate da obavite, grafički prikazuju i preostalo vreme koje vam je na raspolaganju i udaljenost koju morate da pređete. Jednako važni su alati za trenutnu popravku automobila koji su često skriveni u prolazima između zgrada, u dvorištima kuća ili na parkinzima u industrijskim zonama. Pored njih, usput je moguće pokupiti i municiju za sve vrste naoružanja, ukoliko ste isto prethodno otključali napredovanjem kroz igru. Treba pomenuti da će uzimanje novog momentalno zameniti trenutno naoružanje. Pokazivač životne energije, putnika, količine municije i odabranog naoružanja nalazi se u donjem desnom uglu ekrana, dok je u levom brojač ubijenih i zgaženih protivnika, prikaz sakupljenog novca, te brojač kombo poteza koje ste izveli.

Grafički, igra izgleda odlično. Svi modeli automobila su detaljni, arhitektura u gradu je raznolika, a grafički efekti prilikom otvaranja vatre (ako koristite bacač plamena, onda i bukvalno) na neprijatelje su sjajno urađeni. Pogled na igru je iz ptičje perspektive, nalik na GTA2, što ovom indie ostvarenju daje klasičan arkadni šmek. Uzevši u obzir da su na mnogim mestima u gradu postavljene ograde koje je moguće probiti, klupe, žive ograde ili drveni sanduci koje je moguće uništiti, da je svaku banderu lako oboriti a svaki parkirani automobil razneti u param-parčad, pravo je čudo da igra prosto leti i na starijim mašinama. Još veće iznenađenje je činjenica da Zombie Driver koristi Ogre3D engine otvorenog koda, koji su mnogi wanna-be autori igara kod nas unapred odbacili kao nezadovoljavajući. Ovo je očigledan dokaz da kao i u epskoj narodnoj pesmi, u programiranju igara "boj ne bije svijetlo oružje, no boj bije srce u junaka". Treba li uopšte isticati da igra koristi PhysX, tako da se svaka bačena cigla odbija sasvim realno o asfalt kad vas promaši?

Dobro, nakon silnih pohvala ne bi bilo pošteno ne izneti i mane. Zombie Driver nema glasovnu glumu. Priča se iznosi pred igrača tekstualno i grafički, od uvodnog video zapisa, kroz dijaloge preživelih koje spašavate, sve do završne animacije. Nama ovo nije ni najmanje zasmetalo, jer je nekako u duhu igre, ali vama možda hoće. Verujemo da je ovakvo rešenje dobro jer mali timovi ne mogu sebi da priušte profesionalne glumce sa engleskog govornog područja, a potpunim izbacivanjem glasova stvorena je specifična atmosfera koja se potpuno uklapa u sve ostale elemente igre. Takođe, kod nekih igrača javio se osećaj mučnine usled kretanja kamere, ali ekipa već radi na zakrpi koja će ovo u potpunosti eliminisati.

Recenziju bi verovatno završili pričom o dostignućima koja možete otključati na Steamu, da nije velike posvećenosti koju EXOR pokazuje kada je reč o ovom ostvarenju. Potpuno neverovatno, ali samo šest dana nakon objavljivanja igre izbacili su prvu modifikaciju koja omogućava igranje noću, uz sav osećaj strave i napetosti koji donose mračne ulice i uski snopovi farova. Najavljene su i izmene u samoj igri koje će omogućiti lakši izbor aktivnog moda, a još bolja vest je da je zajednici dostupno uputstvo za kreiranje modifikacija, te da su se neke već pojavile na zvaničnom forumu, uključujući onu koja krv boji u zeleno, namenjenu zaštiti dece od nepoželjnih prizora.

Radi se o zaista zabavnoj i često izazovnoj igri koja će vas na momente iznervirati kada vas pred samim ciljem unište zombiji, ali i naterati da ponovite misiju i dobro otvorite oči u potrazi za municijom i energijom. One se često nalaze tik uz zonu okršaja, skrivene u nekom uglu ili između parkiranih automobila. Ukoliko vam ne smeta nedostatak glasovne glume i činjenica da se cela kampanja može preći za nešto manje od šest časova (setite se, tu su modovi koji igranje znatno produžuju) ako ne obavljate sve opcione zadatke, onda je ovo prava igra za vas. Ovo vredi višestruko ako odavno čeznete za retro šmekom igara sa arkadnih aparata - znajte da ga Zombie Driver ima na pretek.

Kopiju igre za testiranje ustupio EXOR Studio

Nikola Bulj