14. velj 2010.

Toki Tori, recenzija

Na PC platformi veoma je teško pronaći kvalitetnu logičku igru starog kova. Zapravo, teško je pronaći logičku igru uopšte. Ako se neka i pojavi tu i tamo, odmah možemo pretpostaviti da se radi o ostvarenju iza kojeg stoji više ljubavi i posvećenosti nego onog što se danas smatra neophodnim u industriji igara - finansijske podrške i jakog marketinga. Pre dve godine sve nas je prosto zatekao World of Goo - jedinstvena 2D igra sa svežom idejom i simpatičnom grafikom. Nakon nje dolazi tower defense strategija Plants VS Zombies, koja igrajućí na potpuno istu kartu - prijemčivu dvodimenzionalnu grafiku, jednostavnost u izvođenju i neusiljen humor - osvaja svet na prečac i ulazi u trku za najbolju igru godine sa "velikanima" poput DA:O ili MW2, na koje su njihovi izdavači potrošili milione dolara.
Sasvim je očigledno da su igrači gladni inteligentne zabave, one koja spaja vedar humor sa prijatnim vizuelnim identitetom, a vraća mehaniku u dobre stare dane kada nije bilo potrebno čitati desetine stranica uputstava da bi se igra započela. Upravo ovo shvatila je finska ekipa Two Tribes, i odlučila da svima nama koji se igramo na računaru napokon ponudi Toki Tori, sjajnu logičku igru koja je svoj put započela još davne 2001. godine na Game Boy Color konzoli. Razloga za strah nema, jer nije reč o prostom portu stare igre. Vredni Finci pripremili su nam pravi hit za 2010. godinu, tehnički utegnutu igru sa punom podrškom za miša i tastaturu, te široke HD rezolucije.



Toki Tori je simpatično žuto pile, koje je imalo sreću da se izleže iz jajeta pre svoje braće. Njih je, onako u ljusci, ukrao neki nevaljalac i odneo u nepoznatom pravcu. Na igraču je da, vodeći malog Tokija, prođe četiri izgledom potpuno različita sveta i usput sakupi sva zagubljena jaja u nevolji. Svaki svet sastoji se od dvanaest obaveznih nivoa prosečne težine, čijim prelaskom se otključava prolaz u sledeći. Pored njih, tu je i šest do dvanaest teških nivoa, koji nisu obavezni ali su veoma zanimljivi za igranje jer zahtevaju dodatno razmišljanje i "nadmudrivanje" same igre i elemenata okoline koja okružuje Tokija. Povrh svega, Two Tribes redovno svojim kupcima plasira besplatne bonus nivoe kroz Steam mrežu. Sve do sada rečeno ukazuje da se radi o običnoj platformi, ali način na koji Toki savladava šumske vodopade, ukleti zamak, lepljivu kanalizaciju i branu od mehurića nedvosmisleno pokazuje da se radi o punokrvnoj logičkoj igri koja će vas naterati da uključite vijuge.


Naime, za prelazak svakog nivoa Toki mora da sakupi određen broj otetih jaja, ali da bi to učinio mora prvo da savlada prepreku u vidu okruženja i neprijatelja koji ga nastanjuju. Ovo se radi uz pomoć ograničenog broja specijalnih alatki koje, ako se primene na pravilnom mestu i u pravo vreme, otvaraju put do sve izgubljene braće a samim tim i do izlaza sa nivoa. Da to ne bude prelako, potrudili su se dizajneri pa iako početnih nekoliko staza deluje jednostavno, kasniji nivoi zahtevaju ne samo pravilno prepoznavanje problema i upotrebu pravih alatki, već i odličnu procenu vremena u trci sa neprijateljima, proces učenja na greškama, zaobilaženje pretpostavljenih pravila i razmišljanje "izvan kutije". Najbolji primer za ovo je povremena potreba da se InstantBlock postavi na sredinu između dva polja, da se zaleđeni neprijatelj iskoristi kao stepenica, ili da se određeni delovi staze namerno prelaze više puta uz uzimanje malih zalogaja koji ultimativno vode do prelaska cele deonice.


Ako se iz ovoga zaključuje da je upravljanje komplikovano, moramo naglasiti da to ni iz daleka nije slučaj. Igrač može da vodi Tokija pomoću tastature, miša ili gamepada, prosto ga usmeravajući strelicama i birajući određenu alatku iz liste ponuđenih kada poželi da je aktivira. Broj raspoloživih alata je uvek ograničen, ali dovoljan da se nivo uspešno pređe na najmanje jedan način uz samo malo razmišljanja i planiranja. Neke od najčešće korišćenih spravica omogućavaju postavljanje mostova preko kojih Toki može da pređe, zaleđivanje protivnika u ledenu kocku, teleportaciju na neko od dostupnih susednih polja, usisavanje puževa golaća, postavljanje zamke za duhove, te mehur od vazduha koji omogućava pilencetu da se kreće kroz vodu. Svaka od ovih akcija detaljno je animirana i prati je adekvatan zvučni efekat. Igra uspešno koristi dvodimenzionalnu ravan u svoju korist, pa često zna da zbuni igrača ostavljanjem dela nivoa van ekrana, te je uvek potrebno dobro pregledati celu stazu i ne zatrčavati se.


Grafika je, kao što smo nagovestili na početku, simpatična i vedra, veselih boja i tečno animirana. Nivoi su detaljni, neprijatelji živahni i sa dosta izraza, a pozadine lepo obojene ali ne i preterano šarene, tako da ne skreću pažnju sa akcije na ekranu. Na različitim svetovima koje je potrebno preći, pored okoline i neprijatelja, drugačije su "upakovana" i jaja koja je potrebno sakupiti, pa se vidi da su autori mislili na svaki detalj. Pozadinska muzika je živahna i lako ulazi u glavu, a zvučni efekti prijatni i  u potpunosti uspevaju u podizanju atmosfere.


Toki Tori je igra u koju smo se već na prvi pogled zaljubili, i svakako bi je preporučili svima koji vole logičke igre i imaju živaca da malo razmišljaju i planiraju, a ne samo da trče i pucaju. Reč je o zaista kvalitetnoj igri koja će lako zadovoljiti i decu i odrasle, ali i naterati sve da se dobro pomuče kako bi prešli najteže nivoe i otključali sva dostignuća na svom Steam profilu.

Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

3 komentara:

  1. Тек сада сам се докопао свог "поклона", и прилично сам се обрадовао. Прилично подсећа на старе игре, само тадашња графика није била ни близу ове.

    OdgovoriIzbriši
  2. Dobra logička igra za razvijanje vijuga. Nivoi su lepo osmišljeni, grafika dobra... Preporuka :)

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!