16. tra 2010.

Arcanum: Of Steamworks and Magick Obscura, recenzija

Postoje stvari koje su neobjašnjive. Možemo pokušati da ih objasnimo, da opravdamo pred sobom i svetom sopstvena osećanja i težnje, sulude misli koje nas teraju da delujemo na neobjašnjive načine. Međutim, kako objasniti osmeh koji zaigra na rubu usana dok se sunce budi na istoku? Kako opravdati ljubav na prvi pogled u današnjem svetu? Da li i pokušati prepričati šta znače zajednički osmesi kad gitara utihne i zvezde zaverenički drže stražu? Ne, neke stvari zaista je nemoguće ispričati drugom biću, objasniti sagovorniku. Jednostavno se moraju doživeti. Da li bi prvi poljubac uopšte bio to što jeste, da se može objasniti unapred? Da li bi omiljena igra bila toliko voljena, da možemo da je posmatramo na suv, racionalan način? Da svaku njenu osobinu odvojimo od sopstvenih misli i emocija, kako bi je videli onakvom kakva zaista jeste? Da li bi uopšte želeli, rizikujući da zauvek ostanemo bez nje? Kažu da iskrena ljubav pobeđuje sve izazove. Ako uopšte postoji nešto takvo kao što je ljubav, onda iskrenost sigurno nije osobina koja joj je neprijatelj. Pošto ćemo već biti surovo iskreni, moram da priznam da se moj prvi susret sa Arcanum-om završio katastrofalno. Rekao bih sad “srećom, nisam odustao”, ali istina je da sreća nema veze sa tim. Još kad sam video prve slike iz igre, tog nesnosno vrelog leta 2001. godine, znao sam da za mene to neće biti samo još jedna igra. Kako? Te stvari su neobjašnjive...


Tri čoveka. Leonard Boyarski, Tim Cain i Jason Anderson. “Troika”. Ljudi često tvrde da pojedinci ne mogu da promene svet. Međutim, svet su oduvek menjali samo pojedinci, u mestu su ga držale inertne mase. Svakom svojom odlukom nepovratno utičemo na izgled i duh okoline. Često nam deluje da posledica praktično i nema, ali njih je jako teško sagledati u celosti, proučiti kako bi gusto utkana mreža drugih vlakana počela da se para, kada samo jedne niti ne bi bilo tu gde jeste. Vreme nam u tome pomaže, pa nije ni čudo što danas, kad Troike više nema, jasno možemo da sagledamo dalekosežnost vizije ove trojice RPG proroka. Pre svega, za onog jednog čitaoca koji to ne zna, potrebno je istaći da su ova tri čoveka ključni ljudi iza igre Fallout. Probajte da zamislite istoriju računarskog RPG-a, ili računarskih igara uopšte, da Fallout nije bio ono što jeste zahvaljujući njihovom udruženom geniju. Koje sve naslove ne bismo danas imali, koji sve razvojni timovi ne bi ni postojali? Obe Fallout igre razvili su međutim pre osnivanja Troika Games, dok su radili u nekada slavnoj kući Interplay. Zbog nemogućnosti da od uprave dobiju traženu slobodu da rade ono što vole - stvaraju kvalitetne igre, oni su pre kraja rada na legendarnoj “dvojci" i napustili Interplay, što je za ovog nekadašnjeg džina značilo početak kraja. Prvog aprila 1998. osnovali su “Trojku”, što na ruskom označava nešto sastavljeno od tri istovrstna dela. Drugačije nije ni moglo, budući da su tri savremena musketara bila jednako zaslužna za koncept, dizajn i programiranje njihovih dotadašnjih ostvarenja. Otud i grb umetničke radionice, koji izgledom jasno poručuje da je svaka igra stvorena iz koda, neke dosegnu nivo umetnosti, ali je za inteligentan dizajn koji daje dušu, neophodno napraviti dodatni korak. Oni su svoj napravili. Zove se Arcanum: Of Steamworks and Magick Obscura. Da ništa drugo u životu nisu uradili, tim malim korakom za Trojku, a ogromnim za računarski RPG, zauvek su obezbedili sebi mesto u istoriji video igara.


Šta je RPG?


Role-playing game je, najjednostavnije rečeno, igra glumljenja uloga. Međutim, da bi bila igra, ona mora da ima neka pravila. Svi mi, svakodnevno, glumimo neke pretpostavljene uloge: učenika, pešaka, putnika, vozača, doktora, ... Svaka od ovih uloga zahteva od igrača da se pridržava njenih specifičnih pravila. Na primer, da bi neko dobro glumio vozača, mora da vozi desnom stranom puta, zaustavlja se na crvenom svetlu, ili održava odstojanje između svog i drugih vozila. To su, uz prednost da putuje brzo i nezavisno od vremenskih uslova, ograničenja njegove “profesije” u svetu. Sam svet takođe ima svoja pravila po kojima funkcioniše, pa tako vozač može da upravlja vozilom samo na površini planete, usled gravitacione sile koja mu ne dozvoljava da “odleti” do drugog kraja sveta kad mu se prohte, ili ne može da postigne zastrašujuće brzine bez katastrofalnih posledica. U životu, mi ta pravila i ograničenja saznajemo neposrednim iskustvom ili učenjem, a tako je i u igri. Jedina razlika je u tome što u toku igre većina ljudi želi da, za promenu, glumi neke drugačije uloge, različite od svakodnevnice koja ih okružuje. Većina stonih ili računarskih RP igara im upravo to i omogućava. One igračima donose specifičan svet sa svim svojim pravilima, te lika kojeg njihova gluma mora da oživi što vernije, poštujući ograničenja i prednosti profesije. Međutim, šta ako vozač dođe kući i spremi ručak? Da li je promenio zanimanje i postao kuvar? Zašto mu je svet dozvolio da nauči veštinu koja pripada drugoj klasi? Naš svet možda jeste savršen RPG u kojem svakodevno promenimo desetine uloga, oprobamo se u raznim stvarima i shvatimo da nam neke idu bolje od drugih, ali većina igara ne pruža tu mogućnost jer je takvu slobodu odlučivanja i delovanja praktično nemoguće okameniti u niz pravila. Kada GM vodi partiju uživo, on po slobodnoj proceni prilagođava sistem i savija pravila da igračima pruži verno iskustvo, međutim video igra jednstavno ne može da promeni ranije napisan kod u zavisnosti od situacije. Da postoji RPG savršen koliko sam život, on bi igraču dozvolio da uradi sve što je omogućeno prirodnim zakonima koji vladaju u svetu igre, bez obzira na posledice.

Šta je Arcanum?

Arcanum: Of Steamworks and Magick Obscura je savršen računarski RPG, ili najbliže što je tom cilju industrija zabave uspela da se približi.

Problem sa većinom igara u ovom žanru je što tom cilju i ne streme. Planescape: Torment je interaktivna knjiga. Možemo tu igru da volimo koliko hoćemo, ali linearna je poput obimnog romana u kojem sva poglavlja dolaze tačno utvrđenim redosledom, nižu se jedno za drugim uvek na isti način. Badur’s Gate 2 daje igraču više prostora, omogućava mu da celo jedno poglavlje sam traži svoj put u svetu, ali na koncu pati od nedostatka operativne slobode i svakog igrača gura na jednak put prilikom susreta sa poznatim problemima. Jedini naslov koji stremi opisanoj slobodi je, gle čuda, Fallout 2, koji počiva na potpuno istim premisama kao i Arcanum. Prednost našeg pulena nad direktnim prethodnikom je u iskustvu koje su Boyarski, Anderson i Cain stekli radeći upravo Fallout serijal.


Arcanum je svet.

Živ, celovit svet u kojem sunce izlazi i zalazi, kiša pada, sneg veje, trava raste, vukovi zavijaju u šumi, radnici rade u fabrikama, lopovi kradu umetnička dela, prosjaci kukaju ispred krčmi, čarobnjaci bacaju svakakve čini, časni vitezovi izlaze na dvoboje, pletu se političke intrige, kockari dobijaju i gube novac a duhoviti epitafi krase grobove nesrećnih. To je svet u kojem ćete pronaći univerzitet i parnu lokomotivu na jednoj, a “Goli otok” u svoj svojoj strahoti na drugoj strani kontinenta. Svet u kojem nije neobično zastati i pročitati knjigu pa naučiti nešto iz nje, ili jednostavno uživati u dobroj priči; u kojem možete posetiti muzej ili javnu kuću, zaštititi ili opljačkati banku, navući kletvu ili prokletstvo, dobiti blagoslov ili oživeti vekovima mrtvog ratnika. Pri tom vas igra ni u jednom trenutku ne ograničava na unapred zamišljen plan puta, ne tera vas da se držite jedne profesije, ne traži da uradite bilo šta, osim da budete vi, ko god da ste. Ko god želite da budete! Svet Arcanuma vam svojom širinom i dubinom obezbeđuje praktično bezgranične mogućnosti, uvija vas u milenijumsku istoriju, očarava jedinstvenom geografijom i spaja prošlost sa budućnošću ako to poželite. Najbolje od svega je što svako mesto u koje dođete i svaka osoba koju sretnete izgledaju potpuno nezavisno u odnosu na vas i vaše igranje, kao da bi postojali tu gde jesu i da nikad niste pokrenuli Arcanum, kao da će tu i ostati da žive svoj život kada vi nastavite dalje.


Jednak stepen slobode pruža se i pri kreiranju lika kojeg ćete voditi kroz igru. Zastupljene su sve rase koje obitavaju na širokim prostranstvima Arcanuma, od već uobičajenih ljudi, vilovnjaka ili patuljaka, preko polu-vilovnjaka i polušana, sve do orka ili polu-ogra. Svaka rasa se od ostalih razlikuje u početnim osobinama, stepenu naklonosti ka magiji ili tehnologiji, te reakciji okoline na pojavu u društvu. Gnomi su na primer vešti trgovci i kockari, patuljci naklonjeniji tehnologiji no ostali, dok su deca iz mešovitih veza često posmatrana sa netrpeljivošću ili otvorenim rasizmom. Nametnutih ograničenja u razvoju ličnosti nema, pa je moguće voditi polu-ogra naučnika, ili polušana kavgadžiju, s tim da će njihova priroda ostaviti svoj trag na svakoj konverzaciji, borbi ili zagonetki i odvesti vas u prilično neočekivanom pravcu. Moguć je izbor između dva pola, opciono korišćenje unapred osmišljenih likova, te izbor specifične istorije lika koja će na dalji tok događaja uticati kroz dodatnu izmenu početnih osobina junaka.


Na samom početku igraču se dodeljuje mizerna suma novca za koju odmah ima priliku da kupi nešto preko potrebne opreme. Inventarski prozor je pregledan, podeljen u jasno odvojene sekcije za sopstveni tovar i stvari koje pripadaju prodavnici ili drugoj osobi. Pored veoma korisne opcije za automatsko sortiranje sadržaja, poseduje i dijaloge za kockanje i cenkanje. Kroz komandnu liniju u vrhu ekrana lako se pristupa i preostalim elementima upravljačkog interfejsa, od čega je najvažniji ekran za unapređivanje lika, gde se mukom stečeni iskustveni poeni ulažu u primarne osobine (snaga, izdržljivost, inteligencija, agilnost itd), društvene, ratne ili lopovske veštine, te različite magijske ili tehnološke škole. Sa dostizanjem svakog iskustvenog nivoa igra vam dodeljuje jedan poen, a na svakih pet nivoa dobićete i jedan dodatni. Za razliku od Fallout serijala, ovde sve razvojne stavke dele zajedničke poene iskustva što tera na pažljivo planiranje, ali i ostavlja daleko veću mogućnost za potpuno različit doživljaj prilikom sledećeg prelaska igre. Tu je i mapa celog sveta sa detaljnim koordinatama i mogućnošću zadavanja putanje do željenog cilja. Igra će vas, za razliku od ostvarenja koja nam dolaze iz kuće Bioware, pustiti da idete kuda god želite i kako želite, bilo da volite pešačenje kroz neistraženu divljinu ili naprednije načine putovanja poput železnice, broda ili teleportacije. Svoje putešestvije možete da pratite u dnevniku stilizovanom u obliku rukopisne knjige, koja će beležiti svaki dijalog, svaki primljeni ili odbijeni zadatak, svaku ranu, kletvu, blagoslov, pobeđenog neprijatelja...

Igra započinje padom leteće lađe “Povetarac”, jedinstvene u svetu Arcanuma. Iz olupine izranjate samo vi, u ulozi jedinog preživelog. Od tog trenutka, sve do završne animacije, slobodni ste da svoju istoriju oblikujete kako god poželite. Priča je prilagođena ovorenom svetu, tako da igra, pored glavne pozadinske priče koju možete da pratite ili ne, na sve strane krije zanimljive avanture koje samo čekaju da malo zagrebete ispod površine, postavite pitanje više u razgovoru ili istražite neki skriveni ugao. Često će se desiti da otkrijete vezu između udaljenih prostora tamo gde ste je najmanje očekivali, ili da u trenutku proviđenja shvatite da neki mit ili legenda nije samo bajka koja počiva na istini, već realna opasnost ili mogućnost za vašu družinu. Ukoliko pak budete pratili jednu od najzanimljivijih literarnih postavki viđenih u računarskim igrama, očekuje vas epsko putovanje kroz sve delove Arcanuma, koje će od nejakog početnika stvoriti novi blagoslov ili prokletstvo tog napaćenog ali optimističnog sveta.


Iako igrač direktno može da upravlja samo svojim likom, u svetu Arcanuma ne mora da bude usamljen. Već u prvim scenama igra nas upoznaje sa Virgilom, koji će, ako ga ne oterate od sebe, postati vaš najbolji prijatelj, saborac i vodič kroz nedaće. Ukupan broj istovremenih pratilaca zavisi od harizme vašeg lika, ali je ograničenje moguće zaobići prizivanjem magičnih ili izgradnjom tehničkih “ljubimaca”, u zavisnosti pratite li put magije ili tehnologije. Ova dva međusobno su isključiva, pa je za izučavanje najjačih magija neophodno biti u potpunosti posvećen čaranju i obrnuto. Visok nivo posvećenosti omogućiće da lakše bacate čini ili proizvodite mehaničke uređaje, ali će proizvesti netrpeljivost poklonika surotstavljene strane i druge posledice. Ipak, Arcanum je i u ovom pogledu veoma liberalan, pa kao što je moguće biti potpuno dobar, skroz zao ili negde između, tako je moguće i balansirati između magije i tehnologije ili zaobići obe u potpunosti. Za razliku od uobičajenih igara ovog tipa, “najbolji RPG ikad” dozvoliće vam da questove rešavate kroz razgovor, govorom oružja, krađom, kockanjem ili na bilo koji drugi način. Ukoliko do borbe ipak dođe, preporučujemo vam da koristite potezni sistem koji je u ovakvim igrama nezamenjiv.


Veliki deo jedinstvene atmosfere ovog ostvarenja čini kvalitetna muzika koju mnogi rado slušaju i van igre. U pitanju su sjajne kompozicije za gudački kvartet, veoma neuobičajene u igrama ovog tipa, a koje je komponovao poznati Ben Houge. Iako nikada nije bio komercijalno objavljen, soundtrack se može preuzeti besplatno sa interneta u visokom kvalitetu.

Grafika u igri je magična. Ima tu osobinu da, poput nevidljive boje magije, nekog očara i uvuče u svet Arcanuma, dok druge otera nedostatkom pastelnih boja i šarenih detalja. Pogled na igru je iz izometrijske perspektive, a rezolucija je izvorno zaključana na 800x600 piksela, iako je poslednjih godina moguće pokrenuti igru i u savremenim, širokim ekranskim rezolucijama uz pomoć dodatka koji je razvila zajednica. Likovi su tečno animirani i njihov spoljni izgled se menja u odnosu na opremu koju nose. Igra zapravo blista tek kod prikaza rustične arhitekture propalih kraljevstava, industrijskih gradova izniklih preko noći, patuljačkih kamendoma, sivih pločnika Caladona i lepote vilovnjačke prestonice Quintarre, utičući blago  ispranim bojama pozitivno na ukupnu atmosferu ovog steampunk okruženja.


Na kraju članka, toliko je još toga neizrečenog, toliko osobina koje se trebaju, moraju pomenuti! Kako drugačije objasniti nekom zašto je, ako bih morao da igram samo jednu igru do kraja života, Arcanum upravo igra koju bih odabrao? Da li zato što se svaki quest može rešiti na toliko različitih načina da čak i samo jedan drugačije urađen zadatak može da utiče na ceo niz mini-priča, likova i događaja? Možda zato što sam ga prešao više od trideset puta, a i dalje me iznova iznenađuje uvek drugačijim dešavanjima, te sitnicama koje mi vrate osmeh na lice i podsete me da je neko, nekad, zaista želeo da napravi savršenu igru bez obzira na zaradu. Istina, kada se pojavio, Arcanum je bio izrazito nestabilno ostvarenje, ali je kvalitetom skrivenim iza nesavršene grafike i nekoliko opasnih propusta privukao vernu zajednicu koja već celu deceniju radi na njegovom usavršavanju, modovanju i ustoličenju na tron najboljeg RPG-a ikad. Vizija Troika studija živi i danas jednakom jačinom, iako su se tri musketara razišla na tri strane sveta. Boyarski je trenutno u Blizzardu i radi na igri Diablo III, Anderson se nakon duže pauze vratio u igračke vode i priključio se inXile Entertainmentu-u, dok je Cain dizajner u Carbine studiju koji radi neimenovani MMO za NC Soft. Nemoguće je ne postaviti pitanje šta bi se desilo da se opet okupe pod okriljem jedne izdavačke kuće. Međutim, odgovor je sasvim nevažan. U jednom sudbonosnom trenutku u istoriji, oni jesu radili zajedno i jesu stvorili Arcanum. Da ništa drugo nisu u životu uradili, to bi bilo dovoljno, ako ne i previše od tri čoveka sa malim, odabranim timom koji se priključio kad je igra bila skoro gotova. Hvala im za viziju, za trud i srce koje su uložili u svoje životno delo, omogućivši nam da živimo u najbolje vreme za RPG igrače. Vreme kad se igrao, i još uvek igra, Arcanum.


Dodatak: Ukoliko 3 linka koji vode na nezvanične modove/zakrpe ne rade, kliknite ovde da preuzmete arhivu sa našeg servera.
Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

Broj komentara: 12:

  1. Sjajno Walkeru! Ko bi to bolje opisao od tebe. Odlično!

    OdgovoriIzbriši
  2. Walkeru, samo jedna reč za opis: BRAVO!!!

    OdgovoriIzbriši
  3. Bože, svašta. Naravno da ljubav postoji.

    OdgovoriIzbriši
  4. Odlična recenzija odlične igre. Walker se još jednom dokazao kao majstor pera i potakao me da sada izvučem svoje diskove i opet zaigram remekdjelo RPG igara. Hvala na ovome članku

    OdgovoriIzbriši
  5. Vrhunska recenzija! Čisto da kažem da nema niš bolje od igranja Arcanuma sa Half-Ogreom niske inteligencije.

    OdgovoriIzbriši
  6. Nemas pojma o Arcanumu
    Igra suxxx

    OdgovoriIzbriši
  7. Sjajna recenzija. Šteta što verovatno nikada nećemo dobiti nastavak ovog odličnog RPG-a. Ali možda je i bolje da i ne bude nastavka nego da prođe isto kao treći Fallout.

    OdgovoriIzbriši
  8. Verovatno nisam mogla da naiđem na genijalnijeg recenzenta-mentora... koji me uči pisanju kratkim rečenicama. :]

    OdgovoriIzbriši
  9. Ova D. nema veze sa zivotom. A pritom je i ruzna
    Kakav blog takvi autori

    OdgovoriIzbriši
  10. D. nije autorka na blogu, tako da nam blog, hvala bogu, ostaje lep. :)

    OdgovoriIzbriši
  11. svaka rec je suvisna jer bi se njome skrnavilo napisano delo..svaka pohvala za autora i za njegov rad..samo bih zeleo da dodam da na sajtu Terra Arcanum mozete skinuti pec koji ubacuje mnoge stvari koje su bile izostavljene i koji ispravlja mnoge bagove..a sad oprostite moram da igram Arcanum...:D

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!