Alien Swarm, recenzija

Postaje nemoguće pričati o igrama za lične računare, a da se ne pomene Valve. Uveren sam da ne moram da ponavljam priču o njihovim skromnim počecima. Mogli ste da je pročitate u tekstovima o Half Life 2 ili Left 4 Dead 2. Želim da pričam o nečemu drugom. U pitanju je njihov odnos prema kupcima. Živimo u čudno vreme, to je bar svima jasno. Ubisoft, EA i Activision se otimaju za ulogu „razrednog siledžije“. Gledano sa strane, deluje da im više i nije cilj da prave zabavne igre. Šta više, znamo da im je jedini cilj novac. Ono što zbunjuje je način na koji pokušavaju da povećaju svoju zaradu.

Pričali smo i o tome ranije, kada je bilo reči o čudnim odlukama vezanim za Modern Warfare 2. Jednostavno, polako prihvatamo stvarnost u kojoj veliki izdavači maltretiraju svoje kupce. Navikli su nas odavno da ćemo zakrpe koje ispravljaju probleme čekati mesecima. Sada već dobro znamo da će pokušati da ograniče naša prava na svaki mogući način. Korisnički ugovori se menjaju iz dana u dan. Ugrađene zaštite svakog dana sve više ograničavaju kupca koji samo želi da se igra. Dopustite da ponovim tu izjavu još jednom. Mi smo igrači. Nakon svih priča o složenim i prostim igrama, stvarnim i fantastičnim, arkadnim ili nacrtanim na tabli izrezanoj od kartona – mi samo želimo da se igramo. To je prvi i osnovni motiv većine igrača, družili se oni sa Nintendo Wii platformama ili voleli da lutaju tekstualnim katakombama nekog MUD-a na internetu. Sve što proizilazi iz toga, svaka priča o umetnosti, kreativnosti ili bilo čemu sličnom, pada u vodu onog trenutka kada nam autor omiljene zabave onemogući da se zabavljamo. Baš to se događa ovih meseci, ukoliko niste primetili.

Razočaranje igrača koji izgubi ceo dan u redu kako bi kupio igru, samo da bi shvatio da ne može da je igra jer je server privremeno nedostupan, ravno je razočaranju ljubitelja renesansnog slikarstva kojem nakon celodnevnog čekanja u redu ne dozvole da vidi Mona Lizu. To što se muzej zatvara preko noći njega ne zanima, ima pravo da se ljuti. Te smetnje u organizaciji ne bi smele da se dešavaju u ovom veku. Savremeni potrošači su navikli da željene sadržaje dobiju u trenutku u kojem su im potrebni. Šta više, navikli su da ih dobiju u željenom obliku, bez potrebe da čekaju usled tuđe nesposobnosti. Zašto bi sada silazili sa konja na magarca? Zamislite da vam pekar „dozvoli“ da kupite njegov hleb, ali vam u svaki ugradi tri bubašvabe. Kupili biste hleb na drugom mestu. Postoji li onda drugo mesto kada pričamo o igrama? Tu se u našu priču vraća Valve.

Nemojte misliti da ću ovu izdavačku kuću predstaviti kao spas sa neba. Postoji dosta toga što bismo i njima mogli zameriti. Ali hajde da pogledamo redom neke od njihovih poteza. Zanemarimo to što su stvorili Half Life serijal. Pogledajmo njihove ostale igre. Counter Strike, Team Fortress i Left 4 Dead serijali nastali su kao besplatne modifikacije nekih igara, koje su stvorili pripadnici igračke zajednice. Valve je primetio te talentovane pojedince i zaposlio ih, preuzevši tako njihove projekte. Do tada besplatni modovi objavljeni su kao samostalne igre. Prva reakcija igrača na vest da će se do tada besplatan Counter Strike plaćati bila je negativna. Međutim, prikupljeni novac nije iskorišten za kupovanje Ferarija ili objavljivanje bezobraznih reklama. Valve je pokrenuo Steam, mrežu koja im je omogućila da na jednom mestu okupe igrače CS-a. Šta više, dalji razvoj infrastrukture omogućio im je da u igru ugrade sopstvenu zaštitu od varanja i brojne druge pogodnosti. Na koncu, vezivanje igara za Steam, koliko god delovalo kao negativna pojava, donelo je brojne pogodnosti za same igrače.

Pogledajmo politiku koju sprovodi izdavačka kuća Valve. Ona je gotovo uvek suprotna od one koju vode drugi razvojni timovi. Davne 1996. su napustili Microsoft i osnovali svoju firmu, a tada su svi gledali da se što bolje prodaju nekom velikom izdavaču. Oni su prošli odlično, a recimo Ensemble više ne postoji. Dok su svi razvojni timovi gledali da što pre izbace nedovršene igre i pređu na nove projekte, Valve je 2002. pokrenuo Steam kako bi mogao brzo i lako da plasira zakrpe za svoje igre. Kao i šest godina ranije, svi su im se smejali i tvrdili da igrači to nikada neće prihvatiti. Šta se dogodilo kada je Steam malo ojačao? Valve nije pritegao uzde, već je korisnicima ponudio brojne pogodnosti. Gotovo svakog vikenda imamo privremeno sniženje cene neke igre. Brojni višekorisnički naslovi kupcima daju propusnice koje mogu da pošalju drugovima, kako bi i ovi isprobali te igre besplatno. SourceSDK je besplatno dostupan kupcima svih naslova iz Valve kuhinje. Što je najbolje, kada su serveri nedostupni, klijent aplikacija će korisniku dozvoliti da igru pokrene u offline režimu rada.

Opet ću reći, ne treba se zavaravati i misliti da oni to rade iz neke dobrote. Ljudi jednostavno znaju da rade svoj posao. Zlatno pravilo trgovine nije se promenilo od pamtiveka. Zadovoljna mušterija je mušterija koja će se vratiti. To najbolje pokazuje podatak da preko dvadeset i pet miliona igrača „zvecka“ platnim karticama ispred Steam prodavnice. Međutim, baš to poznavanje pravila igre moramo poštovati. Poslovnost koju su pokazali je zaista izvanredna. Čak i danas oni unapređuju svoje naslove, što najbolje pokazuje primer TF2, koja se udvostručila od dana objavljivanja do sad. Bez prestanka traže talentovane autore iz redova igračke zajednice, kako bi publici ponudili uvek sveže ideje i zabavne igre. Odnos koji je Valve stvorio sa nama igračima predstavlja pravi primer simbioze kakvoj bi i ostali izdavači morali da teže. Najbolja stvar u toj njihovoj upornosti da budu uvek prvi i drugačiji je što ih želja za napretkom nikada ne prolazi. U vreme kada drugi izdavači skupo naplaćuju i najsiromašniji paket dodatnog sadržaja, Valve odlučuje da nam podari potpuno besplatnu igru.

Alien Swarm je još jedan u nizu besplatnih modova za neku tuđu igru, čije je autore Valve zaposlio i načinio delom uspešne porodice. Međutim, ovoga puta nismo dobili još jedno samostalno ostvarenje urađeno u Source pokretaču i sa nalepljenom cenom. Ovaj naslov je dostupan potpuno besplatno svim korisnicima Steam mreže. Šta više, uz njega besplatno dolazi i takozvani Alien Swarm SDK. Ovaj podatak je verovatno daleko značajniji od onog o besplatnoj igri. Naslova koji se ne plaćaju ima na stotine širom interneta. Međutim, ovo je prvi put da igrači mogu potpuno besplatno da zavire u SourceSDK, bez potrebe da prethodno kupe neku od igara uz koje ovaj paket inače dolazi. To praktično znači da, bez obzira planirate li da pravite deonice i kampanje za sam Alien Swarm, sada možete da pokrenete bilo koju Source modifikaciju koja nije direktno vezana za neku postojeću igru. Naime, na Steam mreži postoji desetine besplatnih modifikacija urađenih u Source pokretaču. Svaka od njih zahteva da posedujete SourceSDK kako biste je pokrenuli. Neke se vezuju za tačno određenu verziju, pa zahtevaju da na računaru imate instaliran na primer HL2 Episode 2. Ipak, najveći broj ovih, često zaista jedinstvenih igara, će raditi uz bilo koju verziju SourceSDK paketa, uključujući i potpuno besplatan Alien Swarm SDK.

Sama igra je prilično ogoljena. Već od prvog trenutka je jasno da je Valve namerno objavio „nepotpun“ naslov, ostavivši tako zajednici da do kraja ispuni ovu slikovnicu. Priložena kampanja je samo primer koji je tu kako bi pokazao šta je sve moguće stvoriti alatima koji dolaze u okviru SDK-a. Međutim, čak i u tom obliku, ona je veoma zabavna za igranje. Sastoji se od sedam uzastopnih misija linearne prirode. U svakoj učestvuje tim sastavjen od četiri svemirska marinca. Iako njihovi zadaci variraju od deonice do deonice, u principu se svode na preživljavanje, baš kao u Left 4 Dead igrama. Razlika između ovih igara doduše nije samo u tematici. Alien Swarm odlazi korak dalje u razdvajanju dostupnih likova. Igračima su na raspolaganju osam različitih ličnosti, svrstanih u četiri osobene klase. Kako ne postoje uvodne animacije, nemamo načina da saznamo više o pojedinačnim vojnicima i tako se vežemo za njih emotivno. Ipak, njihovo glasanje u igri je odlično urađeno i u potpunosti odgovara ukupnoj atmosferi igre. Još važnija je podela na klase. Moguće je izabrati komandanta, specijalistu za teško naoružanje, lekara ili tehničara. Svaka od ovih klasa može da koristi određenu opremu koja je nedostupna ostalima. Tako samo lečnik može da koristi pušku sa lekovitim zračenjem, sličnu onoj iz Team Fortress naslova. Tehničar je opet jedini koji može da hakuje kompjutere, što ga čini neizostavnim članom družine. Šta više, neke deonice zahtevaju da u družini postoji najmanje jedan tehničar.

Igrači vremenom sakupljaju iskustvene poene. Ne postoji nikakvo stablo veština nalik na ono iz RPG naslova, već igra automatski otključava novo naoružanje i opremu kada igrač dostigne novi nivo iskustva. Arsenal broji negde oko šezdeset primeraka raznolikog vatrenog oružja, uključujući popularni railgun, bacač plamena ili sve atraktivniju motornu testeru. Većina oružja poseduje primarni i sekundarni način delovanja. U svaku misiju je moguće poneti tri stvari. Ovo uključuje dve pozicije za oružje (ili oružje i dodatnu opremu), te mesto za specijalni predmet. Najčešće je u pitanju baklja, dodatni oklop, ili ručni zavarivač. Ipak, kasnije je moguće otključati napredne uređaje koji često znaju da donesu prevagu nad protivnicima u ključnom momentu. Jedan od njih je „Teslina kula“, montažni odbrambeni mehanizam koji sve neprijatelje u svojoj blizini gađa „zrakom smrti“.

Izgled deonica u igri je mračan, shodno atmosferi strave koja prožima čitavo ostvarenje. U pitanju su napuštena prostranstva svemirske kolonije koju su preplavili različiti primerci tuđinskog života. Igrači će tumarati kroz uske hodnike ispresecane ventilacionim otvorima, prelaziti servisne kanale i spuštati se teretnim liftovima. Nivoi su krcati detaljima koji odaju posvećenost autora i njihovu težnju autentičnom izgledu svih lokacija. Različite delove nivoa često razdvajaju vrata koja je moguće zavariti nakon prolaska, čime se protivnici zaustavljaju sa druge strane. Istina, većinu vrata u igri je moguće provaliti, ali je vreme potrebno za to obično dovoljno da igrači odmaknu, ili čak okončaju celu misiju. Neprijatelji uvek nadiru sa svih strana i potrebno je da jedan igrač uvek pokriva leđa ostatku družine. Ponekad je uzaludno pokušavati sve ih uništiti, jer se na određenim mestima nalaze beskrajni izvori protivnika. Tada je jedino rešenje nastaviti dalje uz odolevanje njihovim napadima. Izvori stvaraju neprijatelje samo dok su igrači unutar njihove zone delovanja.

Prilično je jednostavno pronaći javnu partiju, ili stvoriti novu za igranje sa prijateljima. Mehanika iza ovog servisa ista je kao u Left 4 Dead igrama. Uostalom, autori ovog ostvarenja i rade na tim naslovima, pa nije ni čudo da su sličnosti brojne. Jedna od razlika vrednih pomena je pogled na bojište. Alien Swarm se odlikuje takozvanim pogledom iz ptičje perspektive, to jest igrač posmatra radnju na ekranu sa visine, pod uglom od šezdeset stepeni u odnosu na horizontalnu ravan. Ovim se pre svega olakšava preglednost u odnosu na naslove sa pogledom iz prvog lica, a istovremeno se dobija veoma dobrodošao retro osećaj prilikom igranja. Zaista, da nije savremenog izgleda mogli bismo da pomislimo da je Alien Swarm upravo doputovao iz daleke prošlosti, sa nekog arkadnog aparata. Svi sastojci su tu: prosta ali dovoljna priča, jednostavna mehanika, timski rad i što je najvažnije, odlična zabava.

Ukoliko još uvek niste, obavezno preuzmite Alien Swarm sa Steam mreže. Adresu naše grupe znate, pa nam se pridružite u borbi protiv mrskih vanzemaljaca. Ako pak napravite skup misija ili ceo mod za ovu igru, javite nam da se bacimo na testiranje. Alien Swarm SDK je zaista sjajan alat koji je veoma lako savladati. Istina, pitanje da li bi uopšte bio besplatan da Valve nije uočio konkurenciju koju predstavlja Unreal Development Kit. Međutim, već rekoh, upravo na toj sposobnosti da donesu prave odluke u pravo vreme im treba čestitati. Kako god bilo, igra i razvojni paket su nam dostupni besplatno, a poklonu se u zube ne gleda. U poklonu se uživa.

Nikola Bulj