Blizzard Entertainment studio poznat je među današnjim igračima najviše zahvaljujući masovnoj internet igri World of Warcraft. Mnogi koji je svakodnevno igraju i ne znaju da se premisa ovog planetarno popularnog ostvarenja zasniva na serijalu strategija u stvarnom vremenu, poznatom kao Warcraft. Prvi nastavak ovog izmišljenog sukoba ljudi i orka, Warcraft II: Tides of Darkness, postao je glavni konkurent tada popularnom Command and Conquer serijalu, te inspirisao brojne timove da započnu razvoj sopstvenih strateških igara. Stariji igrači se sa osmehom sećaju i sjajne logičke platforme koja je proslavila ovu ekipu još davne 1992. godine. U pitanju je igra Lost Vikings, u kojoj su igrači naizmenično vodili tri različita lika sa ciljem da ih uspešno dovedu do kraja svakog nivoa. U spisku klasika kojima nam je ovaj studio život načinio zanimljivijim je i Diablo, akciona igra sa elementima RPG-a. Međutim, jedan se naslov ovog studija uzdigao daleko iznad proste zabave. Jedno ostvarenje poniklo u mašti Chrisa Metzena i Jamesa Phinneya preraslo je okvire video igre i stasalo u novu sportsku disciplinu, u potpunosti redefinisalo žanr strategija u stvarnom vremenu i promenilo industriju interaktivne zabave zauvek. Po sredi je, naravno, StarCraft.
Ovaj tekst neće se baviti onim što slobodno možemo nazvati StarCraft manijom, a što traje neprekidno od pojave ove igre do danas. Ranko je veoma lepo i detaljno opisao sve posledice popularnosti ovog ostvarenja, pa ću vas pozvati da pročitate taj članak, ukoliko to već niste učinili. Ono čime ćemo se ukratko pozabaviti, kako bismo kasnije mogli da uporedimo dve igre iz ovog serijala, jesu osobine koje su izdvojile to čudo od igre iz mora sličnih ostvarenja, koja su težila da postanu Warcraft umesto Warcrafta. Pre svega, treba znati da je StarCraft prva strategija u stvarnom vremenu koja je na virtuelno bojište izvela tri suprotstavljene armije. Šta više, ne samo da je igračima po prvi put bila dostupna jedna strana više nego ranije, već su sve tri zaraćene vojske bile izrazito različite i zahtevale potpuno drugačiji pristup igranju. Istina, pojedinačne jedinice i građevine su se donekle mogle porediti i svrstati u približne kategorije, ali su ipak funkcionisale na sopstvene, prilično jedinstvene načine. Igra je posedovala i tri odvojene kampanje, koje su zajedno izgradile pravu epsku SF sagu neverovatnih razmera. Zanimljiva pozadinska priča brojne je igrače naterala da provedu dane i noći prilepljeni uz monitor, kako bi raspetljali to klupko i saznali šta se na koncu desilo sa kvalitetno portretisanim protagonistima. Povrh svega što je igra donela samostalnim igračima, omogućila je i vrhunski užitak u različitim režimima višekorisničkog igranja u lokalnoj mreži, ili putem battle.net servisa na internetu. Upravo ovo je učinilo jednim od najprodavanijih naslova u istoriji video igara, te najprodavanijom strategijom u stvarnom vremenu ikada. Neverovatan balans između zaraćenih strana, uprkos ogromnoj različitosti svake od njih, učinio je igru savršenim oružjem za dvoboje - onim koje nikoga ne dovodi u prednost sopstvenim osobinama, već svu moć na terenu pridaje umeću samih učesnika.
Kada je Blizzard najavio nastavak te kultne igre, obožavaoci su uprkos radovanju osetili i opravdan strah. Naime, praktično je nemoguće stvoriti nastavak koji će nadmašiti prvobitni naslov. Tako nešto uspelo je samo malobrojnim timovima, a igre koje se i danas uzimaju kao uspešni primeri su svakako Fallout 2 i Baldur's Gate 2. Pa ipak, ni svi igrači tih serijala nikad nisu mogli jednoglasno da stanu na stranu nastavaka protiv njihovih uzora. Neizbežno je bilo i poređenje sa nedavnim debaklom igre C&C4. EA je brojnim izmenama zastarele, ali dobro poznate mehanike igranja praktično sahranio perjanicu nekadašnjeg studija Westwood. Podaci koji su povremeno "curili" iz Blizzarda nisu donosili nadu, već su samo hranili brojne strahove igrača. Prvo najava razdvajanja tri kampanje u različita ostvarenja, a zatim i podatak o izostanku podrške za igranje u lokalnim mrežama neizmerno su razočarali ljubitelje prvog StarCrafta. Mnogi od njih su se unapred pripremili na pljuvanje igre koja je tek trebala da se pojavi.
StarCraft II: Wings of Liberty predstavlja samo prvi deo "trilogije" koju će u budućnosti dopuniti dva proširenja, Heart of the Swarm i Legacy of the Void. Ova prva igra donosi kampanju u kojoj igrači vode rasu ljudi (Terrans). Prvi nastavak će prikazati produžetak priče iz ugla vanzemaljske rase Zerg, a drugi iz ugla Protossa. Blizzard tvrdi da je ovo razdvajanje bilo neophodno kako bi svaka od tri jedinstvene kampanje bila duga i opširna poput cele prvobitne igre. Kao i svi ostali, mi smo bili sumnjičavi prema ovim tvrdnjama.
Sada kad nam je igra napokon u rukama, slobodno vam možemo preporučiti da odahnete. Starcraft II od nas dobija najveći kompliment koji smo bili u mogućnosti dati jednoj 3D strategiji, a to je da ne samo što izgleda jednako detaljno, već se i u potpunosti ponaša kao punokrvna 2D strategija u stvarnom vremenu. Tek nakon igranja Wings of Liberty shvatamo šta nam je svih ovih godina, još od pojave naslova poput Emperor: Battle for the Dune i Homeworld, zapravo nedostajalo. U pitanju je iščezla osobina igre da vas jedan naslov ne zamara tehnikalijama i mehanikom, već da vam dopusti da ga jednostavno igrate. Ukoliko vam već ovaj jedan pasus nije dovoljan razlog da nabavite igru, onda čitajte dalje.
Wings of Liberty je moguće kupiti u nekoliko različitih paketa. U domaćim prodavnicama možete potražiti obično ili skuplje, kolekcionarsko izdanje. U ovom potonjem stižu brojni dodaci i pokloni, uključujući video disk o izradi igre, muzički cd sa pratećim kompozicijama, knjigu sa umetničkim ilustracijama i strip, te USB memoriju koja sadrži originalni StarCraft i njegovu ekspanziju, Brood War. Pre instalacije je potrebno pridružiti dobijeni "ključ" u obliku serijskog broja svom Battle.net nalogu. Ukoliko više volite kupovinu na internetu, igru možete nabaviti u digitalnom obliku u novoj e-prodavnici Battle.net servisa. Na ovaj način će kupljeni ključ odmah biti pridružen vašem nalogu, pa ćete moći da preuzmete instalacione datoteke direktno sa sajta.
Novi Battle.net servis je više sličan Steam nalozima nego staroj Battle.net mreži, pa su igračima pored raznih pogodnosti na raspolaganju i javni profili koji izlistavaju sva njihova dostignuća i odigrane mečeve. Ovo je istovremeno i prvi ekran koji igrači ugledaju nakon prijave, koja se obavlja prilikom svakog pokretanja igre. Iz ovog menija moguće je pristupiti singleplayer ili multiplayer režimima igranja, ali i učitati sopstveni javni profil direktno iz igre, pogledati osvojena dostignuća i nagrade, snimljene mečeve ili čitati vesti i obaveštenja. Ovaj ekran omogućava i stvaranje timova sa drugovima koji se već nalaze u listi poznanika, ili dodavanje novih kontakata na dva različita načina. Pre svega, nepoznate ljude sa kojima se odigra neka partija moguće je dodati na osnovu nadimka (imena lika iz igre) i specijalnog broja koji vam moraju reći; Ljude koje poznajete uživo moguće je dodati kroz Real ID servis, koji omogućava kontakt unutar svih Battle.net igara i prikazuje puno ime i prezime. Ovaj drugi način nudi i povezivanje sa Facebook nalogom, te potragu za prijateljima koji poseduju pristup Battle.net mreži. Ukoliko posedujete mikrofon, sa Real ID kontaktima možete razgovarati i sopstvenim glasom, bez potrebe da gubite vreme na kucanje poruka.
Singleplayer
Starcraft II je u odnosu na prethodnika evoluirao u dve odvojene grane, u određenim segmentima toliko različite, da se ima utisak kako su u pitanju dva odvojena naslova. Kampanja za jednog igrača nastavljač je priče iz prvog dela i njegovog proširenja, dok je režim za više igrača prerastao u gotovo samostalnu igru, neraskidivo prožetu mrežom Battle.net dodataka. Iz menija za jednog igrača dostupni su tutorial, izazovi, sukob sa računarom i kampanja koja čini osnovu ovog vida igre.
Tutorial predstavlja deo za obuku novih igrača, a čini ga osam kratkih scenarija koji uvode početnike u svet strategija u stvarnom vremenu. U ovom delu moguće je naučiti kako se koristi interfejs igre i pomera pogled na ratište; Tu su osnovne lekcije o kretanju jedinica, borbi, izgradnji ili sakupljanju sirovina potrebnih za proizvodnju. Po sredi su zaista osnovne stvari koje slobodno mogu da zaobiđu svi koji su već odigrali neku strategiju.
Izazovi su najzanimljiviji deo nakon same kampanje. U pitanju je devet odvojenih misija koje pred igrača stavljaju različite zadatke, čijim ispunjavanjem je moguće osvojiti bronzanu, srebrnu ili zlatnu medalju. Međutim, ovaj deo može se slobodno shvatiti kao obuka za takmičarsko igranje, jer na zanimljiv način predstavlja razne tehnike čije poznavanje je neophodno za igranje na internetu. Izazovi su podeljeni na osnovne, srednje i napredne. Osnovni zahtevaju od igrača da upozna svoje i protivničke jedinice, kako bi u svakom sukobu mogao napadačima da suprotstavi odgovarajuće pandane i tako izađe iz bitke kao pobednik. Početnici u svakom trenutku mogu da se oslone na ugrađenu pomoć, pa tako čitanjem saveta unaprede znanje i poboljšaju svoju igru. Srednje zahtevni i napredni izazovi uče igrače brzom širenju baze kroz jačanje ekonomije, odbrani od ranih napada, taktikama napada, ali i specifičnim osobinama svake rase, uključujući zarazu koju praktikuju Zergovi, psioničke napade i odbranu Protossa, ili tajne misije ljudi.
Sukob sa veštačkom inteligencijom donosi brojne multiplayer mape na kojima mogu da se sukobe dva, četiri, šest ili osam igrača, od kojih je naravno većina vođena "rukom i okom" računara. Moguće je podesiti brzinu igranja, kvalitet protivnika, ali i način igranja. Pored osnovnih, "svako za sebe" (melee) pravila, dostupan je i sukob više timova (coop), te detaljno prilagođavanje svih pravila kako bi se dobila jedinstvena partija. To je klasičan okršaj (skirmish) kakav smo navikli da vidimo u svim igrama ove vrste.
Iako sve opisano može da pruži mesece zabave (pogotovo sukob sa računarski vođenim protivnicima), zapravo predstavlja samo dodatak na kampanju za jednog igrača. Sastoji se od dvadeset i osam pojedinačnih misija koje nastavljaju pripovest o Džimu Rejnoru, Sari Kerigen, tamnom templaru Zeratulu i Arkturusu Mengsku. U pitanju su poznati likovi iz prve igre, kroz čije doživljaje je svojevremeno prikazan epski sukob tri različite vrste, sa svim pikanterijama koje idu uz jedan takav rat, kao što su pohlepa, izdaja, ali i ljubav. Kampanju je moguće igrati u jednom od četiri težinska podešavanja, s tim što je ono najjednostavnije, casual, namenjeno povremenim igračima koji samo žele da projure kroz igru i zabave se, pa ga ne bismo preporučili nikom od naših čitalaca. Šta više, okorelim igračima prvog StarCrafta tek će igranje na hard težini biti dovoljno zahtevno, iako će i mnogi od njih pri kraju kampanje odlučiti da sebi malo olakšaju. Srećom, podešavanje težine dostupno je pre pokretanja svake pojedinačne misije. Iako je kampanja u suštini linearna, misije se otključavaju u malim grupama. Usled toga igrač u svakom trenutku, osim na samom početku i pred kraj igre, ima mogućnost izbora redosleda kojim će im pristupiti. U tri navrata priča dozvoljava privremena grananja, tako što igraču daje izbor između dva alternativna zadatka koji se međusobno isključuju. Stoga su tri misije zapravo nedostupne pri prvom prelasku kampanje, iako se mogu odigrati izvan konteksta pozadinske priče.
Kad smo kod priče, ona se pripoveda kako kroz misije, tako i pomoću unapred pripremljenih animacija ili međuanimacija koje pokreće sam engine igre. Filmske sekvence su izrađene u visokoj rezoluciji i zaista oduzimaju dah kvalitetom, dok se pojedine skriptovane animacije, iako retke, odlikuju preteranim isticanjem pojedinih detalja karakterizacije, što na momente ostavlja loš utisak. Ipak, radi se o zanemarljivom broju scena u odnosu na ukupno trajanje animiranog sadržaja, tako da se ovaj sitan previd može oprostiti.
Misije se pokreću iz interaktivnih menija koji prikazuju određene scene i likove iz igre. Isprva je to mali "kaubojski" bar na planeti Mar Sara, što sam početak igre čini veoma sličnim početku naučno fantastične serije Firefly. Nakon napuštanja ove početne planete završava se linearni uvod u priču, pa se usled toga i okruženje u kojem se igrač nalazi između misija proširuje. U većem delu igre to je unutrašnjost Rejnorovog broda Hiperion, koja se deli na četiri odvojene scene između kojih se igrač kreće prostim klikom na komandno dugme u dnu ekrana.
Oružarnica se nalazi u hangaru i dom je svim jedinicama koje igrač pribavi u toku kampanje. U njoj se pored jednog od sporednih likova nalazi i terminal koji se koristi za unapređivanje građevina i jedinica u zamenu za novac. Jednom unapređene jedinice zadržavaju svoje nove osobine sve do kraja kampanje. Brodska kantina je mesto na kom se posada okuplja u neformalnoj atmosferi, gleda vesti na televizoru i sluša muziku sa džuboksa. U njoj se u obliku arkadnog aparata nalazi mini-igra Lost Viking, koja iako imenom asocira na pomenuto remek delo iz Blizzarda, zapravo predstavlja klasičnu svemirsku pucačinu iz osmobitne ere. U kantini je moguće unajmiti plaćenike, koji se nakon toga mogu momentalno pozvati unutar svake misije u zamenu za određen broj sirovina. Povrh svega, ovaj prostor služi za izlaganje uspomena iz različitih poduhvata, pa će se tu naći grb televizijske kuće ili zastava nove kolonije, čije osnivanje je pomogao igrač. Pored pomenutih, tu je i labaratorija u kojoj je moguće proučavati Zerg i Protoss vanzemaljce, a stečena naučna saznanja koriste se za unapređivanje sopstvenih trupa. Ovaj deo igre pomalo podseća na RPG stablo veština, jer igrač na svakih nekoliko stečenih bodova dobija mogućnost da ih uloži u jednu od dve suprotstavljene tehnologije, ostajući tako bez one druge opcije do kraja kampanje. Negde na sredini osnovne priče u labaratoriji će postati dostupna i mini-kampanja, koja je na izvrstan način ugrađena u glavnu, a dopušta igraču da odigra nekoliko misija iz perspektive Zeratula. Ovi zadaci se za razliku od onih u regularnoj kampanji moraju igrati određenim redosledom, ali je moguće napraviti pauzu između njih, ili čak igrati ranije otključane Rejnorove misije. Ove se pak biraju na karti galaksije koja se nalazi na komandnom mostu broda. Pored nje, na mostu je i konzola pomoću koje je u svakom trenutku moguće odigrati bilo koju ranije pređenu misiju.
Same misije su veoma zanimljive i raznovrsne. Razlikuju se kako okruženjem i zadacima, tako i mehanikom igranja. Nije nam cilj da otkrijemo previše, ali naglasićemo da u celoj kampanji nema dve istovetne mape. Čak i one koje su funkcionalno slične, poput klasičnih StarCraft misija u kojima je potrebno braniti svoju bazu određeno vreme od stalnih napada protivnika, odlikuju se jedinstvenim osobinama koje ih međusobno uveliko razlikuju. Slična je stvar i sa misijama u kojima je potrebno sakupiti određeni broj sirovina, ili odvesti vojsku do zadatog mesta na mapi. Određene mape su se toliko dopale igračima da se o njima već danima priča na internetu. U pitanju su one na kojima se baza brani samo noću, ili gde na svakih nekoliko minuta lava poplavi sve nizije, te tako natera igrača da stalno traži zaštitu višeg terena. Autor ovih redova smatra da ima i zanimljivijih, ali ne želi da otkriva sadržaj igre (ko je rekao pljačka voza?) i tako pokvari oduševljenje budućih igrača.
Svaka misija ima osnovne i dopunske zadatke. Dok osnovni predstavljaju neophodan minimum za prelazak misije, dodatni zadaci najčešće omogućavaju zaradu bodova za ranije pomenuto Zerg i Protoss istraživanje. Takođe, jedino ispunjavanjem svih postavljenih zadataka dobija se medalja za određeno dostignuće. U okviru jedne misije moguće je osvojiti najviše tri ovakve medalje. Dve se stiču igranjem i ispunjavanjem određenih zadataka na normalnoj težini, dok je treća uvek rezervisana za igrače koji igru prelaze na hard podešavanju težine. Sličnim medaljama nagrađuju se i dostignuća ostvarena prilikom prelaska izazova ili u igranju protiv računara i drugih igrača, a sve one javno su dostupne na Battle.net profilu, koji mogu da vide svi vaši kontakti.
Prelaskom misija igrač stiče i novac, koji se upotrebljava za unapređivanje jedinica u oružarnici i unajmljivanje plaćenika. Ovaj segment igre je, kao i svi drugi detalji, tesno povezan sa pozadinskom pričom. Naime, nakon početnih okršaja sa snagama Dominiona, Rejnor shvata da mora da ojača svoje trupe, za šta mu je neophodan novac. Stoga on prihvata posao koji mu preko poznanika nudi misteriozna Mobius fondacija. Oni očekuju da im igrač pribavi pet artifekata koji potiču iz vremena civilizacije Xel'Naga, koja je stvorila rase Zerg i Protoss. Kao što to često biva, ispostavlja se da naizgled obično sakupljanje starina neizbežno prerasta u borbu za goli život i spas cele galaksije. Iako već na prvi pogled deluje da zaplet obiluje opštim mestima i izlizanim cakama, mora se priznati da je priča iza kampanje dovoljno zanimljiva da vas uvek vuče napred. Šta više, na nekoliko prelomnih tačaka u kampanji moguće je primetiti tragove daleko mračnije i dublje novelizacije, koja će verovatno biti otkrivena tek kroz proširenja, a dovršena u eventualnom nastavku koji ćemo čekati još nekih dvanaest godina. Kampanja se, shodno svojoj ulozi novog početka i uvoda u nešto veće, koncentriše na lokalne događaje i manji broj likova, te ostavlja brojna značajna pitanja potpuno otvorena.
Kako igrač u Wings of Liberty zapravo vodi samo malu grupu odmetnika od vlasti Dominiona, tako su mu na raspolaganju ograničene zalihe ljudstva i tehnologije. Isprva je moguće kontrolisati jedino marince i samog Rejnora, ali svaka naredna misija otključava jednu novu jedinicu. Na ovaj način se igrač postepeno upoznaje sa složenim tehnološkim stablom dostupnim u okviru kampanje. Kao da to nije dovoljno, početne misije redovno prikazuju savete koji su namenjeni neiskusnim igračima. Jedinice kojima raspolažu ljudi su uglavnom poznate iz prve igre, ali ima i unapređenih ili potpuno zamenjenih. Radi se o različitim vrstama vojnika, te ratnoj mehanizaciji na koju se ljudski rod oslanja u osvajanju svemira. Od novih jedinica vredi istaći Reapere, veoma pokretljive ali slabo oklopljene marince sa raketnim rancima, koji su se već proslavili kao osnovni alat za uznemiravanje protivnika u ranoj fazi internet mečeva. Pored njih vredi istaći i višenamenske robote Viking, koji mogu da se pretvore u letelice, ili ogromnog robota po imenu Thor, koji je uprkos svom snažnom naoružanju osetljiv na napade iz vazduha usled male brzine kretanja.
Brojne jedinice iz prethodne igre pominju se kao tehnološki zastarele i neadekvatne za savremeno ratovanje. One se igraču otvaraju kroz duhovitu priču prepunu uspomena na dobra stara vremena, ali često nema mesta za njihovu upotrebu pored onih koje su ih zamenile. Slična sudbina zadesila je i Vulture, koji je činio osnovu napada na protivničke radilice u prvoj igri, a sada nije dostupan izvan kampanje. Isto se desilo i sa Zerg i Protoss armijama, čije su brojne jedinice unapređene ili zamenjene, a sve u cilju očuvanja legendarnog balansa između zaraćenih strana. Dobar primer za očuvanje balansa predstavlja uvođenje lokalizovane teleportacije kod nekih Protoss jedinica, koja kontrira mogućnosti Reapera i Vikinga da se premoste visinske razlike. Uglavnom, važno je znati da je broj jedinica u kampanji daleko veći od onog dostupnog u multiplayer igranju, te da se one vremenom mogu trajno unaprediti.
Multiplayer
Deo igre posvećen okršajima na internetu dosta se razlikuje od kampanje za jednog igrača. Pre svega, broj jedinica koje igračima stoje na raspolaganju je znatno manji. Ovim je sprečeno komplikovanje i usporavanje igre, pa su mečevi brzi i zabavni kao i nekada. Pri tom se sve prisutne jedinice nalaze u svom osnovnom obliku, bez trajnih unapređenja koja je moguće steći igranjem kampanje. Nadogradnju je i dalje moguće vršiti u namenskim građevinama i njihovim proširenjima, ali ni tada nije dozvoljen pristup svim tehnologijama viđenim u delu igre namenjenom samostalnom igranju. Osim što se na ovaj način sprečava zamaranje igrača bespotrebnim gomilanjem jedinica, čuva se i jednostavnost igre koja ju je učinila sportskom disciplinom.
Jednostavna, ali efikasna i dobro poznata pravila omogućavaju da se iz njih izrodi praktično neograničen broj taktika. Kako je igra još uvek nova, bilo bi suludo prognozirati budući uspeh određenih otvaranja ili prelaza. Sva je verovatnoća da će profesionalni igrači uskoro zameniti poznate cake iz prvog dela, koje se za sad često primenjuju, sa potpuno novim i prilagođenim taktikama. Tokom testiranja uočili smo sve moguće pristupe, od dobrog starog zagrađivanja rampi barakom i "kućicama", preko konstantnog uznemiravanja radilica brzim jedinicama, sve do popularne "lopte", koja mrvi protivnike u kasnijem delu meča. Ipak, u ovom trenutku je izvesno samo da veština i dalje igra daleko veću ulogu od rase koju vodite, što samo po sebi obećava da je u pitanju punokrvan naslednik legendarne igre.
Igračima je na raspolaganju mnogo mapa. Ima ih predviđenih za sukob dva, četiri, šest ili osam igrača, a dolaze u verzijama za samostalno ili timsko igranje. Mesta na kojima se nalaze baze igrača najčešće su na suprotnim stranama terena između kojih se nalazi uzvišenje, ili opisuju krug oko centralnog platoa. Mnoge mape imaju Xel'Naga tornjeve na pojedinim mestima. Ove građevine omogućavaju nadziranje većeg dela mape sve dok god igrač drži makar jednu jedinicu u njihovoj blizini. Najbrojniji su tereni koji omogućavaju samo jedan pristup svakoj bazi igrača, verovatno usled velike popularnosti takvih mapa za originalni StarCraft. Međutim, sposobnost novih jedinica da premoste terenske razlike nateraće i najopuštenije igrače da dobro porazmisle o najboljoj odbrani - napadu.
Kao što sam već napisao, StarCraft II nema podršku za lokalne mreže, tako da se svi mečevi igraju na Battle.net mreži na internetu. Multiplayer meni nudi tri vrste igre. Prvi izbor je brza partija, prilikom koje vas igra automatski upari sa igračima sličnih sposobnosti. Novim igračima je omogućeno da odigraju čak pedeset mečeva u okviru takozvane probne lige, to jest da vežbaju sa drugim početnicima. Rezultati ovakvih partija neće uticati na položaj igrača na rang listama. Oni koji smatraju da im ovaj vid zagrevanja nije potreban, mogu da preskoče probni deo i testiraju se za pristup nekoj pravoj ligi. Nakon igranja probnih mečeva, servis će odrediti u koju ligu igrač spada, te ga rasporediti u određenu diviziju. Svaka divizija okuplja sto igrača približno jednake veštine. Pobeđivanjem u brzim partijama ostvaruje se napredak kroz divizije, a oni najbolji će uspeti da se plasiraju i u jače lige. Rangiranje igrača za "1 na 1" mečeve odvojeno je od timske pozicije na rang listi.
Pored takmičarskog, postoje i dve vrste igranja čiji rezultati ne utiču na pozicije na rang listama. To su timske igre protiv računara, i prilagođene partije. U timskim partijama moguće je udružiti se sa jednim ili dva dodatna igrača, te podeliti megdan sa ukupno dva ili tri računarski vođena protivnika. Dostupno je i uobičajeno podešavanje težine i neizbežan izbor rase. U prilagođenim partijama dostupan je ogroman broj mapa, uključujući i one koje su napravili sami igrači. Pored uobičajenih okršaja i udruženog sukoba sa veštačkom inteligencijom, moguće je definisati i sopstvena pravila potpuno različita od svega što je definisao Blizzard. Zahvaljujući Editoru koji stiže uz igru, već sada su dostupne raznolike mape koje nude sve od trka do borbi u areni.
Zamerka igrača usled izostanka podrške za LAN odnosila se, uglavnom, na kašnjenje komandi prilikom igranja preko interneta. Mnogi su se plašili da će sporija veza jednog od takmičara imati uticaja na njegovu sposobnost da se ravnopravno nosi sa igračima koji nemaju takvih problema. Međutim, izgleda da je Blizzard doskočio ovom problemu, tako da će vas, ukoliko vaš protivnik ima problema sa kašnjenjem, igra naterati da ga sačekate. Istina, dijaloški prozor koji vas obaveštava da "čekate potez" protivnika donekle odudara od koncepta strategije u stvarnom vremenu, ali važno je da igra sve učesnike tretira jednako.
Zerg po Zerg...Ovaj tekst se odužio k'o gladna godina, a još uvek nisu pomenute mnoge važne stvari. Znam da sam vam obećao najopširniji opis ove igre na srpskom jeziku, ali isto tako znam i da je vreme za okončavanje članka odavno prošlo. Pa ipak, nemoguće je preći preko "sitnih detalja" kakvo je čuvanje napretka u kampanji na Battle.net serverima, kako bi igrači mogli da nastave da igraju i na nekom drugom računaru, odmah nakon prijave sa svojim korisničkim podacima. One koji imaju mlađeg brata ili sestru radovaće mogućnost ograničenog pristupa igri, koji ne zahteva pristup internetu i sigurnosnu prijavu, te stvara odvojene sačuvane pozicije. Šta više, čak ni za igranje kampanje nakon prijave na Battle.net nije neophodna stalna povezanost sa ovim servisom. Ukoliko dođe do prekida veze sa internetom, igra će to prijaviti ali neće ometati ili prekidati trenutnu partiju. Jedino bez čega ćete ostati u tom slučaju su medalje koje se dobijaju za različita dostignuća, a za čije osvajanje je neophodan pristup online profilu kroz Blizzardov servis.
Treba ceniti i mogućnost ponovnog igranja pojedinačnih misija u toku i nakon završetka kampanje, bez potrebe da se ista igra od samog početka. U kombinaciji sa klasičnom mehanikom i sjajnim pravilima, te dopadljivom pričom i zanimljivim sporednim likovima poput Tosha ili generala Warfielda, igra zaista odiše posvećenošću i trudom autora da stvore zaokruženo i celovito delo koje će se igrati tokom sledeće decenije. Istina, mnogi su očekivali više izmena u multiplayer režimu i na grafičkom planu. Međutim, treba biti iskren i priznati da bi svaka veća promena igre na tim poljima definitivno odbila ogroman broj igrača koji danas uživaju u nepromenjenoj mehanici originala, te sa lakoćom barataju sa prepoznatljivim jedinicama i građevinama. Najveća pohvala ide optimizaciji ovog naslova, koji izgleda zaista fenomenalno i na više godina starim mašinama. Jedina mana ovog ostvarenja je što ga ne poseduje više mojih poznanika, pa da zajedno igramo protiv računara ili nasumičnih protivnika sa interneta.
Nadam se da ste sada saznali sve što ste želeli da znate o Wings of Liberty, a ukoliko imate dodatnih pitanja postavite ih u komentaru na ovaj članak. Moje pitanje vama je da li smatrate ovo ostvarenje dostojnim nastavkom prvog StarCrafta, te koja vam je omiljena rasa i zašto?
Kopiju igre za testiranje ustupio Blizzard
Prvi! :D
OdgovoriIzbriši...a sad na citanje... :)
Smeta mi kraj kampanje. Tj kako ce to da utice na nastavk, jer ga kerrigan vodi.
OdgovoriIzbrišiIgore, ne bih da kvarimo priču onima koji nisu prešli kampanju, ali prilično sam siguran da se tajna krije u "kosi" dotične gospođice. Obrati pažnju na taj detalj i shvatićeš da tvrdnje vezane za kraj, koje kruže internetom, ne mogu u potpunosti biti tačne ;)
OdgovoriIzbrišiZnao sam. Nisu me izneverili. Meni ovo izgleda kao jaaako dobro ispeglan i doradjen stari SC po grafici i atmosferi (koju sam definitivno mogao da osetim citajuci ovu recenziju). Mada, ako cemo da cepidlacimo, malo su nesrazmerni objekti na mapama... recimo klupe, trava i pukotine na zemlji u odnosu na gradjevine. Takodje mi se ne svidja nesto preterano ideja o uvodjenju RPG elemenata, no koliko sam shvatio ona nije preterano znacajna. Naravno, najvise od svega mi se ne svidja izostanak LAN moda, ali docekacemo vec i za to neko resenje... :P
OdgovoriIzbrišiInace, vrrrlo dobra recenzija! Sve informacije, pa i vise od toga, koje bi neko trebao da zna su tu. Za mladjane igrace malo istorije, za one koje interesuje rad pozadinskih sistema (battle.net) takodje spomenuto, ali i za sve one koje interesuju dosta sitni detalji same igre i price koja je prati! Sve je tu i sve zvuci j*b*n* dobro! Tako dobro da vam podje voda na usta i nemir u nogama koje hoce da vas vode do najblize prodavnice po ono skuplje kolekcionarko izadanje ili oni koji nemaju noge - nemir u rukama koje posezu za kreditnom karticom da bi uzele makar digitalno izadanje! :D Iako poduza recenzija i dosta detaljna, zaista je bilo uzivanje citati.
Sto se tice pitanja koje je postavio autor... to da li je dostojan nastavak prethodnika sam gore odgovorio, a interesuje me kakvi su glasovi likova, jel su kao iz proslog dela, jel ima starih replika? Npr. zao mi je sto je Vulture izbacen iz multiplayer moda, jer je on imao bas dobre replike... totalno arogantne i bezobrazne, ali originalne... (Somethin' on yo' mind? ili I read ya... Sir... ili Oh... Is that it?) :D Jeste geek sam, ali je zabavno! :P
A omiljena rasa su mi Terrani, mada volim i Protosse... najmanje volim Zergove jer su ljigavi nekako i sve mi je slicno, dosta slabije se snalazim sa njima - malo manje sam razvijao igru sa njima, tek toliko da znam sta moze da mi spremi protivnik. :) Dok su Terrani i Protossi blize mom nacinu razmisljanja, ipak sam tehnicki fakultet! :P
Iskreno očekivao sam da ovo bude promašaj, ali ugodno su me razuvjerili. Iskreno ne volim dotičnu tvrtku, ali igra ne izgleda loše, iako su normalno razbili je u 3 dijela da bi izvukli max novca. Tko ima igrati će i tako je uvijek bilo. Sve u svemu zanimljivo.
OdgovoriIzbrišiČini mi se kao dobra igra, na osnovu opisa i slika koje je prestavljaju ovde. Koliko vidim lepa je grafika. Nazirem dobru priču, koja tera onog ko je igra da joj se preda maksimalno. Kao jedan kvalitetan miks, onog najboljeg iz različitih starijih igara, koje su kao što znamo bazirane na priči najviše, za razliku od današnjih ko kojih bar se meni čini tako je najvažnije da ima što boljih efekata, i da je dobra grafika. A ovde je to sklop i jednog i drugog, tako da mi se čini kao pun pogodak.
OdgovoriIzbrišiОчекујем видео упутство за покретање игре под Линуксом и мало „гејмплеја“ на јутјубу од вас Шетача ;)
OdgovoriIzbrišista to znaci dublja novelizacija, a sta preterana karakterizacija? :)
OdgovoriIzbrišiovo je najtemeljniji i najelokventniji review sc na srp. mada je mogao biti bolje organizovan... tematski pod 1, 2, 3... al sta sad, citacemo vise puta...
elem igra je fenomenalna, najbolja igrivost jednog rtsa, jednostavna, zarazna i izazovna...
prica je pfff... to jest, prica i nije losa ali je ilustracija iste uzasna, trebalo je da ima vise cne matika a manje rpg smaranja, kao i komplet drugi diajn glavnog lika i ccelog tog kaubojskog tj. firefly tripa, koji ovako deluje jeftino (kao da ga i je radio teksasanin)
inace star sc ima istu fabulu ne? pocnemo s terancima, razbijemo sa zergovima i onda protonci daju zadnji udarac onim psiho nozem u ledja... nekako mislim da ce tok da bude isti, a detalji ako ih lepo odrade i vise nikad ne prikazu onu okostalu stiklu ala andjelina manje vise su otvoreni za bilo sta...
Presao sam igru, i kao i uvek samo reci hvale za Blizzard. Kompaniju koja me godinama sa svakim naslovom drzi zakovanog za monitor.
OdgovoriIzbrišilepo opisano.
OdgovoriIzbrišiMeni je posebno drago sto je konacno izasao nastavak jedne odlicne ranije price, a koji nije upropastio istu :)
Preshao sam nekih 20ak misija i spremam se da finishiram kampanju sa Terran-ima, tj. sa Raynor-om. Ukratko cu izloziti utiske:
OdgovoriIzbriši- Raynor je promenio imidz :P
- Ovo nije pravi SC2, vec vishe je prepeglani SC. Tachnije, sve karakteristike
osnovnih jedinica su identichne. Proveravao sam cifre, nishta nije menjano. Ali ne zameram im, nisu ni trebali da menjaju puno stvari :D
- Postoje minorni bagovi koji ce sigurno biti patch-ovani, tipa: reaperi koji se pogube kada ih poshaljete na drugi kraj mape, blink kod protosa kad se deo jedinica prebaci dok deo ostane gde jeste.
Pozitivni utisci se odnose na vecu raznolikost broj jedinica pri chemu su sve podjednako upotrebljive... Da ne otkrivam koje su.
- Bitan detalj koji je uochen i prepravljen je grupisanje jedinica. Sada po CTRL+NekiBroj se moze staviti veliki broj jedinica za razliku od SC1 gde je imao limit od 24 (ako me secanje dobro sluzi)...
- Promenjeno je i skupljanje Vespene gasa, i sada rafinerije imaju rok trajanja (za razliku od SC1).
- Mogucnost spustanja Supply depot-a pod zemlju i vracanja nazad ce koristiti teranima da prave kapije ka bazi. Extra stvar :D
- Negativni utisak su uchitavanja. Pre pokretanja misije mora se proci ekran sa armory/bridge/cantina/labaratory detaljima. Odmah sam se setio Freelancer-a i identichnog nachina izbora misija.
Toliko zasad o tome.
SL је рекао...
OdgovoriIzbriši- Promenjeno je i skupljanje Vespene gasa, i sada rafinerije imaju rok trajanja (za razliku od SC1).
Cek, oces da kazes da sama gradjevina ima rok trajanja ili da je izvoriste ogranicenog trajanja??
Jer ako gradjevina ima rok trajanja, onda je to po meni sr*nje - jer bi po toj logici SVE gradjevine trebale da imaju rok trajanja...
A ako si mislio na samo izvoriste, onda nisi u pravu, jer je i u SC to bilo ograniceno, kao i bilo koji drugi resurs uostalom... :)
Ako se dobro secam, u SC, kristali nestanu i to je to, a rafinerija ostane i proizvodi veoma malo gasa...
OdgovoriIzbrišiKoliko se secam, istrosi se sasvim... osim sto se i dalje pojavljuje tanak zeleni dim, dajuci prividan utisak da radi i dalje.
OdgovoriIzbrišiKada se klikne na samu rafineriju, moze se videti koliko je jos ostalo zaliha...
Cak ti igra i javi da je Depleted... e sad, mozda ona nesto proizvodi i dalje, kao sto kazes, vrlo male kolicine, ali je to onda neupotrebljivo.
Tako je, ali koliko se secam, gas se regenerise, istina veoma slabo, nesto tipa jedan gas svake sekunde, ali ipak ne nestane sasvim
OdgovoriIzbrišiDa moguce, ali kao sto rekoh, to je onda toliko malo da je neupotrebljivo i MORAS traziti novu lokaciju za rafineriju...
OdgovoriIzbrišiUostalom, jos uvek ne znamo da li je "SL" mislio na gradjevinu ili izvoriste.
Presuši izvor i rafinerija prestane da svetluca zelenom bojom i postane crvena.
OdgovoriIzbrišiHahah, sjajno, onda sam pogresio igru...
OdgovoriIzbrišiJa pričam o dvojci.
OdgovoriIzbrišiZa kec nisam siguran, ali verujem da i tamo presušuju izvori gasa samo vizuelna indikacija nije tako konkretna.
http://images.encyclopediadramatica.com/images/e/ee/Vespenegas.png
OdgovoriIzbrišiStarCraft
Typically, a standard mineral patch comes with a lone vespene geyser with 5000 units of gas. Units collect the gas at a rate of 8 units per trip until the geyser is depleted. When a geyser is depleted, the workers will continue to mine but will only produce 2 units of gas per trip.
Znaci ipak sam bio u pravu
Zapravo, u pravu ste i ti i chat. Ti zato što u teoriji ne presuče potpuno, a on jer presuše praktično, tj. postanu neupotrebljivi (jer sa 24 jedinice gasa po turi padnu na 6).
OdgovoriIzbrišiSad u dvojci naprosto presuše i promene boju, a radnici ostanu bez posla i ne mogu da pošalju decu na fakultet. Doduše, u kampanji mogu da se unaprede rafinerije tako da automatski teleportuju gas u komandni centar, a radnik odmah ode da pravi sledeću... ali to je druga priča.
Walker је рекао...
OdgovoriIzbrišiPresuši izvor i rafinerija prestane da svetluca zelenom bojom i postane crvena.
Pa da, i bilo mi je ovo malo bezveze sto je rekao "SL" da se sama rafinerija istrosi... (ja sam logicno odmah pomislio na gradjevinu):)
A ako dobijas nesto, sto je skoro neupotrebljivo, onda ne vidim svrhu toga... kao sto sam i rekao.
mada mi je ovo skrenulo paznju:
Game Master је рекао...
Znaci ipak sam bio u pravu
:D najbitnija stvar u celoj prici... :D :D
Izvinjavam se shto nisam bio tu da protumachim rechenicu ranije, zavrshavao sam kampanju :)
OdgovoriIzbrišiRafinerija u SC1 je davala gas chak i kad "presushi" (depleted). Svega 2, ali opet, bolje ishta nego nishta. U SC2 to nije sluchaj. Zato svaka baza ima dva izvorishta gasa. Ali, kada gasa ponestane, rafinerija je totalno beskorisna. Zato i rekoh ima rok trajanja - dok ima gasa ima i funkcije.
Malo sam razocharan shto ne mogu odmah krenuti na sledecu kampanju vec se mora chekati. Kao da 12 godina nije bilo dovoljno da se pripremi nastavak :D
DA li neko zna kad ce izzaci Heart of the swarm?
OdgovoriIzbrišiBlizzard još nije objavio ništa zvanično, tako da može samo da se nagađa (zvaničan status je TBA - To Be Announced).
OdgovoriIzbrišiSamo cu reci da jedva cekam Heart of the Swarm i Legacy of the Void :))
OdgovoriIzbriši